VITEZOVI SU IMALI OKLOP I KODEKSE! SUPER-RATNICI IMAJU DROGE!RATOVI NE TREBA DA POSTOJE ( SEM ZBOG DEPOPULACIJE), ALI PRAVILA RATOVANJA BI MORALA DA BUDU ISTA ZA SVE! OVAKO POLITIKA I FINANSIJSKA MOC DIKTIRAJU PRAVILA - KOJA TO PRESTAJU DA BUDU KADA JE COVEK NADROGIRAN! DANASNJI OKLOPI SU SAVREMENIJI NARAVNO, ALI SUPER RATNICI NIKADA NECE BITI VITEZOVI! ZASTO COVEK UOPSTE STVARA SUPER RATNIKA KOJI JE JAK, PAMETAN, NE SPAVA,NE JEDE, PODNOSI STRES I SVE SPOLJNE ATAKE NA NJEGA,A NIJE ROBOT? ZAR NE BI ONDA BILO LAKSE DA ROBOTI RATUJU AKO SE VEC MORA ZBOG NECEGA RATOVATI ( A NE MORA)? ZATO STO ONDA NE UMIRU LJUDI - STO JE IZGLEDA PRVENSTVENI CILJ SVIH RATOVA!
Članovi Laškar-e-Taibe prošli su mesece i mesece komandoske obuke. Bili su prava elitna borbena jedinica. Ali su bili i odvaljeni. Dokazi sa lica mesta, kao i kasnije analize krvi, pokazali su da je dobar deo njih koristio kokain, LSD i steroide. Danas je očigledno da je grupa uspevala da odoli višestruko većoj sili duže od dva dana bez hrane i sna, čak i dok su neki od njih bili smrtno ranjeni, uglavnom uz pomoć droga.
U novoj knjizi Shooting Up, poljski istoričar Lukas Kaminski pokazuje da su muškarci i žene od početka istorije ratovanja koristili droge kako bi unapredili svoje borbene sposobnosti. Kaminski kaže da su napadači iz Mumbaja, čija je ratna groznica bila pojačana stalnim uzimanjem psihoaktivnih supstanci, samo poslednji u dugom nizu odvaljenih ratnika: od vikinških "berserkera" koji su upadali u mahnito stanje nalik transu uz pomoć pečuraka, preko ratnika Inka na listovima koke, do vojnika u Američkog građanskom ratu navučenih na morfijum i pripadnika Vermahta na spidu.
Vojni istoričar Džon Kigen osamdesetih godina je na pitanje "Zašto se vojnici bore?" imao tri odgovora: "podsticaj, prinuda, narkoza". Iako je Kigen kasnije smatrao da je njegova teorija suviše uprošćena, Kaminski tvrdi da, uz podsticaj preko dehumanizujućeg režima obuke i prinude putem države koja ljude tera da se bore u njeno ime, "narkoza" ovde može da se shvati bukvalno: da bi ubijali druge, ljudska bića moraju da se ubace u potpuno drugačije stanje svesti. Droge mogu da pomognu da vojnici rade stvari koje inače nikad ne bi radili: ostave svoju ljudskost iza sebe i postanu ratne mašine u okviru neke vojske.
"Antropološki dokazi pokazuju da mi nismo ratnička vrsta", kaže mi Kaminski preko telefona iz svog doma u Poljskoj. "Veoma je teško preći crtu i postati sposoban da ubijaš sabraću ljude. Pitanje je samo kako civila pretvoriti u vojnika koji će ubijati bez preteranih psiholoških posledica." Odeveni u medveđe krzno, vikinški ratnici ulivali su strah kao malo koja sila u istoriji ratovanja. "Bože spasi nas od gneva Severnjaka", glasile su molitve svakog ko je živeo u njihovom dometu. U ono vreme mislilo se da je vikinške ratnike obuzimao bes koji im je podario Odin, bes koji bi im udvostručio snagu, oduzeo ljudskost i učinio ih imunim na bol. Odgrizali su komade svojih štitova, zavijali kao vukovi i sekli sve što bi im se našlo na putu. Ali Kaminski pokazuje kako su Vikinzi postizali to stanje, delom zato što su pili pečurke po imenu amanita. On navodi tvrdnje toksikologa Erika Hesea, koji piše da "opijena osoba zamišlja da se pretvorila u nekakvu životinju, a halucinacija je kompletna sa sve osećajem da su vam izrasli perje i krzno." Za Kaminskog, posebno upečatljiv primer kako su droge uticale na poboljšanje ratnog učinka među vojnicima dolazi iz Drugog svetskog rata. "Potpuno me je šokirala činjenica da je Vermaht bio toliko nagutan metamfetaminima tokom invazije na Poljsku", kaže mi on. "To je nešto što baš ne nalazite u istorijskim knjigama."
