LAMINARNO STRUJANJE

LAMINARNO STRUJANJE! DA LI JE MOGUCE DA ZIVIS U TAKVOM SVETU ,A DA NE POSTANES KAO ON? KAKO DA TE NE USISA?
Laminarno strujanje pojavljuje se kada fluid teče u paralelenim slojevima, bez miješanja slojeva. U dinamici fluida, laminarno strujanje je režim strujanja karakterističan po velikom momentu difuzije, niskom momentu konvekcije, pritisku i brzini koj ne zavisi od vremena. Suprotan je turbulentnom strujanju. Laički rečeno, laminarno strujanje je "glatko," dok je turbulentn "grubo."  I SAD KAKVE TO IMA VEZE SA NAMA?
Realan svet u kome zivimo cini sve protiv ove zakonitosti. Usisava te i tera da cinis sve ono sto inace ne bi. Zamislite recimo kad sipate melko u kafu da mleko ostane ne pomesano sa kafom. Dobro, to vam se ne bi svidelo, ali zamislite sebe da se "utapate" i uklapate u svet koji vam se uopste ne svidja. A radite to!Shvatam ja sve to. Nemoguce je "strcati" u svojoj okolini, ali vam to predstavlja ogorman stres. razmisljala sam dugo na ovu temu. Da li je uoste moguce ziveti u danasanjem svetu bez laminarnog strujanja. Ispada da nije. I to me cini veoma tuznom,ali i veoma ljutom. Covek kao socijalno bice mora da zivi sa ljudima. Nikako drugacije. I ti ljudi oko njega cine mnogo losih stvari ( i on sam to cini). Da bi kafa sa mlekom bila kompaktna mora da izbegne laminarno strujanje. Da bi se covek uklopio ( bio usisan u celokupno drustvo) mora da bude kao i ostali. I to  me uzasno nervira. Jer, razmislite malo ako ni jedan covek ( od 7 milijardi) nema otisak prsta kao vi sta to zapravo pokazuje? Istinu da smo svi razliciti i da ne mogu da nas jednostavno "umesaju" ili " usisaju". Pa ipak to se desava. Hajde sad samo zamislite kakav bi svet bio kad bi svako bio "svoj". Mozda vam sve ovo zvuci slududo ali kvantan fizika bas zato i postoji da na svoj nacin ucini da svaka cestica bude svoja i da postoji kao takva.
Gledajući univerzum sa biocentrične tačke gledišta, vreme i prostor su samo „oruđe našeg uma“. Takođe, smrt i ideja o besmrtnosti postoje na svetu bez prostornih ili vremenskih granica.
Slično tome, teoretski fizičari smatraju da postoji beskonačan broj univerzuma sa različitim varijacijama ljudi i situacija koje postoje simultano.
Kao primer, Lanca navodi Jangov eksperiment u kojem su naučnici posmatrali prolazak čestica svetlosti kroz dva proreza na prepreci - čestica se ponašala kao metak koji prolazi kroz jedan i drugi otvor. Međutim, ukoliko je naučnik ne posmatra, ona se ponaša kao talas. To znači da može proći kroz oba proreza u isto vreme.
To demonstrira da materija i energija mogu da imaju karakteristike i talasa i čestice, a da se ponašanje čestice menja u odnosu na percepciju i svest osobe koja je posmatra. Kvantni fizičari su ustanovili da su atomi građeni od vrtloga energije koji se stalno vrte i vibriraju, a svaki zrači svoj jedinstveni energetski potpis. Dakle, ako stvarno želimo posmatrati sebe i saznati šta smo, mi smo zapravo bića energije i vibracija koja zrače svoj jedinstveni energetski potpis – to je činjenica koju nam kvantna mehanika konstantno iznova potvrđuje. Mi smo puno više od onoga što percipiramo da jesmo i krajnje je vreme da počnemo gledati na sebe u tom svetlu.Ako bi promatrali sastav atoma mikroskopom videli bi male nevidljive tornadu slične vrtloge s beskonačnim brojem energetskih čestica koje se zovu kvarkovi i fotoni. Oni sačinjavaju strukturu atoma. Kada bi sve više i više fokusirali strukturu atoma na kraju ne bi videli ništa, promatrali bismo fizičku prazninu. Atomi nemaju fizičku strukturu, mi nemao fizičku strukturu, fizičke stvari stvarno nemaju nikakvu fizičku strukturu! Atomi su građeni od nevidljive energije a ne od opipljive tvari.
Vrlo zbunjujuće zar ne? Naše iskustvo nam govori da se naša stvarnost sastoji od fizičkih materijalnih stvari. Otkriće da svemir nije skup fizičkih delova kako predlaže Newton, nego je holistička isprepletenost nematerijalnih energetskih talasa, dolazi iz radova Alberta Einsteina, Maxa Plancka i Wernera Heisenberga.Temeljni zaključak nove fizike takođe priznaje da posmatrač stvara stvarnost. Kao posmatrači lično smo uključeni u stvaranje svoje vlastite stvarnosti. Naučnici su primorani priznati da je svemir umna konstrukcija.
  Ove informacije nam govore da se moramo probuditi i shvatiti da smo svi mi energija i zračimo jedinstveni energetski potpis. Osećaji i emocije imaju vitalnu ulogu, a kvantna fizika nam pomaže videti značaj onoga što svi mi osećamo. Ako svi u sebi nosimo osećaje ljubavi i mira to će sigurno imati uticaja i na spoljni svet te na to kako se drugi ljudi oko nas osjećaju.
To je centralno pitanje u kvantnoj mehanici i niko ne zna odgovor: Šta se stvarno dešava u superpoziciji - čudna okolnost u kojoj se čini da čestice postoje na dva ili više mjesta ili stanja odjednom? Sada, u predstojećem radu, tim istraživača iz Izraela i Japana predložio je eksperiment koji bi nam konačno mogao reći nešto sigurno o prirodi ovog zagonetnog fenomena.“Iako postoje različitosti, smatram da Budina filozofija i kvantna mehanika imaju slične poglede na svet. To možemo videti u ovim izvrsnim primerima ljudskog mišljenja. Bez obzira na divljenje koje osećamo prema tim velikim misliocima, ne smemo zaboraviti da su i oni bili ljudska bića, kao i mi.”analiozirao je Dalaj Lama. Izvrstan primer saglasja kvantne fizike i drevnih kultura jest činjenica da je Nikola Tesla bio inspirisan Vedskom filozofijom kad je razvijao svoje ideje energije nulte tačke. No, zašto je ovo važno? Važno je jer moderna fizika ukazuje na to da svest posmatrača oblikuje stvarnost. Način na koji mislimo i percipiramo može biti odgovoran i igrati važnu ulogu na fizički konstrukt kojeg vidimo svojim očima. Ako pogledamo svet i analiziramo ga na društvenom nivou, šta vidimo? Trenutno mase percipiraju svet kao mesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se sa ovakvim načinom gledanja na svet. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno dešava na našem planetu i što se događa samom planetu. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svetu.Nekad smo znali da je Zemlja ravna, nekad smo znali da smo centar univerzuma i nekad smo znali da čovek ne može da leti. Kroz periode ljudske istorije, intelektualni autoriteti potvrđivali su svoju moć jednostavnom supresijom elemenata stvarnosti koji se jednostavno nisu uklapali u okvir prihvatljivog znanja. Zar smo imalo drugačiji danas? Jesmo li zaista promenili otvorenost prema stvarima koje se ne uklapaju u okvir? Moguće je da postoje koncepti naše stvarnosti koje tek moramo razumeti i ako otvorimo oči, možda ćemo primetiti da smo prevideli nešto značajno.”kaže Terje Toftenes.Smatram da je svijest osnova. Smatram da materija proizlazi iz svijesti. Ne možemo zaobići svijest. Sve o čemu govorimo, sve što zapravo postoji, zahtijeva svijest.” – Max Planck, teoretičar fizike koji je ustanovio kvantnu teoriju za koju je dobio Nobelovu nagradu za fiziku 1918. godine.
“Nemoguće je formulisati zakone kvantne mehanike, a da su potpuno konzistentni bez korištenja svijesti.” – Eugene Wigner, teoretičar fizike i matematičar, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1963. godine.
Tvrdnja da „svijest stvara stvarnost” otvara mnoga pitanja. Znači li to da mi kao individue (i na kolektivnom nivou jedne ljudske rase) možemo oblikovati, kreirati kakvu god stvarnost želimo za sebe? Znači li to da možemo proizvesti drugačiji stil života i privući neka iskustva? Događa li se to odmah? Treba li vremena? Kako da to učinimo?
Iako nismo u mogućnosti da odgovorimo na ta pitanja s apsolutnom naučnom tačnošću, znamo da na neki način postoji veza između svijesti i fizičkog materijalnog svijeta u nekom obliku. Takođe, ništa više ne znamo o tom odnosu, znamo da postoji i da ima neku važnost.
Trenutno mase percipiraju svijet kao mjesto u kojem se rodiš, ideš u školu, plaćaš račune, podižeš porodicu i tražiš posao. No, mnogi ljudi na ovoj planeti ne mire se s ovakvim načinom gledanja na svijet. Žele promjenu. Već jako dugo percipiramo našu realnost na taj način, s vrlo malo informacija o tome šta se stvarno događa na našoj planeti i što se događa samoj planeti. Ponekad se čini kao da smo robovi istrenirani da prihvatamo stvari takve kakve jesu, da ne pitamo šta se događa u svijetu te da marimo samo za sebe i sopstveni život. Kao što bi Noam Čomski rekao, naša svijest je proizvod. Ako nastavimo tako da prihvatamo stvarnost kao nešto takvo kakvo je, produžiće se taj način postojanja bez ikakvih promjena.
Kako bismo kreirali svoju stvarnost, naši se obrasci mišljenja i način percipiranja moraju promijeniti. Šta mijenja način na koji percipiramo stvarnost? Informacija. Kad usvojimo novu informaciju, mijenjamo način gledanja na svijet oko sebe te se kao rezultat i naša stvarnost mijenja, a počinjemo i da pokazujemo to novo iskustvo sagledavanjem šire perspektive. Naučnici raspravljaju možemo li da promijenimo i svoj fizički oblik i smatraju da smo sposobni za to. Ali to je proces koji zahtijeva puno vremena, nivoa i to je nešto što još ne razumijemo.
Vrlo važan zaključak ove nove fizike jeste ako faktori svijesti kreiraju našu stvarnost, to znači da promjena počinje u nama. Počinje s načinom na koji spoljni svijet gledamo unutrašnjim očima.
Naša percepcija svijeta mogla bi biti samo refleksija našeg unutrašnjeg svijeta, našeg stanja bića.
Upitajte se, jeste li srećni? Posmatrate li, percepirate i djelujete s mjesta ljubavi? S mjesta mržnje ili bijesa? S mjesta mira? Svi ti faktori povezani su s našom svijesti i posmatranjem pa imaju veliki značaj u kreiranju fizičkog svijeta kojeg ljudi kreiraju za sebe, zar ne?
Smatram da je ljudska rasa u procesu „buđenja” i „otvaranja” mnogim stvarima. Prema tome, naš se način gledanja na svijet i percipiranja uveliko mijenja. Ako želite da promijenite svijet, promijenite način na koji gledate stvari i te će se stvari promijeniti.

