NOVI ORGAN

PRONADJEN JE NOVI ORGAN U LJUDSKOM TELU KOJI JE JOS I NAJVECI. VECI OD KOZE KOJA JE DO SADA BILA NJAVECI POZNATI ORGAN. STA TO POKAZUJE DA LJUDSKO TELO KRIJE MNOGO TAJNI I DA JOS UVEK MOZE DA NAS IZNENADI.POLOVINA  NASEG TELA NIJE LJUDSKA!
Naučnici sa medicinskog fakulteta i medicinskog centra Mount Sinai Beth Izrael iz Njujorka identifikovali su novi organ u našem telu koji je ujedno i najveći organ. Nazvan je interstitium, a dugo se smatralo da predstavlja vezivno tkivo koje se prostire kroz telo između organa, kože i mišića.
Istraživači su rekli da se ovo međutkivo može stmatrati ipak organom bez obzira što se na nekim mestima prekida i nastavlja se. Ovaj novi organ ispunjen je tečnošću i okružen elastinom i kolagenom koji su jake i fleksibilne vezivne strukture. Ima iste ćelije kao i limfatični sistem. Ovo ima smisla jer su tako svi organi povezani, pa se zato rak koji zahvati limfne čvorove brzo proširi na sve ostale organe.
Veruje se da ovaj organ funkcioniše tako što štiti organe tokom njihovog svakodnevnog rada. Veruje se da akupunktura deluje upravo na ovaj organ i tako pruža olakšanje i rešava probleme sa organima.
Pre nego su ga ovi naučnici otkrili i ukazali na njega, ovaj organ se u literaturi označavao kao nepoznat i neistražen. Problem je u tome što ćelije ovog organa ne mogu da budu vidljive kada su skroz ravne. Tokom ovog istraživanja, pacijent je progutao malu kameru kako bi naučnici mogli da vide unutrašnjost organa sa laserom koji je osvetljavao organe i senzorom koji je analizirao ono što se vidi, piše mentalfloss.com.
Ovo otkriće pokrenulo je mnoga druga istraživanja. Naučnici sada pokušavaju da primene ovo saznanje kako bi rešili neke druge probleme i otkrili uzroke bolesti koje su ih do sada zbunjivale.
Mozda ipak pored svog napretka u medicini i tehnologiji nikada necemo moci da potpuno upoznamo ljudsko telo. To je misterija koja ce to i ostati jer jednostavno ne smemo da je saznamo. Ipak mi nismo vlasnici svojih tela i svojih zivota - nazalost. Oni koji su nas stvorili da zivimo ove na Zemlji sigurno ne zele da otkrijemo sve njihove tajne. Dostupne su nam samo neke koje oni dopustaju da znamo. Jer, ako bi zaista mi Zemljani bili "glavni" ovde na Zemlji onda bi znali mnogo vise nego sto sad znamo. A ne smemo da znamo vise da ne bi postali glavni. Zato, moramo da se zadovoljimo sa onoliko otkrica u nauci, tehnici, medicini koliko nam je dozvoljeno.
Velika je sreca i sto uopste postojimo  i zivimo tako kako zivimo. Pogledaj post od juce. Od goreg uvek ima gore. I nije ono sto se upravo desava najgore sto moze da nam se desi.
Vise od polovine telanije ljudsko. Ljudske celije cine samo 43% ukupnog broja celija. Ostalo su mikroorganizmi.
Razumevanje ove skrivene polovine sebe - naš mikrobiom - brzo transformiše razumevanje bolesti od alergije do Parkinsonove bolesti.

Postavlja se pitanje o tome šta znači biti "čovek" i dovodi do novih inovativnih odgovora kao rezultat.Od suštinskog su značaja za vaše zdravlje, kaže prof. Ruth Lei, direktor odeljenja za mikrobiološke nauke Instituta Mak Planck, vaše telo nije samo vi. Bez obzira koliko puta i kako se okupate, skoro svaki kutak i površina tela su prekriveni mikroskopskim stvorenjima.
Ovo uključuje bakterije, viruse, gljivice i arheae (organizmi koji su originalno pogrešno klasifikovani kao bakterije). Najveća koncentracija ovog mikroskopskog života se nalazi u mračnim dubinama naših creva u kojima nema dovoljno kiseonika.
Prof Rob Knight, sa Univerziteta Kalifornije San Diego, rekao za je BBC: "Vi ste više mikroba nego što ste čovek." Prvobitno se smatralo da su naše ćelije bile brojnije od 10 do jedan. "To je mnogo bliže jedan-na-jedan, tako da je sadašnja procena da je 43% ljudskih ćelija ako računate sve ćelije", kaže on. Ali, genetski smo još više izašli.
Čovekov genom - puni skup genetičkih instrukcija za ljudsko biće - sastoji se od 20.000 instrukcija zvanih gena. Ali dodajte sve gene u našem mikrobiomu zajedno i brojka izlazi između dva i 20 miliona mikrobioloških gena. Prof Sarkis Mazmanian, mikrobiolog iz Caltecha, tvrdi: "Nemamo samo jedan genom, geni našeg mikrobiuma predstavljaju suštinski drugi genom koji povećava sopstvenu aktivnost.
"Ono što nas čini čovekom je, po mom mišljenju, kombinacija naše DNK, plus DNK naših mikrobioma." Bilo bi naivno misliti da nosimo oko toliko mikrobiološkog materijala bez interakcije ili bilo kakvog efekta na naša tela uopšte. Nauka brzo otkriva ulogu koju mikrobiom igra u varenju, reguliše imuni sistem, štiti od bolesti i proizvodi vitalne vitamine.ntibiotici i vakcine su oružje koje se sprovodi protiv velikih boginja, Micobacterium tuberculosis ili MRSA. To je bila dobra stvar i spasila je veliki broj života. Ali neki istraživači su zabrinuti zbog toga što je naš napad na loše momente učinio neobičnu štetu našim "dobrim bakterijama". Prof Lej mi je rekao: "Mi smo u poslednjih 50 godina uradili sjajan posao eliminisanja zarazne bolesti. "Ali smo videli ogroman i zastrašujući porast autoimunih bolesti i alergije.
"Kada se radi na mikrobiomu, vidimo kako su promjene u mikrobiomu, koje su se desile kao rezultat uspeha koje smo imali borbenih patogena, sada doprineli čitavom novom setu bolesti s kojima moramo da se bavimo." Mikrobiom se takođe povezuje sa bolestima uključujući inflamatornu bolest creva, Parkinsonovu bolest, rade li lekovi od raka, pa čak i depresija i autizam. Gojaznost je još jedan primer. Izbor familije i izbora načina života jasno igraju ulogu, ali šta je sa vašim mikrobima? Ovde se može zbuniti.
Dijeta hamburgera i čokolade utiče i na vaš rizik od gojaznosti i na vrstu mikroba koji raste u vašem digestivnom traktu. Pa kako znate da li je to loša mešavina bakterija koja metabolizuje vašu hranu na takav način, što doprinosi gojaznosti? Prof Knight je izvodio eksperimente na miševima koji su rođeni u najrazvijenijem svetu koji se može zamisliti. Njihovo celo postojanje je potpuno bez mikroba.
On kaže: "Mogli smo da pokažemo da ako uzmete vitke i gojazne ljude i uzmete fekalije i transplantirate bakterije u miševe, možete napraviti miš i razređivati u zavisnosti od čijeg mikrobiuma ima." Povećanje gojaznosti sa vitkim bakterijama takođe je pomoglo miševima da izgube težinu. "Ovo je prilično nevjerovatno desno, ali sada je pitanje da li će ovo biti moguće prevoditi ljudima" Ovo je velika nada za polje, da bi mikrobi mogli biti novi oblik medicine. Poznato je da koristi "bube kao droge".
Upoznao sam dr Trevora Lavleia sa institutom Vellcome Trust Sanger, gde pokušava da raste celokupni mikrobiom od zdravih pacijenata i onih koji su bolesni. "U bolesnom stanju može doći do nestanka bube, na primer, koncept je da ih ponovo uvede." Dr Lavlei kaže da postoje sve veći dokazi da popravljanje nekog mikrobioma "zapravo može dovesti do remisije" kod bolesti kao što je ulcerativni kolitis, vrsta inflamatorne bolesti creva.
I dodao je: "Mislim da za mnoge bolesti koje proučavamo to će biti definisane mešavine buba, možda 10 ili 15 koje idu u pacijenta." Mikrobiološka medicina je u ranoj fazi, ali neki istraživači misle da će monitoring našeg mikrobioma uskoro postati svakodnevni događaj koji daje zlatnoj ruci informacije o našem zdravlju. Prof Knight je rekao: "Neverovatno je misliti da svaka kašika vaše stolice sadrži više podataka u DNK tih mikroba nego što bi bukvalno trebalo da se snimi tona DVD-ova za skladištenje. "U ovom trenutku svaki put kada uzimate jednu od tih deponovanih podataka, jednostavno samo ispraznite te informacije. "Deo naše vizije je, u ne tako dalekoj budućnosti, gde čim se ispraznite, uradiće neku vrstu trenutnog čitanja i kaže vam da ideš u dobrom pravcu ili lošem pravcu. "Mislim da će biti stvarno transformativan."
ZATO BUDIMO ZAHVALNI ZA SVAKO OTKRICE KOJE SE DESILO OD POSTANKA LJUDSKE VRSTE. SVAKO JE DOSLO U ONO VREME ZA KOJE SU NASI TVORCI MISLILI DA JE PRAVO. JER NE MOZE SE SVAKA INFORMACIJA SHVATITI U SVAKOM VREMENU I SVAKOM DRUSTVU. KOLIKO GOD SE TRUDILI NAS UM JOS NIJE DOVOLJNO OTVOREN I ZATO CE JOS MNOGO TOGA OSTATI MISTERIJA ZA NAS. KAO NASE TELO NA PRIMER!