U javnosti je nacistički režim strogo osuđivao rekreativnu upotrebu droga, ali su privatno mnogi pripadnici nacističke elite imali lična iskustva sa opojnim sredstvima. Hitler je proveo veći deo rata na lekovima. I Gering i Gebels su voleli morfijum. Kad je ovaj prvi pokušao da ublaži dejstvo morfijuma uzimajući kokain, navukao se i na njega.
A davali su drogu i nemačkim vojnicima. Tokom invazije 1939. godine na Poljsku, pervitin, verzija kristalnog meta čija je namena da umanji stres, otkloni iscrpljenost i proizvede euforiju, postao je nemačka "borbena pilula". Kad je osvojila Poljsku, nemačka vojska je naručila 35 miliona tableta pervitina za ofanzivu na Francusku u proleće 1940. godine.
Letonski hemičar, Invars Kalvinš (69), izumitelj ove droge ( mildronat), rekao je da je mildronat namenjen samo super vojnicima.
Predsednik naučnog odbora letonskog Instituta za organsku sintezu, Ivars Kalvinš, izjavio je kako je počeo da radi na leku (midronatu) koji služi da pomogne sovjetskim vojnicima u Afganistanu.
"Vojnici su se nalazili u planinama, a da biste funkcionisali u planinama morate da se izborite sa nedostatkom kiseonika, a način da se zaštite u tim uslovima je mildronat", rekao je Kalvinš.
Korisnici su bili izdržljiviji sa većom rezervom kiseonika, u teškim planinskim uslovima koji vladaju u Avganistanu, a Sovjeti su koristili doping od 1979. do 1989. godine.
U prošlonedeljnoj akciji srpske i makedonske policije u Tetovu zaplenjeno je 300 kg sintetičke droge poznate kao "kaptagon", a koju najčešće koriste ratnici Islamske države.
Hemijska hrabrost, džihad droga, "kaptagon" – sve su to žargonski nazivi za sintetičku drogu kojoj tvorci stalno menjaju hemijski sastav, javlja RTS."Kaptagon" zapravo nije nova droga. Još šezdesetih godina se koristio kao lek za narkolepsiju. Danas se dovodi u vezu sa terorizmom. Mediji su prenosili da je pronađen kod odgovornih za napade u Parizu i Tunisu."Zovu je još i droga za super-ratnike zato je ona toliko interesantna posebno na Bliskom i Srednjem istoku gde se misli da podiže borbenost, hrabrost, poboljšava budnost, smanjuje apetit i umor, a zapravo kod akutnih predoziranja nekim manjim ili srednjim dozama dolazi do ekstremne agitiranosti, agresivnog i suicidalnog ponašanja, grčeva mišića, ubrzanog srčanog rada i povišenog pritiska"
"Kaptagon" brzo razvija fizičku i psihičku zavisnost, ali i hronične psihijatriske poremećaje – psihozu, agresiju.
"Sve terorističke organizacije koriste narkotike pre svega za svoje finansiranje i svojih protivzakonitih delatnosti a sa druge strane upotrebljavaju ih za svoje pripadnike naročito pre njihovog angažovanja za izvršenje složenih terorističkih napada, naročito samoubilačkih napada"
Kako se navodi u izveštaju ruskog Ministarstva odbrane pod nazivom Super vojnik za ratove budućnosti, objavljenom u časopisu Armejski Sbornik, ovi vojnici obučavani su s delfinima, uz koje su naučili da razviju telepatiju i kontrolišu rad moždanih talasa.
Članovi Laškar-e-Taibe prošli su mesece i mesece komandoske obuke. Bili su prava elitna borbena jedinica. Ali su bili i odvaljeni. Dokazi sa lica mesta, kao i kasnije analize krvi, pokazali su da je dobar deo njih koristio kokain, LSD i steroide. Danas je očigledno da je grupa uspevala da odoli višestruko većoj sili duže od dva dana bez hrane i sna, čak i dok su neki od njih bili smrtno ranjeni, uglavnom uz pomoć droga.
U novoj knjizi Shooting Up, poljski istoričar Lukas Kaminski pokazuje da su muškarci i žene od početka istorije ratovanja koristili droge kako bi unapredili svoje borbene sposobnosti. Kaminski kaže da su napadači iz Mumbaja, čija je ratna groznica bila pojačana stalnim uzimanjem psihoaktivnih supstanci, samo poslednji u dugom nizu odvaljenih ratnika: od vikinških "berserkera" koji su upadali u mahnito stanje nalik transu uz pomoć pečuraka, preko ratnika Inka na listovima koke, do vojnika u Američkog građanskom ratu navučenih na morfijum i pripadnika Vermahta na spidu.