Njihov eksperiment, za koji istraživači kažu da bi mogao da se izvede u roku od nekoliko meseci, trebalo bi da omogući naučnicima da saznaju gde se objekat - u ovom slučaju čestica svjetlosti, koja se zove foton - zapravo nalazi kada se nalazi u superpoziciji. I istraživači predviđaju da će odgovor biti još nepoznatiji i šokantniji od "dva mjesta odjednom".Klasičan primjer superpozicije uključuje pucanje fotona kroz dva paralelna proreze na barijeri. Jedan od osnovnih aspekata kvantne mehanike jeste da sitne čestice mogu da se ponašaju kao talasi, tako da one koje prolaze kroz jedan prorez "mješaju" u one koji prolaze kroz drugi, njihovi valovi ili povećavaju ili poništavaju jedni druge kako bi kreirali karakteristični uzorak na ekranu detektora. Čudna stvar je da se ovo mješanje javlja čak i ako je samo jedna čestica ispaljena u isto vreme. Čestica izgleda nekako prolazi kroz oba proreza odjednom, ometajući se sama. To je superpozicija.
I SAD DA VAS NE SMARAM  VISE SA KVANTNOM FIZKOM ODGOVOR NA DANASNJE PITANJE JE - OSTANITE NA SUPER POZICIJI - NE DOZVOLITE DA VAS UMESAJU ILI USISAJU. CENA JESTE VELIKA ALI JE   I ZADOVOLJSTVO I  SRECA ZBOG TOGA JOS VECA!