STA JE NAJGORE STO MOZE DA SE DESI

STA JE NAJGORE STO MOZE DA SE DESI? KOLIKO PUTA TO PONOVIMO U ZIVOTU?  I DA LI ZAISTA MOZEMO DA PREDVIDIMO TO NAJGORE? I DA. IMA ONA - I POSLE GOREG IMA GORE...PA MALO SAM POKUSALA DA OVU TEMU NAPRAVIM ZANIMLJIVIJOM.
Da pocnemo od autobusa?Pre nekoliko dana, unutar beogradskih autobusa osvanule su nalepnice sa natpisima "Dalje od mog tela"! Prema istraživanju o seksualnom uznemiravanju u javnom prevozu koje je sprovedeno 2007. godine, uznemiravatelji se najčešće trljaju o žrtvu, jer je taj oblik maltretiranja u uglavnom prepunim vozilima javnog prevoza najneupadljiviji.
Egzibicionista izvadio pišu, lud čovek jbg .Matorac me je uhvatio za zadnjicu .Pijana budala se drala zbog mesta .Trlja se o mene, diše uz vrat .Smrdljiva drtina, prilepljena, znojava me vata.Čovek iza mene, sprema šlajmaru.Manijak šapuće da imam dobre sise .Lik drka, balavi i gleda u mene .Ne da mi da izadjem, mumla .Penis u kičmu, muka mi je .Grupa muškaraca vata u isto vreme.Opljačkana, izvatana, plačem na ulici .Uzdiše mi na uvo, smrdi mu iz usta .Slika me gde god da se pomerim.
"Slučajno" pao na mene i izbalavio .Sama sa ludakom na okretnici u Borci. Čovek drka, niko ne reaguje .Noćni prevoz, u praznom busu sedi do mene. Ovo su samo neka iskustva. Sta ima gore?. Pljacka, seksualno uzemiravanje, uzasan smrad,prepuni autobusi,slusanje tudjih razgovora preko mobilnog... Mozda je gore sto nemas pare za taksi ,a ne mozes ni pesice jer je  mnogo daleko. Danas je medjunarodni dan brace  i sestara. Pa evo nekoliko izjava sta ste najgore uradili bratu ili sestri. Setite se i svojih " nedela".Odrukao ga kod keve da puši.Isekao joj kosu dok je spavala.Ispustila sam trogodišnju sestru u kreč.Naberi mami cveća – pokazala joj koprivu.Gurnula je sa biciklom u Adu.Naterala sam brata da jede blato.Povredila sam sestri nos ljuljaškom.Izbegavanje najmlađe sestre zbog društva.Plaši se buba, probudili je bogomoljkom.Rekla roditeljima da beži iz škole.Čitao sam njen dnevnik pred svima.Stavila sam mu špendalu u papuču.Zezala je zato što ima žuticu.Probušila sam bratu kondome iz osvete.Iskasapila i obesila njenu omiljenu igračku.Objavio njegove ružne slike na Fejsu.Dala sam mu baš pokvarenu musaku.Razbila sam joj telefon o zid.Terala sam ga da pije rakiju.Rekao svima da je jeo sline.Slomio ruku, šutnuo ga pancericom u oko.Namerno sam ga bacio sa stepenica.Pretvarala se da imam drugi identitet. Dala joj pogrešne odgovore iz matematike.
Sta je nagore sto moze da se desi? Vrlo relativno. Svakome je "najgore " nesto drugo. Meni je recimo najgore da su mi deca bolesna i da nisu srecna. Sada. Nekada mi je bilo najgore sto sam mislila da necu da se udam i da imam decu. Pre toga mi je bilo najgore sto sam imala keca iz matematike. Tako da dolazimo do izvesnih zakljucaka. Najgore ima svoje vreme. U razlicitim godinama imas razlicito vidjenje stvari. Pa ipak mozda bi moglo da se generalizuje sta je najgore sto moze da se desi. Bolest, gubitak voljene osobe, finasijski problemi, gubitak posla, stana...
I kad se to nesto najgore desi kazu ti - ma hajde moglo je da bude i gore. I verovatno jeste tako iako nas to u tom trenutku ne moze nikako da utesi.
DAKLE, NE MOZETE IZBEGAVATI GRADSKI PREVOZ I JOS MNOGO TOGA I ZAISTA MORATE DA PROLAZITE 'KROZ PRAVI PAKAO' SVAKOGA DANA. NAUCITE DA PRIHVATATE - DRUGE NEMA I DA MISLITE POZITIVNO. PA UVEK IMA I NESTO GORE.
STO SE TICE BRATSKO SESTRINSKIH ODNOSA, LJUBAVNIH VEZA, PRIJATELJSTAVA - MA ZNATE  I SAMI DA JE U OSNOVI SVIH VEZA I ODNOSA RIVALSTVO. IPAK IMAJTE MERU I GRANICE!!! TU MOZE DOCI DO POGORSANJA ODNOSA ZNACAJNO AKO SE VODITE ONIM OD GOREG IMA GORE JER VAM MOZDA NECE BITI OPROSTENO TO STO RADITE! ZATO OPREZ!
NA GLOBALNOM NIVOU AMERIKA SE SPREMA DA ZA MANJE OD 72 SATA NAPADNE SIRIJU - DA LI JE TO POCETAK TRECEG SVETSKOG RATA - A STA ONDA IMA GORE OD TOGA?

