ZASTO MARS A NE MESEC?

NARAVNO DA POSTOJI ZIVOT I VAN NASE PLANETE! KAO STO I DALJE IMA NEISTRAZENIH MESTA I NA NASOJ PLANETI TAKO I NA TOM NEBU U KOJE STALNO GLEDAMO SIGURNO POSTOJI  JOS NEKO INTELEGINTNO ZIVO BICE! ZASTO JE NASA PRESTALA FINANSIRANJE ISTRAZIVANJA SVEMIRA JOS 1993-CE GODINE? I ZASTO SMO  SE 'PRESALTOVALI ' SA PRICA O MESECU NA PRICE O MARSU?

Direktor jedne od američkih državnih opservatorija dr Entoni Bizli izjavio je da se potraga za inteligentnim oblicima života u svemiru mora ozbiljnije shvatiti i da bi svetske vlade trebalo da podstaknu istraživanja u područjima koja državni fondovi već godinama izbegavaju.

Njegova podrška programu potrage za vanzemaljskim oblicima života, SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence), značajna je promena u stavu prema području za koje se donedavno smatralo da je na rubu nauke.
Rukovodilac američke Državne opservatorije za radio-astronomiju u Šarlotsvilu kazao je kako i on veruje da je „stigao trenutak da SETI oživi i da se na odgovarajuć način integriše u ostala polja astronomije.
„Spremni smo za najsveobuhvatnije istraživanje čitavog neba dosad, a to znači otkrivanje vanzemaljskih oblika života“.
NASA je nekada finansirala potragu za vanzemaljskim oblicima života s 10 miliona dolara godišnje. No, godine 1993. finansiranje je ukinuto. To se dogodilo nakon uvođenja propisa senatora Ričarda Bryana, koji je smatrao da je reč o bacanju novca.
„Nadamo se da će ovime nastupiti kraj sezone lova na marsovce o trošku poreznih obveznika“, znao je tada da kaže.
Od tada u SAD ili bilo gde u svetu nije bilo značajnijeg javnog finansiranja programa SETI, premda takozvane astrobiološke potrage za dokazima o jednostavnim organizmima iz hemijskih otisaka u atmosferi drugih nebeskih tela dobijaju sve veću potporu.
 Ruski naučnik tvrdi da život van Zemlje postoji, ali da je dosadašnja potraga za bila neuspešna zbog pogrešnih metoda traganja prouzrokovanih neslogom među istraživačima iz različitih sfera.
Aleksandar Panov, glavni istraživač Istraživačkog instituta nuklearne fizike Moskovskog državnog univerziteta, proveo je godine tragajući za vanzemaljskim oblicima života a tvrdi da je jedini način pravljenja kontakta sa njima ujedinjenje stručnjaka i istraživača.Umesto emitovanja signala u jednom smeru u kratkim intervalima, on predlaže neprekidno skeniranje celog neba, koristeći mrežu prijemnika širom planete, ali je svestan da i to ima svojih nedostataka. On dodaje da postoji mogućnost da su druge napredne civilizacije od našeg područja napravile karantin, koji blokira radio signale, kako se ne bi mešali u naš razvitak.Panov takođe veruje da je komunikacija između civilizacija moguća, ali i da nije uvek dvosmerna, jer postoji šansa da su neke drevne civilizacije skladištile svoje znanje u nekoj vrsti kosmičkog virtuelnog prostora, koji je mogao da opstane, iako su one izumrle.
Misteriozni signal, poznat kao FRB 180916.J0158+65, prvi put je otkriven 2017. godine, ali se i dalje neprestano ponavljao, mada oko 600 puta slabije nego prvi put. Naučnici su u studiji analizirali 28 „rafala“ radio-signala u periodu između septembra 2018. i oktobra 2019, potvrdivši obrazac uz zaključak da je ovo „prva otkrivena periodičnost bilo koje vrste u izvoru FRB-a“.Iako to naučnici ne spominju, ne isključuje se mogućnost da bi mogao biti vanzemaljski oblik života koji pokušava uspostaviti kontakt sa drugim oblicima života u galaksiji. Naučnici su bili fascinirani konceptom uspostavljanja kontakata sa venzemaljcima radio-talasima još od 1890-ih, a brojne zemlje su prošlog veka izgradile veliki broj radio-teleskopa kako bi „uhvatile“ dolazne, venzemaljske radio-talase.traživanje svemira i ulaganje u nove tehnologije transporta, trgovine i telekomunikacija van naše planete više nije oblast gde suvereno vladaju američka NASA ili njen ruski pandan Roscosmos. Državne agencije u doba krize morale su da se odreknu dobrog dela budžeta za istraživanje svemira. Zato je privatni kapital namirisao priliku, pa investicije kompanija i venture fondova u “svemirske projekte” rastu za po 30% godišnje od 2010. a danas se mere desetinama milijardi dolara.
Do sada smo, kada smo pominjali Google, Boing ili Virgin, pisali o njihovim “zemaljskim “ uspesima ili neuspesima. Te kompanije, uz neizbežnog Ilona Maska (Elon Musk) i njegov SpaceX, ulažu značajne sume i u istraživanje i razvoj “svemirskih” projekata, bilo da se radi o letelicama i raketama, sistemima za lansiranje ili satelitima. Cilj je, naravno, star koliko i biznis sam: biti prvi, ponuditi kvalitetnu uslugu ili proizvod i dobro na tome zaraditi. Pitanje je, međutim, kako taj scenario odigrati u potpuno novom i tek delimično istraženom okruženju-svemiru?
Prvo je trebalo pronaći priliku, a ona se sama ukazala privatnicima posle godina opadanja interesovanja za “svemirsku trku”, a posebno za vreme poslednje velike krize, kada su države koje su i same najviše ulagale u svemirske projekte rešile da na tome prištede. Najdostupniji su podaci NASA-se, koja je, na primer, 1960. mogla da računa na 4,4% američkog budžeta, da bi prošle godine njen udeo opao na oko 0,4 odsto. Pre pet godina je, takođe, okončan NASA-in program lansiranja svemirskih šatlova, čiji je osnovni cilj bio transport ljudi i tehnike radi održavanja Međunarodne svemirske stanice i teleskopa Habl. Tako je stvoren prostor za etablirane kompanije, ali i startape koji žele da se se okušaju u svemiru.
Sam broj zainteresovanih za takve poduhvate je impresivan, i raste. Prema proceni sagovornika BBC Capital, pre pet godina “svemirska industrija” brojala je oko 100 kompanija, da bi do 2015. njihov broj porastao na 1000, a čak 700 njih stižu iz privatnog sektora. Podaci magazina Forbes kažu da su samo prošle godine venture fondovi investirali 1,8 milijardi dolara u sektor koji se popularno zove SpaceTech, što je dva puta više nego što je u prethodnih 15 godina ukupno uloženo u slične projekte. Takođe, od 2000. naovamo SpaceTech startapi privukli su 13,3 milijardi dolara.
STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? NISTA! SVEMIR INSPIRISE! SVEMIR JE POTENCIJALNO NOVO TRZISTE?! INTELIGENTNA BICA POSTOJE U CELOM SVEMIRU! NASA SLUZI ZA 'ZATASKAVANJE' SVEMIRSKIH ISTRAZIVANJA IZ OVOG ILI ONOG RAZLOGA!
DA LI JE OVO IPAK TRENUTAK DA SE SVETU SAOPSTI ISTINA POSLE TOLIKO VEKOVA? DA LI SMO 'SAZRELI' DA SAZNAMO DA SU VANZEMALJCI SVUDA OKO NAS I CAK PORED NAS NA ZEMLJI?  NADAM SE DA JESMO!

