MATRIX

STVARNO NE ZNAM  ZASTO VISE PISEM O MATRIXU! ZASTO ME TOLIKO FASCINIRA TA MOGUCNOST DA NE ZIVIMO  U STVARNOM NEGO U VIRTUALNOM SVETU? MOZDA ZATO STO MANJE BOLI/ JER OVA STVARNOST JE UZASNA PA MI JE NEKAKO LAKSE AKO SE SVE OKO MENE NE DOGADJA ZAISTA! TAKO DA HAJDEMO JOS  JEDAN TEKST O MATRIXU.

Da li ste stvarni?” “A ja?” Nekada su takva pitanjima zaokupljala samo filozofe. Naučnici su taman počeli da shvataju kakav je svet i zašto je nastao, ali čini se da su neke pretpostavke o prirodi sveta ista pitanja nametnuli i nauci.Neki fizičari, kosmolozi i tehnolozi danas oduševljeno zagovaraju teoriju da svi mi živimo u ogromnoj kompjuterskoj simulaciji, u virtuelnom svetu u stilu “Matriksa” za koji greškom smatramo da je stvaran.

Naši instinkti se tome, naravno, opiru. Sve izgleda suviše stvarno da bi bilo simulacija. Težina šoljice koju držite u ruci, bogata aroma kafe u njoj, zvuci oko vas - kako je moguće da je toliko obilje iskustava lažno?

Razmislite, međutim, o izvanrednom napretku u kompjuterskim i informacionim tehnologijama u proteklih nekoliko decenija. Računari su nam pružili začuđujuće stvarne igrice - uključujući i nezavisne likove koji reaguju na naše odluke - kao i simulatore neverovatno uverljive snage. Sve to je dovoljno da postanete paranoični. filmu “Matriks”, zla sila zatvara ljude u virtuelnom svetu koji oni bez sumnje prihvataju kao “stvaran”. Međutim, naučno-fantastični filmovi o košmaru zarobljenosti u univerzumu proizvedenom u našem umu postojali su i ranije, na primer, “Videodrom”, Dejvida Kronenberga (1983) i “Brazil” Terija Gilijama (1985).Iznad svih tih distopijskih vizija lebde dva pitanja: Kako možemo znati? I, da li je to uopšte važno?”Ideja o tome da živimo u simulaciji ima nekoliko poznatih zagovornika. Juna 2016. Ilon Mask je izneo uverenje da izgledi da živimo u “objektivnoj stvarnosti” iznose “jedan prema milijardu”. Na sličan način, “Guglov” stručnjak za veštačku inteligenciju Rej Kerzvajl kaže da je “možda neš ceo univerzum naučni eksperiment nekog srednjoškolca u drugom univerzumu”.Ili je mozda u pitanju ono sto ja stalno pisem da smo mi Zemljani ustvari SIMS na nebeskom kompjuteru koju igraju naprednije civilizacije.

Štaviše, fizičari su spremni da ispitaju tu mogućnost. Aprila 2016. nekoliko njih je raspravljalo o tom pitanju u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku.Postoje najmanje dva moguća načina na koje svet oko nas ne bi morao da bude stvaran.Kosmolog Alan Gat sa Tehnološkog instituta Masačusets (MIT) sugeriše da ceo naš univerzum možda jeste stvaran, ali da je ipak reč o laboratorijskom eksperimentu. On veruje da je neka superinteligencija stvorila naš univerzum, na isti način na koji biolozi uzgajaju kolonije mikroorganizama.U načelu, nema razloga da isključimo mogućnost stvaranja univerzuma u veštačkom Velikom prasku, ispunjenom stvarnom materijom i energijom”, kaže Gat.

Takav univerzum ne bi uništio univerzum u kome je stvoren. Novi univerzum bi obrazovao vlastiti mehur prostor-vremena, odvojen od onog u kome je napravljen. Taj mehur bi se brzo odvojio od roditeljskog univerzuma i izgubio vezu s njim.Ovaj scenario, prema tome, ništa ne menja. Naš univerzum možda jeste nastao u eksperimentalnoj posudi nekih superbića, ali je fizički “realan” kao da je “prirodno” nastao.Međutim, postoji i drugi scenario, koji privlači svu pažnju zato što, kako se čini, podriva naše suštinsko poimanje stvarnosti.Ilon Mask i njegovi istomišljenici tvrde da su ljudi simulirana bića, odnosno skupovi informacija kojima se manipuliše u džinovskom računaru, poput likova u video-igrici. Čak je i naš mozak simuliran i reaguje na simulirani senzorski input. Prema takvom shvatanju, ne postoji Matriks iz kojeg bismo mogli da pobegnemo. Tu živimo i to nam je jedina šansa da uopšte “živimo”.Zašto bismo poverovali u ovakvu bizarnu mogućnost? Razlog je prilično jednostavan: mi već pravimo simulacije, a savršenija tehnologija trebalo bi da omogući najbolju simulaciju, sa svesnim akterima koji je doživljavaju kao potpuno stvarnu.Ljudi ne prave kompjuterske simulacije samo u igricama, već i u istraživanjima. Naučnici pokušavaju da simuliraju aspekte života na nivoima koji sežu od subatomskog do celokupnih društava i galaksija, čak i čitavih univerzuma. Primera radi, kompjuterska simulacija životinja može da nam kaže kako one razvijaju složena ponašanja kao što je obrazovanje jata ili krda. Neke simulacije životinja mogu da nam pomognu da shvatimo kako nastaju planete, zvezde i galaksije.Takođe možemo da simuliramo ljudske zajednice pomoću prostih “agenata” (autonomnih entiteta) koji prave izbore u skladu sa određenim pravilama. One nam pružaju uvid u to kako se uspostavlja saradnja, kako se razvijaju gradovi, kako funkcionišu drumski saobraćaj, ekonomije i još mnogo toga.Takve simulacije postaju sve složenije kako se razvija moć kompjutera. Ko može da tvrdi da za kratko vreme nećemo moći da stvorimo kompjuterske agente - virtuelna bića - koji pokazuju znake svesnosti? Napredak u razumevanju i mapiranju mozga, kao i široki kompjuterski resursi koje obećava kvantno računarstvo, sa svakim danom to čine verovatnijim.Ako ikada dođemo do tog stadijuma, pravićemo ogroman broj simulacija, koje će preovladati u odnosu na onaj jedini “stvaran” svet oko nas.Imajući sve ovo u vidu, zar ne bi trebalo očekivati da je neka druga inteligencija negde u univerzumu već stigla do te tačke? Ukoliko je takoonda je logično da svesna bića poput nas pretpostave da se zapravo nalazimo u takvoj simulaciji, a ne u onom jednom svetu u kome su te simulacije stvorene.

