MRLJA

MRLJA! GENETSKI MATERIJAL, VANZEMALJCI NARAVNO!
Zoološki vrt u Parizu predstavio je misteriozni novi organizam, nazvan "blob" što znači mrlja, žućkasto živo biće koje izgleda kao gljiva, ali se ponaša kao životinja.

Novi primerak Pariskog zoološkog parka, koji će javnosti biti predstavljen u subotu, nema ni usta, ni stomak, ni oči, ali ipak može da detektuje hranu i da je svari.
Mrlja ima skoro 720 polova, može da se kreće bez nogu ili krila i regeneriše se za dva minuta ako je presečena na pola.
"Mrlja je živo biće koje predstavlja jednu od misterija prirode", kaže Bruno David, direktor Muzeja istorije prirode u Parizu, čiji je Zoološki park deo."Mrlja nas iznenađuje jer nema mozak, ali može da uči. Uz to, ako spojite dve mrlje, ona koja je stekla znanje, preneće ga na drugu", istakao je David, prenosi Rojters.
"Mrlja" je nazvana po naučnofantastičnom horor filmu B produkcije iz 1958. godine u kojem je glavnu ulogu igrao mladi Stiv MekKvin, a u kojem vanzemaljski organizam "mrlja" uništava sve što mu se nađe na putu u malom gradu u Pensilvaniji."Znamo da sigurno nije u pitanju biljka, ali nismo potpuno sigurni da li je životinja ili gljiva", rekao je David.
On je dodao da se mrlja ponaša potpuno iznenađujuće za nešto što izgleda kao pečurka jer se ponaša kao životinja i ima sposobnost da uči.
Krv iz pupčanika Vama i Vašem detetu nudi jednu novu mogućnost predostrožnosti. Trenutno se proučava terapija za lečenje tipičnih bolesti koje dolaze sa godinama, kao što su infarkt, moždani udar, ateroskleroza ili dijabetes. Ukoliko sačuvate krv iz pupčanika Vašeg deteta, znaćete da će matične ćelije biti tu kada mu budu bile potrebne i da ćete mu obezbediti jednu otvorenu mogućnost lečenja - bez obzira na starost.Zbog toga što i danas malo ljudi zna o ovoj temi i iz neznanja se ne odluči na ovaj korak. Razlog je, svakako, i to što skladištenje matičnih ćelija košta. Zbog toga Bio Save roditeljima nudi povoljne opcije plaćanja, za već od 29 eura mesečno. Tu je od ključnog značaja da se poklapaju karakteristike tkiva. Sličan je slučaj kod donacije organa. Samo ukoliko se karakteristike tkiva donora i primaoca podudare, nakon transplatacije neće doći do opasne reakcije odbacivanja grafta. Verovatnoća da će krv iz pupčanika odgovarati i roditeljima, iznosi 50%. Definitivno su bolje šanse za upotrebu uzorka kod rođenog brata ili sestre. Ovde postoji verovatnoća kompatibilnosti i do 80%. U slučaju primene uzorka za porodicu Bio Save preuzima utvrđivanje neophodne HLA tipizacije.U Japanu i SAD-u, koji su vodeći u ovoj oblasti, danas se čak češće upotrebljava krv iz pupčanika nego koštana srž. Leče se na primer karcinomi, metaboličke bolesti, kao i povrede mozga. Lekari širom sveta su korišćenjem krvi iz pupčanika već potvrdili naš kvalitet. elo može optimalno prihvatiti sopstvene matične ćelije, kao i iz njih dobijene nove ćelije. Strane matične ćelije imaju drugačije karakteristike i zbog toga uvek prouzrokuju reakciju odbacivanja grafta. Dok god to terapija dozvoljava, uvek se preferiraju sopstvene matične ćelije. Izuzetak je primena u lečenju leukemije. Ovde se radije upotrebljava kompatibilan uzorak matičnih ćelija od donora iz porodice, jer je tu najveća šansa za podudarne karakteristike tkiva. Zajedno sa matičnim ćelijama na pacijenta se prenosi i donorov zdrav imuni sistem. Novi imuni odbrambeni sistem napada i uništava čak i pojedinačne obolele ćelije koje su ostale.Uspešnost lečenja definitivno zavisi od starosti matičnih ćelija. Što su mlađe, matične ćelije mogu više. Nova istraživanja čak pokazuju da se bolesti koje dolaze sa godinama, recimo, arteroskleroza, manifestuju tek kada matične ćelije pogođenog pacijenta postanu prestare da bi same popravile oštećenje. Iz tog razloga donori koštane srži mogu biti samo ljudi između 25 i 45 godina.
U krvi pupčane vrpce se nalaze:
Hematopoetske matične ćelije - HSC - ove ćelije stvaraju ćelije krvi i ćelije imunog sistema. Mezenhimalne matične ćelije - MSC - ove ćelije imaju sposobnost stvaranja ćelija koštanog tkiva, ćelija hrskavice i ćelija masnog tkiva. Matične ćelije po svojstvima slične embrionalnim - VSEL - otrkiće ovih ćelija je otvorilo nove mogućnosti za budućnost medicine; ove ćelije koje se nalaze u krvi pupčane vrpce su po karakteristikama najsličnije embrionalnim, tj. mogu se pretvoriti u bilo koji tip ćelija i tkiva u telu. Neograničene somatske matične ćelije - USSC.

Odluka: Kompanija „Famikord“ će bez dodatnih troškova do isteka ugovora čuvati uzorke iz pupčanika koje je 16.000 srpskih porodica potpisalo s propalom kompanijom „Kriosejv“

Švajcarska kompanija „Famikord“ uspešno je od propalog „Kriosejva“ preuzela 350.000 uzoraka matičnih ćelija, među kojima su i uzorci iz pupčanika oko 16.000 dece i majki iz Srbije.
I sad naravno logicno pitanje kave veze imaju ove dve teme?   Na prvi pogled nikakve. Medjutim, ta 'mrlja' jeste vanzemaljac verovatno. Drugo, mi smo vanzemaljska kolonija uradjena iz njihovih maticnih celija i treece m ostavljajuci nas gentski materijal stvaramo novu koloniju negde u paralalenom svetu- logicno. To nikako ne znaci da krv iz pupcane vrpce ne moze da pomogne u lecenju sve vise bolesti koje nas cine bolesnijim vise nego ikada. Cak ni u vreme kuge nije bilo ovoliko vrsta bolesti niti ovoliko ljudi koji boluju. Zapravo smo svi bolesni sto psihicki sto fizicki. I ne verujem da postoji lek za ovu civilizaciju.
ZATO AKO JOS NISTE POCELI DA VERUJETE   U VANZEMALJCE I SFU FILMOVE POCNITE - KRAJNJE JE VREME!

SPOTTED

SPOTTED NOVA OPASNA IGRA TINEJDZERA NA DRUSTVENIM MREZAMA. KOLIKO GOD SU DECA DANAS OBAVESTENA  O SVIM RIZICIMA  IPAK MLADOST JE UVEK I BILA I BICE LUDOST! PORNOGRAFIJA I PEDOFILIIJA 'CVETA' NA DRUSTVENIM MREZAMA ,A  TINEJDZERI I CAK NJIHOVI RODITELJI SU KRIVI ZA TO!
Rizik: Mladi objavljuju slike vršnjaka koji im se sviđaju, njihove lične podatke, pa čak i adrese stanovanja, zbog čega su neka deca već imala ozbiljne probleme.