KAJANJE

KAJANJE JE NARAVNO DIREKTNO POVEZANO SA NEPOCINOM I NEIZDRZOM ILI PROSTIJE RECENO STA GOD IZABERES OPET SE KAJES!
Kajanje je osećanje koje doživljavamo kada mislimo da bi naša trenutna situacija mogla biti bolja ili srećnija da smo u prošlosti nešto uradili drugačije.
Kajanje zahteva dve stvari:
Sposobnost – jer prvo treba da donesemo odluku. 
Maštu – jer moramo da zamislimo da nešto činimo drugačije, a onda da tu zamisao prenesemo u sadašnjost i zamislimo kako bi se stvari odvijale.
Ljudi najviše žale što nisu više putovali u mladosti, a više od 50 odsto ispitanika bi, da se mogu vratiti u prošlost, promenilo neke životne odluke. Većina njih najradije bi promenila zanimanje i karijeru, a neki bi radije živeli negde drugde. Oko 40 odsto žena smatra da su u životu izabrale pogrešnog partnera, dok to isto misli 25 odsto muškaraca.Ipak, 35 odsto ljudi smatra da je nemoguće živeti život bez žaljenja, jer kako god postupili, uvek ćemo se pitati da li bismo bolje prošli s nekom drugom opcijom.
Za neostvarivanje želja veliki broj njih priznaje da krivica leži isključivo u tome što nisu imali hrabrosti da urade neke stvari.
LJUDI SE NAJVIŠE KAJU ZATO ŠTO...
proveli su previše vremena na poslu koji ne vole
nisu više putovali i videli više sveta
nisu ostali u kontaktu s prijateljima iz prošlosti
nisu više vežbali
nisu uštedeli dovoljno novca
nisu prestali da puše
nisu se više trudili u školovanju
izgubili su godine s pogrešnim partnerom
nezdravo su se hranili
nisu više razgovarali sa svojim roditeljima, bakama i dekama o njihovom životu pre nego što su umrli...
Spisak je napravljen na osnovu statistike, a statistika cesto i nije bas relevantna. Svako od nas sigurno ima gomilu toga zbog cega se kaje, ali recimo da su ovo najcesce stvari koje nas teraju na kajanje. Od četiri osnovna osjećanja, tuge, ljutnje, radosti i straha, kajanje predstavlja mješavinu prva dva.  Određena situacija može biti preplavljena tugom u sadejstvu sa malo ljutnje, na primjer: ”Moja majka je umrla prije nego što je postala baka, prokleta surova istina”. Može dominirati osjećanje bijesa, praćeno tugom: “Zašto sam kupila onu skupu bundu kada znam da je to radnja u kojoj su precijenjene stvari”. Koliko god da su očajni, oni koji su skloni kajanju radije ostanu samo tužni odbijajući da osjećaju bijes, dok neki drugi znaju samo za bijes. Poricanje bilo koja od ova dva osjećanja prijeti da vas zarobi u neproduktivno kajanje. Ne možete promijeniti činjenicu da ste uslijed preopterećenosti poslom zapostavili svog partnera koji je odlučio da vas zbog toga napusti.
Mnogi ljudi se godinama sapliću o bazični iracionalni zahtjev “nije trebalo”. Bivajući preplavljeni ljutnjom, oni mjesecima ponavljaju da bivši partneri nisu trebali da ih napuste, da roditelji nisu smjeli da budu prezaštitnički nastrojeni, da nisu smjeli da ih kljukaju hranom;  da šefovi zahtijevaju visoke prihode i da ih tjeraju da nose neudobna odijela, ne skidajući kravatu na poslovnom ručku, čak iako je ona mokra zbog pljuska napolju.
Čak i oni kojima je život jednoličan, uvijek za nečim ili nekim žale. Neki od nas uvijek nađu da za nečim žale govoreći: “Da sam bar ovo, da sam bar ono”. “Da sam se bar udala za Slobodana”; “da sam bar prihvatila poslovnu ponudu”; “Da sam bar pročitala upozorenje”… Takvi ljudi su ubijeđeni da bi bili srećni da se sve to nije desilo.
Osjećanje koje je produkt navedenih misli zovemo nefunkcionalnim kajanjem. Ljudi ga često koriste i ono im koristi da bi izbjegli zastrašujuće i za njih teške akcije. Čovjek je sklon da često u situaciju iz prošlosti delegira odgovornost za svoju sadašnju lošu sreću. Umjesto da se priče iz prošlosti pričaju na koristan način, one se koriste kao izgovor za neproduktivno osjećanje i neuspjeh.

Stvari zbog kojih se kajemo u stvari nam otkrivaju šta je to što najviše vrednujemo u životu. I svodi se na ono što nas čini srećnim, a izgleda da nam ljubav i uživanje najviše nedostaju, ili nam ih nikad nije dovoljno. Upravo je sasvim očekivano da se na vrhu liste nađe ljubav.Prirodno je da nam se prioriteti s godinama menjaju. U mladosti internalizujemo poruke da sreća leži u uspehu, dostizanju ciljeva, bogatstvu, moći, slavi. Posvećeni smo poslu i karijeri, jurimo za materijalnim, zanemarujemo porodicu i prijatelje. Zaboravljamo da je jedan od najvećih životnih izazova pa i zadovoljstva upravo pronaći ravnotežu između različitih životnih domena. Upravo zato kasnije i žalimo što nismo dovoljno vremena proveli sa porodicom i što smo previše bili posvećeni poslu. Sa druge strane, ljudi koji su više vremena proveli posvećeni interpersonalnim odnosima, obično se žale što profesionalno nisu više postigli. Kako god okrenemo, izgleda da se uvek zbog nečega kajemo.
A neki misle potpuno drugacije.
Mnogi od nas se tokom života ponose što se ne kaju ni zbog čega. Mada, hteli mi to da priznamo ili ne, sigurno je bilo i biće situacija kada smo mnogo pogrešili i kada smo doneli neku zaista glupu odluku. Tada smo se uvek tešili kako smo doneli najbolji izbor u skladu sa svojom ličnošću i informacijama koje smo imali. Opravdavamo se da tada nismo umeli bolje i trudimo se da iz toga naučimo lekciju. To nas je sve i dovelo do mesta gde smo sada. Da nas neko pita, većina nas bi odgovorila da ništa od toga ne bismo menjali.
Naša kultura nam govori da je razmišljanje o događajima iz prošlosti potpuno gubljenje vremena i da bi uvek trebalo da gledamo napred, a ne nazad, i da je jedna od najboljih stvari težnja ka životu bez kajanja.
Nesposobnost osećanja kajanja je jedna od dijagnostičkih osobina sociopata. Takođe je i karakteristika nekih moždanih oštećenja. Dakle, izgleda da osobe sa oštećenjima na čeonom režnju mozga ne mogu da osećaju kajanje suočeni čak i sa najlošijim odlukama.
U stvari, ako želimo da živimo bez kajanja, postoji opcija – zove se lobotomija. Ali ako želimo u potpunosti da funkcionišemo kao ljudsko biće, da budemo humani, moramo da naučimo da živimo sa kajanjem, a ne bez njega.
DAKLE, KAJANJE JE MA KOLIKO BOLNO ZDRAVO I KORISNO. DOKLE GOD MOZEMO ZBOG NECEGA DA SE KAJEMO ZIVI SMO I SPOSOBNI DA IDEMO DALJE! I UVEK TREBA ICI DALJE! A KAD ZASTANEMO I RAZMISLIMO O POGRESNIM IZBORIMA TREBA DA BUDEMO SVESNI DA NE ZNAMO ZAISTA KAKO BI BILO DA JE BILO DRUGACIJE?!