PUT SUZA I BOLA

PUT SUZA! PUT BOLA! ON SE ZRTVOVAO ZA NAS! BAS UZALUD! KAKO MOZEMO I STA MOZEMO DA NAUCIMO IZ OVE PRICE? MADA OPET SVI NOSIMO SVOJ KRST!!!
Razapinjanje na krst je svakako najgori i najponizavajuci nacin pogubljenja. danas ovu recenicu "razapece ga na krst" koristimo figurativno ,a ona ipak ima isto znacenje. Put ponizenja. Probacu da opisem sta se dogadjalo na tom putu.
Put suza, odnosno Via Doloroza, je put kroz nekoliko ulica u Starom gradu kojima je po verovanju hrišćana hodao Isus Hrist na svom putu ka Golgoti, ka događaju Raspeća, noseći krst.
Na tom putu postoji četrnaest stanki, tačaka na kojima je Hrist zastao, iz ovog ili onog razloga; prvih devet stanki su baš na ulici dok su preostalih pet unutar Hrama Groba Gospodnjeg na samom brdu GolgotaPut suza, dugačak oko 600 metara, kreće od mesta na kome je nekada stajala tvrđava Antonija, zapravo rimska kasarna koju je u drugoj polovini I veka p.n.e. podigao car Irod Veliki pa imenovao u čast svog pokrovitelja Marka Antonija. Ona se nalazila zapadno od crkve Svetog Groba.
 Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus osuđen na smrt; danas je ovo dvorište Omarijske škole, ali se tu pre 2.000 godina nalazila tvrđava Antonija. Zasto je  ustvari Hrist osudjen na smrt? Zato sto je propovedao hriscanstvo. Danas se mnogi ljudi "razapinju na krst" jer pokusavaju da nadju put istine i pravde, sto je potpuno nemoguce.
jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kojem su Isusu stavili krunu od trnja i na kome je podigao krst; danas se na tom mestu nalaze tri katoličke crkve i to crkva Osude, crkva Bičevanja i crkva Ecce Homo.I pre Dena Brauna imala sam neki negativan stav prema katolickoj crkvi i to ne zato sto sam bas neki veliki pravoslavni vernik (nazalost nisam) nego su mi jednostavno price o Rimskom papi i uopste o postupcima katolickih "sluga bozijih"  bile jako "cudne".Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus prvi put pao pod težinom krsta, a na kome se danas nalazi tzv. Poljska kapela, zapravo bogomolja Jermenske katoličke crkve. Taj  "krst' koji svi nosimo zna i te kako da bude tezak. Razumete o cemu pricam?stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus sreo Presvetu Bogorodicu koja je tu stajala da bi mogla po poslednji put da bude licem u lice sa svojim i Sinom Božijim; danas je tu jermenska kapela. Po mom misljenju ovo je klasicna prica o majci. Sta god rade nasi sinovi poteklo je od nas zar ne? stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome su rimski vojnici naterali prolaznika, Simona iz Kirine, da ponese Isusov krst; danas je na tom mestu franjevačka kapela Simona Kirinejca a tu se Via Doloroza naglo uspinje ka Golgoti. Pomoc prijatelja je uvek dobrodosla. Prijatelj je nekad mnogo vazniji u nasem zivotu cak i od rodbine. Pronadjite pravog prijatelja i uzajamno se pomazite.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Veronika ispred svoje kuće obrisala Isusovo lice; danas je tu oltar sa svećama i kapela katoličkih Isusovih sestara. A ja se pitala sto je Paolo Koeljo uzeo bas ime Veronika?Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus drugi put pao pod težinom krsta, odmah pri izlasku iz jedne od gradskih kapija koja se naziva Kapija sudbine jer je konačna sudbina, smrt, tu dobila svoj obraz; danas je tu franjevačka kapela.Pomenuti meni omiljeni pisac kaze da se u zivotu noze pasti cak sedam puta!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome se Isus obratio jerusalimskim ženama koje su ga pratile i rekao: "Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i djecom svojom"; danas na tom mestu stoji latinski krst na zidu grčkog manastira. Mudro i te kako mudro. Moja generacija je prozivela idealan zivot u odnosu na moju (nasu) decu. Sta tek predstoji njihovoj deci ne zelim ni da mislim ni da znam.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus po treći put pao pod težinom krsta; ovo je odmah pored apside i krova Hrama Groba Gospodnjeg. Ti padovi nas upravo i jacaju!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome su rimski vojnici bacanjem kockica razdelili Isusove haljine; danas je to desno ispred ulaza u Hram Groba Gospodnjeg. Ovo je i te kako prisutno u danasnjem svetu u sistemu kad nekom omrkne nekom osvane. Da, gori smo od svih zveri. Korist i sebeljublje nas prozdiru.Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus razapet i prikucan na krst; danas se nalazi u latinskom delu Hrama Groba Gospodnjeg. zdrav razum je oduvek bio nesto za osudu??? Od Isusa Hrista na ovamo! Ko se ne plasi osude ,a otvori um postigao je mnogo vise nego drugi u svom zivotu. Verujte!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: mesto na kome je Isus preminuo razapet, dakle lokacija samog Raspeća; danas je pored Kalvarije pravoslavni oltar ispod koga je velika pukotina u zemlji za koju hrišćani veruju da je nastala zemljotresom nakon što je Isus umro. U nesto se verovati mora!Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: kamen na koji je položeno beživotno telo Isusovo i na kome je Josif iz Arimateje pomazao Gospoda pre pogreba; danas je tu Kamen pomazanja, odmah ispred ulaza u crkvu Svetog Groba. Treba se ipak zapitati zasto hvale samo mrtve? Stanka na jerusalimskom Putu suza kojim se Hrist peo na Golgotu: lokacija Isusove grobnice u koju je položen i iz koje je trećeg dana vaskrsao; danas se tom mestu unutar Hrama Groba Gospodnjeg nalazi edikula iznad same Isusove grobnice. U prenesenom ( figurativnom znacenju) ovo je prica otome kako se posle svakog pada mozemo dici i nastaviti dalje. Snaga i volja su nam dati ali ih treba iskoristiti.
SVE VAM JE JASNO. ZIVOT ZAHTEVA ZRTVE. ZIVOT JE VELIKA BORBA. SAMO JAKI OPSTAJU. NE DOZVOLITE SEBI DA VAS "PAD' ONESPOSOBI.  HRIST JE MOGAO. MOZETE I VI! PRONADJITE TU SNAGU U SEBI  I KRENITE AKO TREBA I NA SVOJU 'GOLGOTU' POSLE NJE VASKRNUCE JE ZASLUZENO!
HRISTOS SE RODI!

OKLOP I KODEKSI

VITEZOVI SU IMALI OKLOP I KODEKSE! SUPER-RATNICI IMAJU DROGE!RATOVI NE TREBA DA POSTOJE ( SEM ZBOG DEPOPULACIJE), ALI PRAVILA RATOVANJA BI MORALA DA BUDU ISTA ZA SVE! OVAKO POLITIKA I FINANSIJSKA MOC DIKTIRAJU PRAVILA - KOJA TO PRESTAJU DA BUDU KADA JE COVEK NADROGIRAN! DANASNJI OKLOPI SU SAVREMENIJI NARAVNO, ALI SUPER RATNICI NIKADA NECE BITI VITEZOVI! ZASTO COVEK UOPSTE STVARA SUPER RATNIKA KOJI JE JAK, PAMETAN, NE SPAVA,NE JEDE, PODNOSI STRES I SVE SPOLJNE ATAKE NA NJEGA,A NIJE ROBOT? ZAR NE BI ONDA BILO LAKSE DA ROBOTI RATUJU AKO SE VEC MORA ZBOG NECEGA RATOVATI ( A NE MORA)? ZATO STO  ONDA NE UMIRU LJUDI - STO JE IZGLEDA PRVENSTVENI CILJ SVIH RATOVA!
Članovi Laškar-e-Taibe prošli su mesece i mesece komandoske obuke. Bili su prava elitna borbena jedinica. Ali su bili i odvaljeni. Dokazi sa lica mesta, kao i kasnije analize krvi, pokazali su da je dobar deo njih koristio kokain, LSD i steroide. Danas je očigledno da je grupa uspevala da odoli višestruko većoj sili duže od dva dana bez hrane i sna, čak i dok su neki od njih bili smrtno ranjeni, uglavnom uz pomoć droga.
U novoj knjizi Shooting Up, poljski istoričar Lukas Kaminski pokazuje da su muškarci i žene od početka istorije ratovanja koristili droge kako bi unapredili svoje borbene sposobnosti. Kaminski kaže da su napadači iz Mumbaja, čija je ratna groznica bila pojačana stalnim uzimanjem psihoaktivnih supstanci, samo poslednji u dugom nizu odvaljenih ratnika: od vikinških "berserkera" koji su upadali u mahnito stanje nalik transu uz pomoć pečuraka, preko ratnika Inka na listovima koke, do vojnika u Američkog građanskom ratu navučenih na morfijum i pripadnika Vermahta na spidu.
Vojni istoričar Džon Kigen osamdesetih godina je na pitanje "Zašto se vojnici bore?" imao tri odgovora: "podsticaj, prinuda, narkoza". Iako je Kigen kasnije smatrao da je njegova teorija suviše uprošćena, Kaminski tvrdi da, uz podsticaj preko dehumanizujućeg režima obuke i prinude putem države koja ljude tera da se bore u njeno ime, "narkoza" ovde može da se shvati bukvalno: da bi ubijali druge, ljudska bića moraju da se ubace u potpuno drugačije stanje svesti. Droge mogu da pomognu da vojnici rade stvari koje inače nikad ne bi radili: ostave svoju ljudskost iza sebe i postanu ratne mašine u okviru neke vojske.
"Antropološki dokazi pokazuju da mi nismo ratnička vrsta", kaže mi Kaminski preko telefona iz svog doma u Poljskoj. "Veoma je teško preći crtu i postati sposoban da ubijaš sabraću ljude. Pitanje je samo kako civila pretvoriti u vojnika koji će ubijati bez preteranih psiholoških posledica." Odeveni u medveđe krzno, vikinški ratnici ulivali su strah kao malo koja sila u istoriji ratovanja. "Bože spasi nas od gneva Severnjaka", glasile su molitve svakog ko je živeo u njihovom dometu. U ono vreme mislilo se da je vikinške ratnike obuzimao bes koji im je podario Odin, bes koji bi im udvostručio snagu, oduzeo ljudskost i učinio ih imunim na bol. Odgrizali su komade svojih štitova, zavijali kao vukovi i sekli sve što bi im se našlo na putu. Ali Kaminski pokazuje kako su Vikinzi postizali to stanje, delom zato što su pili pečurke po imenu amanita. On navodi tvrdnje toksikologa Erika Hesea, koji piše da "opijena osoba zamišlja da se pretvorila u nekakvu životinju, a halucinacija je kompletna sa sve osećajem da su vam izrasli perje i krzno." Za Kaminskog, posebno upečatljiv primer kako su droge uticale na poboljšanje ratnog učinka među vojnicima dolazi iz Drugog svetskog rata. "Potpuno me je šokirala činjenica da je Vermaht bio toliko nagutan metamfetaminima tokom invazije na Poljsku", kaže mi on. "To je nešto što baš ne nalazite u istorijskim knjigama."
U javnosti je nacistički režim strogo osuđivao rekreativnu upotrebu droga, ali su privatno mnogi pripadnici nacističke elite imali lična iskustva sa opojnim sredstvima. Hitler je proveo veći deo rata na lekovima. I Gering i Gebels su voleli morfijum. Kad je ovaj prvi pokušao da ublaži dejstvo morfijuma uzimajući kokain, navukao se i na njega.
A davali su drogu i nemačkim vojnicima. Tokom invazije 1939. godine na Poljsku, pervitin, verzija kristalnog meta čija je namena da umanji stres, otkloni iscrpljenost i proizvede euforiju, postao je nemačka "borbena pilula". Kad je osvojila Poljsku, nemačka vojska je naručila 35 miliona tableta pervitina za ofanzivu na Francusku u proleće 1940. godine. 
Letonski hemičar, Invars Kalvinš (69), izumitelj ove droge ( mildronat), rekao je da je mildronat namenjen samo super vojnicima.
Predsednik naučnog odbora letonskog Instituta za organsku sintezu, Ivars Kalvinš, izjavio je kako je počeo da radi na leku (midronatu) koji služi da pomogne sovjetskim vojnicima u Afganistanu.
"Vojnici su se nalazili u planinama, a da biste funkcionisali u planinama morate da se izborite sa nedostatkom kiseonika, a način da se zaštite u tim uslovima je mildronat", rekao je Kalvinš.
Korisnici su bili izdržljiviji sa većom rezervom kiseonika, u teškim planinskim uslovima koji vladaju u Avganistanu, a Sovjeti su koristili doping od 1979. do 1989. godine.
U prošlonedeljnoj akciji srpske i makedonske policije u Tetovu zaplenjeno je 300 kg sintetičke droge poznate kao "kaptagon", a koju najčešće koriste ratnici Islamske države.
Hemijska hrabrost, džihad droga, "kaptagon" – sve su to žargonski nazivi za sintetičku drogu kojoj tvorci stalno menjaju hemijski sastav, javlja RTS."Kaptagon" zapravo nije nova droga. Još šezdesetih godina se koristio kao lek za narkolepsiju. Danas se dovodi u vezu sa terorizmom. Mediji su prenosili da je pronađen kod odgovornih za napade u Parizu i Tunisu."Zovu je još i droga za super-ratnike zato je ona toliko interesantna posebno na Bliskom i Srednjem istoku gde se misli da podiže borbenost, hrabrost, poboljšava budnost, smanjuje apetit i umor, a zapravo kod akutnih predoziranja nekim manjim ili srednjim dozama dolazi do ekstremne agitiranosti, agresivnog i suicidalnog ponašanja, grčeva mišića, ubrzanog srčanog rada i povišenog pritiska"
"Kaptagon" brzo razvija fizičku i psihičku zavisnost, ali i hronične psihijatriske poremećaje – psihozu, agresiju.
"Sve terorističke organizacije koriste narkotike pre svega za svoje finansiranje i svojih protivzakonitih delatnosti a sa druge strane upotrebljavaju ih za svoje pripadnike naročito pre njihovog angažovanja za izvršenje složenih terorističkih napada, naročito samoubilačkih napada"
Kako se navodi u izveštaju ruskog Ministarstva odbrane pod nazivom Super vojnik za ratove budućnosti, objavljenom u časopisu Armejski Sbornik, ovi vojnici obučavani su s delfinima, uz koje su naučili da razviju telepatiju i kontrolišu rad moždanih talasa. 