Filozof Nik Bostrom sa Univerziteta Oksford takav scenario je podelio na tri mogućnosti:

• (1) Inteligentne civilizacije nikada neće doći u fazu kada će moći da prave takve simulacije, možda zato što će same sebe istrebiti;
• (2) Doći će do te tačke, a zatim iz nekog razloga odlučuju da ne naprave te simulacije;
• (3) Postoji ogromna verovatnoća da se već nalazimo u takvoj simulaciji.

Postavlja se pitanje koja je od ove tri opcije najverovatnija.

Astrofizičar i nobelovac Džordž Smut tvrdi da ne postoje ubedljivi razlozi da verujemo u (1) ili (2).

Čovečanstvo, doduše, u ovom trenutku stvara sebi mnoštvo problema: klimatske promene, nuklearno naoružanje i opasnost od masovnog izumiranja. Međutim, ti problemi ne moraju biti konačni. Što je još važnije, ništa ne ukazuje na to da su detaljne simulacije, u kojima agenti sebe doživljavaju kao stvarne i slobodne, u načelu nemoguće. Budući da znamo koliko su rasprostranjene druge planete (pri čemu se planeta slična Zemlji nalazi na našem kosmičkom pragu), bilo bi veoma araogantno pretpostavljati da smo najnaprednija inteligencija u celom univerzumu.

A šta se sa mogućnošću broj (2)? Iz etičkih razloga, možda ne bi bilo u redu stvarati simulirana bića koja veruju da postoje i da su nezavisna. Međutim, i to je malo verovatno, smatra Smut. Na kraju krajeva, jedan od glavnih razloga zbog kojih danas izvodimo simulacije jeste da saznamo više o stvarnom svetu. To može da nam pomogne da poboljšamo svet i spasavamo život. Prema tome, postoje opravdani etički razlozi da se to uradi.

Prema tome, ostaje nam treća mogućnost: verovatno se nalazimo u simulaciji.

Sve su ovo, međutim, nagađanja. Postoje li bilo kakvi dokazi za to?

Neki naučnici tvrde da postoje dobri razlozi da verujemo da se nalazimo u simulaciji, a jedan od njih je i činjenica da naš univerzum deluje kao da je skrojen prema određenom modelu. Prirodne konstante, kao što je jačina osnovnih sila, imaju vrednost koja deluje kao da je specijalno prilagođena kako bi učinila život mogućim. Čak i mala odstupanja značila bi da atomi više nisu stabilni, ili da zvezde ne mogu da se formiraju. Zbog čega je tako, jedna je od najvećih misterija kosmologije.

Jedan od mogućih odgovora podrazumeva “multiverzum”. Možda postoji mnoštvo univerzuma, koji su svi nastali događajima tipa Velikog praska i kojima vladaju različiti zakoni fizike. Međutim, ideja o paralelnim svetovima je prilično spekulativna. Prema tome, u najmanju ruku je zamislivo da je naš svet simulacija čiji su parametri precizno podešeni da daju zanimljive rezultate, kao što su zvezde galaksije i ljudi.Iako je tako nešto moguće, takvo razmišljanje nas nikuda ne vodi, jer “stvarni” svet naših tvoraca takođe mora biti precizno podešen da bi oni mogli da postoje. U tom slučaju, stav da smo deo simulacije ne objašnjava misteriju precizne podešenosti.a osnovu vlastitih istraživanja u oblasti fundamentalne fizike, Džejms Gejts sa Univerziteta Merilenda veruje da postoji konkretniji razlog da sumnjamo da zakone fizike diktira kompjuterska simulacija. On je proučavao materiju na nivou subatomskih čestica kao što su kvarkovi, komponente protona i neutrona u atomskom jezgru. On kaže da zakoni koji diktiraju ponašanje tih čestica imaju odlike koje podsećaju na šifre koje ispravljaju greške u manipulisanju podacima u kompjuterima. Možda su ti zakoni zapravo kompjuterske šifre?