BEJZOBOL PALICA

SVA LICA BEJZBOL PALICA! NEKAD JE SVE MOGLO DA SE POPRAVI. DANAS CIM SE NESTO POKVARI BACI SE I KUPI SE NOVO!

Bejzbol nije popularan u Rusiji, ali godišnje se u ovoj zemlji kupi oko 500.000 bejzbol palica koje Rusi koriste u saobraćajnim tučama.

Palice se uglavnom drže u gepeku automobila i koriste prilikom sukoba sa drugim učesnicima u saobraćaju.Naime, svaki automobil u Rusiji ima kameru koja snima incidente i saobraćajne nesreće kako bi osiguranje, a i policija znala koji vozač je kriv za sudar.
Ove kamere snimile su da se u većini tuča nakon sudara koriste bejzbol palice, a njima vozači lupaju automobile, napadaju druge učesnike u saobraćaju ili ih koriste u odbrani.
Bejzbol palice mogu da se kupe u svim radnjama, čak i na benzinskoj stanici.
Rusi možda ne vole bejzbol, ali palice smatraju vrlo korisnim.
Poznata ne po sportu, već po samoodbrani u američkim filmovima. . Možete da je viđate pod krevetima, okačenu na vrata.. Sve u svemu ponaški, višenamenska oklagija, kojom se od zlih aktera brane i muškarci i žene..
Ako vas neko napadne u vasem domu dobro bi bilo imati bejzbol palicu pri ruki ( i to poprilicno jakoj). Da se odbranite,a da ne ubijete napadaca (sem ako ga udarite po glavi). Propagiranje nasilja u pomenutim americkim filmovima gde je bejzbol palica uvek tu negde za mene ima opravdanje samo u slucajevima kada ste napadnuti u kuci. A sta ako vas napadnu van kuce? Onda bezanje, zvanje u pomoc  i slicno.
Lopovi koji se nadaju da ce u vasem domu pronaci novac, dragocenosti ili vec sta nadaju se "dobrom plenu " i nikakvoj odbrani. Pa ako ih "zaskocite" i to bejzbol palicom boga mi nece se dobro provesti. Dok reaguju vi mozete recimo pozvati miliciju.
Zasto nas napadaju na ulici ,u kuci, zasto obijaju banke i na sve "prljave" nacine uzimaju novac?Da bi kupili stvari! I sebi stvorili iluziju nekog lepseg i boljeg zivota. Danas vecina ljudi smatra da je novac prioritet. Potpuno vazniji od svega.
A stvari? Secam se nekadasnjih kucnih aparata recimo. Svi su mogli da se poprave i da rade po 30 i vise godina bez problema. Danas se kucni aparati kvare vrlo cesto,a popravka ne postoji. Jednostavno kupuje se novo. Sto se aparati vise kvare raste potrosnja - a samim tim i profit proizvodjaca! Tako da im nije u  interesu da njihov proizvod dugo traje. Sto se pre pokvari pre ce doci do nove kupovine. Da ne pricam o mobilnim telefonima, laptopovima i ostaloj tehnologiji. Popravljati laptop je "nemoguca misija' jer je zasravljen sa "milion" srafova koji cuvaju unutrasnjost gde se nalazi hard disk ,a za to  je potreban poseban alat i vrhunsko znanje. Ako i to odradite ceka vas iznenadjenje - takav hard disk ne postoji u prodavnici. Znaci mora da se kupi novi lap top. Tako je i sa ostalim stvarima i aparatima. A nekad je sajdzija u mojoj ulici popravljao satove sa svojim kompletom alata na kome bi mu pozavideli danasnji majstori za popravku pomenutih laptova. Masinu za ves" Gorenje" imala sam do pre 3 godine. Nasledila sam je od majke, a ona od svoje. Sve u svemu radila je tacno 37 godina!!!!!
TAKO DA BEJZBOL PALICAMA NE TREBA DA RAZBIJAMO SVE OKO SEBE JER TIME CINIMO USLUGU VELIKIM PRODAJNIM LANCIMA I NJIHOVIM VLASNICIMA! NE TREBA BRUTALNO PREBIJATI LJUDE IZ BILO KOG RAZLOGA JER TAKO PRESTAJEMO DA BUDEMO LJUDI I POSTAJEMO DIVLJE ZVERI. SVOJ DOM TREBA BRANITI ALI SAMO  ONOLIKO KOLIKO JE NEOPHODNO. PISALA SAM VEC DA KOD NAS TAJ ZAKON NIJE KAO U AMERICI GDE MOZES DA UBIJES PROVALNIKA I DA NE ODGOVARAS ZA TO. KOD NAS ZAKON KAZE DA NISI PREKORACIO NUZNU ODBRANU SAMO U SLUCAJU DA PROVALNIKA POVREDIS ONOLIKO KOLIKO JE ON TEBE. DRUGA JE STVAR DA LI TI IMAS VREMENA KAD SE TRGNES IZ SNA I DOHVATIS BEJZBOLKU DA RAZMISLJAS DA LI TE JE UDARIO PO RAMENU ILI PO KOLENU!!!
I ZAISTA MI JE ZAO STO STVARI NE MOGU DA SE POPRAVLJU KAO NEKAD.  I TO SE NE ODNOSI SAMO NA STVARI I UREDJAJE- SHVATATE ZAR NE???