Uočen si (Spotted) nova je opasna igra tinejdžera na društvenim mrežama.
U Srbiji je najpopularnija na Instagramu, gde mladi postavljaju slike osobe koju su negde videli i koja im se sviđa i traže dodatne informacije, dok drugi postavljaju sve što znaju o toj osobi. Ovakve objave, međutim, omogućavaju i pedofilima i otmičarima, koji se često predstavljaju kao maloletnici, da lako dođu do ličnih podataka i adresa, upozoravaju stručnjaci za bezbednost na internetu.
„Viđen u KFC na Padini danas oko 22.30, nosio je najki trešu i crne 270ice. Prelep je“, „Ovaj lik viđen sada u Obrenovačkoj, slikala sam sa prozora, pa izgleda retardirano“, samo su neke od mnogobrojnih poruka na Instagram profilima Spotted po gradovima Srbije. Ovi nalozi su, inače, zaključani, pa morate da zatrazite dozvolu administratora da se pridružite, a slike se šalju anonimno.- Nama su se javili roditelji čija su deca doživela digitalno nasilje, i to baš zbog trenda Spotted. Bilo je situacija gde su na internet postavljene informacije gde fotografisana osoba ide u školu, kojim autobusom ide, gde najčešće izlazi, pa čak i gde živi. Javili su nam se i roditelji jedne devojčice koju su zbog objavljene slike na jednom ovakvom profilu počeli da uznemiravaju mnogi i slali su joj slike i poruke eksplicitnog sadržaja. Iza tih profila mogu da stoje razni predatori, pedofili i otmičari, koji se neretko predstavljaju kao maloletnici - rekao je za Kurir Stevan Đokić iz Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA.
Dodaje da je fotografisanje osoba bez njihovog znanja i pristanka i postavljanje tih fotografija na društvene mreže krivično delo neovlašćenog fotografisanja:
Moguće je pokrenuti i privatnu tužbu ukoliko znate identitet osobe koja je fotografije postavila. Naš pravni centar zastupa već dve porodice čija su deca imala negativno iskustvo sa Spotted profilima, te su podnete i krivične prijave.
Psiholog Aleksandra Janković ocenjuje da mladi imaju neku vrstu nonšalantnosti i nesvesnosti kada je reč o ponašanju na internetu.
- Mladi koji postavljaju takve slike moraju da se zapitaju da li bi oni želeli da se njihove slike postavljaju na društvene mreže bez njihovog znanja, da ih neko bukvaalno uhodi. Čak iako ta deca nemaju loše namere, uvek može da se pojavi treća strana koja to može da iskoristi, to je raj za razne predatore - kaže Jankovićeva za Kurir. Dve administratorke Instagram profila Spotted Belgrade, sa najvećim brojem pratilaca, juče su preko videa uživo odgovarale na komentare zabrinutih pratilaca koji su čuli da je opasno slati tuđe slike.
 Jeste istina da bilo ko može da nam pošalje slike i da mi ne znamo ko je iza profila, ali mi nismo mi krivi za to. To što pišu da svašta može da se desi i što nas kritikuju, tako nam samo dižu popularnost. Ne mogu da nas ukinu. Boli nas ona stvar za one što nas kritikuju - poručile su one.
Odakle početi, da li od faktora radoznalosti ili mladalačke nezrelosti i pokušaja odrastanja ne prirodnim putem nego preko mreža. Svako iskustvo koje je vezano za ponašanje odraslih je vrsta izazova za populaciju do 18 godina. Sva ta deca maštaju da odrastu, da budu punoletni, da imaju sve što požele, dok je život potpuno drugačiji. Ne možete to ostvariti preko društvenih mreža. Vrlo je 'in', u modi, pohvaliti se nečim što neko nema ili nije probao. Tu su uključeni mašta i male sitne laži koje su posledica stvaranja zavisti ili pokušaja stvaranja razlike između takve osobe i generacije kojoj pripada", objašnjava psiholog Čedomir Novakovic. Novaković napominje da je ljudima uvek bio izazov ono što je zabranjeno.
"Sve je vezano za seks, te erotske kombinacije i interakcije i stvara se jedna vrsta mladalačkog egzibicionizma. Vrsta inverzije morala. Skrene im se pažnja, ali te generacije nemaju iskustva. Sve što je negativno niko neće da prizna da se to dešava ili u njegovoj kući ili njegovom okruženju. Uvek je neko drugi krivac za to. U pitanju je jedan kvazimoral koji se najčešće obija o glavu nepromišljenima i naivnima", ističe Novaković.
Lokalni mediji upozoravaju da bi Topić mogao da se okarakteriše kao istinski predator koji je sa četiri Fejsbuk profila imao po nekoliko hiljada prijatelja na kojima su kao profilne fotografije uglavnom fotografije dece.
Kako se navodi, osumnjičeni se, iako je znao da je reč o deci uzrasta 12 i 13 godina, dopisivao sa njima, na početku ih ispitivajući o svakodnevnim stvarima, a kasnije o njihovom seksualnom životu.
Devojčice je ispitivao da li bi htele da imaju seksualni odnos sa njim, postavljao razna lascivna pitanja i slično, a navodio je žrtve da se fotografišu bez odeće i da mu šalju fotografije.Ovo je samo jedan od nekolicine koji je uhvacen, mnogo vise  i dalje vrebaju na internetu.
Roditelje maloletnika savetujemo da budu maksimalno oprezni prilikom korišćenja društvenih mreža i da ne objavljuju fotografije dece, da ne prihvataju za prijatelje ljude koja lično ne poznaju, da ne komuniciraju sa nepoznatima i ne daju svoje lične podatke, ali i podatke o drugim ljudima. O istom treba da pouče i svoju decu.
Tehnologija pokazuje svoje lose strane sve vise  i vise.  Da li ste nekada mogli da znate gde je neko u svakom sekundu? Naravno da ne! I koliko je to bilo bolje i srecnije vreme. Znamo da nas mnoge oci prate na internetu i da ne mozemo od toga da se zastitimo. Ali da sami dovodimo sebe i druge u situaciju da znaju sve o nama je zaista strasno.
Razumem ja mladost, ali mi je u isto vreme jako zao nove generacije koja sve vise gubi tlo pod nogama verujuci vise virtualnom nego realnom svetu. O onoj jos goroj strani koriscenja interneta  za kriminalne radnje ( pedofilija i pornografija) tek nemam komentar.
MLADI SU DANAS SKAPIRALI DA MOGU SVE I ODMAH ZAHVALJUJUCI CUDESNOJ TEHNOLOGIJI. ZA RIZIKE NE MARE, KAO NI ZA MORAL. PREDATORIMA JE OLAKSAN POSAO DO MAKSIMUMA. U KAKVOM TO BRE SVETU ZIVIMO!

SPOKOJNA MOLITVA

OVIH DANA CESTO SE SETIM SPOKOJNE MOLITVE! DA, JA ATEIST PRIZNAJEM  BOZJU MUDROST! MADA SAM  OVE ZADNJE DECENIJE SVE VISE POCELA DA VERUJEM U BOGA ILI VEC TO NESTO STO UPRAVLJA NASIM ZIVOTOM! OPET BIBLIJA!
Bože, daruj mi spokoj da prihvatim stvari koje ne mogu promeniti,
hrabrosti da promenim stvari koje mogu,
i mudrost da prepoznam razliku.
Covek ipak usprkos tome sto zna kako stvari funkcionisu,radi upravo suprotno. Takvo je vreme da MORA  to  da zna, jer se mudrosti i saveti za zivot nalaze na svakom koraku hteo ti to ili ne. I na flasama vode ( ciste izvorske?). Lajf kouci zaradjuju vise od svih ostalih trenera svega ostalog!  Dakle, prihvatiti stvari koje ne mozemo promeniti smo protumacili da to svakako moramo da promenimo. I onda cinimo sve da uradimo ono sto je nemoguce. I taj Sizifov posao nikad ne ispadne dobro i naravno beskonacan je. Sav taj nas trud da ucinimo ono sto ne mozemo je uzaludan  i dovodi nas do stresa, osecaja nemoci, depresije, besa....
Sve bi bilo drugacije kad bi resavali stvari koje mozemo promeniti. A nama su te stvari teze zato sto se ta promena odnosi na nas. I zato nam je neophodna hrabrost. Jer dok menjamo stvari oko nas za koje mislimo da ih mozemo promeniti ostajemo i dalje isti - nepromenjeni. A kada bi skupili hrabrost i promenili sebe tada bi i stvari oko nas koje su do tada bile nemoguce bile zapravo moguce. Tako to funkcionise. Ali izgleda da i pored svega nemamo tu mudrost da prepoznamo razliku. A ona je ocigledna.  I glasi : MENJAJ SEBE A NE SVET OKO SEBE! I PRIHVATI DA TAJ SVET NE MOZES PROMENITI ALI, SEBE MOZES!

Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.

Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

 „Vera je čvrsto pouzdanje da će se dogoditi ono čemu se nadamo, dokaz onoga što je stvarno, premda se ne vidi“ (Jevrejima 11:1). Da bi osoba imala čvrsto pouzdanje, mora imati dobre razloge za svoja uverenja. Zapravo, izvorna reč prevedena izrazom „čvrsto pouzdanje“ označava nešto više od unutrašnjeg osećanja ili puke želje. Dakle, vera podrazumeva uverenje koje je zasnovano na dokazima.„Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, jer onaj ko mu pristupa mora verovati da on postoji i da nagrađuje one koji ga revno traže“ (Jevrejima 11:6).„Vera se stiče slušanjem poruke“ (Rimljanima 10:17). Iz ovih reči vidimo da je za sticanje vere pre svega potrebno „slušati“ ono što Biblija otkriva o Bogu (2. Timoteju 3:16). Proučavanje Biblije će vam pomoći da pronađete pouzdane odgovore na važna pitanja. Dakle, vaša vera mora biti zasnovana na dokazima u koje ste se lično uverili dok ste ispitivali da li je tačno ono što piše u Bibliji. Ako to uradite, bićete poput učenikâ iz prvog veka koji su „svim srcem primili reč i svaki dan istraživali Pisma da vide je li to tako“ (Dela apostolska 17:11).
Suprotno Bibliji najprodavanijoj knjizi na svetu prevedenoj cak na 2454 jezika postoji i misteriozna Biblija ili djavolska?!
Knjiga nazvana "Kodeks gigas" (Codex Gigas), poznata pod nazivom "Đavolja biblija", najstariji je i najveći sačuvani srednjovekovni rukopis.
Naziv "Đavolja biblija" dobio je zbog velike ilustracije đavola u njoj i mita o njenom nastanku. Napisana je u prvoj polovini 13. veka, ima 620 stranica, a za pergament u njoj bila je potrebna koža od čak 160 životinja. Ima zastrašujuće dimenzije. Kada stoji uspravno visoka je 92 santimetra, 50 santimetara je široka i debela 22 santimetra, a teška je čak 75 kilograma.
Legenda o veličanstvenom "Kodeksu gigasu" međutim kaže da je knjigu za samo jednu noć napisao sveštenik koji je prodao dušu đavolu. Prema legendi, benediktinci su Hermana Reklusa, fratra u jednom češkom manastiru, nameravali živog da zazidaju u njegovoj sobi jer je prekršio svoju zakletvu. Da bi izbegao drastičnu kaznu, obećao je da će se iskupiti tako što će za noć napisati najveću knjigu na svetu, koja će sadržavati celokupno ljudsko znanje.
Kako se ponoć približavala, a on nije bio ni blizu kraja, zatražio je pomoć đavola. Obećao mu je svoju dušu ukoliko on umesto njega dovrši knjigu do ponoći. Đavo pristao, ali je tražio i da u knjizi bude portret Sotone.
Rukopis se sastoji od nekoliko različitih dela napisanih na latinskom jeziku. Počinje Starim zavetom, posle kog su prepisana dva dela Flavijusa Josefusa. U sredini se nalazi Stari zavet, a rukopis se završava sa još dva dela Boemskih hronika autora Kosmasa.
Između ta četiri dela, rukopis sadrži i brojna manja, originalna dela prepuna priča, legendi i recepata za magične napitke i lekove. Jedan od najzanimljivijih delova knjige svakako se odnosi na opis demona, čarolija, isterivanja đavola i njegovih moći.
Rukopis ima iluminacije od 5 boja: crvene, plave, žute, zelene i zlatne. Velika slova su savršeno osvetljena, često preko čitave stranice. Kodeks je jedinstven po tome što "ne stari". Inače prazna 577. stranica sadrži jedinstvenu sliku đavola koja je visoka 50 santimetara.
Misteriozna knjiga trenutno se nalazi u švedskoj Nacionalnoj biblioteci. Iako se njome bave već decenijama, istoričari, još nisu uspeli da odgonetnu kako je nastala i ko je njen pravi autor.Dakle znati sve je pre djavolja nego bozja rabota!
Samo jos malo da se udaljim od glavne teme,a u vezi Biblije i vanzemaljaca. Pa recimo u Bibliji se pominju vremena kada su svi govorili istim jezikom ( cemu tezi i nju ejdz danas), a postoji i teorija da su nas stvorili upravo vanzemaljci, a ne Bog koji su sa ljudima komunicirali isto jednim jezikom ( vanzemaljci iz celog svemira govore jednim jezikom). Tako da dolazimo do uvek istog zakljucka da se ne desavaju proslost ,sadasnjost, i buducnost nego da sve postoji u istom trenutku u razlicitim svetovima.
VEROVALI U BIBLIJU, ANDJELE, PALE ANDJELE,  BOGA ,DJAVOLA ,VANZEMALJCE POTPUNO JE ISTO GLEDAJUCI SIRU SLIKU. SAMO AKO NJU MOZEMO DA SAGLEDAMO U POTPUNOSTI MOZEMO DA UCINIMO SEBE BOLJIM I DRUGACIJIM I SAMO TAKO MOZEMO NACI SPOKOJ! A SPOKOJ JE VRLO VAZAN ZA COVEKA I BEZ NJEGA JE NEMOGUCE ILI BAR TESKO ZIVETI!
PRONADJITE SVOJ UNUTRASNJI MIR  PRONALAZECI VERU U SEBE.A AKO ZELITE MOZETE  I VEROVATI U  DRUGE LJUDE ILI U BOGA ILI  KOGA  GOD!

Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

1. Pisanje Biblije
Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

2. Podjele u Bibliji
Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.


Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

1. Pisanje Biblije
Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

2. Podjele u Bibliji
Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.


Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

1. Pisanje Biblije
Biblija se pisala u periodu dugom 1600 godina, a pisalo ju je otprilike 40 ljudi. Vrijeme kada se pisala je bilo od 1500 godina prije Krista do 100 godina nakon Krista.

2. Podjele u Bibliji
Iako je Biblija jedna knjiga, ona sadrži 66 manjih knjiga. Knjige Starog Zavjeta su pisane prije rođenja Isusa Krista, a Novi Zavjet pokriva život Isusa Krista pa nadalje.