HELIKOPTER RODITELJSTVO

STRES VUCE KORENE IZ DETINJSTVA! VOLIM TRILOGIJE, PA CU TAKO ZAVRSITI PRICU O STRESU TAKO STO CU POKUSATI DA OBJASNIM VEZU IZMEDJU  'HELIKOPTER' RODITELJSTVA - MODERNOG  RODITELJSTVA  I NEKULTURNE ,SEBICNE I NESTRPLJIVE  DECE STO ZAJEDNO DOVODI DO KONSTANTNOG STRESA!
Prva studija koja je rađena sa ciljem da se definiše šta je helikopter roditeljstvo kao i koje dugoročne posledice ono ima, ustanovila je da deca nad kojom roditelji stalno bde odrastaju u zavisne, neurotične i manje otvorene ljude u poređenju sa decom koju roditelji više ostavljaju da se sama snalaze. Istraživači u Državnom koledžu Kin u Nju Hemširu u SAD, ustanovili su da su studenti koji su odrasli sa prezaštitnički orjentisanim tj. „helikopter“ roditeljima pretežno manje otvoreni za nove ideje i akcije, ranjiviji, anksiozniji i sa manje samopouzdanja od dece koja su imala malo „distanciranije“ roditelje.Jedna od prvih empirijskih studija o generacijskim razlikama u poslovnim vrednostima koju je vodila Džin Tvendž na Univerzitetu San Dijego, pokazuje da ova generacija želi dobru platu i prestižni poslovni status bez ulaganja puno radnih sati.
 Ona kaže da prezaštićena deca koja ne dobiju ocene koje očekuju na fakultetu ili ne uspeju dovoljno brzo na poslu – odustaju.„Sve više i više učenika dolazi na fakultet ne znajući kako da sami rade stvari za sebe. Roditelji misle da mladim ljudima pomažu tako što rade stvari umesto njih ali ih u stvari tako čine manje nezavisnim.“, kaže profesorka Tvendž.
Zapravo roditelji su krivi zato sto  sve mora biti po njihovom? Ovde mislim na preterano obigravanje oko deteta . Niko ne kaže da treba konstantno da naređujete, ali ne treba ni sebi da stvarate dodatno opterećenje, tako što ćete im sve udovoljavati. Zapitajte se kakvu im lekciju na taj način šaljete. Da će dobiti sve što požele, ako požele. Hoće li?
Kada se deca loše ponašaju, roditelji su često skloni da to pripišu onoj “tako sva deca rade”. Verujte, nije tako. Deca su u stanju da urade mnogo više od očekivanog, bilo da se radi o manirima, poštovanju prema starijima, samokontroli i velikodušnosti. Mislite da deca ne znaju da sede pristojno u restoranu za večerom? Ili da ne znaju za sobom da sklone i počiste? To je glupost, jer jedini razlog zašto mislite da to ne znaju i ne mogu je taj što im niste nikada dali priliku da nauče. Podignite lestvicu očekivanja i videćete šta su sve u stanju da savladaju.
Izgubili smo osećaj da i drugi učestvuju u procesu odgajanja naše dece. Ranije su to bili i nastavnici, vozači buseva, prijatelji, drugi roditelji dece sa kojom se naša deca druže. A onda se odjednom desilo da se unervozimo svaki put kada neko drugi kaže nešto o našoj deci, jer pobogu ko su oni da nama govore kako će se oni ponašati. Ipak su to naša deca. Podržavamo samo one koji podržavaju naš način odgajanja, iako on uopšte ne mora da bude ispravan. Previše svojatamo decu i imamo ekskluzivno pravo da samo mi utičemo na njihov rast i razvoj.
Sjajno je to što imamo sva moguća tehnološka dostignuća koja nam olakšavaju svakodnevicu. Možemo da naručimo hranu i namirnice onda kada se umorne vratimo sa posla, da pritiskom na dugme ugrejemo gotovo jelo. Da proverimo stanje na bankovnom računu jednim klikom. Sve je to impresivno, ali to takođe ima svoje mane. Deca treba da se uče strpljenju, a u okruženju u kojem je sve dostupno odmah to je gotovo nemoguće. Ako budu mislili da se hrana sprema za tri minute oni neće nikada poželeti da nauče da kuvaju ni shvatiti koja je razlika između pripremljene hrane u koju se uložilo vreme i trud, od one koja dođe gotova. Zato vi kao roditelji treba da im objasnite koje su prednosti prečica u životu. Kako onih tehnoloških, tako i onih koje se koriste svakodnevno u životu. O precicama vam pricam, od narucivanja hrane, do skidanja skolskih zadataka sa interneta. Ko jos kuva, ko jos cita?
I onda nadju se zajedno helikopter roditelji, precice i razmazena deca. Rezultat vidjamo ovih dana svakodnevno. Svaki treci mladi covek u Srbiji ( od 15-30 godina) pati od nekog psihickog poremecaja. Nije li to potpuno zabrinjavajuce? Moze li se ista uciniti ili je vec kasno?Zamalo da zaboravim da napisem da su danas neka mnogo cudna vremena. Ne plase se deca roditelja nego obrnuto. Ne prodje dan da po autobusima ( da ne pominjem drustvene mreze i uopste  internet) ne cujem panicne price roditelja koji se plase kako ce im deca ( mala deca) odregovati na neke situacije. Od toga da li su im kupili mobilni koji su hteli do toga da li ce ih pustiti na zimovanje u Svajcarsku sa ostalim 16-togodisnjacima imucnijih roditelja! Vec od obdanista danasnja deca znaju za brendove i trendove. I kako je lako biti odbacen od drustva ako slucajno ne znas za to!
NIKADA NIJE BILO LAKO BITI RODITELJ. DANAS JE GOTOVO NEMOGUCE NACI BALNS I NE PRECI GRANICU NA OVU ILI ONU STRANU. PROSTO RECENO BITI STROG DO SKORO MUCENJA DECE ILI  'HELIKOPTER' RODITELJ KOJI DETETU UDOVOLJAVA SVE!
MODERNO RODITELJSTVO U DOBA OVAKO NAPREDNE TEHNOLOGIJE DONELO JE JOS VECE PROBLEME JER AKO STE  PRESLI TU GRANICU I IZGUBILI BALANS ( CITAJ KOMPAS) IZ STRAHA DA NECETE NAPRAVITI DETE ZA OVO DRUSTVO  OSVANUCETE NA JUTJUBU ILI DRUSTVENIM MREZAMA GDE CETE BITI ANATEMISANI, A VASE CE DETE DOZIVETI STRES I BICE 'ISPROZIVANO' PA CAK I ODBACENO OD VRSNJAKA!
I POTPUNO JE ISTINA DA STA GOD RADITE NIJE DOBRO JER CE VASA DECA  U SVAKOJ SITUACIJI DA VAS POREDE SA OSTALIM RODITELJIMA KAO STO  I VI NJIH POREDITE SA OSTALOM DECOM. NEKADA SU RODITELJI UZIVALI POSTOVANJE PA SE JELTE OVO NIJE MOGLO DESITI. DANAS SU DECA BRUTALNA I UTERALA SU RODITELJIMA STRAH U KOSTI.
APEL KAO I UVEK ZA OBE STRANE! NADJITE KOMPROMISE. CUVAJTE PORODICNE VREDNOSTI I UOPSTE PRAVE VREDNOSTI KAO NAJVECE BLAGO.