Verovatno je izuzetno teško, ako ne i nemoguće, naći čvrste dokaze da smo deo simulacije. Osim ako ona zaista nije posledica greške, biće teško napraviti test čiji rezultati ne bi mogli da se objasne na neki drugi način.Možda nikada nećemo znati, kaže Smut, jednostavno zato što naši umovi nisu sposobni za tako nešto. Na kraju krajeva, svoje agente u simulaciji pravite tako da funkcionišu po pravilima igre, a ne da ih podrivaju. Možda je ovo kutija izvan koje ne možemo  da razmisljamo.Međutim, možda postoji dublji razlog zbog kojeg ideja da smo informacija kojom upravlja složeni kompjuterski program ne bi trebalo previše da nas zabrinjava. Zato što je reč o nečemu što je za fizičare ionako “stvaran” svet.Neki fizičari smatraju da priroda, u suštini, nije čista matematika već čista informacija: bitovi, poput jedinica i nula u računarima. Uticajni teoretičar fizike Džon Viler to naziva “It From Bit”.Prema tom shvatanju, sve što se događa - od interakcija fundamentalnih čestica pa nadalje - jeste neka vrsta računa. “Univerzum možemo da posmatramo kao džinovski kvantni kompjuter”, kaže Set Lojd sa MIT. “Ako pogledate ‘utrobu’ univerzuma - strukturu materije na najmanjem nivou - onda se ta utroba ne sastoji ni iz čega drugog nego od kvatnih bitova koji učestvuju u lokalnim, digitalnim operacijama.”ako stižemo do same suštine. Ako je stvarnost samo informacija, onda nismo manje ili više “stvarni”, zavisno od toga da li jesmo ili nismo u simulaciji. O oba slučaja, informacija je sve što možemo da budemo. Da li je uopšte bitno da li je informaciju programirala priroda, ili su to učinili superinteligentni tvorci? Nije jasno zašto bi bilo - osim što bi, u poslednjem slučaju, ti kreatori najvrovatnije mogli da utiču na simulaciju, ili da je jednostavno isključe. Da li toga treba da se bojimo?

Maks Tegmark sa MIT, imajući u vidu ovu mogućnost, preporučuje da bi nam bilo bolje da izađemo i uradimo nešto zanimljivo od naših života pre nego što tvorcima simulacije postanemo dosadni.

Da li zbog toga ljudi cine sve ovo sto cine, da ne bi bili dosadni? O ne! A dobro je dosadno, i zato toliko zla oko nas.

I NA KRAJU SHVATAMO DA JE NASA PERCEPCIJA ONO STO NAS VODI KROZ ZIVOT.  NISTA DRUGO. A STA JE STVARAN ZIVOT AKO UOPSTE POSTOJI, A STA JE SIMULACIJA ZAVISI OD TOGA KOJU SMO PILULU POPILI -CRVENU  ILI PLAVU - TO JEST KAKVA JE NASA PERCEPCIJA SVETA!

AKO JE PRETESKO DA PRIHVATITE DA MI NISMO STVARNI I DA NISTA NIJE STVARNO NEMOJTE BRINUTI. KO VAM BRANI DA TAKO MISLITE, MISLITE VI I DALJE TAKO AKO STE TAKO SRECNIJI.

SUROGAT MAJKE-BEBE NA PRODAJU

SUROGAT MAJKE, BEBE NA PRODAJU, UKRAJINA! MORALNA DILEMA PO MENI JE ZAISTA VELIKA , DOTLE DA JE SVE TO AKO SE RADI KAO U UKRAJINI ZLOCIN!

Ideja da jedna žena može da iznese dete druge žene je stara koliko i mitološko razmišljanje i susreće se još u Bibliji. Pretočena je u realnost relativno nedavno: prva uspešna surogat trudnoća je zabeležena 1985, a već rođenje „Bebe M“ u Sjedinjenim Državama 1986. godine je eskaliralo u sudski sukob oko starateljstva.Primer realnosti na „terenu“ industrije surogat materinstva imamo danas veoma blizu, u Ukrajini, zemlji koja možda i najbrže od svih „netrećesvetskih“ zemalja, s mogućim izuzetkom Sjedinjenih Država, hrli u raspad i budućnost distopijske post-države. O tome pricam. Dakle, ako se i dogodi surogat roditeljstvo izmedju osoba koje su se  dogovorile ( istina za neku cenu) jos nekako moze i da se opravda, kao i slucajevi kada majka sama da dete na usvajanje. Mozda onda ovo vreme dok je trudna i upoznaje buduce roditelje njene bebe nekako  daje  neku sigurnost. Mada dati ono sto je zaista neprocenjivo ( ni za koju svotu novca) jeste vrlo problematicno i otvara mnoga pitanja. A ovo sto je sada otkriveno u  Ukrajini ( a mislim da toga ima mnogo po svetu) nista ne moze opravdati. Tu nema dileme, to je najgora moguca vsta zlocina.
BioTexCom je ukrajinska agencija odgovarajuće distopijskog naziva, koja se specijalizuje za „ljudsku reprodukciju”, kako stoji na njihovom sajtu. Razlog zbog kojeg se našla u centru pažnje je serija tvitova španskog korisnika @gmm223 koja je objavljena krajem marta i koja je ukazala na mračnu poslovnu praksu ove kompanije: fotografije redova beba u „jaslicama“ BioTexComa, zapravo u hotelima i iznajmljenim kućama po Kijevu. Kako izveštava španski Publico , ova kompanija – i ukrajinska „roba“ uopšte – je veoma tražena u Španiji: obraćaju joj se roditelji koji ne mogu da imaju decu, bilo iz razloga neplodnosti ili zato što je u pitanju istopolni brak. Surogat materinstvo je protivzakonito u Španiji, ali novac ne poznaje granice, pa je tako moguće autsorsovati trudnoću u neku manje regulisanu zemlju, po mogućstvu bele boje kože, kao što je na primer Ukrajina. Ali, pandemija Kovid-19 je zakucala kolac u točak ovog vida ekonomske aktivnosti. Kao i praktično sve države sveta, Ukrajina je zatvorila granice za strane državljane, tako da su sva surogat deca rođena od kraja marta sada i bukvalno – ničija deca. Samo, za razliku od junaka istoimenog filma, snimljenog po istinitoj priči, ova deca nisu ostavljena u prirodi, nego su proizvod privrede, omogućena pre svega time što postoje ljudi dovoljno siromašni i očajni da svoje telo iznajmljuju kao inkubator, a s druge strane, ljudi s dovoljno novca da takvu uslugu plate. Potencijalni roditelji iz Španije su ostali bez načina da odu po svoje dete, a deca su ostala bez ikoga ko bi se brinuo o njima osim slabo plaćenih babica. Ova deca su neprijavljena, nemaju ni imena ni državljanstva, majke koje su ih rodile nisu u mogućnosti da se staraju o njima i ima ih više od 500. BioTexCom nudi čitav dijapazon usluga, čije cene se kreću od 10.000 evra, pa sve do 50.000 evra i najveća je agencija koja se bavi ovim poslom u Ukrajini, ali daleko od toga da je jedina. Nisu joj strani skandali, jer su njeni prethodni rukovodioci optuženi za trafiking to jest prodaju novorođenčadi, kao i za smrt jednog novorođenčeta. Sve ovo nažalost nije dalo nikakve sistemske rezultate, jer cela oblast je i dalje neregulisana, a BioTexCom radi punom parom i danas - koliko to pandemija dozvoljava. Na sajtu agencije stoji detaljno objašnje trenutne situacije, a tu je i informativan video koji prigodno otvara advokat firme, praćen plačem i vriskom desetina beba. Takođe, njihov zvaničan tviter nalog zdušno deli fotografije novorođenčadi koja čekaju na svoje biološke roditelje. U odeljku vesti na sajtu mogu se naći i takve poslastice kao što je popust za „održavanje“ deteta od 50% zbog „ekonomske situacije“, kao i opciju da budući roditelji potpišu sve ugovore onlajn i pošalju novac za odeću za bebu. Možda je najjezivije baš to što nas BioTexCom uverava da i dalje potpuno normalno radi, pošto to otvara pitanje mera koje se preduzimaju u cilju zaštite porodilja i trudnica od Kovid-19.