U izveštaju se, takođe, tvrdi i da oni mogu da razgovaraju s delfinima. "Mogu da uđu u um zarobljenog neprijateljskog vojnika i vide da li je podoban da ga pretvore u dvostrukog agenta. Mogu sa sruše računarske sisteme, da leče ranjene vojnike svojim moždanim talasima, čitaju dokumenta na stranim jezicima, mogu da otkriju zasede, izazovu požar, mogu da prisluškuju i ometaju radiotalase", piše u izveštaju.

Dodaju da su ovi Super vojnici sve to već koristili tokom borbi u Čečeniji, gde je ruska vojska bila aktivna od 1994. do 2009. godine. 

Inače, parapsihološke sposobnosti ruskih vojnika, proučavane su i razvijane još od 1980ih godina u Sovjetskom savezu. Tada su oni, takođe, učili telepatiju od delfina. Članak Super vojnik za ratove budućnosti objavljen je u zvaničnom časopisu ruskog ministarstva odbrane. Iako je prošao prilično nezapaženo, mnogi su  u tome videli potvrdu istinitosti i postojanja ruskog Super vojnika. 

Istovremeno sa ovom šokantnom pričom, pojavili su se i skeptici, koji tvrdi da je sve to - nemoguće.

 Kako bi se zaštitili od udaraca tokom bitke, vitezovi su nosili oklope. U početku su to bili panciri sastavljeni od mnogo malih, međusobno povezanih metalnih prstenova. Jedna pancirna košulja težila je između devet i četrnaest kilograma. Od 15. st. u upotrebu ulaze pločasti oklopi. Iako se za njih često misli kako su bili teški i kruti, te time i problematični za nošenje, to zapravo nije istina. Oružari koji su ih izrađivali, radili su ih vrlo promišljeno kako bi u njima kretanje bilo što jednostavnije. Tajna je u izradi pločica, koje su se mogle pokretati jedna s drugom onako kako se vitez pomicao. Međusobno su bile povezane zakovicama koje su omogućavale njihovo kretanje.Oklop se mogao obući i skinuti u nekoliko minuta, a u tome je vitezu pomagao njegov štitonoša.Oko 1500. g. dolazi do promjene u strukturi dotadašnjih vojnih postrojbi. Najvažniji dio svake vojske sada postaju dobro utrenirani disciplinirani pješaci, koji pomalo potiskuju teško naoružane i oklopljene konjanike. Dolazi i do promjene u regrutiranju vojnika. Sve više se unajmljuju plaćeni dobro utrenirani profesionalni vojnici, a sve je manja potreba za vitezovima, koji i na bojnom polju prestaju biti djelotvorni. Ne treba zaboraviti niti na pojavu vatrenog oružja, koje je bilo kobno i vrlo razorno za oklope vitezova.

I TAKO VITESTVO JE NESTALO !  LJUDI UBIJAJU JEDNI DRUGE BEZ IKAKVOG RAZLOGA. POMAMA ZA SUPER VOJNICIMA JE POSTALA OPSESIJA VELIKIH SILA! A DROGA JE UZELA PAMET - STO I JESTE NJENO PRIMARNO DEJSTVO I ULOGA UOPSTE! 

I DALJE ZELITE DA ZIVITE U OVOM  I OVAKVOM SVETU?