OBECANJE I ZAVET

OBECANJE I ZAVET! OBECANJA SE DAJU  OLAKO MEDJU LJUDIMA, A ZAVET SVAKAKO IMA VEZE SA RELIGIJOM! DA LI JE LAKSE DAVATI OBECANJA SMRTNICIMA ILI BOGU? ZAVET CUTANJA - OMERTA! CUTANJE IZ RELIGIJSKIH RAZLOGA! BRACNI ZAVETI!
Svi dolazimo u situaciju kada moramo nesto da obecamo. I radimo to vrlo olako. Vise od 90% su nasa obecanja laz! Ne zato sto smo lazovi nego zato sto uglavnom dajemo obecanja koja ne mozemo ispuniti. I ne bih sad sirilira pricu o tome sta sve obecavamo i onima koje smo rodili i oni ma koji su nas rodili i prijateljima i kolegama i ...Evo sta muskarac obecava zeni prilijom bracnih zaveta recimo:
Obećavam da ću uvek biti uz tebe, kakva god nam vremena naiđu. Najlakše je biti uz nekog u sunčanim danima kada sve ide kao podmazano, međutim teška vremena pokažu kome ste pravi prijatelj i ko je vama! Obećanje da će voljena osoba biti uz tebe kakva god vremena da naiđu je jedno od najvažnijih. Imati pored sebe osobu koja neće pobeći u trenucima kada svi ostali beže je nešto najlepše što možete očekivati od voljene osobe.
Obecavam da ćeš mi biti prioritet" Poslovni uspeh jeste bitna stavka u životu svake osobe, ali nije i najbitnija i nikada ne  treba biti ispred voljene osobe. Izbalansirati pravilno tako da nijedna strana ne ispašta previše mora biti osnovna lekcija kada sa nekim planirate da podelite život.
Obećavam ti da nikada nećeš zaboraviti koliko te volim”
"I ponavljaću dve čarobne reči “Volim te” iz dana u dan…"
Ne samo u prvim godinama braka dok traje strast, već i mnogo decenija posle. Pravi muškarac nikada neće dopustiti da se žena oseća zapostavljeno i da sumnja u njegovu ljubav. Malim delima, slatkim rečima se ljubav iznova podgreva i nikad ne jenjavaObećavam ti da neću izgubiti svoju ličnost”
U zdravoj i srećnoj vezi, veoma je važno da osobe ne izgube svoj identite, ličnost…da zadrže svoje živote, navike, hobije, interesovanja. Samo na ovaj način mogu biti srećni i zadovoljni. Brak ili veza nije zatvor u kome ljudi gube stvari koje su ih činile srećnima.
Obećavam da če nam uvek biti interesantno kao sada” Tačnije “Obećavam da brak neće zapasti u napornu rutinu”. Malim gestovima, detaljima, iznenađenjima, druženjima…može se očuvati svežina veze i ljubav nikada neće prestati,Obećavam ti da ću učiniti sve najbolje za našu decu”
Iako možda neće uspeti da pruži sve što je planirao, važno je da se trudi, vaspita i pruži dovoljno ljubavi kako voljenoj ženi tako i deci.
Obećavam da ću te prihvatiti sa svim manama i vrlinama i da ću te obožavati zbog toga” Svi imamo mane, nesigurnosti, čudne navike, promene raspoloženja…ali to ne znači da ćete osobu manje voleti zbog toga. Prihvatiti osobu baš takva kakva jeste i bez obzira obožavati je nešto najdivnije što možete očekivati u životu.
Obećavam da te neću voleti samo zbog fizičke lepote” Naravno da ćete vi nekog, ali i neko vas voleti jer ste mu najlepši na svetu, privlačite ga i ne može da vam odoli. Međutim, mladost i lepota ne ostaju celog života sa nama, zato je važno naći osobu koja ća nas voleti i kad prođu najlepše godine.
Kao što su naše bake i mame govorile:” Nemoj nikada voleti nekoga zbog njegove kose, zuba, izgleda ili novca…zato što sve to mogu izgubiti”.
Obećavam da ću brinuti o svom zdravlju” Ovim obećanjem pokazuje da nije sebičan. Tako što čuva svoje zdravlje, duže će biti uz vas, decu… Svoje zdrave navike preneće na mališane. Ima li šta važnij eod zdrave i srećne porodice? Kladimo se da nema!
Obećavam da ću biti uz tebe dok nas smrt ne rastavi” Ovo obećanje ste sigurno dosta puta čuli. Iako život nije bajka, dešavaju se i razvodi koji rastave dve osobe pre nego smrt, prave osobe će ćuvati ono što su našli čitavog života. Svi sanjamo da pronađemo našu drugu polovinu i da sa njom budemo celog života, u dobru i u zlu…Da, divno je kada dobjete ovako obećanje, ali iskreno i od srca. I svi verujemo u to! Bracni zaveti spadaju  i u sferu ljudskog obecanja ali i obecanja Bogu jer se izgovaraju u crkvi. A juce je bio i dan zaljubljenih pa je pljustalo hiljade obecanje i zaveta! Stvarnih ili laznih ko zna? Mozda se nekom u braku i posreci. Sto da ne?
Omerta je ekstreman oblik odanosti i solidarnosti pred nadležnim vlastima. Jedno od apsolutnih načela omerta jeste da je krajnje ponižavajuće i sramno izdati čak i najvećeg neprijatelja vlastima. Zbog ovoga, mnogi zločini u okviru mafije nikad ne bivaju rešeni. Posmatrači mafije raspravljaju da li princip omerta treba shvatiti kao izraz društvenog konsenzusa u mafiji ili kao pragmatično rešenje zasnovano pre svega na strahu, kao što ukazuje popularna sicilijanska poslovica: "Cu è surdu, orbu e taci, campa cent'anni ‘mpaci" (”Onaj koji je gluv, slep i nem će živeti sto godina u miru”). Italo-američki mafijaš Džo Valaki prekršio je princip omerta kada je 1963. javno progovorio o postojanju mafije i svedočio pred Kongresom Sjedinjenih Američkih Država, postavši prvi u modernoj istoriji američke mafije koji je prekršio krvnu zakletvu.
Ovaj zavet izmedju ljudi je vrlo opasan bas po ljude,ali ga organizovani kriminal koristi vekovima i to ne samo u Sicilijanskoj mafiji.
Zavet cutanja vezano za religiju postoji u mnogim religijama i odrziv je vec hiljadama godina. 
Zavet ćutanja (mauna) ima za glavni fokus da probudi svesnost. Svedena svest znači biti u trenutku sve vreme i iskusiti svaku radnju u punoj svesti.
Ako pijete kafu, ne pijete kafu dok čitate novine, sve vreme vaš um misli o zadatcima koje vas čekaju. Pijte kafu i budite svesni šoljice koju dižete. Podižete je do usana, osećate senzaciju ukusa, vratite šoljicu na mesto i vaš um je preplavljen sadašnjim trenutkom. Živeći u sadašnjosti pojačavate svesnost. To je kao da isključite auto pilota i udaljite se od svoje svakodnevne rutine.
Zavet ćutanja povećava vašu svesnost i prodrma vas tamo gde je potrebno kako bi razbio kalup. Poznat je kao duhovno buđenje ili prosvetljenje.
Menjate definiciju sebe Bez drugih nemamo definiciju sebe. Određujemo ko smo na osnovu percepcije drugih. Kada ste pod zavetom ćutanja ne pripremate više u glavi odgovor i reakcije na okolnosti. Kada prestanete da mislite i pričate kroz situacije nemate drugog izbora nego da skinete svoje maske.
Ova maska je ono što su vam drugi rekli da jeste. Uloga koju igrate u igrama koje igrate.Povećava se percepcija Vaš osećaj postaje preplavljen energijom. Ova energija je bila sažvakana mišljenjem i pričanjem tako da kada se oslobodi dobija neverovatan intenzitet.
Zalasci sunca će postati jasniji, cveće privlačnije i ceo svet oko vas oživljava. Zvezde deluju sjajnije i vaše veze su dublje dok uranjate u svoje čudesno i spontano postojanje.
Prestajete razmišljati u rečima Jezik ima za ulogu da vokalno izrazi misli ali znamo da se ne mogu sve misli i osećanja izraziti rečima.
Svaki put kada posegnemo za rečju naša misao postaje komplementerna toj reči i svedena na nju. Bez reči misao se širi u neizrečivo i raste. Počinjete da vidite stvari koje niste nikada videli i doživljavate nove osete.
Ovo se dešava jer smo prestali povezivati svet sa kodom. Ne postoje više klasifikacije misli, one su samo misli. Nema više mislioca u mislima to su samo misli.
Gube se osećaji za ispravno i pogrešno Moralna diskriminacije je status kvo, nametnutna od društva zbog uspostavljanja kontrole. Ali u ovom stanju vi više niste socialni vi. Maska je skinuta unutar vas, stoga vi sami u sebi doživljavate osećaj za ispravno i pogrešno. Ovo je od esencijalne važnosti jer ova podela više ne postoji. To su samo iskustva.
Postajete tečni i počinjete da pratite tok vibracija i energija oko vas.
Nestaje lažni identitet Kada više ne možet da se identifikujete sa rečima, sa percepcijom drugih i sa akcijama i reakcijama ljudi koji vas okružuju razbili ste kalup.
Naučili ste da pustite. Pustili ste. Ali otpuštanje nikada ne može biti na silu i tako ulazite u začarani krug uma.
Otpuštanje je doživljaj, jednostavno se desi. Zakon ćutanja jednostavno ogoli lažne identifikacije. Ovo je novije tumacenje. Ali,sa malim izmenama ono traje  oduvek i mnoge religije i crkve su ga formulisale kao "vernost Bogu" ili vec nekom "stvoritelju". Po meni cutanje nikad nije dovelo do neceg dobrog, mada....
Sada pomenula bih iako nije u skladu sa mojim pisanjem blogova i obecanja u politici! I to samo koliko obecanja mogu biti pouzdana?!
I NA KRAJU STA SAM ZAPRAVO HTELA DA KAZEM? NE DAJTE OBECANJA KOJA NE MOZETE ISPUNITI. O ZAVETU DA I NE GOVORIM!