Pored izloženosti virusu, surogat majke su sada suočene i sa nemogućom situacijom: dete su „isporučile“ i sada su pravno potpuno nezaštićene. Mogu samo da nadaju da će dobiti novac, što lako može da se ne desi ako mušterija odustane – možda baš zbog istanjenih džepova usled ekonomske krize izazvane Kovid-19 pandemijom. U tom slučaju, mogu ili da preuzmu brigu o detetu na sebe ili da ga ostave za usvajanje, jer odgovornost BioTexComa zvanično ne postoji. Ove žene su se okrenule ovakvom vidu prodaje svog tela pre svega jer žive u nemaštini i zato nije realno očekivati da žele u tim uslovima da se staraju o detetu. Pored toga, kao što i slučaj prve surogat bebe pokazuje, majčinski instinkt i ljubav se ne mogu tako lako poništiti ugovorima i novcem, naročito u ovakvoj situaciji kada beba ne odlazi ni u čiji dom, nego provodi svoje prve dane života u nekom hotelu.Još jedna surova realnost prodora tržišta u materinstvo je i to da deca, kao automobili, vrede najviše kada su nova; drugim rečima, sa svakim danom života im opada vrednost. Istraživanja su ukazala na to da parovi koji se odlučuju na ovakav korak žele pre svega novorođenče, a praksa je pokazala da imaju potrošačko pravo da ne preuzmu i ne plate za dete koje je „prestaro“. Pitanje je koliko dece u Ukrajini – i drugim zemljama u kojima je ova oblast prepuštena divljanju profitera bez granica, kao što su Sjedinjene Države i Rusija – sada provodi prve dane svoga života u situaciji jedva nešto boljoj nego da su roba u magacinu.

Ako Kovid-19 donese išta dobro, to će biti skretanje pažnje na to kakva nehumana praksa stoji u osnovi „industrije“ surogat materinstva. Pandemija je ogolila nakaznost sistema koji je u svojoj nezajažljivoj potrazi za profitom prodro u samo izvorište života – materinstvo i rođenje. Ovu oblast svaka zemlja, uključujući i Srbiju, mora što pre da reguliše. Moratorijum na komercijalno surogat materinstvo je najmanje što se za početak može učiniti kako bi se zaštitili oni najranjiviji: novorođenčad i „surogat“ majke, jer je ovakav sistem stvoren da baš njih najdirektnije eksploatiše.

Cela ova prica nastala je u vreme kada po prvi put vidim pricu  o satanistima i Picagejt aferi, o adrenochromu i slicno. Ni da nisam videla sve to ne bih mogla ovaj tekst  tek tako da citam ili jos i da pisem o njemu jer sam  licno dozivela "kradju beba" na delu ,ali to je druga prica koja po meni samo ima slicnost u jednom - prodaja beba. Pa zelele to surogat majke ili su bebe ukradene od roditelja radi prodaje to je nesto najnehumanije i najstrasnije  jer je sve radi novca.

Bebe ne mogu i ne smeju biti roba. I ne znam da li je moguce da to ne moze nikako da se zaustavi. Ako ljudi prodaju drogu i oruzje prodaju ih svesno svesnim ljudima koji znaju opasnost svega. Ali beba , to neduzno majusno stvorenje nije valjda doslo na svet sa jednom jedinom svrhom - da se za njegov dolazak na ovaj svet plati odredjenom svotom novca. Jezivo.šokantni podaci o trgovini decom i pedofiliji koja je prisutna i u Srbiji, kao i o međunardnom lancu trgovine decom. Istaknuto je i da se deca iz Srbije, preko Severne Makedonije šalju u američku državu Alabamu, gde je dozvoljeno surogat majčinstvo, a da je cena celo tog aranžmana oko 33.000 evra,

Na taj način se deca predaju na usvajanje, ali zastrašuje podatak da oko 60% dece koja završe u lancu pedofijlije i dečje prostitucije, potiče iz hraniteljskih porodica.