Izvor: https://www.novizivot.net/10-izvanrednih-cinjenica-o-bibliji/

DOK SU SE DECA IGRALA

NADJEN LES DOK SU SE DECA IGRALA, OPLJACKANA POSTA DOK SU SU DECA IGRALA, UDARIO BABU KOLIMA DOK SU SE DECA IGRALA,KORNJACA KURVACETINA DOJILA DOK SU SE DECA IGRALA U PARKU I TAKO! SVAKI NASLOV  U NOVINAMA ,SVE STRAHOTE KOJE SE DESAVAJU GLEDALA SU DECA ILI SU SE DOGADJALA TIK PORED NJIH! POSTOJE SAMO DVE MOGUCNOSTE: ILI SU NAM DECA TOLIKO PRIMORANA DA GLEDAJU SVE I SVASTA ILI  SU NOVINARI PRIMORANI DA DAJU BOMBASTICNE NASLOVE! KAKO GOD! ZIVIMO LI U SVETU U KOME DECA NE SMEJU DA SE IGRAJU?
Crna hronika postala je nesto sto nam se desava vise nego ista drugo. A kad se desi umesto obicnih  po mogucstvo istinitih i iscrpnih informacija bomarduju nas senzacionaliznom. Da izgleda jos strasnije, jos gore ako moze da bude gore. I ako nije dovoljno lose da se napravi da bude takvo.Razumem ja novinare. dobiju zadatak da donesu vest koja ce privuci citaoce. A nas istrenirali da nam nijedna druga vest ne privlaci paznju osim ona iz crne hronike. I nasli smo se. Novinari se trude da nas istraumiraju sto vise, da nam izazovu strah, paniku pa i mucninu, a samim tim i veci tiraz- to je postalo pravilo. Sto vise crne hronike vise prodatih novina.
Ovo sa kornjacom sam vec koristila jer su pricu  o savremenom novinarstvu clanovi "Dnevnjaka" doveli do  savrsenstva. Sto vest vise zvuci senzacionalisticki, bombasticno to bolje. Pa se desava da  se  toj preteranoj zelji za senzacionaliznom  provuku i lazne informacije. Obzirom na kolicinu informacija ima li neko vremena i volje da ispituje iztinitost. Kao plovke progutamo vest nemajuci vremena da je obradimo.
Nesto ipak zadrzi nasu paznju. Brutalni zlocini, neverovatne kradje, saobracajne nesrece kojih je sve vise, ubistva zena, dece... I dosli smo do dece. Deca se  danas u ovim crnim hronikama zlouotrebljavaju na najuzasniji nacin. Verovatno se  po neko dete naslo na mestu zlocina - sto je samo po sebi tragicno, ali je jos veca mogucnost da se sva zla ovog sveta ne odigravaju bas pred decijim ocima. Ipak  u svakom se izvestaju pominju ta deca u blizini. Da li zlocin nije dovoljno uzasan pa da se dopuni nasim zgrazanjem zbog "jadne dece"? Ne znam. Evo ubistvo ovog vodje navijaca koji je bio osudjen na vecu kaznu, pa na manju ,pa je izasao i pre nego sto je istekao rok  desilo se u mom komsiluku. Sad ne znam sta  novinar smatra pod decijim uzrastom, ali u "balonu" gde je i pomenuti ubijeni momak igrao fudbal  u terminu posle 22 casa nije bilo mladjih od 25-30 godina. Mislim, i oni su deca ( moja su tih godina) ali kad novinari napisu deca to se misli valjda na malisane do 10-tk godina?
Malisane koji se u tim godinama biju do smrti ( OS Rade Koncar -Zemun) pre neki dan. Jedan od ucesnika zavsio sa teskim povredima i  hitno prebacen u Tirsovu! Ostala deca su gledala i verovatno navijala. Masilje radja nasilje. Navijanje ponekad radja nasilje. Nasilje nije za navijanje.
Da li bi  deca bilatoliko nasilna da se nasilje ne provlaci  po ceo dan u nekom vidu tu oko njih. Uzivo, ili na TV-u ili u novinama svejedno. Znam da svaka vest treba da se objavi, pa i ove o zlocinu. Medjutim, mi to izgleda pogresno radimo jer umesto da su deca naucila da se groze zlocina, ona se dive zlocincima!!! I oponasaju svoje starije kolege cineci zlocine sve mladji!
Sad kad bi u tim parkovima i skolama deca igrala decije igre umesto  igre losih momaka - decaci  ,  a devojcice glumile starlete umesto da se igraju nekih decijih igara sve bi bilo drugacije.
Deca vise ne umeju da se igraju, a za to smo mi odrasli i te kako krivi. Umesto plisanih igracaka, lego kockica, Barbika, autica, drustvenih igara mi smo nasoj deci odmah dali mobilni telefon i komjuter!
I sada ta deca stoje zajedno u  tim parkovima iskolama i svako gleda u svoj telefon - kao druze se, a onda jedan pogresan tvit, kometar na fejsu ili slika na instagramu izazovu bes i dovedu  do tuce ili makar do negativnih osecanja koja se gomilaju dok ne eksplodiraju.
I TAKO DRAGI NOVINARI OSTAVITE NASU DECU NA MIRU KOLIKO GOD IMALA GODINA. IZVESTAVAJTE SA MESTA ZLOCINA MANJE SENZACIONALISTICKI PA MAKAR VAM I OPAO TIRAZ. DECA SU U PITANJU. ZASTITE IH OD NASILJA MAKAR SVOJIM IZVESTAVANJEM I VESTIMA U CRNOJ HRONICI KAD VEC NE MOZETE OD ONOG STO IM SE ZAISTA DESAVA PRED OCIMA!

NOVAC JE PRLJAV

NOVAC JE PRLJAV KAO I SVINJA. I TO NE SAMO ONAJ KOJI SE DOBIJA NELEGALNIM RADNJAMA. UOPSTE NE VOLIM NOVAC ! KASICA PRASICA TRAJNA IKONA STEDNJE!
Mnogo pre nego što su izgrađene prve banke, koliko znamo u 15. veku, ljudi su obično svoj novac koji štede čuvali u kuhinjskim teglama. Tih dana kuhinjski pribor u običnim seoskim domaćinstvima bio je napravljen od gline zvane pig (pygg). Kada bi ovi ljudi imali novčić ili dva da ih uštede, bacali bi ih u glinenu teglu.