SVETSKI DAN PICE

KASNIM NEKOLIKO DANA! NISAM ISPRATILA SVETSKI DAN PICE O9. FEBRUARA! PA IPAK EVO PRICA O TOM 'CUDU'! POSLE PATISPANJA NARAVNO!
Svetski dan pice obeležava se 9. februara, u čast najpoznatijeg italijanskog specijaliteta. Italija je kandidovala napolitansku picu za Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa, a glasanje se očekuje ove godine.
Pica je vrsta jela koje potiče iz italijanske kuhinje (posebno iz napolitanske regije), a koja se sastoji od tankog, najčešće okruglog tijesta premazanog umakom od paradajza, na koje se zatim stavljaju razni dodaci, pre svega sir (izvorno mozzarella), a zatim se peče u hlebnoj peći. Pizza je vrlo popularno jelo u svetu, pre svega zbog jeftinih i lako dostupnih osnovnih sastojaka te jednostavnosti pravljenja.
Pica nije nastala u Italiji, kako većina ljudi vjerovatno misli. Ovu širom sveta popularnu i omiljenu „pitu“ izmislili su Grci ili Feničani u vreme kada su usavršili tajne mešanja brašna sa vodom. Prvobitna pica bila je u stvari hleb ili pogača koja se pekla ispod užarenog kamena a premazivali su je uljem sa dodatkom biljnih začina.
Kada je nastala pica, teško je precizirati. Verovatno još u kamenom dobu. Paradajz, koji je danas osnova za gotovo svaku vrstu pizze u to vreme još uvek nije bio otkriven. Tek u XVI veku paradajz stiže u Evropu iz Amerike i tada uz pomoć ovog povrća nastaje pica približna onakvom kakvom je i danas znamo.   U XVIII veku ova pogača za paradajzom stiže u Italiju, tačnije u Napulj i počinje da se proizvodi i prodaje na ulicama i trgovima. Konačno pod nazivom „pizza“. To je bila veoma jednostavna pica koja je više ličila na hleb i vrlo brzo stekla popularnost kod siromašnog stanovništva Napulja jer je bila ukusna i jeftina.
I ko zna, možda bi sve na tome i ostalo da jednog dana 1889. godine, kraljica Margarita nije u toku svoje posete Napulja videla mnogo ljudi, pogotovo seljaka, kako jedu ovu veliku pogaču. Iz radoznalosti, iako to nikako nije bilo prikladno, kraljica je naredila da i njoj donesu jednu. Pošto joj se veoma dopala od svog glavnog kuvara Raffaelea zatražila je da joj i na dvoru pripremi picu.
U čast kraljice, Rafaelle je odlučio da napravi posebnu picu samo za nju. Bila je to pica sa paradajzom, Mozarella sirom i svežim bosiljkom (da predstavlja boje italijanske zastave: crvena, bela i zelena) i nazvao je Pizza Margarita. Od istog momenta ona je postala kraljičina omiljena hrana, što je picu učinilo još popularnijom u italijanskom narodu. To je početak tradicije.
Pica čije je ime "Paskalina"a koju su osmislili naučnici u Napulju, nazvana je "pica koja produžava život" i "antitumorska pic"Paskalina" je prepuna sastojaka koji su karakteristični za Sredozemlje i koji su poznati kao dobri za zdravlje.Na pici nema ni sira ni mesa, a preliv uključuje paradajz, masline, maslinovo ulje i rapine, vrstu brokolija, kao i beli luk i čili papriku, piše "Dejli mejl". Osnovu pice čini testo od pšeničnog brašna.
Pica će biti ponuđena na prodaji u napuljskom pica selu, odnosno tokom festivala pica u tom italijanskom gradu ove sedmice.Naučnici sa nacionalnog Instituta za proučavanje tumora u Milanu rekli su da je pica dovoljno zdrava da može da se jede dva puta sedmično. savremene pice, koja traje i dan danas ne samo u Napulju već širom sveta.
Tradicionalna Napuljska pica pravi se po strogo propisanim pravilima tako da picerije koje se pozivaju na ovu recepturu moraju da imaju posebnu licencu.
Tajna ovih pica je u testu koje se pravi od brašna, vode, soli i kvasca, ali se ono posebnom metodom vrti sa ruke na ruku i tako razvlači. Krajem 2017. godine, italijanska veština razvlačenja testa za picu – „pizzaiuolo“ našla se na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ubrzo su širom zemlje počele nastajati razne varijacije ovog specijaliteta, pa se recimo u Bolonji počelo dodavati meso u preliv, Napolitanska pizza postala je poznata po dodatku izmrvljenog belog luka, itd.
Kasnije pica polako počinje da svojim neodoljivim izgledom i ukusom osvaja svet. U XX veku italijanski imigranti odnose picu i u Ameriku. Danas svaka zemlja, grad, pa i picerija ima svoju verziju pice u skladu sa tradicionalno prihvaćenim ukusima.
 Nacionalni Dan pice počeo je da se proslavlja 1987. godine, ali se ne zna ko je idejni tvorac.Pica industrija u SAD zaradi mesečno oko 30 milijardi dolara. Picerije čine 17% ugostiteljskih objekata svuda u svetu.Žene će dva puta verovatnije naručiti vegeterijansku picu, za razliku od muškaraca. Prva picerija otvorena je u Napulju 1738. godine.Najveća pica, koja je ušla u Ginisevu knjigu rekorda, bila je dugačka 37 metara i teška oko 12193 kilograma. Napravljena je u Južnoj Africi. Na svetu, proda se preko 5 milijardi pica godišnje. Subota uveče je najpopularnije vreme za picu. Najbrži pica majstor napravio je 14 pica za 2 minuta i 35 sekundi. Oko 36% smatra da je pica idealan doručak.I za kraj, nauka je dokazala da konzumacija pice jednom nedeljno umanjuje rizik od raka jednjaka.

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija za picu od- pice!

U jednoj piceriji u Bruklinu, pice se pakuju u kutije napravljene od pice. Tako, prema vlasniku, oni


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija za picu od- pice!

U jednoj piceriji u Bruklinu, pice se pakuju u kutije napravljene od pice. Tako, prema vlasniku, oni čuvaju životnu sredinu, ne troše resurse kartona, a po ovome su postali prepoznatljivi i van Bruklina


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

 Među 2,250 anketiranih, skoro svi - muškarci, žene, ljudi iz svih delova Amerike - kažu da im je pica najdraža uteha. Jedini izuzetak su stariji od 70 godina koji, neobjašnjivo, radije posežu za sladoledom nego parčetom pice  kada žele da zadovolje tu nesnosnu glad za ugljenim hidratima i dostignu kalorično blaženstvo. Čokolada, stejk i mekenčiz - zapečeni rezanci sa sirom - slede kraljicu picu. Glavni razlozi za grabljenje za ovom hranom su stres, pa "imala sam loš dan" i osećaj "depresije". Ni to nije iznenađenje. Ali jeste da 38 odsto ispitanika takođe navodi "zaista dobar dan" kao jednako važan razlog da zaroni zube u komad kapričoze ili pola kile sladoleda. Ili su možda to i rođendani, raskidi, pa i mamurluk.
Iako je ovo do sada bio deo naucno  fantasticnih filmova popularna picerija  Zume Pizza napravila je  robota koji je posebno dizajniran da napravi savršenu picu. On ima samo jedan zadatak, a to je da napravi najbolju moguću picu. Sva preparacija pred pečenje je njegovo zaduženje i ovaj robot sam razvija testo, secka sastojke i raspoređuje ih po pici. Takva spremljena pica se posle samo stavlja u rernu, gde posle nekoliko minuta pečenja bude spremna za jelo.