PRODIGY

PRODIGY! OTVOREN UM! CUDO OD DETETA! SVAKO NOSI NEKU SVOJU ZAKRPU-GOVORIO JE DUSKO RADOVIC! ZASTO JE MILENIJALCIMA ZIVOT BEZ VEZE?
Znate da PRODIGY znaci cudo od deteta. Sada svaki novcic ima sve strane. Neko je genijalac a neko milenijalac. Salim se! Moja deca su milenijalci, a ja ih obozavam kao i njihove drugare, momke,devojke,komsije...Ipak oni nisu sobom zadovoljni nikako. Ako neko na sebi nosi zakrpe to su bas oni, a mnoge od njih smo im mi napravili.
Zapravo nije uopste dobro roditi se kao drugaciji , poseban u bilo kom smislu. Za shvatanje i prihvatanje takvih osoba treba "otvoren um" a to je danas bez obzira sto je vek tehnologije u napretka potpuno nemoguce - osim u retkim slucajevima. A tada  i njih kad pokusaju da nam objasne gledamo kao da nisu bas normalni.Zasto sam u jedan tekst stavila zajedno decu koja su "cudo" po pameti, genijalnosti sa "zakrpama" i milenijalcima? Mozda bi u  u ovu grupu svakako stavila autisticnu decu i savante, kristalna deca,indigo deca (nadji moj blogove o njima).Jer oni jesu grupa- posebna grupa koju oni  koji nemaju "otvoren um" ne mogu da razumeju. I to je velika greska. Jer upravo na njima "svet ostaje"!!!Evo  sta oni misle o sebi izivotu oko njih: Sasvim je izvesno da će nas roboti sve pobiti. Ako prvo ne umremo od zastrašujućih supstanci koje ljudi stavljaju u kokain.Ne zaboravite da kriza opioida ubija ljude užasno brzim tempom.Ali s druge strane, sada je mnogo teže naći LSD nego ranijeIma previše stvari za gledanje.Da ne pominjemo previše jebenih podkasta.Moramo da slušamo negativna mišljenja o tome koliko je muzika nekada bila bolja.Moramo da slušamo negativna mišljenja o studentima.Sada svake godine moramo da slušamo negativna mišljenja o Ratovima zvezda?Svaki film danas se završava tako što glumci urlaju u ventilator, dok animirani mehur uništava grad.Sve informacije na svetu su dostupne svima. Svako je stručnjak, a već 20 godina se niko ni sa kim ni oko čega nije složio.Zahvaljujući WebMD i sve većoj anksioznosti čitave nacije, moguće je ubediti sebe da je svaki bol ili mali grč leukemija, ebola ili ataksija kičmene moždine tipa 6.Tačno znamo koliko su naši idoli iz detinjstva grozni ljudi.Svet je povezaniji nego ikad, što znači da svako može da pročita priču o tip koji trlja kitu belim lukom, ili da vidi fotografiju „kutije za svršavanje“.Teško je izbegavati ljude, zato što svi imaju mobilne telefone.Ne možemo da se sakrijemo od nadzora vlasti.Naše lične podatke neprekidno koriste bezlične korporacije, u svrhe koje ne razumemo.Veći deo iskustava sada doživljavamo posredstvom ekrana.Društvene mreže nas sve čine anksioznimaNaša tupava dela i mišljenja kada smo imali 18 godina će zauvek živeti na internetu.Slučajno možemo da postanemo mimovi.Cena lošeg vica na Tviteru je u suštini smrt.Ono kada u stvarnom životu pokušaš da objasniš neki mim ili vic baziran na Tviteru, i u pola reči shvatiš da si nepodnošljiv.Nacisti imaju Tviter.Svi imaju Fejsbuk.Ne možemo da odemo sa Fejsbuka, zato što nam je potreban za posao/da ostanemo u kontaktu s ljudima.Da li ikome pada teško da popamti sve te lozinke?Sve što ima veze sa vlogovanjem.Sve što ima veze sa otkrivanjem roda.Liberalna demokratija se na Zapadu možda urušava.Mislim, Donald Tramp je predsednik.Sve što ima veze sa vestima na kablovsko .Aplikacije za dejting nam pružaju previše opcija, što nas parališe.Svi imaju polno prenosive bolesti .Bakterije otporne na antibiotike, generalno.Ima isuviše novotarija kada je hrana u pitanju .Bilo koja hrana koja nije kancerogena je isuviše skupa da bi je jeli redovno.Službe kao što su Amazon i Uber zavise od radnika na minimalcu, ali mi sebi ne možemo da priuštimo da budemo etične mušterije.Moramo da biramo da li ćemo gledati naš najpopularniji sport, ili ćemo podržavati napore da ljudi ne zadobijaju oštećenja mozga.U nekom trenutku, biće otkriveno da je svako ko pravi bilo kakav pristojan proizvod u kulturi užasna osoba.Moguće je skinuti s neta i odštampati pištolj.Nikada ne radimo ništa kul, na primer, da pošaljemo nekoga na Mesec, samo da bismo pokazali da to možemo.Oni kafići u kojima prave kafu na četiri različita načina, a nijedna kafa ne košta ispod 5 dolara.Klimatske promene će možda upropastiti kafu.Okean se lagano puni đubretom.Sve viši nivo mora je sada stvarna opasnost za mesta kao što je Florida.Ekstremne meteorološke pojave postaju sve češće i češće.U nekim delovima sveta će uskoro biti toliko vruće da tamo više neće moći da se živi.Životinje odumiru alarmantnom brzinom .Bejbi bumeri su i dalje na vlasti, i još uvek uništavaju svet.Članci o milenijalcima su gotovo uvek omalovažavajući i osmišljeni da izazovu salvu negodovanja.Novinarstvo je zamenjeno sastavljanjem tupavih lista.Sastaviti listu je veoma teško. Cela ova lista je preuzeta sa Vajsa i deluje vam smesno izabavno. Ali nije -stvarno nije. Mnogo je vise zabrinjavajuca. Otvorite um!Znate sta je jos tuznije sto to nije samo  lista od 53 necega sto izludjuje milenijalce i sto ima bar jos toliko koje nisu naveli. Tuzno je ziveti sa tim!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu...Svakome se primeti gde je šav - nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova.Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar!E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Je l’ tako?! Govorio je Dusko Radovic moj omiljeni cikica sa omiljenog Studija B. I bio je mnogo u pravu!.Uvek.
I TAKO SHVATILI STE PORUKU! OTVORI UM! MOZDA JE PRODIGY TU POKRAJ VAS A VI TO NE VIDITE! MILENIJALCI, AUTISTICNA DECA,KRISTALNA DECA, INDIGO DECA,SAVANTI, ZAISTA POSTOJE I TU SU DA IH SHVATIMO I PRIHVATIMO . AKO TO NE UCINIMO NA VELIKOM SMO GUBITKU!