UPRAVO OVIH DANA TREBA DA POSTANEM BAKA. I SAD SE OSECAM UPLASENIJE I NEMOCNIJE NEGO KAD SAM JA SAMA RADJALA DECU! U KAKV SVET DOLAZI TO MAJUSNO, NEVINO DIVNO STVORENJE. MOZEMO LI GA  RODITELJI I OSTALI CLANOVI PORODICE ZASTITI NEKAKO U OVOM SUROVOM SVETU U NAJGOROJ CIVILIZACIJI DO SADA.

JER KAZU STARI RIM JE PROPAO ZBOG RASKALASNOG ZIVOTA I PADA MORALA, KOLIKO TREBA DA PADNE LJUDSKI ROD KOJI CINI OVAKO STRASNE STVARI SVOJOJ DECI DA BI NESTALA OVA CIVILIZACIJA????

CIPOVANJE

MA POTPUNO BEZVEZE! DOK SE VECINA LJUDI PLASI CIPOVANJA ZBOG NEKAKVE KONTROLE OD NEKOG,  MANJE NJIH ALI IH JE SVAKIM DANOM SVE VISE CIPUJU SE SAMI - DOBROVOLJNO1 TEHNOLOGIJA SE ZAISTA ZAHUKTALA I SVE VISE COVEK POSTAJE KOMPJUTER! DA LI JE TO DOBRO ILI NE - KO ZNA? ZANIMLJIVO JE DA JA PRATIM CELU PRICU OTKAD PISEM BLOGOVE I TVRDIM DA SE ISTA PRICA PONAVLJA JEDNOM  UDVE0TRI GODINE! TO SAM TOLIKO PUTA DOKAZALA, EVO I SAD CU!

Britanske kompanije ozbiljno razmišljaju o čipovanju svojih radnika.Uzgred o Velikoj Britaniji se pisalo  13.11.2088-te  ito je ponovljena prica iz 2015-te. Za ranije nisma bas sigurna. Ne mogu toliko bas da pamtim.Ta informacija je procurila nakon što je velika švedska tehnološka kompanija Biohax otkrila da pregovara o saradnji s velikim brojem britanskih pravnih i finansijskih firmi. Jedna od njih, čije ime Šveđani nisu želeli da otkriju, navodno je deo velike četvorke revizorskih kuća i ima nekoliko hiljada zaposlenih. Kako piše Telegraph, razlog za uvođenje čipovanja nije veća kontrola zaposlenih već bolji nadzor vrednih dokumenata.- Čipovi će im omogućiti da unapred odrede ko sme da ulazi u koju prostoriju i ko ima pristup kojim spisima – rekao je osnivač Biohaxa Jowan Österlund, inače bivši tatu majstor. Guardian je kontaktirao sve četiri glavne revizorske kuće za koje se nagađa da će čipovati svoje radnike i rezultat je ovakav: KPMG, EY i PwC rekle su kako ne razmatraju taj potez, a Deloitte je odbio da komentariše. Čipovi su minijaturni, veličine zrna pirinča, svaki košta 150 funti (oko 1.270 kuna) i nalik su onima koji se koriste za čipovanje kućnih ljubimaca. Ugrađuju se između palca i kažiprsta. Zaposleni će njima moći da ulaze u kontrolisana područja, pomoću njih kupovati hranu u kantini, ući u zgradu i koristiti printere.ema gubljenja propusnice, nema zaboravljanja, uvek imate backup. Mikročipovi koriste istu tehnologiju kao beskontaktne kartice koje se sve više koriste – pojašnjava Österlund. Poslodavci i sindikati se protive .No, najveća organizacija poslodavaca u Velikoj Britaniji, CBI, nije oduševljen najavom iz Švedske. Tehnologija menja način na koji radimo i shvatamo svoj posao, no nije nam bilo prijatno da pročitamo ovakve najave. Poslodavci treba više da se koncentrišu na prioritetne aktivnosti, poput vidljivih pogodnosti za zaposlene – rekao je portparol CBI-a, organizacije koja inače obuhvata oko 190.000 britanskih firmi. Glavni sindikat Velike Britanije, TUC, zabrinut je za privatnost zaposlenih. Mikročipovanje će dati šefovima još više moći i kontrole nad radnicima. Poslodavci ne smeju da prisiljavaju radnike na ugradnju čipova – naglasili su u TUC-u za Guardian. Mahanjem otključava vrata .Telegraph piše kako je u Švedskoj čipovano 4.000 građana, a, očekivano, nisu svi bili oduševljeni. Da je inicijativa došla od vlade, nema šanse da bi bila prihvaćena. Mi smo privatna kompanija, radimo ovo s građanima, za građane – naglasio je osnivač Biohaxa. Uskoro planiraju  da otvore ogranak u Londonu, a poznati su po saradnji sa švedskim železnicama gde putnicima omogućuju kupovinu karte pomoću čipa u dlanu. Inovator Steven Northam prva je osoba u Velikoj Britaniji koja je dobrovoljno ugradila čip kako bi mogao da otvori kuću i pokrene automobil samo mahanjem dlana. Za deset do dvadeset godina ključevi će biti prošlost, sve ćemo otvarati dlanom – rekao je Northam za Telegraph. On je osnovao i kompaniju BioTeq koja je u Velikoj Britaniji dosad čipovala oko 150 ljudi, a svoju tehnologiju izvezla je u Španiju, Francusku, Nemačku, Japan i Kinu. Dakle ovde se radi o cipovanju koje mozemo nazvati KORISNO CIPOVANJE  ili tehnologija u sluzbi coveka. Dobro mozda se provlaci i ta toliko izvikana kontrola ,ali sve manje verujem u tu pricu.