Naučnici tvrde da će ovakvi roboti biti sasvim normalni za 30 godina i da će sve velike picerije imati po jednog robota koji će praviti savršene pice.

Međutim, pica majstori imaju drugačlije mišljenje. Ne samo što će oni onda ostati bez posla, već kažu da robot nikada ne može da posveti i da iskaže ljubav u pravljenju jela. On u tome ne uživa, već je samo programiran, dok je čovek nešto sasvim drugo. Upravo ljubav prema nekom jelu čini da to jelo bude savršeno.

Dok ne probamo "robotsku" picu, nećemo moći da kažemo da li je ona bolje od normalne, ali nadamo se da ćemo imati priliku da je okusimo u što kraćem roku.

 Kompanija "Domino`s pica Enterprajsis" je izvela danas demonstraciju dostave pice bespilotnom letelicom u novozelandskom gradu Oklandu, nakon čega je saopštila da planira da postane prva firma u svetu koja će uvesti uslugu dostave porudžbina dronom u redovnu ponudu do kraja ove godine, izveštava agencija Rojters.Dron je razvijen u saradnji sa američkom firmom Flirti i dizajniran je tako da kupcima spusti picu posebnom sajlom. Moći će da leti brzinom od 30 kilometara na sat na visini od oko 60 metara.

 Eurokrem se već uvukao u recept za burek, a sada je put našao i do pice, ali i do simpatija sve većeg broja Beograđana, kako tvrde ugostitelji.

Pice sa nutelom i bananom, kao i jabukom i cimetom, spremaju se već nekoliko godina i u pećnićama picerija našeg grada. Kako kažu vlasnici, prodaja ide solidno, a kupci su i dan danas iznenađeni ovom poslasticom u jednoj piceriji na Vidikovcu.

- Nisam ni znao da će ova pica steći toliku popularnost. Živeo sam neko vreme i u Italiji, prave ih i Italijani, ali ih nisam tamo probao. Tako smo čuli za njih i došli na ideju da ih i mi napravimo, ali malo modifikujemo na naš način – kaže vlasnik picerije.
 Univerzitet Gzavije iz Sinsinatija se udružio sa francuskom kompanijom Palin (Paline) kako bi postavili prvi automat za picu u Severnoj Americi.

Mašina će moći da odjednom raspolaže sa 70 pica, a klijenti će biti u mogućnosti da, pomoću ekrana na dodir, izaberu željenu picu po ceni od deset dolara.
Pica će se najpre zagrevati par minuta, stavljati u kartonsku kutiju i izbacivati kroz otvor.
Iz kompanije Palin poručuju da ovakvi automati postoje u Evropi već 14 godina, i da se uglavnom nalaze u manjim gradovima, na pumpama ili u picerijama.

Podsvesni meni

Za one koji imaju poteškoća da izaberu vrstu pice, poznata picerija iz Velike Britanije Pizza Hut našla je rešenje. Naime, uz pomoć softvera koji analizira kretanje očiju dok osoba gleda prelive, program utvrđuje koju vrstu pice bi mušterije najviše želele. Bilo je potrebno šest meseci da se ovaj softver usavrši, a dosad, bio je uspešan u 95% slučajeva.


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija za picu od- pice!

U jednoj piceriji u Bruklinu, pice se pakuju u kutije napravljene od pice. Tako, prema vlasniku, oni čuvaju životnu sredinu, ne troše resurse kartona, a po ovome su postali prepoznatljivi i van Bruklina


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

Na Havajima se pojavila pica sa ananasom što Italijani smatraju svetogrđem, kao i picu sa Nutelom.U SAD postoje brojne varijacije pica. Izdvajaju se pice obložene slaninom ili tako pice na čijoj se tankoj kori nalaze razne vrste takosa, a u sredini je ukusan umak.
Pice u Čikago stilu karakteristične su po gustim koricama koje se formiraju razvlačenjem testa uz bok tepsije, a pica se puni raznim sastojcima i sosevima. Inspiracija za nju je italijanska pica Sfincione u prevodu sunđer tj. deblji hleb premazan sosem sa ostalim sastojcima.
Jedna picerija je došla na ideju da picu dostavljaju u „kutiji“ od pice tako da se može pojesti i ono u čemu je doneta porudžbina.
U Japanu na primer uz picu idu zanimljivi dodaci poput lignji ili Majo Jaga sosa (majonez, krompir i slanina).
I nije dugo trebalo da od hrane za siromašne, pica postane ne samo ukusan već u skup specijalitet zbog sastojaka koji se koriste za njenu pripremu.
“Pizza Royal 007”, ime je dobila po Džejmsu Bondu. Njeni sastojci su kavijar koji je bio potopljen u šampanjac, jastog koji je mariniran u 100 godina starom konjaku, losos i pršuta,  a ona posuta listićima 24-karatnog jestivog zlata. Cena “svega” 4.200 dolara.
Moja verzija pice je svakako ona za siromasnije. Bukvalno sta se nadje u frizideru. Bolju verziju pravim kad kupim gotove kore  i specijalne "djakonije" ( kackavalj, sunkice, pecurkice i ostalo).
I SVEJEDNO JE NA KRAJU KRAJEVA KAKO PRAVIMO PICU. I DA - VAZNO JE DA JE PRAVE LJUDI DOK IMAJU OSECANJA! KAKO GOD ISPALA DONECE NAM TRENUTKE UZIVANJA, POSEBNO AKO JE JEDEMO SA NEKIM KO NAM JE DRAG!
NARAVNO SRECNA SAM STO JE DAN PICE U FEBRUARU- MOM MESECU! I DA PICA I PIVO IDU TOLIKO DOBRO DA IH NE TREBA RAZDVAJATI!

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija z

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija z

Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

Robot pica- konobari

Lanac ishrane “Zume Pizza” iz Klifornije zapošljava i ljude i robote. Dok ljudi zapravo prave hranu i osmišljavaju recepte, roboti su konobari, ali i pomoćni radnici u kuhinji.

Plutajuća pica

Pizza Pi picerija je posebna po tome što se nalazi na brodu dužine 11 metara. Ovaj brod plovi kroz Američka devičanska ostrva i nudi svoje specijalne pice.

Kutija za picu od- pice!

U jednoj piceriji u Bruklinu, pice se pakuju u kutije napravljene od pice. Tako, prema vlasniku, oni čuvaju životnu sredinu, ne troše resurse kartona, a po ovome su postali prepoznatljivi i van Bruklina


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zanimljivosti/10-zanimljivosti-o-pici

BOLJE PAS NEGO MOMAK

BOLJE PAS NEGO MOMAK! POSLE TOLIKO  PRICE O STRESU LOGICNO DA MORA DA POSTOJI I RESENJE! PAS JE TOLIKO KORISTAN DA POMAZE I ONDA KADA NE MOZETE DA OSTANETE UDRUGOM STANJU1 NABAVITE PSA I ETO I BEBE S KOJOM CE DA SE IGRA!
Istraživanje britanske organizacije ''The Kennel Club'', posvećene brizi o psima, pokazalo je da bi svaka peta osoba radije imala psa nego bila u vezi, a čak polovina ispitanika je potvrdila da su privrženi svojim psima, zato što su pouzdaniji od ljudi.