Vojni istoričar Džon Kigen osamdesetih godina je na pitanje "Zašto se vojnici bore?" imao tri odgovora: "podsticaj, prinuda, narkoza". Iako je Kigen kasnije smatrao da je njegova teorija suviše uprošćena, Kaminski tvrdi da, uz podsticaj preko dehumanizujućeg režima obuke i prinude putem države koja ljude tera da se bore u njeno ime, "narkoza" ovde može da se shvati bukvalno: da bi ubijali druge, ljudska bića moraju da se ubace u potpuno drugačije stanje svesti. Droge mogu da pomognu da vojnici rade stvari koje inače nikad ne bi radili: ostave svoju ljudskost iza sebe i postanu ratne mašine u okviru neke vojske.
"Antropološki dokazi pokazuju da mi nismo ratnička vrsta", kaže mi Kaminski preko telefona iz svog doma u Poljskoj. "Veoma je teško preći crtu i postati sposoban da ubijaš sabraću ljude. Pitanje je samo kako civila pretvoriti u vojnika koji će ubijati bez preteranih psiholoških posledica." Odeveni u medveđe krzno, vikinški ratnici ulivali su strah kao malo koja sila u istoriji ratovanja. "Bože spasi nas od gneva Severnjaka", glasile su molitve svakog ko je živeo u njihovom dometu. U ono vreme mislilo se da je vikinške ratnike obuzimao bes koji im je podario Odin, bes koji bi im udvostručio snagu, oduzeo ljudskost i učinio ih imunim na bol. Odgrizali su komade svojih štitova, zavijali kao vukovi i sekli sve što bi im se našlo na putu. Ali Kaminski pokazuje kako su Vikinzi postizali to stanje, delom zato što su pili pečurke po imenu amanita. On navodi tvrdnje toksikologa Erika Hesea, koji piše da "opijena osoba zamišlja da se pretvorila u nekakvu životinju, a halucinacija je kompletna sa sve osećajem da su vam izrasli perje i krzno." Za Kaminskog, posebno upečatljiv primer kako su droge uticale na poboljšanje ratnog učinka među vojnicima dolazi iz Drugog svetskog rata. "Potpuno me je šokirala činjenica da je Vermaht bio toliko nagutan metamfetaminima tokom invazije na Poljsku", kaže mi on. "To je nešto što baš ne nalazite u istorijskim knjigama."
U javnosti je nacistički režim strogo osuđivao rekreativnu upotrebu droga, ali su privatno mnogi pripadnici nacističke elite imali lična iskustva sa opojnim sredstvima. Hitler je proveo veći deo rata na lekovima. I Gering i Gebels su voleli morfijum. Kad je ovaj prvi pokušao da ublaži dejstvo morfijuma uzimajući kokain, navukao se i na njega.
A davali su drogu i nemačkim vojnicima. Tokom invazije 1939. godine na Poljsku, pervitin, verzija kristalnog meta čija je namena da umanji stres, otkloni iscrpljenost i proizvede euforiju, postao je nemačka "borbena pilula". Kad je osvojila Poljsku, nemačka vojska je naručila 35 miliona tableta pervitina za ofanzivu na Francusku u proleće 1940. godine.
Letonski hemičar, Invars Kalvinš (69), izumitelj ove droge ( mildronat), rekao je da je mildronat namenjen samo super vojnicima.
Predsednik naučnog odbora letonskog Instituta za organsku sintezu, Ivars Kalvinš, izjavio je kako je počeo da radi na leku (midronatu) koji služi da pomogne sovjetskim vojnicima u Afganistanu.
"Vojnici su se nalazili u planinama, a da biste funkcionisali u planinama morate da se izborite sa nedostatkom kiseonika, a način da se zaštite u tim uslovima je mildronat", rekao je Kalvinš.
Korisnici su bili izdržljiviji sa većom rezervom kiseonika, u teškim planinskim uslovima koji vladaju u Avganistanu, a Sovjeti su koristili doping od 1979. do 1989. godine.
U prošlonedeljnoj akciji srpske i makedonske policije u Tetovu zaplenjeno je 300 kg sintetičke droge poznate kao "kaptagon", a koju najčešće koriste ratnici Islamske države.