Reč iz starog engleskog za svinju bila je "picga". Ta reč evoluirala je u "pigge" verovatno zato što su se svinje na farmama valjale u blatu u kom je bilo gline i u narednih 200-300 godina, glina (pygg) i životinja (pigge) na kraju su značile isto.
U 19. veku, grnčari su počeli da prave "kutije za novac" u obliku svinje. Ovaj poduhvat je oduševio decu koja su ohrabreno počela da štede novac.
Rani modeli su u vrhu imali samo prorez za odlaganje kovanica i bez rupe na dnu, tako da je svinju trebalo razbiti da bi novac mogao da se izvuče. Ne mozete da verujete koliko je tesko doneti odluku da razbijete svoju kasicu prasicu koju ste zavoleli tokom vremena dok ste je "hranili" novcem. Pa ipak novac vam je neophodan i vi razbijate svog glinrnog drugara i kupujete novog. Mada mnogo vise njih prelazi na druge nacine stednje.
Nakit, jahte, trkački automobili i luksuzni stanovi deo su sredstava za "pranje" stotina milijardi funti "prljavog novca" u Velikoj Britaniji, koji takođe prolazi kroz banke i preko više britanskih posrednika, kaže studija "Transparensi internešnela".
Velika Britanija je platforma za novac od korupcije širom sveta.Taj novac od kriminala "pribavljen uz pomoć kompanija koje su registrovane u Velikoj Britaniji i njihovih ofšor finansijskih centara, ovde se (u Velikoj Britaniji) ulaže u luksuzne nekretnine, a koristi se za pristup prestižnim institucijama", poput najcenjenih univerziteta ili ustanova kulture što donatorima "daje status", piše u izveštaju.
Taksisti u čitavom svetu uznemireni su jer im posao ugrožavaju službe za prevoz kao što je Uber. Sudovi još uvek presuđuju u korist starog modela prevoza, a protiv Ubera – ali koliko dugo će to još da traje?
Hoteli se žale na smanjenje broja gostiju, jer ljudi sve više koriste Airbnb. I u tom slučaju sudovi presuđuju protiv novog konkurenta sa interneta, jer je taj poslovni model u stvari prenamena ionako oskudnog stambenog prostora.
Telekomunikacionim koncernima smanjuje se profit, jer je telefoniranje čak i na drugi kontinent aplikacijama Vocep ili Vajber praktično besplatno. Televizije čekaju crni dani, jer se sve više ljudi okreće Netfliksu. Maloprodaja trpi, jer je ipak mnogo lakše jednim klikom kod Amazona i sličnih obaviti kupovinu...
Na sve strane, i to golim okom, može se videti na šta se misli kad se kaže da digitalizacija ne samo da menja našu svakodnevnicu, već i kompletne privredne grane. Čini se da je taj proces nezaustavljiv, da je nemoguće okrenuti točak istorije unazad.
Upravo se sprema revolucija u još jednom sektoru: u finansijama. Takozvane kripto-valute već pune naslovne-strane, uglavnom negativno. Najpoznatije takvo virtualne platežno sredstvo, Bitkoin, privuklo je pažnju neviđenim oscilacijama vrednosti.
Ono je česta je i tema crne hronike, jer neki internet-kriminalci koriste tu valutu za ucene i traže isplatu u Bitkoinima. Takav „novac“ vole i organizovani kriminal, šverceri i prodavci svega što ne sme da se legalno prodaje – od droge i oružja, pa do dečije pornografije. Njima je kripto-valuta poklona sa neba, jer trag digitalnog novca može gotovo savršeno da se sakrije u digitalnoj džungli jedinica i nula.
Kao što se zna, kada je reč o novcu, svako prijateljstvo prestaje. Zato oni koji kontrolišu njegove tokove – a to su ljudi koji još uvek uglavnom dolaze iz analognog sveta – više nego skeptično gledaju na svet digitalnih novčanica, još otkako su se pojavile.
Sad ne znam kako bi stavljali kripto valute ukasice prasice. Dobro i one mogu da budu virtualne. Ali kakav je to osecaj kad ne  mozes uvece dok ne zaspis da gledas u svoju kasicu prasicu od gline. Danas su ove kasice od keramike i na internetu je ponuda vrlo dobra. Narocito prelepo roze prasence koje drzi cekic ( valjda za  krizne slucajeve).
I TAKO. STEDNJA JE DIVNA STVAR UKOLIKO MOZETE DA SVOJ MESECNI PRIHOD RAZVUCETE I JOS DA OSTANE NOVCA. 'PRANJE NOVCA' JE TAKODJE KRIMINALNA RADNJA KOJA PODRAZUMEVA UKLANJANJE DOKAZA ODAKLE JE POTEKAO NOVAC. MEDJUTIM, KAKO GOD ZARADJIVALI NOVAC ON I KADA NIJE PRLJAV TESKOM MUKOM JE ZARADJEN .
NOVAC I NE BI TREBALO DA POSTOJI I KRIPTO VALUTE TEZE KA TOME. ALI VIDIM DA KRIMINAL I TU MOZE DA STVARA PRLJAVI NOVAC.
KUPITE SVOM DETETU KASICU PRASICU BAR JEDNOM DOK NE PORASTE, NE ZATO DA ZAVOLI NOVAC NEGO DA IMA PRELEPOG  DRUGARA.

COVEK I PRIRODA

SELA SU JOS UVEK MESTA U KOJIMA COVEK ZIVI SA PRIRODOM! GRADOVI SU TO ODAVNO UBILI! SKINUCU TI ZVEZDE S NEBA ! NEBO NA PRODAJU! KO LI JE VLASNIK?
Na planeti ima jako malo mesta gde je priroda ostala netaknuta. Covek se potrudio da je  uglavnom unisti. Urbanizacija je pojela sve. Ipak,  ruralne sredine jos odolevaju.
Bajkovito selo u kojem su 284 kuće okružene vrtovima projektovao je Erik Migind 1964. godine kako bi podstakao interakciju među komšijama i pružio ljudima lepo okruženje za život, daleko od gradske buke i zagađenja. Želeo je da podstakne stanovnike da se vrate korenima i potraže bolji kvalitet života u prirodi.
Pokojnog arhitektu su za ovo nadahnuli krugovi usred istorijskih danskih sela u kojima su se stanovnici često okupljali i družili. Tako bi mogli jedni drugima da daju savete o bilju, voću i povrću koje sade ispred kuća.
Júzcar u španskoj pokrajini Andaluziji, u blizini grada Malage, sa svega dvestotinjak žitelja postao je najpopularnije selo u Španiji 2011. godine. Naime, kompanija Sony Pictures je za potrebe promocije filma o Štrumfovima obojila celo selo u plavo.Selo je poznato po pečurkama koje rastu na obližnjim brdima, a Štrumfovi su bića koja žive u kućicama nalik na pečurke. Na bojenje sela potrošeno je oko 4000 litara plave boje. Nakon završetka promocije filma seljani su glasali su da selo ostane obojeno jer je doživjelo ekonomski i turistički procvat pa ga godišnje posjeti 80 hiljada turista. Murali, skulpture i suveniri mogli su se naći na svakom koraku, kao i lokalci obučeni u kostime Gargamela, Štrumfetu i Velikog Štrumfa, raspoloženi za fotografisanje.
Spansko selo i olimpijsko selo. Prvi pojam kod nas oznacava temu  koju ne znamo ili ne razumemo, a olimpijsko selo predstavlja mesto na kome zivi ucesnici olimijskih igara. Uglavnom poenta je da je upotrebljen termin selo kao popularniji.
Selo Berkun u Švajcarskoj toliko je idilično da je gradonačelnik našao pametan marketinški trik da ga učini još poznatijim.
Naime, u ovom selu zabranjeno je slikanje iz razloga što je toliko lepo da se njegove slike ne smeju naći na društvenim mrežama. Zašto? Pa, zato što će oni koji ga gledaju biti toliko ljubomorni što se ne nalaze tamo. Stoga je bolje da ga posete i njegove lepote vide sopstvenim očima!

Kandovan, selo u Iranu koje se nalazi na oko 50 kilometara južno od Tabriza, poznato je po kućama koje izuzetno podsećaju na one iz Kamengrada, izmišljenog grada u kome žive junaci jedne od najuspešnijih animiranih serija svih vremena – Porodica Kremenko.

Oduševljeni Kandovanom, mnogi turisti ga često opisuju kao jedno od najimpresivnijih naselja na svetu. Njegova istorija datira mnogo vekova unazad, a prema popisu iz 2006. godine, u njemu je živelo 600 stanovnika, čiji su preci, koji su se prema legendi tu doselili bežeći od invazije mongolske vojske, počeli da grade kuće u obliku kupe u mekanim, vulkanskim stenama.

Upravo to je ono što ovo mesto čini posebnim, kao i činjenica da posmatrano iz daljine, liči na koloniju gigantskih mravinjaka. Neki od domova stari su najmanje sedam vekova, imaju od dva do četiri sprata i ne samo da su jaki, već i energetski efikasni. Naime, s obzirom na to da zahtevaju minimalnu toplotu tokom duge zime, oni ostaju hladni čitavo leto.

Uprkos izolovanosti, Kandovan uživa veliku popularnost među posetiocima, pogotovo onima kojima je glavni prioritet mir. Njima se pruža prilika da odsednu u hotelu sa pet zvezdica, koji se sastoji od 10 soba, sa džakuzijem i podnim grejanjem, sve to u steni. Suma sumarum, daleko od zagađenja, jednoličnog sivila i buke grada, poseta ovom takozvanom kamenom selu, možda predstavlja jedan od najlepših načina da se doživi nadrealna arhitektonska lepota Irana.

Celo selo je transformisano u jednu neobičnu destinaciju kombinacijom boja. Udruženje indonežanskih građevinaca, čije sedište se nalazi u susednom Semarangu, obezbedilo je materijal, ali i ljudstvo za ovaj neobičan projekat.