Bil Lambert, predstavnik organizacije, istakao je da je u porastu broj ljudi koji bi radije delili svoj život sa četvoronožnim prijateljem, nego sa ljudskim partnerom. On objašnjava da psi svojim vlasnicima daju priliku da se rasterete od problema koji ih tište u svakodnevnom životu. Šetnja sa psom po svežem vazduhu ili maženje na kauču veoma su pogodne po čoveka sa psihološke tačke gledišta.
- Psi mogu da imaju puno sluha, pomažu svom vlasniku da se izbori sa stresom i igraju značajnu ulogu u poboljšanju njegovog zdravstvenog i telesnog stanja - kaže Lambert.Istraživanje takođe pokazuje da su psi od velike koristi i za one koji tragaju za ljubavlju. Više od petine ispitanika je otkrilo da su pozvani na sastanak dok su šetali svoje pse. Kao najprimamljivija pasmina su se pokazali biglovi, springer španijeli i nemački ovčari, stoji u navodu UNILAD-aVlasnici korgija i zlatnih retrivera su, takođe, podelili podatak da su im njihovi psi pomogli da pronađu ljubav. Lambert smatra da ovo saznanje nije nepojmljivo, s obzirom na činjenicu da su psi savršeni za „probijanje leda”.
- Obično ljubav prema psima povezujemo sa dobrim ljudima - smatra on.
 Na vlasnike  kucnih ljubimaca koji neretko žive sami u domaćinstvu deluju lekovito tako što pomažu u smanjivanju stresa, umanjuju povišen krvni pritisak, poboljšavaju društvene odnose, fizički aktiviraju i pomažu da nauče nešto novo.
Kucni  ljubimac je neophodan u svakom uzrastu. Od najranijeg detinjstva do starosti. bog svog kućnog ljubimca, starije osobe će se potruditi da što više saznaju o rasi, nezi, tražiće odgovore na svoja pitanja i to će ih održavati mentalno zainteresovanima, što je vrlo važno za starije osobe. Kućni ljubimci mogu umanjiti depresiju i usamljenost. Starije osobe se često žale na usamljenost i i dosadu posebno ako nemaju kućnog ljubimca. Ako posedujete psa ili mačku, verovatno vam nisu potrebne naučne studije da bi vam rekle ono što već znate: vaš ljubimac čini da se osećate bolje. Ljubimac daje bezuslovnu ljubav. Izgleda da on zna šta osećate i odražava ta osećanja. Može da te nasmeje, i može da te natera da plačeš. Sva ta osećanja – ljubav, deljenje, empatija i još mnogo toga – podićiće vas kada se osećate loše i učiniće da se bolje nosite sa stresom.

1. Oni snižavaju krvni pritisak: Istraživanje potvrđuje rezultate dve gore navedene studije. Ono otkriva da ljubimci mogu biti pozitivno povezani sa snižavanjem krvnog pritiska.
2. Oni povećavaju kardiovaskularno zdravlje: Nekoliko studija ukazuju da kućni ljubimci imaju pozitivan uticaj na zdravlje srca.
3. Oni nas inspirišu da češće vežbamo: Istraživanja su pokazala da vlasnici kućnih ljubimaca, u proseku, češće vežbaju, a to pomaže da se smanji stres i depresija. Ovo je naročito slučaj kod vlasnika pasa, koji šetaju sa svojim psima i igraju se s njima napolju, ali vlasnici mačaka takođe imaju dodatnu vežbu od svakodnevne igre sa svojim kućnim ljubimcima.
4. Oni čine da se osećamo manje usamljeno: S obzirom da su ljudi društvena bića, usamljenost zna da bude čest izvor stresa. Naši kućni ljubimci nam pružaju društvo, što ne samo da smanjuje usamljenost, već podstiče prijateljske interakcije sa drugim ljudima, dodatno smanjujući stres.
5. Oni ispunjavaju našu potrebu za dodirom: Psiholozi su odavno shvatili važnost dodira za psihološko zdravlje. Fizički dodir smanjuje agresivnost, gradi poverenje, jača imuni sistem i smanjuje stres. Svi vlasnici kućnih ljubimaca uživaju u blagodatima dodira sa svojim ljubimcem.
6. Oni povećavaju osećaj samopoštovanja: Vlasnici kućnih ljubimaca su imali bolje samopouzdanje od onih koji nisu imali ljubimca. Takođe su bili manje uplašeni i manje zabrinuti, što je sve doprinelo smanjenju ukupnog nivoa stresa.
7.  Čine nas nasmejanima Smeh ublažava stres i smanjuje napetost. Ako imate psa ili mačku, šanse su da ćete provesti dosta vremena u smehu, što je dobro za vaše zdravlje.
   Neka naučna istraživanja nedvosmisleno pokazuju da prisustvo kućnih ljubimaca može značajno da utiče na naše raspoloženje, zdravlje i na kvalitet našeg života. Osim što nam nude bezgraničnu vernost i bezuslovnu ljubav, životinje nam pomažu da ublažimo samoću i pobedimo stres, a u nekim situacijama možemo ih koristiti i kao pomoćno sredstvo u borbi protiv bolesti, kao što su različiti oblici autizma, poremećaji u ishrani ili Alchajmer.
   Život u bliskom kontaktu sa životinjama mnogo je prijatniji i zabavniji, pomaže nam da se bolje osećamo, olakšava naše društvene odnose i doprinosi boljem odgajanju dece. Sve ovo je plod empatije koju u nama izazivaju neke životinje, pre svega mačke i psi, kao i afektivne veze koju uspevamo da ostvarimo sa njima. Ovo je dobro poznato svakome ko je imao priliku da doživi oduševljenje sa kojim ga pas dočekuje kad se vrati kući, ili spokojstvo dok mu mačka leži u krilu i prede. Nije, stoga, nimalo neobično što mačke i pse danas smatramo punopravnim članovima porodice, pa ih supružnici prilikom razvoda braka tretiraju kao decu i zahtevaju da im se dodeli pravo na zajedničko staranje.
   Jedno nedavno istraživanje pokazuje da smo u poslednjih dvadesetak godina postali mnogo savesniji i pažljiviji u odnosu na kućne ljubimce. Ne uzimamo ih više bez razmišljanja, podstaknuti samo trenutnom željom, nego tek posle detaljnog razmatratranja koje proističe iz svesti o ozbiljnosti ovakvog koraka, o pažnji i brizi koju im je potrebno posvetiti, kao i o uslovima stanovanja i troškovima oko njihove nege i ishrane
8. Ponavljam svedok sam trudnoca koje su nastale onda kad je kucni ljubimac usao u kucu!
9. TAKO DA UZMETE U OBZIR  ITO OZBILJNO DA RAZMOTRITE PRICU O KUCNIM LJUBIMCIMA I STRESU! KOD  STRESA SVAKA JE POMOC DOBRODOSLA!

STRESNA MLADOST 2020.

KAKO BITI U DOBRIM ODNOSIMA SA PRIRODOM I SA LJUDIMA ,A NE BITI U STALNOM STRESU? KO MOZE DA RESI OVAJ PROBLEM SRECAN JE COVEK! OVAJ SE TEKST  SVAKAKO NASTAVLJA NA PRETHODNI! BURNOUT SINDROM! STRES NAJVISE POGADJA MLADE OD 18 DO 33 GODINE!
Mladi su sve opterećeniji, imaju sve više obaveza, a sve neizvesniju budućnost. Postoje određena neslaganja u svakodnevnoj upotrebi ovog pojma i onoga što on zaista znači. Naš organizam je u stalnom odnosu sa okolinom. Različite situacije i promene u okolini i u našoj interakciji sa okolinom postavljaju ispred nas zahtev da im se prilagodimo. Te promene i zahteve možemo tumačiti kao preteće i ugrožavajuće. Njih zovemo stresorima.
Postoje svakodnevni stresori koji nas ne ugrožavaju odmah i direkno, ali ukoliko konstatno deluju na nas, iscrpljuju naše kapacitete, njih zovemo “mikrostresorima”. I postoje, uslovno rečeno, univerzalni stresori, izazivaju ono što nazivamo šokom, traumom. Različite nesreće i nedaće koje, čini se, kod bilo koga izazivaju stres, na primer smrt bliske osobe, rat, fizičke povrede, silovanje, prirodne katastrofe i sl. Njih zovemo “makrostresorima”.
ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.