AUTIZAM

• OPET O AUTIZMU  I VAKCINAMA. VEC SAM TOLIKO PUTA PISALA O  TOME. P SVOJIM ISKUSTVIMA DOK SAM CUVALA DECU KAO BEBISITERKA, O ISKUSTVIMA RODITELJA SA KOJIMA SAM SE SRETALA PO DECIJIM IGRALISTIMA. CITALA SAM  O TOME BAS MNOGO. SADA SAM UPRAVO SLUSALA JEDNU MAJKU NA TV-U KOJA PRICA OSVOM OSMOGODISNJEM AUTISTICNOM SINU.  ODUVEK SAM TO ZNALA ,A SAD SAM U TO POTPUNO SIGURNA. AUTISTICNA DECA JESU POSEBNA I SAMO ZATO STO SU DRUGACIJA OD OSTALE DECE NEKAKO  IH GLEDAMO  KAKO NE BI TREBALO. ONI TO NIKAKO NE ZASLUZUJU. ALI MI NE ZNAMO MNOGO OTOJ BOLESTI I IMAMO OGROMNE PREDRASUDE. EVO STA JE JEDNA UCITELJICA NAPISALA IZ SVOG ISKUSTVA.
  Ne postoji univerzalan način rada. Svako dete je priča za sebe. Kao što smo i mi, takozvani normalni ljudi, svako, priča za sebe.
  
• Priča se da je povećan broj dece sa autizmom. Možda. A možda smo počeli primećivati neke specifičnosti koje smo ranije pripisivali ko zna čemu. Jednom prilikom, kada sam gostovala na lokalnoj televiziji, voditeljka mi je kazala da sad, dok mene sluša, prepoznaje oblike ponašanja kod svog školskog druga, a to je bilo pre četrdeset godina?!
  
• Primetila sam da, otkad se mnogo govori na ovu temu, raste broj "obavestenih" koji misle da su deca sa autizmom genijalci. Nisu svi ekstremno nadareni. Ovo morate znati kad u odeljenje dobijete dete sa smetnjama iz spektra autizma. I ono, kao sva druga deca, ima neki talenat, ali od vas zavisi da li će se ispoljiti.
  
• Neka deca sa smetnjama iz spektra autizma govore, a neka ne. Neka od njih čitaju još od treće godine, a mnoga i ne. Ono što ja znam, jeste da ih možete naučiti da ponekad kratko kažu šta žele. Jedino tad pristaju da govore, kad im nešto treba. A zar nije tako sve i počelo? Ljudi su počeli da komuniciraju kad su želeli nešto od drugih ili kad su hteli iskazati neku svoju potrebu. Zato smatram da je dovoljno da te dete razume i da ume da kaže ili napiše ono što niste uspeli „pročitati“ iz njegove neverbalne komunikacije. Dovoljno za život. Mom učeniku su logopedi govorili da neće moći čitati. Mi, iz njegovog odeljenja, verovali smo da hoće. Sad čita i razume tekstove sastavljene od reči koje poznaje. Naravno. Kako bi drugačije? Da li neko od vas ume da čita reči na stranom jeziku koji ne zna ili slabo zna? U tome je stvar. Učila sam ga primenjujući metode koje se koriste kod učenja stranog jezika. I tako smo uspeli.
  
• Deca sa autizmom ne vole mesta gde ima mnogo ljudi. Smeta im i boli ih velika buka. Vremenom, uz ljubav i podršku vršnjaka "pristaju" na to, ali samo zbog toga da vam učine kad već toliko želite da je tu. Lično, ne vidim zašto bi neko morao u pozorište ili na koncerte? Da li vam je to neophodno za normalan život? Mislim da nije. Mnoge stvari koje mi radimo njima su čudne. A zar nisu? Moda, razne manifestacije, maskenbali, slave, svadbe itd. Čemu sve to služi? Dobro, ako neko voli neka, ali može se sasvim lepo živeti i bez toga.
  
• Kažu nisu društveni, ne vole da se druže? Nije tačno. Vole ako ste vi to zaslužili. Onoliko koliko im godi. Šta mi to radimo? Od njih očekujemo da brbljaju sa prijateljima satima a mi sami, sve češće komuniciramo samo preko interneta i mobilnih telefona. Retko se družimo. Izbegavamo gužve. Komšijama više ni dobar dan ne nazovemo, a decu sa autizmom, eto baš tako moramo da socijalizujemo. Izgleda da oni o zdravom životu znaju više nego mi.
  
• Kažu nemaju empatiju. Nije tačno. Ako vas voli saoseća sa vama, a ako vas ne poznaje ili mu niste bitni onda ne. Isto kao mi, samo sto mi umemo da glumimo a oni ne. Gluma je još jednpojava u našim životima koju osobe sa autizmom ne mogu shvatiti. Kad malo bolje razmislim u pravu su. Čemu to služi? Imitaciji života?!
  
• Ne lažu.Tačno. Divno! Ko od vas nikad nije slagao? Zar nisu bolji od nas?
  
• Ne kradu. Uzeće naravno ono što im se dopada ali otvoreno pred svima, a to nije krađa. Kad mu objasnite da mu to ne pripada odmah će vratiti (naravno pod uslovom da vam veruje i da umete da objasnite). Zamislite društvo u kom se ne krade, ne laže, ne čini zlo. Teško. Zašto onda imate potrebu da menjate decu sa autizmom?
  
• Boje se kad grmi. Sva bića se isto plaše ove pojave. Sve što diše u prirodi. Znači, prirodno je.Ako se nalaze u okruženju u kome su sigurni vremenom će nauciti pa će se izboriti sa ovim strahom i manje će burno reagovati.
  
• Deca sa autizmom vole rutinu. Volimo i mi zar ne? Obično sednemo na isto mesto gde smo prvi put seli u nečijem domu, zbornici, čekaonici ... Kupujemo kod istog pekara, idemo kod našeg frizera, zubara, kozmetičara ... Objasnite mu pre promene u njegovom rasporedu da će doći do promene, ali dovoljno pre, da se pripremi. Pokažite mu fotografiju mesta gde ide, na vrata prostorije u koju prvi put treba da uđe zalepite fotografiju sadržaja prostorije ... Mnogo toga postoji, samo treba hteti ili smeti ili želeti.
  
• Problem u toaletu. Da. Mnogi vole da se skinu. To može biti problem u školi ili na javnom mestu. Vremenom ih naučite da tako ne treba. Ako vas voli i ako vam veruje prihvata, mada neće razumeti zašto. U pravu je, to je prirodno ali nije socijalno prihvatljivo ponašanje.
  
• Vole kompjutere i tehničke sprave. Tu se osećaju dobro i sigurno. Zašto da ne. Prilagodite učenje tako što koristite razne materijale sa interneta a neke i sami kreirate. Zar nije planirano da se svim učenicima približi ovakav vid edukacije?
  