Hemijska hrabrost, džihad droga, "kaptagon" – sve su to žargonski nazivi za sintetičku drogu kojoj tvorci stalno menjaju hemijski sastav, javlja RTS."Kaptagon" zapravo nije nova droga. Još šezdesetih godina se koristio kao lek za narkolepsiju. Danas se dovodi u vezu sa terorizmom. Mediji su prenosili da je pronađen kod odgovornih za napade u Parizu i Tunisu."Zovu je još i droga za super-ratnike zato je ona toliko interesantna posebno na Bliskom i Srednjem istoku gde se misli da podiže borbenost, hrabrost, poboljšava budnost, smanjuje apetit i umor, a zapravo kod akutnih predoziranja nekim manjim ili srednjim dozama dolazi do ekstremne agitiranosti, agresivnog i suicidalnog ponašanja, grčeva mišića, ubrzanog srčanog rada i povišenog pritiska"
"Kaptagon" brzo razvija fizičku i psihičku zavisnost, ali i hronične psihijatriske poremećaje – psihozu, agresiju.
"Sve terorističke organizacije koriste narkotike pre svega za svoje finansiranje i svojih protivzakonitih delatnosti a sa druge strane upotrebljavaju ih za svoje pripadnike naročito pre njihovog angažovanja za izvršenje složenih terorističkih napada, naročito samoubilačkih napada"
Kako se navodi u izveštaju ruskog Ministarstva odbrane pod nazivom Super vojnik za ratove budućnosti, objavljenom u časopisu Armejski Sbornik, ovi vojnici obučavani su s delfinima, uz koje su naučili da razviju telepatiju i kontrolišu rad moždanih talasa.
U izveštaju se, takođe, tvrdi i da oni mogu da razgovaraju s delfinima. "Mogu da uđu u um zarobljenog neprijateljskog vojnika i vide da li
je podoban da ga pretvore u dvostrukog agenta. Mogu sa sruše računarske
sisteme, da leče ranjene vojnike svojim moždanim talasima, čitaju
dokumenta na stranim jezicima, mogu da otkriju zasede, izazovu požar,
mogu da prisluškuju i ometaju radiotalase", piše u izveštaju.
Dodaju da su ovi Super vojnici sve to već koristili tokom borbi u
Čečeniji, gde je ruska vojska bila aktivna od 1994. do 2009. godine.
Inače, parapsihološke sposobnosti ruskih vojnika, proučavane su i
razvijane još od 1980ih godina u Sovjetskom savezu. Tada su oni, takođe,
učili telepatiju od delfina. Članak
Super vojnik za ratove budućnosti objavljen je u zvaničnom časopisu
ruskog ministarstva odbrane. Iako je prošao prilično nezapaženo, mnogi
su u tome videli potvrdu istinitosti i postojanja ruskog Super
vojnika.
Istovremeno sa ovom šokantnom pričom, pojavili su se i skeptici, koji tvrdi da je sve to - nemoguće.
Kako bi se zaštitili od udaraca tokom bitke, vitezovi su nosili oklope. U
početku su to bili panciri sastavljeni od mnogo malih, međusobno
povezanih metalnih prstenova. Jedna pancirna košulja težila je između
devet i četrnaest kilograma.
Od 15. st. u upotrebu ulaze pločasti oklopi. Iako se za njih često
misli kako su bili teški i kruti, te time i problematični za nošenje, to
zapravo nije istina. Oružari koji su ih izrađivali, radili su ih vrlo
promišljeno kako bi u njima kretanje bilo što jednostavnije. Tajna je u
izradi pločica, koje su se mogle pokretati jedna s drugom onako kako se
vitez pomicao. Međusobno su bile povezane zakovicama koje su omogućavale
njihovo kretanje.Oklop se mogao obući i skinuti u nekoliko minuta, a u tome je vitezu pomagao njegov štitonoša.Oko
1500. g. dolazi do promjene u strukturi dotadašnjih vojnih postrojbi.
Najvažniji dio svake vojske sada postaju dobro utrenirani disciplinirani
pješaci, koji pomalo potiskuju teško naoružane i oklopljene konjanike.
Dolazi i do promjene u regrutiranju vojnika. Sve više se unajmljuju
plaćeni dobro utrenirani profesionalni vojnici, a sve je manja potreba
za vitezovima, koji i na bojnom polju prestaju biti djelotvorni. Ne
treba zaboraviti niti na pojavu vatrenog oružja, koje je bilo kobno i
vrlo razorno za oklope vitezova.
I TAKO VITESTVO JE NESTALO ! LJUDI UBIJAJU JEDNI DRUGE BEZ IKAKVOG RAZLOGA. POMAMA ZA SUPER VOJNICIMA JE POSTALA OPSESIJA VELIKIH SILA! A DROGA JE UZELA PAMET - STO I JESTE NJENO PRIMARNO DEJSTVO I ULOGA UOPSTE!
I DALJE ZELITE DA ZIVITE U OVOM I OVAKVOM SVETU?
Нема коментара :
Постави коментар