POSEDOVANJE

POSEDOVANJE ILI POSESIVNOST! POSESIVNOST JE DRUGACIJA OD LJUBOMORE! KAKVE SVE ILUZIJE IMAMO  O POSEDOVANJU?
Posesivnost nije isto što i ljubomora. Ljubomora postoji kada je osoba zabrinuta da može biti ostavljena ili prevarena od strane partnera zbog postojanja neke treće osobe koja je zaista u kontaktu sa njenim / njegovim partnerom. Ako treća osoba postoji, ljubomora je realan strah, zabrinutost za opstanak veze i nije pokazatelj psihopatologije. Ljubomora kao realan strah pomaže osobi da se zaštiti i donose prave odluke.
Posesivnost potiče od engleske reči “to possess” što znači posedovati. Posesivna osoba želi da neki način da poseduje onu drugu osobu sa kojom je u vezi. Postoje dve vrste posesivnosti jedna je “benigna” i može se prevazići a druga je “maligna”, zloćudna i ne može se prevazići.“Benigna” posesivnost se javlja kod osoba koje su nesigurne u sebe. To su osobe koje su gladne ljubavi i pažnje. S jedne strane oni jako žele da dobiju ljubav i pažnju a s druge strane pošto je nisu dobijali u dovoljnoj meri u svojoj porodici oni se plaše da je neće dobiti, da ne zaslužuju ljubav, da će biti odbačeni, ostavljeni, iznevereni, povređeni ili prevareni. Razlozi za nastajanje ove vrste posesivnosti su: nedovoljno ljubavi od strane roditelja, zanemarivanje, preterana kritika od strane roditelja, vršnjaka, prethodna negativna iskustva u vezi (ostavljanje, prevara, vređanje ili uslovljavanje od strane bivših partnera). Svi ovi faktori udruženi sa nedovoljno ljubavnog iskustva dovode do javljanja ove vrste posesivnosti. Pod nedostatkom ljubavnog iskustva podrazumevamo da osoba nije imala dovoljno iskustva u vezama, naročito nije imala iskustvo vezivanja i odvezivanja od partnera. Neke osobe su imale puno veza i vezica, i kvantitativno gledano oni imaju iskustva. Ali većina tih iskustava mogu biti površna. Pod iskustvom se ne podrazumeva samo broj veza nego stepen dubine (intenziteta) vezivanja, ostvarene bliskosti i emocionalnog iskustva.
“Maligna”, zloćudna posesivnost nije izraz nesigurnosti i gladi za ljubavlju već najčeće izraz psihopatsko-narcističkih crta ličnosti koje postoje kod određene grupe poremećaja ličnosti. Ove osobe pre svega teže kontroli i posedovanju partnera u pravom smislu te reči. Oni žele da znaju gde se njihova partnerka kreće, šta radi kada nisu zajedno i sl. Osoba analizira i kritikuje njene / njegove prijatelje, rodbinu i sl. Takva osoba pokušava da ostvari potpunu kontrolu i uticaj nad partnerom tako što će redukovati njen / njegov krug prijatelja i članova porodice, naročito onih kojima se on / ona ne dopada i koji uviđaju da se radi o manipulaciji i kontroli a ne ljubavi. Ove osobe manipulišu, lažu, igraju igru vruće-hladno, ograničavaju slobodu partneru a sve to pod izgovorom ljubavi, sve kao za njihovo dobro.
Ova vrsta posesivnosti se ne može prevazići jer ona potiče iz devijantne strukture ličnosti osobe koja ima taj problem. Osoba se ne može promeniti kao ličnost. Ovde je reč o patološkoj simbiozi u koju mogu da upadnu osobe koje su takođe sklone patološkoj simbiozi (kao na primer: narcistička i zaivsna osoba) ali i osobe koje nisu patološke ličnosti ali imaju sklonost da preterano veruju drugima, empatične su i imaju sklonost ka osećanju krivice. Tipičan primer je normalna, dobra, empatična devojka koja je imala narcističkog oca koji je nije voleo, stalno ju je nešto kritikovao i omalovažavao što je kod nje stvorilo osećaj da nije dovoljno dobra, da nije voljena, da je uvek kriva za nešto, da njeno mišljenje nije važno itd. Ta devojka, gladna ljubavi nailazi sutra na momka koji joj posvećuje mnogo pažnje (na početku), čak preteruju u tome, donosi joj ruže i hranu na posao, šarmira celu njenu okolinu (prijateljice, familiju, kolege sa posla), spreman je da se žrtvuje, doleti avionom u drugu državu da je poseti i sl. Ona naravno pada na te gestove, oseća se kao princeza i sve joj to jako prija. Kasnije kada je momak skroz osvojio i opčinio, on počinje sada sa drugom pričom. On joj govori sa kim da se druži a sa kim ne, koje su njene drugarice i drugovi zli i pokvareni, koji članovi porodice manipulišu sa njom i sl. Zatim on traži da se ona uvek slaže sa njim, da misli isto što i on, da mu se ne konfrontira. Devojka se sada nalazi u stanju konfuzije, prvo ruže i kraljevski tretman a sada kontrola, agresija i ograničavanje slobode. Posle nekog vremena ona odlučuje da ga napusti ali onda nastaje drama, gde on preti da će da se ubije ili njoj preti nasiljem, dolazi kod nje kući, zove njene roditelje, drugarice i sl. Jedini način da se ona odvoji od njega je da se totalno izoluje od njega, izbriše njegov telefon, zabrani drugaricama i rodbini da stupaju sa njim u kontakt i ako je potrebno prijavi ga policiji ako on pokuša da je uznemirava.
 „Posedovati" nešto - šta to zapravo znači? Šta znači učiniti nešto „svojim"? Ako stojite na ulici u Njujorku, uperite prst prema ogromnom neboderu i kažete: „Ta zgrada je moja. Ja je posedujem", vi ste ili veoma bogati, ili ste u zabludi, ili ste lažov.Ako se svi slažu s vašom pričom, postojaće potpisani papiri koji to potvrđuju. Vi ste bogati. Ako se niko ne slaže s vama, poslaće vas psihijatru. Živite u zabludi, ili lažete, a da se tome ne možete odupreti. Ovde je važno uočiti da priča i misaoni oblici koji je sačinjavaju, bez obzira na to da li se ljudi slažu s njima ili ne, nemaju nikakve veze s time ko ste vi.Budimo realni, posedovati se mogu samo nezive stvari!Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura urna koja ga održava u životu ne može.
Jedna od nesvesnih pretpostavki je ta da će sam čin identifikovanja s predmetom kroz prividno posedovanje istog, očita čvrstina i istrajnost materijalnog predmeta ispuniti vaš doživljaj sebe još većom čvrstinom i istrajnošću. Ovo se posebno odnosi na građevine i na zemljišta, jer su to jedini oblici za koje mislite da ih možete posedovati, a koji se ne mogu uništiti. Apsurd posedovanja ponekad je najočigledniji u primeru posedovanja zemlje. U vreme kada su Evropljani naseljavali Severnu Ameriku, domoro­dačka plemena nisu mogla da shvate koncept o posedovanju.Zbog toga su i izgubili zemlju kada su ih Evropljani naterali da potpišu papire koji su za njih bili u istoj meri neshvatljivi. Oni su osećali da je njihovo mesto na toj zemlji, ali da ta zemlja ne pripa­da njima.
Ego često izjednačava posedovanje s Postojanjem; posedujem, dakle postojim. I što više posedujem, sve sam postojani­ji. Ego se hrani poređenjem. Način na koji vas drugi vide pre­obrazi se u način na koji sami sebe vidite. Kada bi svi živeli u ogromnim kućama i bili bogati, vaša ogromna kuća i vaše bogatstvo ne bi više mogli da jačaju vaš doživljaj sebe. Potrebni su vam drugi da bi vam dali vaše „ja", i ako živite u društvu koje u velikoj meri izjednačava sopstvenu vrednost s onim šta posedujete i količinom toga, ako niste u stanju da prozrete kroz tu kolektivnu obmanu, bićete osuđeni da ostatak svog života provedete jureći za stvarima s uzaludnom nadom da ćete na taj način pronaći sopstvenu vrednost i upotpuniti doživljaj sopstvenog „ja".