A sada tekst od 16.05.2020, gde sve izgleda kao da se to tek sad dogadja. Doduse u nesto izmenjenom obliku,ali sustina je ista. Kompanija "Biohax" uspešno je sprovela projekat ugradnje potkožnih čipova kompanija u Švedskoj. Čak tri hiljade ljudi odlučilo se za ugradnju, a podršku su im dale i lokalne vlasti uvodeći mogućnost plaćanja železničke karte čipom. Sada se u kompaniji "Biohax" nadaju velikom proboju na tržište EU .Druga stanica za širenje biznisa je Italija, piše "Euronews". Eric Larsen, Šveđanin na čelu tamošnjeg ogranka, navodi da se čeka samo odobrenje italijanskog ministarstva zdravstva. Kada ga dobije, očekuje da će u Milanu i Rimu ugradnji pristupiti oko 2.500 ljudi. "Ova tehnologija nastala je da nam pomogne. To je kao da imate male supermoći", objašnjava Larsen. Većina ljudi ne shvata da naši čipovi nemaju GPS i da mi ne pratimo klijente. Ali jasno mi je da se ljudi boje jer o sličnoj tehnologiji imaju utisak samo iz holivudskih filmova", kaže Larsen . Lično, ne vidim tu ništa loše. To je pasivna tehnologija, kontroliše je vlasnik. Treba da budete jako blizu da se podaci očitaju. Ni ugradnja nije bolna, kao da vas ubode pčela”, kaže švedski IT-jevac Martin Levin, koji već tri godine ima dva čipa u ruci, čija ugradnja je koštala 150 evra. "Reč je o istoj tehnologiji kao i kod bankovnih kartica, i rizici su isti. Postoji mogućnost da neko uhvati signal. Još je veća komplikacija ako buduće verzije budu pratile podatke o vašem zdravlju ili ako budu sadržale druge privatne informacije", kaže Rob van Ajk iz Evropskog foruma za budućnost privatnosti. Kompanija ističe da nema razloga za strah. Veliku prekretnicu i masovno korištenje čipova očekuju s razvojem tehnologije s kojom će čip funkcionisati poput novčanika. Nadam se da će plaćanje postati glavna funkcija. Očekujem budućnost u kojoj će čip postati neka vrsta mobilnog identiteta", kaže Levin. Pregovori se u Italiji već vode u tom smeru sa "Vodafoneom" i "PayPalom", a i britanska kompanija "BioTeq" razvija tehnologiju za beskontaktna čip-plaćanja i nadaju se skorom rezultatu. I sad ako samo dobro pogledate delove tekstova hronoloski je nemoguce da u maju 2020-te tek razvijaju tehnologiju za BioTeq, a 2018-te vec cipovali 150 ljudi??? Sto dokazuje moju teoriju da se vesti ponavljaju s vremena na vreme, samo se cudim ako su to kvalifikovani novinari, kako ne provere datume i informacije. Cisto da se slazu, bilo bi sve onda mnogo uverljivije, mada...

NA KRAJU RAZMISLJAM. OKEJ SU TI KORISNI CIPOVI ZA PAMETNE KUCE, AUTOMOBILE,  TELEFONE I SVASTA NESTO. BUDUCNOST JE U TEHNOLOGIJI ILI OBRNUTO - SVEJEDNO. A STO SE TICE KONTROLE. PRVO I OSNOVNO NE VIDIM RAZLOG DA SE LJUDI KONTROLISU POMOCU NAMETNUTIH VAKCINA ( U KOJIMA SU CIPOVI) JER SE LJUDI ODAVNO VEC KONTROLISU NA OVAJ ILI ONAJ NACIN.

 MOZDA JE FORA SAMO U ZDRAVLJU. DA SU TI CIPOVI KOJE BI NAM UBACILI SA VAKCINOM SAMO INFORMACIJA O ZDRAVLJU STANOVNISTVA I KONTROLA MOZDA NAD TIM!

 UZGRED POGLEDAJTE SAMO I HRONOLOSKI VESTI O TOJ VEC TOLIKO IZVIKANOJ VAKCINI PROTIV COVIDA 19! PRVO OBAVEZNA VAKCINACIJA, PA NAVODNE STETNE POSLEDICE VAKCINISANIH, A ONDA PRICA DA SE RADI NA NJOJ! HAHAAH. ZNACI JOS JE I NEMA. TAKO DA GOSPODO NOVINARI MOLIM VAS,ALI MOLIM VAS UDARITE BAR HRONOLOSKI RED U TE INFORMACIJE KAD VEC BOG ZNA KOLIKO SU ISTINITE, DA IH BOLJE SHVATIMO. OVAKO SVE IZGLEDA KAO SPRDNJA, AL OPET UNOSI STRES!

POKAZI PAPIRE

DAKLE AKO ZELITE USPESNU I DUGOTRAJNU VEZU LJUBAV VISE NECE BITI DOVOLJNA. OD MOMENTA KADA UPOZNATE "LJUBAV SVOG ZIVOTA' PA DO OZVANICENJA VEZE ILI RASKIDA TREBA PRECI DUGACAK PUT. PUT POPLOCAN PAPIRIMA. I TO NE BILO KAKVIM, NEGO ONIM NA KOJIMA JE MINUS ZA VAS PLUS!

Danas vise nije vazno da li je vasa hemijska reakcija na buduceg partnera bila povoljna. Danas se cak i izgled i finansijski status stavljaju na drugo ili trece mesto. Danas su na prvom mestu ta biologija i hemija i jednostavna minus, plus matematika.