• I na kraju najvažnije. Napravite podsticajnu i pozitivnu atmosferu u učionici. Vaspitavajte decu svojim primerom kako se treba ophoditi sa svim živim bićima. Naučite ih da poštuju i sebe i druge. Da čuvaju i štite i sebe i druge. Da uče i sebe i druge. Sve ostalo će doći samo po sebi.
  NEPOZNAVANJE I RAZLICITOST STVARAJU PREDRASUDE. Nakon mnogo nagađanja da li vakcine izazivaju autizam, naučnici su dokazali da su ovakve sumnje zasnovane na lažnim podacima. Međutim, ono što nisu dokazali jeste šta zapravo izaziva ovaj poremećaj, kao i zbog čega je broj dece sa dijagnozom autizma iz godine u godinu sve veći.Na nedavnom događaju, koji je imao za cilj da podigne svest o zagađujućim materijama u hrani i životnoj sredini, a koji je organizovala neprofitna organizacija “Zdravo dete, zdrav svet”, Harvi Karp, cenjeni pedijatar i autor poznatog vodiča za roditelje "The Happiest Baby", govorio je o autizmu, jednoj od danas najvećih briga roditelja širom sveta.Dakle pitanje je - šta se onda događa? Za sada postoje dva objašnjenja. Jedno od njih je da autizmom nazivamo stanja za koja u prošlosti nismo imali naziv - postoji pomak u dijagnostici. Ali, jedno je sigurno - nešto jeste postojalo i ranije, ali polovina stvari je u potpunosti nova i ne bi trebalo da se događa. Onda moramo da se zapitamo zašto se događa.
  Jedna teorija je da autizam izaziva izloženost organizma određenoj vrsti hemikalija koje remete rad endokrinog sistema (EDCs, endokrini disraptori). Ispostavilo se da postoji više različitih vrsta ovih hemikalija u plastificiranim proizvodima. Čuli ste za Bisfenol-A (BPA), hemikaliju koja se koristi za izradu plastike ili pakovanje hrane i pića, a ljudi su joj najviše izloženi putem ishrane. Ova hemikalija je najpre napravljena kao zamena za ženski hormon estrogen, a onda je otkriveno da može da posluži u plastici. Imate ftalate (materije koje ulaze u krvotok i oponašaju ženski hormon estrogen remeteći hormonalnu ravnotežu. Oni mogu telo navesti da smanji ili pojača proizvodnju određenih hormona), koji su sastavni deo plastike. Čudna stvar, kada su ove materije u pitanju, jeste to da one ćelijama govore ‘uradi ovo, nemoj da uradiš to’, a ono što može da se dogodi jeste da te hormonski aktivne hemikalije dospeju do mozga bebe čak i pre rođenja i izvrše promene u razvoju mozga.Razlog zbog kojeg smatram da sve to može imati veze sa autizmom jeste taj da ove hemikalije ne utiču podjednako na devojčice i dečake. Autizam se češće javlja kod dečaka, čak četiri puta više. Ako bismo malo produbili priču, možda bismo zaista mogli uvideti da li je ova teorija opravdana. Ne znam odgovor, ali znam da ga moramo naći. Naučnici konstantno rade na tome, ali trebalo bi uraditi još istraživanja.”H
  Do ispuštanja štetnih hemikalija u dečiju hranu dolazi zbog izloženosti flašica visokim temperaturama.
  Već sledeće godine, mnoge države zabranile su upotrebu ove hemikalije u dečijim proizvodima, ali ona se i dalje u nekim zemljama upotrebljava. Takođe, prema mišljenju doktora Karpa, BPS, zamena za BPA, može biti podjenako opasna. Nedavno istraživanje pokazuje da BPS može dovesti do mnogih poremećaja u kasnijem životu, kao i da može doći do poremećaja muških hormona.
  Evo  i misljenja jedne majke autisticnog deteta.
  Ona ističe da rado deli savete drugima, pomaže drugim porodicama čiji se neki od članova rodio s autizmom, ali veruje da bi roditelji, ipak, trebalo radije da provode vreme uz piće, ćaskajući o svojim omiljenim televizijskim serijama.
  "Ponekad moramo da isključimo delove svojih mozgova pod nazivom 'Samo autizam sve vreme', jer, pobogu, mom mozgu je potreban odmor", piše ova mama.Njen desetogodišnji sinčić zahteva previše posla da bi ona svoje dragoceno vreme gubila na razmišljanje o tome zbog čega je on autističan i istraživala naučne članke. Kako otkriva, njen sin već ulazi u pubertet - malje mu se pojavljuju na neobičnim mestima, oseća se, a ona još uvek ne zna šta da očekuje i kako mu može pomoći. Uz sve to, njen mališan jedva da ume da napiše svoje ime.Samo razmislite o ideji da ponekad preusmerite svoju energiju na nešto drugo osim na ovu stvar", piše Mama Fraj. "Možda biste mi bili zahvalni na tome." Hemikalija BPA ili bisfenol A počela je da se koristi još pre 120 godina u proizvodnji plastike, a kasnije je postala sastavni deo limenki, plastičnih proizvoda i dečjih flašica. 
  Studije iz 2009. godine utvrdile su da ove hemikalije mogu imati izuzuetno štetno dejstvo na zdravlje ljudi, a naročito dece, jer osim što se nalaze u dečijim flašicama, ima ih i u limenkama sa hranom za decu i adaptiranim mlekom.Istraživanje je obuhvatilo 95.000 dece rođene u Norveškoj, a istorije bolesti njihovih majki bile su jasne i dokumentovane. Teorija je da to nema veze sa bakterijama i virusima kojima je majka izložena već sa imunim sistemom koji odgovara na njih. Oni tvrde da zapaljenske hemikalije kao što su citokini mogu da prođu kroz placentu i da utiču na fetus koji se razvija. Trudnice koje su uzimale acetaminofen kako bi smanjile temperaturu imale su manje šanse da rode autistično dete.
  - Ovo istraživanje koje je obuhvatilo dobar i transparentan uzorak potvrdilo je vezu između temperature i rizika od pojave autizma. Takođe, pokazuje da je rizik veći u drugom tromesečju i da raste kako majka ima čestu temperaturu, a da uzimanje lekova kao što je acetaminofen smanjuje rizik od autizma, rekao je Tomas Frejzer.
• Naučnici nisu sigurni da su neki lekovi za smanjenje temperature uvek najbolje rešenje zato što je uzimanje nekih lekova za to povezano sa nekim drugim rizicima u trudnoći. Ovo nije prvi put da istraživanja ukazuju na opasnost od infekcija u toku trudnoće, piše PopSugar. Skoro je objavljeno da su trudnice koje su preležale grip i imale tempetraturu nedelju dana izložene riziku od autizma.
  Ne treba odmah dizati paniku, jer ne znači da će svaka trudnica koja je dobila temperaturu da rodi autistično dete. Od 20 odsto trudnica koje su imale temperaturu samo 2 odsto je rodilo autistično dete. 
•  ZNACI AKO VAM SE DOGODI DA IZ BILO KOG RAZLOGA IMATE KONTAKT SA AUTISTICNIM DETETOM  I NJEGOVIM RODITELJIMA POKAZITE NAJVISI STEPEN PRIHVATANJA I RAZUMEVANJA - NARAVNO NE POKAZUJUCI NEKO PRETERANO SAOSECANJE I NE POSTAVLJAJTE GLUPA PITANJA. SVAKA TAKVA PORODICA JE PRONASLA SVOJ NACIN DA FUNKCIONISE I NEMOJTE IH NIKAKO IZBACIVATI IZ NJIHOVE RUTINE. JER RUTINA JE ZA NJIH NAJVAZNIJA STVAR NA SVETU!
  PA IAKO SU VAKCINE KRIVE ILI MOZDA I  NISU (KO ZNA PRAVU ISTINU) SUOCIMO SE SA ONIM STO SE DOGODILO. NE TRAZIMO RAZLOGE I KRIVCE. SVU ENERGIJU USMERIMO KA OSOBI SA AUTIZMOM. I VOLIMO JE NAJVISE NA SVETU.
  