Hendrar Prihadi, gradonačelnik Semeranga, i sam je učestvovao u akciji preuređenja sela, pa tako danas Indonežani imaju najživopisnije selo, ako ne i na celom svetu.

U  selu se nalaze 233 kuće, a svaka od njih je ofarbana u jarke boje. Osim zidova, ofarbani su i krovovi pa je prizor iz aviona takav da mislite da letite iznad zemlje čuda.

Ceo projekat je trajao skoro dva meseca i nakon toga je selo postalo pravi hit na društvenim mrežama. Broj turista se iz dana u dan povećava čineći ovo mesto globalnom senzacijom.

 Idila koju selo može da nam pruži ne može da zameni nijedan kutak grada.Još pre zore na selu se oglašavaju pravi živi budilnici – petlovi. Njihovo kukurikanje pravi je alarm prirode, i što je još bitnije, nije iritantno kao pištanje telefona ili časovnika. Petlovi su tu da vas opominju na svaka dva minuta, u osam ciklusa, sve dok se ne probudite. Odlaganje alarma vam u ovom slučaju nije potrebno.Seljaci ne brinu o tome da li je voće prskano jer ga gaje sami ili ih gaji neko koga poznaju. Znaju da je seme koje su ostavili od prošle godine zdravo, nemodifikovano, a povrće zdravo i ukusno. Robna razmena je itekako živa, pa se menjaju kruške za šljive, strukovi mladog luka za paradajz, orasi za teglu meda… i ono što ne stignu da poseju, stanovnici sela ne moraju da kupe svaki put.

U gradu možete godinama stanovati u zgradi, a da ne znate ko živi u stanu pored vašeg, što je u selu nemoguće. Ljudi su upućeni jedni na druge, a komšija učestvuje, kako u svim radosnim, tako i u tužnim porodičnim događajima.
Komšije aktivno pomažu da se spremi svadbeni ručak i slava. Iako kod nas postoji poslovična priča o komšijskoj svađi oko plota, koja završi na sudu i može da traje decenijama, najveći deo srpskih seljaka zna koliko je komšija važan.
Mobe su tradicionalno okupljanje i organizovana pomoć u fizičkim radovima na njivi. Ako je vaš kolega sa posla ili fakulteta, rođen na selu, on će vam spontano ponuditi da dođe i pomogne vam oko krečenja i farbanja stolarije, ili priskoči u pomoć oko spremanja važnog ručka.

 Bez jakog uličnog osvetljenja, neona i reklama, seoske noći su drugačije, a zvezde izgledaju sjajnije. Umesto saobraćajne buke, uspavaće vas zrikavci. Cepanje drva, miris pokošenog sena, sakupljanje suvaraka u šumi, vatra u ognjištu u hladnim noćima, samo su deo jedinstvenog doživljaja koje samo selo može da pruži.

 Ljudi na selu su deo velike zajednice. Tokom poljoprivrednih radova, raštrkani su po njivama, ali se rado okupljaju u lokalnoj kafani. To je berza svih lokalnih vesti. Bez namere da ulepšavamo stvarnost kad je u pitanju rasprostanjenost personalnih računara u našoj zemlji, činjenica je da ljudi sa selu danas, ukoliko postoji internet veza, mogu komunicirati sa celim svetom. Dakle, u selu je prisutna intenzivna razmena lokalnih, ali i internacionalnih vesti.
Seljaci su, rođenjem, povezani sa životinjama, zemljom i prirodom. Ekološka svest je njima “urođena”. Stanovnici sela drugačije se nose sa nedaćama. Imaju posebnu vrstu psihičke stabilnosti.
Naučili su da jedan grad može da im “potuče” maline ili uništi letinu. Zbog stalnog dodira sa zemljom i sa realnošću, nisu opterećeni iluzijom o nekoj imaginarnoj kontroli jer znaju da je prirodu i vremenske prilike, nemoguće kontrolisati.
Ljudi koji žive na selu vole da im neko bane u goste i dočekuju ih uz: „Dobroooodošliiii!”. To je zajednička odlika stanovnika sela na svim kontinentima a jačina njihovog glasa, 40 decibela je veća od jačine glasa stanovnika grada.
Ako izostane srdačni pozdrav, potražite domaćine iza kuće u zadnjem delu dvorišta gde drže živinu, ili u komšiluku. I naravno, pazite na domaćeg psa čuvara. Ako baš želite da se najavite, ponudite rođacima ili prijateljima da pomognete oko spremanja turšije, pečenja rakije ili branja grožđa.
Priuštite sebi da napustite zagađeni grad, i za svoj uloženi rad i vreme, budete nagrađeni teglom ajvara, kiselih paprika sa kupusom… Možda ćete na vojvođanskom salašu, naučiti da mesite čuvenu štrudlu.Idite na selo u vreme kad se ovce jagnje. Ponudite se domaćinu da odete sa njim na pecanje i uživajte sa celim komšilukom u ribljem paprikašu. Možda će vaše dete imati priliku da vidi tek rođeno tele ili prisustvuje postavljanju na noge malog ždrebeta. To je prizor koji ćete sigurno pamtiti.
Kad su u pitanju gradovi nekako mi je bez veze da pisem koji su najveci, najposeceniji, najnaseljeniji i ostali naj. Ipak kao rodjena Beogradjanka pristrasna sam i tvrdim da je Beograd i danju i nocu najbolji i najpristupacniji za zivot,a tek za provod!!! A tek njegovih 7.000 godina istorije!
Nemački grad Bilefeld, odavno tema polušaljive teorije zavere koja tvrdi da taj grad zapravo ne postoji, nudi veliku nagradu onome ko dokaže da je ta teorija tačna.Zvaničnici Bilefelda su danas rekli da će dati milion evra osobi koja iznese čvrste dokaze o nepostojanju grada.Oni su naveli da "nema ograničenja kreativnosti" učesnika svojevrsnog konkursa ali da će za nagradu biti uzimani u obzir samo neoborivi dokazi.Ideju da Bilefeld ne postoji prvi je izneo kompjuterski stručnja Akim Held, koji je u želji da se naruga teorijama zavere na internetu objavio tu satiričnu tvrdnju 1994. godine.Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel jednom u šali dovela u sumnju postojanje Bilefelda, grada koji je navodno nalazi oko 330 kilometara zapadno od Berlina.
Čak osamdeset posto Britanaca živi u urbanim sredinama u kojima su često “zgužvani” poput sardina. Život u gradu najčešće podrazumijeva više buke, kriminala, nasilja i lošu kvalitetu zraka, ali ima i svoje pozitivne strane kao što su bolnice, klubovi i brža dostupnost određenim uslugama.
Populacija koja živi u ruralnim sredinama u pravilu vodi zdraviji život dok ljudi koji žive u gradovima u pravilu više hodaju.