Evo o cemu govorim. Kada je pocela ekspanzija HIV-a  tamo krajem 80-tih mnogo ljudi se testiralo na  taj virus i to bez prinude- dobrovljno placajuci test. Sto je sigurno , sigurno. A da ne napominjem da je i taj virus kao i hiljade slicnih koji nam se desavaju od postanka civilizacije, nastao "slucajno", pobegao iz labaratorije takodje slucajno, mutirao prolazeci kroz drugu vrstu ( zivotinje) - naravno slucajno i tako dalje.  Mnoge zemlje su pocetkom XXI  veka uzevsi da je HIV tu i da ce tu i ostati  odlucili da potvrda o testiranju na ovaj virus bude jedna od obaveznih pri vencanjima. Narocito kasnije kad su ta vencanja postala i istopolna. Mnogima koji su mislili da je nemoguce da dobiju taj virus jer eto paze se ( kondomi, svoj spric itd) nije bilo jasno sta ce ta potvrda jer oni svome partneru beskrajno veruju, zato i stupaju u brak. A onda je odjednom jedan plus ( pozitivan na HIN) vezu dovodio u minus - raskid.

Sada ce otprilike ta fora da bude sa testiranjem na COVID-19 bez koje necete moci bukvalno nista. Ni da putujete, ni da se zaposlite, a bogami ni da nadjete partnera.

Zastrasujuce vreme nateralo nas je da pre svega mislimo na zdravlje. Iako se i do sada stalno govorilo da je zdravlje na mestu broj ! svakom coveku ispostavilo se da bas nije bilo tako - do HIV-a barem. Sada da ne pricam. Buduce majke u Srbiji na sav ovaj pakao sa virusom Korone sem testa na Koronu bez koga ne mogu u porodiliste, nose i potvrde o testiranju na HIV, razne herpese i simpl herpese, rubeole, toxoplazmoze, sifilis, citomegaloviruse, male boginje i jos nekoliko polnih bolesti  i bakterijskih infekcija. Kada buduca mama odradi TORCH i ostale testove mozete je slobodno uzeti i za zenu ako vec niste jer je 100% zdrava.   U ovom slucaju svi negativni testovi daju jedno veliko plus za nju. Ozbiljno treba razmisliti i o testiranju buducih tata ( pre nego sto rese da to postanu) da i one budu sigurne u njegovo zdravlje.

Kakva su vremena dosla svaka generacija nam je sve kilavija, od alergija, preko dijabetisa, malignih bolesti do teskih  depresija. Danas je skoro nemoguce cuti da neko nije bio na testiranju za neku bolest. Ili da ima neku bolest i terapiju. To je danas potpuno normalno. Svi smo bolesni od ovog ili onog.

Mozda zato ne bi ni trebali toliko da hejtujemo potvrdu o testiranju na Korona virus. Opet nekako je bolje da smo sigurni da osoba s kojom zivimo nije nosilac zaraze. Pa dobro, mozemo se svugde zaraziti, ali ipak treba imati svoju sigurnu luku ( svoj dom).

NE ZNAM KAKO CE VAM SE SVIDETI OVAJ TEKST JER TEORIJE ZAVERE GOVORE O NEPOSTOJANJU KORONA VIRUSA, O PRISILNOM VAKCINISANJU ( CITAJ CIPOVANJU), ALI OPET MALO JE NEREALNO DA SVI NA PLANETI LAZU DA VIRUS POSTOJI.

NARAVNO VASE PRAVO DA BIRATE VAKCINACIJU ZA OVU ILI BILO KOJU DRUGU BOLEST OSTAJE. A KONTROLA NAD SVIMA NAMA JE ODAVNO USPOSTAVLJENA TAKO DA JE PRICA O CIPOVANJU TAKODJE NEREALNA , AKO SE CIPOVANJE ODNOSI NA KONTROLU LJUDI, JEDINO AKO JE U PITANJU NESTO DRUGO.

ZDRAVLJE DEFINITIVNO MORA DA POSTANE NAJVAZNIJA STVAR NA SVETU, JER AKO OVAKO NASTAVIMO USKORO CE LJUDSKA VRSTA POTPUNO NESTATI!

USAMLJENOST

LJUDI SU SVE USAMLJENIJI I TO NIJE NISTA NOVO VEC NAPROTIV SVI JE OSECAMO U OVOM ILI ONOM TRENUTKU ZIVOTA. I NE ZNAM ZA KOGA JE STRASNIJA - ZA MLADE ILI STARE! USAMLJENOST JE TOLIKO STRASNA DA DOVODI NE SAMO DO DEPRESIJE NEGO I DO SAMOUBISTVA. A SADA NAM JE USAMLJENOST JOS VECA NEGO IKAD.  STO ZBOG PRETNJE ZARAZE VISRUSOM, STO ZBOG TEHNOLOGIJE KOJA NAS VEZUJE ZA KUCU! A NISTA BAS NISTA NE MOZE DA ZAMENI LJUDSKI KONTAKT I LJUDSKU REC.

Mozda ste se smorili od moje price o usamljenosti jer je ja cesto ponavljam na ovaj ili onaj nacin. Danas sam zato resila da budem kraca nego obicno i da napravim neke podele usamljnosti.

Osnovna podela ovih dana bila bi kako usamljenost ( ne samocu to je nesto drugo)  podnose mladi, a kako stari. Pa, informacije su svakako iz  "prve ruke" jer zivim sa 89-to godisnjim svekrom i sa svojom decom koja su izmedju 20 i 30 godina. Deda koji  je inace aktivan  ( redovne setnje i druzenje uzivo) morao je da zameni sedenjem u sobi . Tesko mu je palo medjutim deda ima neku svoju filozofiju i spremnost da sve prihvata. Tako je nekako vec za dve nedelje potpuno usao u fazon . Doduse bilo je tu gundjanja uz dnevnik i novine alui sve u svemu deda se ova dva meseca sjajno drzao. Nismo uspeli da ga ubedimo da zove telefonom svoje drugare, a setnju po ulici zamenio je setnjom u dvoristu i po nekim poslicem ( ciscenje dvorista, hranjenje  nasih kuca i maca ).