  

KAD KAZES NE

KAD KAZES 'NE"  ZAUSTAVLJAS BUDUCNOST?! DA LI JE SVAKO NE OPRAVDANO? IAKO JE NEKADA NEOPHODNO RECI "NE" - DEFINITIVNO NE ZNAMO STA BI BILO KAD BI REKLI "DA".
Osnovno je imati uvid u to da raditi nešto za drugoga na uštrb nas samih nije uvek nešto što je dobro i poželjno. Sa druge strane, uopšte nije loše uraditi nešto za sebe i pritom ne okarakterisati to kao sebično ponašanje. Treba napraviti razliku kada nešto možete a kada ne. Ukoliko su situacije hitne, normalno je da ćete ostaviti sve i pomoći u nevolji, međutim ako vam neko nešto traži konstantno i ne pita da li ste u tom trenutku slobodni da to uradite i uslovljava vas na razne načine a pritom se u tom odnosu osećate više iscrpjeno nego prijatno pravi je trenutak da kažete “NE”. Umesto razmišljanja ,,Ja sam loš ako ne uradim nešto za drugoga“  treba razmišljati ,,Niko nije ni dobar, ni loš. Svi imamo vrline i mane“ , kao i ,,Ako ne uradim nešto za drugoga ne znači da sam sebičan i da će me drugi manje voleti i ceniti“. Kada se usvoji ovakvo uverenje, druga stvar je da treba u skladu sa tim i reagovati u određenoj situaciji što iziskuje asertivni vid komuniciranja sa drugima . Dakle, kada neko zatraži pomoć a vi niste realno u situaciji da mu izađete u susret (zbog nedostaka vremena, energije, materijalnih sredstava,itd.) potrebno je to i reći na adekvatan način. U tom trenutku treba zvučati samouvereno i reći da niste u mogućnosti da ispunite to sada. Ako je osoba navikla da od vas dobija pomoć onda će to ići malo teže, odnosno neće vas shvatiti ozbiljno i navaljivaće dalje. Potrebno je da, pored osećanja krivice koje će vam se sigurno javiti, ostanete pri svojoj odluci da ne možete da isunite želju ili zahtev bliske osobe. Ako vam se nakon toga ponovo javi osećanje krivice, setite se da niste manje vredni ili sebični zato što ste to učinili i da imate pravo da se izborite za sebe i postavite “granice” drugima. Rezultat ovakvog ponašanja će biti mnogo bolji jer vas ljudi neće gledati kao automat za ispunjavanje želja već kao osobu koja ima svoje vreme i identitet a koja je pritom sprema da izađe u susret kada god je u mogućnosti.

Dosta se govori i dosta je rečeno o moći reči „da“. „Da“ podržava preuzimanje rizika, hrabrost, pristup životu otvorenog srca i značaj te reči se ne može umanjiti. Ali, „ne“ kao metalna rešetka koja zatvara prozor između nas samih i uticaja drugih, se retko slavi. To je skrivena snaga, jer se često i pogrešno protumači i teško se prihvata.

Verovatno je da mi nismo svesni snage koju crpimo iz „ne“ jer se „ne“ meša sa negativnošću. I jedno i drugo podrazumeva okret na drugu stanu, čvrsto odbijanje, ali se zapravo radi o dva različita psihološka stanja.Ne“ kao afirmacija vas samih je i pokazatelj lične odgovornosti. Pokazuje da iako interagujemo sa dosta ljudi i volimo, poštujemo i vrednujemo visoko te odnose, mi ne možemo da dozvolimo sebi da uvek budemo pod njihovim uticajem. Snaga koju izvlačimo izgovaranjem reči „ne“ je u tome da mi time jasno postavljamo granicu, što je to ujedno i dokaz zrelosti.

„Ne“ je ujedno i alat i barijera pomoću kojeg mi uspostavljamo i odžavamo naš prostor. „Ne“ kaže – „Ovo sam ja, ovo su moje vrednosti, ovo ću uraditi, ovo ne, ovako ja biram da se ponašam.“ Mi volimo druge, dajemo drugima, sarađujemo, činimo ih zadovoljnima, ali smo mi, uvek i u suštini, različite i odvojene osobe. Potrebno nam je „NE“ da izrežemo i podržimo taj naš prostor.

„Ne“ uvažava da smo mi zastupnici sopstvenih ograničenja. Za mnoge od nas ova samo-potpuna-odgovornost podrazumeva moćnu, usamljenu i veoma zrelu svest. Često joj prilazimo sa dva koraka napred i jedan ogroman unazad jer popuštamo pred ljudima koje volimo, pred siledžijama, pred našim sopstvenim porivima za još jednim pićem, za nepotrebnom kupovinom. Što se više uspevamo da čuvamo granice sopstvenih ograničenja, to smo snažniji. Snaga zahteva moć reči „ne“.

„Ne“ ima dva lica, jedno koje okrećemo ka nama samima i jedno koje okrećemo ka drugima. Borba ka jačanjem našeg unutrašnjeg „ne“, onog kojeg upućujemo unutrašnjim samo-destruktivnim impulsima, je borba sa kojom smo svi dobro upoznati. To „ne“ kontoliše naš izliv besa u vožnji ili našu potrebu za cigaretom. Zovemo ga „ne samodiscipline“.

„Ne“ koje upućujemo sami sebi dolazi od unutrašnjeg samo-upravljača čiji posao je da zadrži naše porive i upravlja našim prioritetima u granicama razuma. Tokom celog života mi praktično usavršavamo taj samo-upravljač, štelujemo ga, nadograđujemo. Nagrada koju dobijamo od usavršavanja te unutrašnje sposobnosti da kažemo „ne“, ne previše često, ali dovoljno mudro, jeste unutrašnji mir i produktivnost. Moć reči „ne“ je u tome da se isplati.