Također, nedavno provedena studija ukazuje na to da su mozgovi ljudi koji žive u gradovima skloniji podražaju stresa te da imaju čak 25 posto veću šansu da ih počne mučiti tjeskoba.
Ako stvari sagledavamo s gledišta smrtnosti, najveća razlika između grada i sela je u obolijevaju od raznih bolesti i narocito raka pluća u korist onih koji žive u urbanim sredinama.
 Ines Ivanović iz firme „Pacific Connection“ kaže da je njihova firma jasno naglasila da se radi o simboličnom i romantičnom poklonu, kao i da jedina ima prava da se bavi ovim poslom.
Na nebu postoji 3.000 zvezda koje su vidljive golim okom. Naša firma je ekskluzivni distributer američke kompanije koja je još davno popisala zvezde koje su nevidljive i zaštitila patent da vrši prodaju njihovih imena - objašnjava Ivanovićeva.Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je trgovina nebeskim telima pomodarstvo koje je došlo iz Amerike i da takve podvale vređaju inteligenciju. Želite vašoj srodnoj duši da skinete zvezde s neba, sada je to i moguće“, „Želite da obradujete voljenu osobu nekim originalnim poklonom za rođendan? Poklonite joj nešto van ovoga sveta, nešto što će trajati večno. Imenujete zvezdu po njoj!“... Ovo su samo neki od oglasa koji su preplavili internet, a koji su podstakli mnoge da na ovaj način izraze privrženost voljenoj osobi. Cene ovog poklona se razlikuju i kreću se od 2.700 do čak 16.520 dinara, a svaka od ovih firmi hvali se izdavanjem posebnog sertifikata. Pažljivim čitanjem tek na sajtovima ponekih firmi uočljivo je da se radi o simboličnom poklonu i da se ime vaše zvezde čuva u internom registru.
Svaka čast onima koji su se setili kako da prodaju maglu. Inspekcije bi svakako trebalo da provere da li kompanije jasno naglašavaju da se radi o simboličnom poklonu, kao i da li plaćaju PDV na ovu prodaju - revoltiran je on.stronom Branko Simonović iz Instituta „Ruđer Bošković“ kaže da je zgrožen činjenicom da je nekome palo na pamet da prodaje nešto čega nije ni vlasnik.
Mnogo puta mi se desilo da dođu ljudi, daju mi koordinante i traže mi da im pokažem njihovu zvezdu. Iznenade se kada im objasnim da se zvezde ne mogu kupiti, jer niko ne može biti vlasnik zvezda, niti im davati imena - kaže Simonović. On objašnjava da su koordinate zvezda na nebeskoj sferi zabeležene u raznim astronomskim katalozima, koje ovi „prodavci“ prepišu, naprave svoj katalog, te prodaju pravo na imenovanje unutar tog kataloga.
U tom slučaju svako može po volji prodavati pravo na imenovanje. To je kao da odete na Beogradsku tvrđavu i napravite mapu drveća, a onda kažete ljudima da mogu, ako plate, da imenuju drveće s vaše mape i za to im posle izdate sertifikat koji samo vi priznajete. To je notorna prevara. Iako neke firme napišu sitnim slovima na sajtu da se radi o simboličnom poklonu, građani mahom imaju uverenje da negde tamo na nebu ima zvezda sa njihovim imenom - objašnjava Simonović i dodaje da je bolje kupiti najobičniji kamen, jer kamen barem možete posedovati.
A KAD NAM DOSADE IZBORI GDE  I KAKO ZIVETI NA PLANETI ZEMLJI TU JE NEBO. POMAMA ZA KUPOVINOM ZVEZDA ( JOS NIJE PLANETA) DOSLA JE I U SRBIJU GDE JEDNA ZVEZDA KOSTA DO 140 EVRA. OSTAJE SAMO PITANJE KO MOZE DA PRODAJE NESTO STO NE POSEDUJE?