Kako da se oslobodite vezivanja za stvari? Ne vredi ni da pokušate! To je nemoguće. Vezivanje za stvari nestane samo od sebe onog trenutka kada prestanete da svoj smisao tražite u njima.
U međuvremenu, budite svesni sopstvenog vezivanja za stvari. Ponekad niste ni svesni da ste vezani za određeni pred­met, tj. da ste se identifikovali s njim, sve dok ga ne izgubite ili dok se ne pojavi pretnja da ćete ga izgubiti. Ako se uznemirite, potresete i slično, to znači da ste se vezali za taj predmet. Ako ste svesni činjenice da ste se identifikovali s predmetom, sama iden­tifikacija nije više potpuna. U pojedinim slučajevima, psihološka potreba da se ima više ili osećanje nedovoljnosti, koji su veoma karakteristični za ego, prenesu se na fizički nivo i time u neutaživu glad. Bulimičari često teraju sebe da povrate kako bi nastavili da jedu. Njihov um je gladan, a ne telo. Ovaj poremećaj u ishrani biće izlečen uko­liko oboleli, umesto da se identifikuju s umom, dođu u kontakt sa svojim telom i time osete pravu potrebu svog tela pre nego nadripotrebe egoičnog uma.Pojedini egoi znaju šta žele i idu prema svom cilju s nemilosrdnom i okrutnom odlučnošću - Džingis Kan, Staljin, Hitler, da nabrojim samo neke od ljudi koji su bili veći od života.
Energija koja leži u središtu njihovih želja, međutim, stvara suprotnu energiju jednakog intenziteta, koja na kraju vodi ka nji­hovoj propasti. U međuvremenu, unesreće i sebe i ostale ili, u slučaju „većih od života", stvore pakao na zemlji. Većina ega ima kontradiktorne želje. Žele različite stvari u različito vreme ili čak i ne znaju šta žele osim da to nije sadašnji trenutak. Nemir, nespokoj, dosada, uznemirenost, nezadovoljstvo, sve su to rezul­tati neispunjenih želja. Stalna želja je strukturalna, te nijedna količina sadržaja ne može da ostvari dugotrajno ispunjenje sve dok je ta mentalna tvorevina prisutna. Intenzivno željenje koje nema poseban cilj često se može pronaći kod ega koji su još uvek u razvoju, što je slučaj s tinejdžerima, od kojih određeni broj konstantno oseća negativnost i nezadovoljstvo.
Fizička potreba za hranom, vodom, skrovištem, odećom i osnovnom utehom trebalo bi da se lako zadovoljava kod svih ljudi da nije debalansa u sredstvima, koji je rezultat sulude i grabežljive potrebe da se ima više, pohlepnosti ega. On pronalazi kolektivni izraz u ekonomskim strukturama ovog sveta, poput ogromnih korporacija, koje su zapravo egoični entiteti koji se takmiče jedni s drugima u tome ko će imati više. Zaslepljeni su profitom. I s apsolutnom okrutnošću pokušavaju da dođu do njega. Priroda, životinje, pa čak i ljudi i njihovi poslodavci nisu ništa više do brojke na zaključnom računu, beživotni predmeti koji treba da se iskoriste, a potom odbace.Sve dok egoična struktura postoji, nijedan vas sadržaj neće zadovoljiti. Bez obzira na to šta posedujete ili dobijate, nećete biti srećni. Uvek ćete biti u potrazi za nečim što obećava veće ispunjenje, za onim što garantuje da će dopuniti vaš nepotpuni doživljaj sebe i ispuniti osećaj praznine koji osećate u sebi.
PRAZNINA KOJU OSECATE AKO NESTO NE POSEDUJETE  JE UZASNA! NAROCITO AKO SE ODNOSI NA PARTNERA! MADA NI MATERIJALNA ZUDNJA NIJE BAS PRIJATNA! MORATE SHVATITI DA NE MOZETE DA POSEDUJETE SVE STO ZELITE I TO STO PRE!
ZACARAN KRUG JE TU! I CEKA DA VAS PROGUTA! A ONDA NEK VAM JE BOG U POMOCI! 

NARUKVICA I NANOGICA

NARUKVICA I NANOGICA?! NITI TEZE TEME NITI PRAVOG ODGOVARA. ALI HAJDE POKUSACEMO DA NESTO SHVATIMO, A DAJ BOZE NESTO I PRIHVATIMO!
U porodičnom i partnerskom nasilju u 2018. godini, prema dostupnim podacima ubijeno je 33 žena, a Mreža žena protiv nasilja u izveštaju za 2018. godinu da je broj femicida u poslednjih devet godina (koliko Mreža Žene protiv nasilja izveštava o femicidu) gotovo nepromenjen.
U pokušaju da se izbori sa nasiljem nad ženama, država je najavljivala i donosila različite mere zaštite žena, međutim bez ikakvog pomaka.
U utorak je najavljena i nova mera koja bi trebalo da potpomogne državi u borbi protiv nasilnika i dodatno zaštiti žene - sistem narukvica za žrtve i počinioce porodičnog nasilja u okviru projekta "Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji".
Državna sekretarka MUP Biljana Popović Ivković rekla je da će narukvice biti povezane sa policijskim upravama, kako bi žrtve mogle brzo da signaliziraju da se nalaze u opasnosti, a policija odmah da reaguje.
Govoreći o rezultatima borbe protiv nasilja nad ženama ona je rekla da je prošle godine policija izrekla više od 27.000 hitnih mera, od čega više od 8.000 mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i skoro 19.000 mera privremene zabrane nasilniku da kontaktira i priđe žrtvi.Ako će se ženama davati narukvice po dobijanju njihove saglasnosti, da li to znači da, ako odbiju, njih neće štititi policija?Ona ističe da sama ideja uvođenja narukvice otvara mnogo pitanja i stavlja novu vrstu obaveze ženama, a UNWomen, koje podržavaju ovu akciju, se nikada nije bavio ženama žrtvama nasilja, pa ostaje upitno kako su procenili da je baš ovo dobro.
"Ono u odnosu na čega ima najveću bojazan kada je reč o narukvicama jeste da to može biti dodatno opterećenje za ženu, jer deluje da država ne može da ga konstroliše, pa mora sama žena. Ona svakako živi u tenziji kad je nasilnik na slobodi, a sad dodatno treba da brine da li je ponela narukvicu. U slučaju da zaboravi da je ponese, i ona sama i drugi mogu pomisliti da je sama kriva što je napadnuta. Da li to onda znači da se ženama ne veruje bez narukvice?".
Podseća i da po Krivičnom zakoniku postoji mogućnost nošenja nanogice, ali u ovom momentu ne postoje informacije o tome na koji način i u skladu sa kojim zakonom će biti primenjena obaveza nošenja narukvice.
"Takođe, da li će nasilnik moći samostalno da skine narukvicu i ako da, šta se dešava u situacijama kada priđe ženi bez narukvice – da li će se verovati njenoj reči?", kaže Bobana i dodaje da se postavlja pitanje na koju procenu rizika će se davati narukvice (s obzirom na to da policija izriče hitne mere i za visok rizik), kao i da li je naša policija dovoljno brza da patrola stigne na vreme.U Srbiji su četiri žene ubijene u porodičnom nasilju u prva četiri meseca 2019.Zene koje nose narukvice koje im mogu ( i ne moraju ) biti pomoc u borbi protiv nasilnika javno deklarisu kao zrtvu i noseci takvu narukvicu ona je na neki nacin zigosana. Stavljena u gradjane drugog reda, ne svojom krivicom! Nanogica se naprotiv nosi u okrilju svoje kuce zasticeno od javnosti i uvek se nosi svojom krivicom!
U Srbiji se trenutno 605 osoba nalazi u kućnom pritvoru ili kućnom zatvoru pod elektronskim nadzorom, to jest nosi nanogicu, podaci su Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Nanogica ili elektronski nadzor je alternativni vid sankcije za osuđenike - kazna se izdržava u sopstvenom stanu ili kući.
Prvo treba pomenuti razliku između kućnog pritvora i kućnog zatvora. Kućni pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog za vreme trajanja krivičnog postupka, u vremenu pre donošenja presude. Kućni zatvor je način izvršenja kazne zatvora koja se izriče sudskom presudom. To je kazna koju osuđeni izdržava u prostorijama u kojima stanuje i predviđena je za kazne do godinu dana. Najčešće je reč o krivičnim delima iz oblasti saobraćaja, sitnim krađama, zloupotrebi narkotika. Prosečno trajanje kazni koje se izvršavaju u kućnim uslovima je osam meseci - navode iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. 2011-te je nanogica prvi put uvedena u Srbiji.Život sa nanogicom je podmukao i kuva te na tihoj vatri. Naizgled je sve ok, uspeo si da izbegneš zatvor, uspeo si da izvučeš najbolje iz datih okolnosti. Tu ti je porodica, tu ti je devojka, tu ti je sav komfor svakodnevnog života i, barem tako deluje, nemaš zbog čega da se žališ. Na to sve dodatno razmišljaš i kako ćeš sada moći da se odmoriš od svega i svih i da se malo više posvetiš sebi, jer nije baš da imaš izbora. Ali dva meseca kasnije sve ode dođavola. Zidovi oko tebe se polako skupljaju i svoju stvarnost počinješ, hteo ili ne, da meriš svime onime što ti je uskraćeno. Jajarsko je to robijanje. Deluješ razmaženo i nezahvalno okružen svim tim komforom, a u stvari i nije baš tako kada shvatiš da ne smeš da mrdneš dalje od kapije da baciš đubre, jer se ono sranje od aparata odmah oglasi u policiji. Ne znajući šta ćeš sa sobom kada se svi oko tebe kreću slobodno, a tebi se čini kao da ti to rade u inat, posvađaš se. Počeo sam da vičem na kevu i ćaleta. Počeo sam da se svađam sa devojkom i da ljubomorišem na sve. Ko su ti ovi, ko ti je taj, gde to ideš i kakav je to način. Svi ti postanu krivi za sve, jer ne možeš da prihvatiš svoju stvarnost. I to ide polako, vrlo podmuklo. Vremenom sam provalio da postoji nekakva tolerancija na zadate parametre kretanja, ali sam se ipak trudio da budem štreber do kraja, jer mislim da sam već dovoljno stvari usrao u životu.Reci momka koji je prvi nosio nanogicu u Srbiji.
Zlocin  i kazna. Najcesce nisu srazmerni! Kazne koje se dobijaju za zlocine u Srbiji su najblaze receno nerealne.
Zene su i sada u XXI veku usprkos svojim sposobnostima koje su mnogo vece od muskaraca i dalje gradjani II reda. I  uvek to nepoverenje ineverovanje u pricu kakva pakao prolaze u kuci sa muzem nasilnikom. Ili prica o silovanim zenama koje najcesce to ni ne prijave. Uzas. O ubistivama i sirocicima koji ostaju zanemim. Koliko ima nesklada izmedju narukvice i nanogice. Hiljade svetlosnih godina! A svi volimo pomenute narukvice i nanogice kao ukras. Prica koja stoji pred vama meni ubija volju za ovom vrstom nakita. A vama?
 I BEZ OBZIRA STO SE NANOGICA "DOBIJA" ZA LAKSA  KRIVICNA DELA ( ILI PREKO VEZE) ,A NARUKVICA JE POKUSAJ DA SE POMOGNE ZENAMA ( STO JE NEMOGUCA MISIJA) MENI OBE PRICE DELUJU NEREALNO. ZASTO I DOKLE ZLOCIN VODI U ODNOSU NA KAZNU! I TO DEBELOM RAZLIKOM!