Sposobnost da „ne“ kažemo drugima se takođe razvija tokom života, počevši od prvobitnog „ne“ iz detinjstva. Svako ko je pokušao da dvogodišnjaka stavi u auto-sedište, zna na šta se misli. Kad dvogodišnjak počne da diferencira sebe, svoju volju, svoje želje od volje i želja svoje mame, on ispušta jedan, glasni, beskrajni krik: Neeeeeee! Ne ja neću da obujem te čarape, neću da jedem tu kašu, neću da idem iz parka. To iskonsko, moćno ne je originalna potvrda sebe u odnosu na druge. Nadalje tokom života, mi tražimo odgovarajući, efektivan način da napravimo tu granicu.
JOS JEDAN DOKAZ DA TREBA DA U SEBI ORZIMO STO VISE DECIJE NAIVNOSTI, RAZMISLANJA I 'SHVATANJA SVETA OKO NAS'. KAKO JE DETETU TAKO LAKO DA KAZE 'NE' ? ZATO STO SE NE PLASI POSLEDICA TE RECI ,A NI BUDUCNOSTI. KAD ODRASTEMO I NAPRAVIMO SVOJE 'VIDJENJE STVARI'  NAS OSNOVNI  POKRETAC JE STRAH ! ON NAS KOCI I PARALISE I MISLIMO DA JE UVEK I  U SVAKOJ SITUACIJI BOLJE RECI 'DA' JER  KAO TADA CE NAS OKOLINA BOLJE PRIHVATATI!
PA NIJE TAKO VERUJTE MI! CVRST STAVI 'NE' KAD JE POTREBNO SU TAKODJE NESTO STO PRAVI LJUDI CENE. A VAMA TREBAJU SAMO PRAVI LJUDI OKO VAS- ZAR NE?

PLASTICNE OPERACIJE

ZASTO LJUDI IDU NA PLASTICNE OPERACIJE? DA LI DA POBOLJSAJU IZGLED JER DANAS JE NAJVAZNIJE LEPO IZGLEDATI ILI IPAK IMA POTREBE IZ ZDRAVSTVENIH RAZLOGA? KAKO GOD? 'ULEPSAVATI SE' ,'PRKOSITI GODINAMA' 'ICI POD NOZ' - ZA MENE JE VRLO VELIKI KORAK!
Svakako ako se plasticna operacija radi zbog zdravstvenih problema kometara ne sme da bude. Ali ako su upitanju povecanje grudi, zatezanje guze,smanjivanje struka,ugradnja novog himena....Onda se pitamo da li je to uopste potrebno. Narocito ako se daje mnogo novca da bi se izgledalo kao neko ili preterivanja tipa Barbika i Ken? Ne znate za njih? Rodrigo Alves - zivi Ken i Tatjana Touzova -ziva Barbika su svoje telo pretvorili u zive lutke. Tatjana je cak izvadila dva rebra da bi imala tanji struk. Ken sada zeli bebu koju pomenuta Barbika treba da rodi. Kako bi to bilo moguce ne znam, ali sam sigurna da dete nece liciti na njih cak i ako bi naucna fantastika omogucila da se dete ipak rodi!!!! Evo nekoliko iskustava ljudi koji su radili plasticnu operaciju ne drasticnu kao malopre pomenuti ali ipak kozmeticku hirurgiju. I da napomenem da mnoge estetske operacije ipak zavrse vrlo, vrlo neuspesno.
Već posle prve konsultacije, odbacila sam sve negativne misli po pitanju kozmetičke hirurgije.
Posle sam bila u blagom šoku – oduvek sam imala negativan stav o plastičnoj hirurgiji i ljudima koji se na to odlučuju, ali onda sam se i sama našla u krevetu uvijena u zavoje. Apsolutan šok. Jedva sam pomerala ruke dok su mi se mišići oporavljali, bilo mi je neudobno, pitala sam se šta mi je to sve trebalo. Ipak, jedva sam čekala da vidim kako je sve prošlo. Još sam uzbuđena, najteži korak sam prebrodila a kažu mi da se rezultati vide negde između šestog i dvanaestog meseca posle zahvata. Ja sam danas na petom.Neverovatno sam samouverena.Najzad mogu da se oblačim i izgledam onako kako želim, kao prava žena.
Presađivanje kose, odnosno FUE transplantacija. Dva dana se ostaje na klinici. Ljudima je kosa obično gušća pozadi nego napred, pa se onda vlasi presade sa tog dela na ovaj gde su proređene. Praktično su mi preselili 2,000 individualnih vlasi kose. Četiri sata traje ekstrakcija, onda ide kraća pauza, a onda još četiri sata implantacije. Neverovatno je šta sve danas može da se izvede.
U detinjstvu su mi uradili korekciju ušiju – otoplastiju odnosno pinaplastiju. To me danas inspiriše da stvaram, a ljudi me nekad pitaju da li sam operisala uši kako bi mi izgledale ovako šiljato, posebno ovo jedno.Dok sam odrastala, stidela sam se svojih asimetričnih ušiju – otac je u šali tvrdio da su im braću i mene donele vile. Nerviralo me je to moje šiljato vilin-uvo sve više i više. Imala sam razne mentalne probleme u vezi sa tim, a danas prihvatam da je lepo takvo kakvo je.
Ipak, te korekcije ne bi trebalo nametati deci – simptom su seksističkog perfekcionizma društva u kom živimo. Ne radite to deci, možete im naškoditi, možete im nametnuti izbor pola – meni je uvo uvek delovalo kao strano telo, tako nezavršeno. Mislila sam da ga sada možda doradim za neki film ili katarzični performans.
To su poboljsanja u vezi boljeg izgleda. Ne znam da li je zaista opravdano ici "pod noz" samo da bi se izgledalo bolje. Ovo ljudi su zadovoljni - kupili su sebi samopouzdanje sto nikako nije mala stvar. Ipak... Moglo je nesto poci i po zlu. I ja opet iznova okrivljujem drustvo sto je toliko zahtevno po pitanju izgleda. Vise ni u jednom segmentu zivota ne mozete izgledati onako kako vas je majka rodila.Ako je u pitanju intimna veza gleda se izgled - vise nego ikad. Ako je u pitanju posao opet je izgled presudan i nije vazno koji posao je u pitanju. Ako treba uci u plitiku, biti javna licnost po bilo kom osnovu - izgled je ono sto je najbitnije. Samo se izgled vrednuje. Ostale "sitnice" kao pamet, inteligencija, sposobnost, marljivost... Ma hajde ....
NE ZNAM DA LI TREBA ICI PROTIV MAJKE PRIRODE? NIKO NIJE BEZ RAZLOGA RODJEN TAKAV KAKV JESTE! I NE TREBA SE NIKADA STIDETI SVOG IZGLEDA! JER KVALITET COVEKA NE LEZI U IZLOGU ( TELU) NEGO U RADNJI ( DUSI I SPOSOBNOSTIMA). STETA STO JE TAKVO MISLJENJE ODAVNO PRESTALO DA VAZI. SADA SE JOS UVEK KNJIGA  'SUDI' PREMA  KORICAMA!!!!