Od čega sve zavisi kako će osoba reagovati na stres?
Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom izazovu.
Ukoliko nas taj stres čini jačima, daje nam vitalnost, priliku da napredujemo, naučimo nešto prevazilažeći ga, to je ono što zovemo “eustres”, ali ukoliko crpi naše resurse i ugrožava nam zdravlje, onda je to ono što zovemo “distres”.

Od čega sve zavisi kako će osoba reagovati na stres?
Koliko će nas neka situacija, neki zahtev “pogoditi” odnosno da li će biti u pitanju eustres ili distres, pa čak i makro ili mikro stres u mnogome zavisi od naše procene. Primarne procene: Da li je to pretnja i koliko ugrožavajuća? Kao i sekundarne: Da li ja imam kapaciteta da odgovorim tom iza
zazovu i da li u svom inventaru ponašanja posedujem ono koje će mi pomoći da adekvatno otklonim pretnju, prilagodim se, ili pobegnem. I to je prva linija odbrane od stresora. Koliko ćemo doživeti jak stres u mnogome zavisi od naših obrazaca mišljenja koji tumače signale iz okoline. Naš organizam odgovara na našu procenu pretnje, a ne na objektivnu realnost. Ta obrasci kojima se vrše procene u mnogome se uče iz prethodnih iskustava, a pre svega u detinjstvu od roditelja, ali i od vršnjaka, medija ili nastavnika.
Ukoliko je neko kao dete prezaštićen od strane roditelja, a ova zaštita i zavisnost se često produži i na ranu mladost, ako dobija sve što poželi, ne uči da toleriše određen nivo frustracije i neprijatnosti, malo se igra uživo sa drugom decom, puno vremena provodi uz ekran, to je podloga za mentalni sklop jako podložan stresu.re svega statistika je jasna i kaže da je poslednjih dvadeset godina izuzetno porasla stopa depresivnosti, anksioznosti i suicidalnosti kod dece i mladih. Imaju izmešten lokus kontrole, odnosno nemaju osećaj da mogu oni sami da kontrolišu okolnosti u svom životu. Većina nema izgrađene mehanizme za borbu protiv neprijatnosti i one za rešavanje problema, a život pred njih iznosi jednu odgovornost kojoj nisu naučeni. Shavataju jako lično i ugrožavajuće za njih ili njihov sistem vrednosti mnoge relativno neutralne signale iz okoline.
Kakvu ulogu konkretno igra uticaj roditelja?
Roditelji nekada nastupaju sa nečim što zovem “prećutni ugovor”. Taj ugovor su oni zamislili i po njemu je mladi potomak baš zato što su se toliko trudili da bude srećan, sada dužan da ostvaruje njihova očekivanja. Roditelji ovoga nisu ni svesni, ali dete nikada nije pristalo na takav ugovor i sada, kao adolescent ili mlada osoba, oseća pritisak sa njihove strane. Roditelji puno puta žele da ih tretiraju kao decu kada je u pitanju zaštita i kontrola koju žele nad njima, a u isto vreme da ih tretiraju kao odgovorne odrasle kada su u pitanju njihove obaveze i očekivanja.
Na koji način utiču vršnjaci i prijatelji?
Kod današnjih mladih ima manje empatije i empatičkog slušanja, odnosno teže nailaze na saosećanje i pravu podršku prijatelja kada su pod stresom, a i generalno je malo komunikacije licem u lice u odnosu na komunikaciju posredstvom sredstava moderne tehnologije, što sve ostavlja svoje posledice i na odrasle, ali pogotovo na mlade ljude kojima je ovo od malena dominantni vid komunikacije i druženja. Generalno i društvo u kome živimo i institucija porodice su pretrpeli mnoge negativne promene poslednjih godina, što se sve odražava na mlade koji dolaze iz tih porodica i žive u tom društvu.
Kako ćete našim dalekim precima objasniti da jedna osoba od dvadesetak godina koja polazi na ispit ima jak strah, nije spavala, znoji se, trese se, povraća... Predak bi vas pitao: Gde to ide? Da li će tamo neko da je napadne? Da li je tamo divlja zver? ‘Oće li umreti od gladi ako ne stigne na vreme?
Nekada su ljude ubijale realne životne pretnje, odnosno stresori. Danas ih ubija stres. Jer fiziološki, na nivou organizma, odgovor i promene u organizmu koje su tu da nas zaštite iste su kao u to vreme, ali je to odgovor na sitnije izazove i zahteve. A ovih promena ima mnogo, jer se živi brže nego ikada, sve je brzo i instant. Tako da nije sve do pojedinca, okolina i vreme u kojem živimo diktiraju takav tempo da se jako često uočavaju posledice. Poznate posledice su razne psihosomatske bolesti, međutim od stresa pada i imunitet organizma, tako da je poduži spisak zdravstvenih problema koje lekari mogu da podvedu pod “na nervnoj bazi”. Takođe, stres je najčešći okidač mentalnih smetnji.Inače, koncept burnouta se širi i na oblasti van rada. Pa se tako sada govori o roditeljskom ili studentskom burnautu. Jedno istraživanje među studentima medicine u SAD-u pokazuje da oko 50% njih ima prisutne simptome burnouta, te da je burnout povezan sa suicidalnim idejama kod studenata. Ovo zaista zvuči kao ozbiljan problem današnjih mladih generacija.Citajte moj blog o burnout sindromu!
Prema procjenama psihologa i istraživanjima u regoinu stres najviše pogađa mlade ljude između 18 i 33 godine starosti. Rezultati istraživanja pokazuju da nemogućnost osamostaljivanja, nedostatak novca, zapošljavanje, ali I nedostatak perspective toliko pogađa mlade ljude da do 33 godine prolaze kroz veoma teška razdoblja. Zbog pritiska i stresa oko četvrtina mladih u regionu se okreće alkoholu, deset posto cigaretama i oko osam posto drogama..Predispitna groznica i školske obaveze najveći su stres za mlade u Srbiji, rekli su u Beogradu.  Negativnosti iz okruženja ne dotiču ih previše, ali najviše iz takta može da ih izbaci politika.Anksioznost je stanje koje se karakteriše osećajem unutrašnje uznemirenosti, uplašenosti, straha da će se nešto strašno dogoditi, uz psihomotornu napetost i unutrašnji nemir. Osoba često ima osećaj da će eksplodirati, da će izgubiti kontrolu nad sobom, da će joj se desiti nešto “strašno“. Anksioznost nije vezana za konkretan objekat ili osobu. Anksiozna osoba je stalno u stanju “pripravnosti“, stalno je na oprezu, misli da joj se sprema neka opasnost. Kod ovakvih osoba autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod ostalih ljudi tako da se često javljaju sumptomi kao što su ubrzani rad srca, znojenje, nedostatak vatduha… Anksioznost i panični napadi su rezultat nagomilanog stresa u životu pojedinca. Zato je važno da u toku rada na sebi, najbitnija stavka bude izbegavanje stresnih situacija.Mladi su i gladni sto je dodatni stres. A sto se tice izbegavanje stresnih situacija nije mi jasno kako to psihijatri zamisljaju!
SVE U SVEMU ZAKLJUCUJEMO DA SU DANS MLADI ZBOG NACINA ZIVOTA VISE IZLOZENI STRESU NEGO KAD SU NASI PRECI GLEDALI ' OCI U OCI' SMRTI! ZATO IMAM VELIKO RAZUMEVANJE ZA MLADE I SAD KAD MI NEKO KAZE DA LI BI VOLELA DA SAM OPET MLADA KAZEM DA BI ALI PRE 100 ILI VISE GODINA. DANAS NE NIKAKO!
DRZI SE MLADOSTI NASA, A DA JE TESKO JESTE!