MANIPULACIJA LJUDIMA

BOZE KAKO JE LAKO MANIPULISATI LJUDIMA. RECIMO OBJAVIM JA NA FEJSBUKU DA IMAM NEKI PSIHICKI POREMECAJ! VECINA CE MOMENTALNO DA ME OBRISE IZ LISTE PRIJATELJA. ZA SVAKI SLUCAJ. A RETKO KO CE SE ZAPITATI DA LI JE TO ISTINA IAKO PISEM 5 GODINA BLOGOVE I AKTIVNO UCESTVUJEM NA FEJS PRICAMA! TAKVI SMO ! ZA SVE INFORMACIJE KOJE PRIMAMO U TOKU DANA!PRIHVATAMO IH ODMAH - 'NA PRVU LOPTU' JER NEMAMO VREMENA DA RAZMISLJAMO. POSLEDICA- MANIPULACIJA NAD NASIM MISLIMA I RADNJAMA!
Pocnimo od toga kako "nabavaljamo" prijatelje  na drustvenim mrezama? Prvo ,tu su realni prijatelji i zajednicki prijatelji. A onda se progresivno lista siri jer prijatelji imaju prijatelje koji imaju prijatelje. I dok se vecina ljudi bori za cifru od 5,000 prijatelja  (limit na Fejsu) malo njih prijateljuje samo sa ljudima koje zaista poznaje. I naravno svesni smo da su profili ipak tacni i iskreni onoliko koliko vlasnik profila zeli. Meni se recimo pojavljuje profil Korisnik fejsbuka za koga sigurno znam da ga nisam prihvatila za prijatelja. Kako je dospeo na moj Fejs ne znam. Doduse ni moja profilna slika ni ime Misteriozni patispanj ne ulivaju poverenje, medjutim ako stalno pratis objave na fejsu mozes lako stvoriti sliku o nekome i onda obrisati one koji vam ne odgovaraju. Sada  kada  vec pominjem da necija objava moze da sokira i da  vas iznervira, uplasi ili cak uvredi pomislim prvo kako  i ja reagujem samo na tu objavu , i gubim iz vida sve sto mi se pre  svidjalo na tom  profilu?A nijednog momenta ne pomislim da  su sve one objave koje mi "prijaju" mozda lazne? Ili tek da i dalje nastavim razmisljanje ko je uopste ta osoba na tom Fejs profilu- moj prijatelj?  I mozda i medju mojim prijateljima ima ljudi sa psihickim problemima, ljudi koji su losi, nemoralni, ali sigurno ima i dobrih, iskrenih ,postenih....Ali kako ja to da znam? Ili bilo ko? Zasto onda imamo profile na drustvenim mrezama? Zato sto svi imaju, zato sto smo izgubili nekadasnji nacin druzenja i interakcije medju ljudima ili zato sto su nas "umrezili" radi lakse manipulacije. Jer, naivno mislimo da su drustvene mreze samo mesto za rekalsaciju, komunikaciju i "kacenje" fotografija i drugih sadrzaja. I tako smo dosli do veze izmedju drustvenih mreza, manipulacije i psihickih problema.
Dakle ljudi koji provode  mnogo vremena  na Fejsu ili vec imaju neku vrstu psihickih problema ili je zbog tolikog pracenja raznih profila polaku sticu. Nabrojacu vam samo neke tipove nasih Fejs prijatelja koji odgovaraju na pitanje da li je sa ovim  likovima sve ok? Hvalisavci -  Kada gledate njihov profil i saznajete šta im se sve dešava u životu - na poslu, u kući, i u ljubavi, postaje vam totalno neprijatno jer počnete da se brinete za sopstveni život - društveni i emotivni. Mislite da ste manje vredni i totalno neaktivni! Sigurni smo da miđu prijateljima imate one koji jedva čekaju da pokrenu neku debatu i da svojim argumentima ne prestaju da zatrpavaju tuđe profile. Bili u pravu ili ne, ponekad čine da se osećate neprijatno i iscrpljeno dok čitate njihove ”stavove”.Kao u mnogim rijaliti programima, oni na svoj profil iznose sav mogući "prljavi veš", koji, verujemo, mnoge ne zanima. Ponekad idu tako da leko da sa partnerima na Fejsbuku razmenjuju i intimne poruke. Zar nije degutantno?Poznati su vam oni koji na svom statusu napišu nešto poput: "Toliko sam razočaran, ne mogu da verujem da LJUDI mogu da učine TAKO NEŠTO"... A, onda kada ga pitate šta se desilo, odgovori vam: "Ma, nebitno". Verujemo da tek tada počne da vam kulja u stomaku. Zatim ljudi koji vam salju stotine  istotine poziva za igrice  u toku dana...I vaš ”njuzfid” prepun je fotografija nečije dece? To nije sporno i ne možete to nikome zabraniti, ali pojedini roditelji i bake i deke baš umeju da preteraju.Naravno da ne treba kaciti nicije fotografije na Fejs, ali kaciti svoju decu, e pa to je zaista van pameti.Oni jednostavno ”ne silaze” sa tuđih profila i obasipaju ih lošim komentarima. Sigurno ste nekada bili njihova ”žrtva”.Ovi ljudi možda ima najmanje na Fejsbuku, ali su "najopasniji". Oni su najaktivniji od svih jer mudro ćute, retko kada postavljaju nešto na svoj zid, ali zato pomno prate sve što drugi rade.
 Koliko stvarno prijatelja imate na ovoj društvenom mreži? Jeste i ih ikada prebrojali? Napravite selekciju i budite prijatelj samo sa onima koji stvarno žele da čuju šta se dešava u vašem privatnom životu. Svi ostali su suvišni.
I tako dok jedni druge spijuniramo i smaramo manipulatori koji su osmislili drustvene mreze vredno kao pcelice skupljaju razno razne podatke. Za sta ce ih upotrebiti velika je misterija ( sem one u cilju ostvarivanja profita).
Da li je cilj da vas neko motiviše da uradite nešto što bi trebalo, ili da manipuliše vama kako biste uradili nešto što ta osoba želi? Cilj i suština manipulacije je prilagoditi ponašanje pojedinca u skladu sa zahtevima manipulatora kako bi manipulator ostvario svoje ciljeve.
Iako je otvorena i direktna komunikacija prepreka svakoj manipulaciji, tako nešto je u praksi retko moguće ostvariti, jer su danas skoro svi skloni manipulisanju. U borbi sviju protiv svih, nastojimo da ostvarimo svoje ciljeve i obezbedimo povoljniji položaj za sebe u odnosu na druge. Tako, manipulacija prerasta u nauku, umeće koje se od nas zahteva u svim sferama života. Pisala sam vec o vrstama manipulacije ( emocionalne su zaista najteze) , pa bez obzira ko nam to radi ili kome mi to radimo ona postoji svakodnevno kao i potreba za potrosnjom.  Ko ne zna pravila manipulacije zapada u psihicku krizu. A Fejs pored ostalih okidaca ( informacije preko medija, porodice, posla, skole) i te kako utice na nas hteli mi to ili ne.
ZATO CU TEKST ZAVRSITI CUVENOM RECENICOM KOJU U SRBIJI SVI PONAVLJAJU U SVAKOJ SITUACIJI. OVDE NISI NORMALAN AKO SI NORMALAN! STA GOD TO ZNACILO!