CIGANI

CIGANI! TOLIKO RAZLIKE U MISLJENJU O  ZIVOTU I SMRTI OD NAS! TOLIKO SU POVEZANIJI SA PRIRODOM STO SAM I JUCE PISALA. KOLIKO SMO SE UDALJILI OD NJE! ZIVOT CIGANA NAROCITO ONIH NEKADASNJIH  JE U POTPUNOSTI ZAVISIO OD PRIRODE KAO I ZIVOT SELJAKA.ZAO MI JE STO IH POSMATRAMO KROZ PRISMU PROSJACENJA I LOPOVLUKA,A ONI SU MNOGO VISE OD TOGA. NAROCITO PO PITANJU DUSE KOJU SMO MI UMNOGOME UNISTILI ILI CAK IZGUBILI ZA UVEK! STO SE TICE RELIGIJE CIGANI SU VRLO RAZLICITIH VERA I BOGOVA KOJIMA SE MOLE!
Indiju su napustili u 10. veku, a danas uglavnom naseljavaju Evropu. Prema nekim podacima ima ih oko 10 miliona i to najviše u Rumuniji (550.000), Bugarskoj (350.000) i Češkoj (210.000), verski su nejedinstveni, slobodnog su duha, niko im nije ravan u veselju, plesu i pevanju, a sebe na svom jeziku nazivaju - Romi.
Vekovima živimo pored njih i sa njima, ali osim površnosti i predrasuda o njima znamo relativno malo.Oni su neukrotiva misterija i tajna, što bi mogao da bude i jedan od razloga zbog kojih su verovatno najprogonjenija etnička grupa na Starom kontinentu, skupa sa Jevrejima, posmatrano kroz celu istoriju.U pitanju je tradicionalno putujuća etnička grupa koja mahom živi u Evropi i obe Amerike, a poreklo (po svemu sudeći, u nedostatku njihovog usmenog predanja a u skladu sa lingvističkim dokazima i DNK analizama) vodi sa indijskog potkontinenta.
Dugo se verovalo da su prvobitno iz Egipta, zbog čega se na engleskom govornom području odomaćio naziv "gipsy", odnosno "džipsi".
Na put su iz severne Indije krenuli pre hiljadu do hiljadu i po godina, ili se odvajajući od naroda Doma ili sa njima deleći približno istu istoriju.Karakteriše ih to što se nikada nisu identifikovali sa nekom teritorijom i to što nemaju nikakvo predanje o dalekoj domovini iz koje su njihovi preci došli. Zbog svega toga, njihov je identitet intimno povezan za specifičnim idealom slobode koji se potom manifestuje u svemu što rade.U njihovom jeziku, "rom" je muška imenica i znači "čovek, muž". "Romani" je ženski pridev, dok je "romano" muški.Etimološko poreklo ova reč deli sa nazivima indijskih naroda Lom i Dom i reflektuje sanskrtsku reč "domba" što znači "čovek iz nižeg staleža koji živi pevajući i svirajući", ili čovek koji pripada segregatisanoj i porobljenoj populaciji.Tačno poreklo pojma Cigani verovatno dolazi od vizantijske grčke reči "atsinganoi" ili "athinganoi", što bukvalno znači "nedodirljivi".Cigani, premda odomaćen i tradicionalan naziv za ovaj narod, pogrdan je u vrlini svoje etimologije a i mahom se koristi na pogrdan način, da uvredi i povredi.
Jedna od najpoznatijih romskih legendi o njihovom nastanku, Lurska legenda, koju je persijski pesnik Firdusi zabeležio u svojoj "Knjizi o kraljevima" još oko 420. pre naše ere, govori o Bahram-Guru, dobrodušnom i mudrom vladaru iz Sasanidske dinastije, koji je želeći da svojim podanicima olakša život, došao na ideju da im pronađe neku razonodu, ni ne sluteći da će imati presudnu ulogu u istoriji jednog naroda.Kad je primetio da su njegovi podanici iz dana u dan su sve tužniji, jer su stalno radili, bez odmora i zabave, Bahram-Gur je od kralja Kambodže i indijskog maharadže Šankala zatražio da među svojim podanicima izaberu neku veću grupu ljudi, koja ima talente i sposobnosti da olakša život drugim ljudima, što su ovi odmah prihvatili: nedugo zatim, kao dar indijskog Maharadže, u Bahram-Gurovu zemlju stiglo je 12.000 pevača i svirača.
Da bi mogli da žive od svog rada, Bahram im je dao zemlju, oruđa i semenje raznih biljki.
Ovi ljudi, po imenu Luri, koji su bili dobri muzičari i zabavljači, sve vreme su svirali i pevali, zbog čega su Bahram-Gurovi podanici dobili volju za životom i oraspoložili se, a on konačno bio srećan.
Posle godinu dana, mudri kralj Guru rešio je da proveri šta Luri rade sa zemljom koju im je dao, ali tada je imao šta i da vidi: pošto su samo svirali i pevali, nisu obrađivali zemlju koja im je poklonjena, a stoku, oruđe i seme prodali su u bescenje. Takođe, da ne bi gladovali, prosili su, što je njega posebno razljutilo, pa im je naredio da pokupe svoje instrumente i odu iz njegove zemlje.
Luri su ga poslušali i krenuli dalje, od kad lutaju svetom, zabavljajući druge, uz pomoć svojih instrumenata i nekih životinja, poput majmuna ili medveda.
Ovaj nomadski narod vremenom se podelio u više plemena i grupa, koje imaju zasebne nazive i karakteristike.
Primera radi, Banjaši su vlaško romsko pleme kome je maternji jezik rumunski. Ovako ih najčešće nazivaju njihovi saplemenici Džambasi, a njihovo ime u prevodu znači "rudari". Banjašima se nazivaju i Romi koritari u Slavoniji i Vojvodini, ali i Karavlasi u Bosni.
Džambasi govore romskim jezikom s mnogo primesa rumunskog. Bave se trgovinom, najčešće konjima. Ime su dobili od rumunske reči “geambas” koja znači: poznavalac konja, dobar jahač, ali i mangup, lupež i probisvet.
Kaldaraši su vlaško romsko pleme kome je romski jezik maternji. Veoma su rasprostranjeni po svetu, kako zbog svoje brojnosti, tako i zbog specifičnog zanimanja koje ih primorava da žive čergaškim načinom života. Naime, oni se bave kotlarstvom, po čemu su i dobili ime. Govor kalderaške grupe, u manjoj meri, sadrži i pozajmljenice iz rumunskog jezika.Kad govore, otežu, pa ih drugi Romi ismejavaju.Veoma su ratoborni i nepoverljivi. Istraživači pretpostavljaju da su Kalderaši iz naših krajeva rasprostranjeni po Australiji, Južnoj Americi. Njihov poznati rod Mačvaja, čijih pripadnika u velikom broju ima u Severnoj Americi i Kanadi, vodi poreklo od mačvanskih kalderaša.Lejaši su grupa vlaških Roma, koji su nekada bili nomadi. Sada su ti Romi, kao ustalom i gotovo svi ostali, naseljeni po selima i gradovima širom severne i severoistočne Srbije. Reč lae, znači i "potok", pa ime tog romskog plemena prevode sa “potočari”, tj.oni koji žive pored potoka-vode.
 Lovari su vlaško-romsko pleme čiji se pripadnici mogu naći po čitavoj Evropi, a sebe nazivaju “neustrašivim svetskim skitnicama koje krstare mnogim zemljama”. Lovari tvrde da su Mordvini, što je u stvari ime jednog finskog naroda koji žive u srednjem toku Volge. Njihov jezik je romanizovani oblik romskog sa velikim primesama mađarskog, što ukazuje na to da su dugo živeli zajedno sa Rumunima i Mađarima.
Pošto, pretežno, imaju ruska imena, može se zaključiti da su i tamo živeli, a narod ih je jednostavno prozvao “ruski Romi”. Naselili su se u Obrenovcu, selima kod Požarevca, u Sefkerinu, Ćupriji, a jedan broj ih je ostao u Banatu. Poreklo termina Lovar nije utvrđeno, već o tome postoje brojne pretpostavke. Sremski Romi tvrde da ime ovog plemena potiče od reči lova, odnosno novac.
Tamari je ime vlaško-romskog plemena čije ime nauka nije uspela do kraja da odgonetne. Smatra se da su Tamari najstarija grupa Roma koja se doselila u ove krajeve i koja je tokom godina izgubila maternji jezik i prihvatila jezik sredine. U prošlosti su se bavili kovačkim zanatom, a kasnije i poljoprivrednim zanimanjima. U Srbiji govore isključivo srpskim jezikom i veoma su ponosni što su ih Srbi prihvatili, jer su se praktično asimilovali u naš narod.
 Gurbeti je ime grupe Roma, koji vuče koren iz arapskog jezika. Ovo ime se u užem smislu se koristi za čergaše, ali se u Makedoniji između ova dva pojma pravi razlika.
Burgudžije su posebna grupa Roma, koja ne spada ni u turske, ni u albanske Rome. Oni se ubrajaju u tzv. “grčke Rome” jer u njihovom jeziku ima primesa novogrčkog. Mahom se bave kovačkim, burgijaškim, ili klinčarskim zanatima. Ima ih u Južnoj Srbiji, oko Aleksinca i Niša, ali su se zbog trgovine svojim proizvodima razišli po čitavom Balkanu. Svoja tradicionalna zanimanja poput izrađivanja crepulja ili mečkarenja, odavno su napustili.
Romski "zanat" koji je jedna od prvih asocijacija na Rome je i muzika. Osim što je ovaj narod oduvek živeo od pesme i igre, romski muzikanti i romske igračice zauzimaju posebno mesto i u srpskoj istoriji.
Veliki deo cigana zivi u Rusiji i Moldaviji u delu Karpata, ali su se oni tamo isto asimilovali.
Zbog boje koze i nacina zivota nepravedno  proganjani kroz celu istoriju. 
Cigani imaju u sebi neku negativnu dubinu. Oni su više početak, nego kraj. Oni su jednostavni do veličanstvenosti, i nemaju problema i pitanja. Vidite li gde su i kud oni idu? Nikud nisu otišli i tu su gde su bili. Možda je sreća tu gde su. Njihova radost je zbog toga što su udaljene stvari i u svetu i kod njih stvarno udaljene i onda ne žude za njima. Tako je i smrt daleko, premda je naša. A kad dođe, ona dođe vrlo brzo i iznenada, i nije čest gost da bi mogla ugroziti vedrinu duše. Cigani su hitro i veselo pleme bistrih očiju. Oni žive, i sve je potčinjeno životu i tom spontanom unutrašnjem kretanju. Ovde sam na vrelu života – prava i najdublja ciganska priroda je sloboda. Ogromna, zapanjujuća svest trenutka i sadašnjosti. Blistava i živa ta svest zaslepljuje sve što je bilo i što može biti. I ne proizilazi iz prošlosti, niti se oslanja na budućnost – to je samo vrelo života. Cigani slede svoja osećanja, i svoje porive, i tajnovite struje svoje duše, i žive, i kreću se, a to je najčudesnije kretanje, i najveličanstvenije, i to su izvanredni pokreti, i iz same su tajne, i iz sna, i otuda potiču, i onda je ta  jurnjava i vika.A kada umru veruju u neki novi zivot i  ritual sahrane mogu obaviti i kraj puta ili bilo gde gde ih smrt zadesi. 
Mnogo bi mogli da naucimo od njih . I nekako me podsecaju na Indijance sa svojim shvatanjima i ljubavlju prema slobodi, zivotu, prirodi...I da, oni su kao deca, iskreni i spontani u svom ponasanju.
Nazalost, kao sto sam rekla uglavnom ih obasipamo prezirom i sklanjamo se od njih robujuci netrpeljivosti koja ih prati kroz celu istoriju.
Takodje mi je jako zao sto smo i njih urbanizovali pa su mnogo izgubili od svojih strasti i ubedjenja.
PRICA  O CVRCKU I MRAVU TOLIKO IMA VEZE SA PRICOM  O CIGANIMA I OSTALIM NARODIMA. I TO NE U DELU GDE CIGANI SAMO IGRAJU I PEVAJU NEGU I DELU GDE ONI PRIHVATAJU ZIVOT U TRENUTKU ( KAO I SMRT) DOK MI STALNO NESTO BAULJAMO PO PROSLOSTI  I PLASIMO SE BUDUCNOSTI!
IZVINITE ROMI STO VAS U OVOM TEKSTU NAZIVAM CIGANI  JER OVDE NEDODITLJIV NE ZNACI DA NE ZELIM DA VAS DODIRNEM NEGO DA NE MOGU!