KVAZIMODO,NOTR DAM

KVAZIMODO - NOTR DAM U PARIZU! OVIH DANA GORI KATEDRALA STARA OSAM VEKOVA. I SVI SU U CUDU! I NE ZNA SE ( U STVARI SIGURNO SE ZNA) KAKO I ZASTO SE TO DOGODILO. CEO SVET NUDI POMOC I SRBIJA! PRE DVADESET GODINA GORELE SU PRAVOSLAVNE CRKVE NA KOSOVU- STARE  SEST VEKOVA I SVI ZNAJU ZASTO. POMOC NIKO NIJE PONUDIO - NI SRBIJA! GOREO JE I HILANDAR, ALI SVETI SAVA NIJE NIKADA BIO POPULARAN KAO KVAZIMODO.
Notr Dam, katedrala koja je sinoć ozbiljno oštećena u požaru, zauvek će biti nezaobilazni deo francuske istorije i umetnosti. Iako su velelepnu zgradu Klod Mone i Matis ovekovečili u čitavom nizu slika, iako je na platnu "Krunisanje Napoleona Bonaparte" Žaka Luja Davida upamćen ne samo enterijer, već i važan momenat u istoriji, na pomen ovo arhitektonskog bisera svi se odmah sete Kvazimoda - zvonara iz klasika Viktora Igoa.
- Svaka strana, svaki kamen ovoga starodrevnog spomenika, Bogorodičine crkve je list ne samo istorije narodne, nego i istorije nauke i umetnosti - napisao je Igo u "Bogorodičinoj crkvi u Parizu", što je pravo ime romana, dok je  "Zvonar Bogorodičine crkve" naziv crtanog filma koji su mnogi voleli kao deca.
Sama katerdrala inspirisala je Igoa da napiše ovaj roman i podstakla njegovu večnu strast prema gotskoj arhitekturi i umetnosti. Čitava priča o prelepoj Ciganki Esmeraldi i njenoj kozi-proročici, deformisanom i plemenitom Kvazimodu i licemernom Frolu, vrti se oko Notr Dama, simbola Pariza. Sa visokih tornjeva Frolo i Kvazimodo špijuniraju čitav grad. I NE BIH TU PRELEPU LJUBAVNU PRICU KVARILA PRICAMA O POLITICI. ALI,  JE NEKAKO  BAS POLITIKA 'UMESALA SVOJE PRSTE'  I POKUSALA DA UNISTI ISTORIJU. Jer unistavanjem takvih materijalnih dobara koji su svedoci vekova zlocin je bez presedana i svakako bez primerene kazne. Ne razumem zaista kako ljudski um, funkcionise. Unistiti  Notr Dam ne znaci unistiti  staru  katedralu  nego unistiti sve vekove koje je ona oblezila svojim postojanjem i dogadjajima u njoj i oko nje. Pa iako neko ne voli Francuze ili francuske politicare, ili njihovu politiku ( sto mene izuzetno nerviraju te podele ljudi 0 jer ljudi su svi isti - od krvi i mesa i gluposti) , unistivsi nesto sto je simbol Pariza ,ali i simbol  Kvazimoda cije se ime danas koristi kad hocemo da za nekog kazemo da je bas ruzan  i neugledan.Nije Kvazimodo ruzan ,niti ljudi koje danas nazivaju njegovim imenom da bi ih ismejali - ruzni su ljudi koji su to ucinili. I zli, glupi, bahati, ma nema tako strasne (kvazimodo reci) koje bih upotrebila za njih.
I opet politika u ovom tekstu jer ne mogu da je izbegnem. Internet mreze su se usijale i ljudi iz celog sveta su uputili zaljenje i zelju da se pomogne u obnovi katedrale. Slazem se, u pravu su. To sto se dogodilo je uzasno i nikad, nikad, nikad nije trebalo da se dogodi. Ali, da Viktor Igo nije izmislio Kvazimoda o toj katedrali bez obzira sto su se u njoj krunisali kraljevi i desavale krucijalne stvari vekovima, ne bi se toliko znalo.
O nasim crkvama na Kosovu ( Visoki Decani, Gracanica, Pecka Patrijarsija...) ne zna se mnogo u svetu. Ni o Svetom Savi , ni Hilandaru jer pravoslavlje nije bas zastupljena religija ( a ni mnogo voljena). Da smo uspeli da stvorimo legendu o Savi i nasim dinastijama cije je sediste bilo na Kosovu mozda bi i nama prilikom Nato agresije pristizale poruke zaljenja i zelje da nam se pomogne. Ni sest vekova istorije  nije malo!. Ali politika je zasenila kulturnu bastinu  i zatvorila oci ljudima koji nisu bili za to da se ruse stare crkve koje imaju izuzetnu duhovnu vrednost. Kazu zlonamerno da je ovo sto sad gori Notr Dam - bozija osveta! Ne bih ja to tako rekla. Crkva je crkva bilo cija. I niko nema prava da je unistava.
PRVI PUT OTKAD PISEM BLOGOVE OSTALA SAM NEMA! JER NE POSTOJE RECI KOJIMA SE OVAKVA ZLODELA MOGU OPISATI , NITI RECI ZALJENJA ZBOG LJUDSKE GLUPOSTI I BAHATOSTI I ZBOG GLOBALNE MANIPULACIJE LJUDIMA KOJU SPROVODE SVETSKE VLADE!
I SADA JE KASNO! TOLIKO JE TOGA UNISTENO U SVETU BESMISLENIM RATOVIMA! I NIKAD SE NECEMO DOZVATI PAMETI. STA CEMO MI OSTAVITI NASOJ DECI U NASLEDJE???