Sto se tice dece ( vidim na TV-u da su deca sad i ljudi od 20-30 godina) vrlo su lose podneli zabranu kretanja. I taman sam se ja ne neki nacin obradovala sto nisu asocijalna zbog silne tehnologije koja im zamenjuje fizicko druzenje, kad ono... "Visili " su na telefonu, "buljili" u laptove, ali im to nije ispunjavalo dan ( tu mislim i na celonocno bdenje). Kada god ih upitam kako su i sta rade odgovor je ona njihova  bezvezna recenica : Ma nista smaram se ili ma nista blejim i tako. Sad oni pored drustva  imaju i svoje ljubavne veze koje su postale "ljubav preko zice" i video poziva i funkcionisale su sasvim okej svih ovih dana. Sta onda nije bilo u redu? Usamljenost kakvu stariji ljudi ili ljudi srednjeg doba nikada nisu osecali. Usamljenost nove generacije je strasna jer kada su 24 sata u sobi prepusteni su sami sebi u jednom vrllo losem smislu. Moraju da se bore sa dosadom, sa sobom, sa preispitivanjem sebe i svega drugog i sto je najgore to ne mogu da podele ni sa kim. E to je ona usamljenost koju vam pokusavam docarati. Usamljenost koju nista ne moze da pobedi. Ni  razgovori sa ljudima koji traju beskonacno, ni igranje igrica i gledanje serija. Nista. Kako  je oni ipak pobedjuju kad  mogu da se slobodno krecu?  Da li je samo taj osecaj da mogu da vreme provede sa nekim drugim stvarima ,a ne sa svojim  licnim "pricama" dovoljno da im bude dobro? Pa naravno i sve te "bleje" sa drugim ljudima i fizicki kontakt sa bliskim osobama ne moze nista da zameni.  Tako da sam shvatila da ono sto mislim da njihov socijalni zivot nije ni nalik nasem ( i u nasoj mladosti, a i sada) je velika greska. To sto moja mladja cerka ulazi u kucu pricajuci na telefon sa ljudima sa kojima je dotle bila uzivo ne znaci  da joj nije bilo dobro  takvo  druzenje nego zapravo hoce da produzi vreme bleje sa nekim ,da ne bi ostala sama sa sobom.

 Moja generacija je mozda najbolje podnela ovu usamljenost jer smo bili vise nego ikad porodica! Svi smo okupili svoju decu i tako provodili vreme u obrocima i gledanju serija. A bilo je i pricanja sto je inace vrlo retko!

To je sto se tice podela po starosti kad je u pitanju usamljenost , a dosli smo do zakljucka da mladima mnogo teze pada nego starijima.

Sledeca podela bi bila po rodu i tu mogu da kazem da je zenama izuzetno prijala kucna atmosfera. Dobro necu sada o disfunkcionalnim porodicama. Nego o  normalnim prosecnim porodicama. Sto dovodi do zakljucka da su muskarci  nekako vise opredeljeni za spoljni svet. Mozda  bas zato sto ne razmisljaju toliko o porodicnim stvarima, vise su u fazonu  - moram da idem da stvorim uslove za dobar zivot svojoj porodici i to je u redu. Zene su  danas  vise zaposlene nego ikad, pa ipak im je ovaj predah kad su bile najvise domacice  bas prijao. A sto se tice dela  o usamljenosti gde recimo zive osobe u braku ali nisu ispunjene i zadovoljne  to spada u  onaj deo gde porodica ne funkcionise kako treba bas zato. Usamljenost u braku je opasna!

Usamljenost osecaju i oni koji su odbaceni od vrsnjaka ( ili ljudi  uopste) ,a da nisu sami za to krivi. Dakle mislim na mlade osobe koje vrsnjaci odbacuju zbog siromastva, drugacijeg fizickog izgleda ili nekih neobjasnjivo glupih stvari. I mislim da je ova usamljenost najopasnija.  Dok sve druge usamljenosti mogu na neki nacin da se prevazidju ova vrsta ne moze nikako.  Tu nema kontakata sa drugim ljudima ni fizickih ni onih preko telefona ili  kompjutera. I to moze dovesti do najgorih mogucih posledica ,pa i do samoubistva. I zato nemojte bre ljudi da budete toliko surovi jedni prema drugima.  Svi zivimo u jednom vrlo teskom vremenu, teskom na svaki nacin  i teskom  i pojdinacno i globalno. Nema sad toliko podela jer  virus ne bira koga ce napasti, svi smo ugrozeni. Pa ako ne od virusa onda od ostalih milion stvari koje prete da zatru ovu civilizaciju.

VELIKA JE MOLBA ZA SVE! OKRENIMO SE JEDNI DRUGIMA. BUDIMO  ZAISTA LJUDI I U MOMENTIMA KAD MORAMO DA ZAMENIMO LJUDSKE KONTAKTE ZA VIRTUALNE. TADA MOZDA I NAJVISE. AKO NAS OVAJ NOVI SVETSKI POREDAK UCI DA GLEDAMO SAMO SEBE, DA RADIMO I ZIVIMO ZATVORENI U SVOJIM KUCAMA ( ZBOG OVOG ILI ONOG) NEMOJMO TO DA DOZVOLIMO.

UMESTO STO SAGLEDAVAMO SAMO NAS ZIVOT I STO SMO POSTALI SVI MANJE VISE INOVERTNI  TREBA DA SE OKRENEMO DRUGIM LJUDIMA I DA IMAMO STO VISE KONTAKATA SA NJIMA. SAD NA OVAJ ILI ONAJ NACIN ZAVISI OD DRUGIH ZNAM, ALI IPAK SVE SE MOZE KAD SE HOCE. A LJUDE KOJI SU DRUGACIJI OD NAS NE TREBA BACATI NA MARGINU NEGO IM POMOCI DA  I ONI OSETE CARI LJUDSKIH DODIRA I RECI. I KAD GOD MOZETE DRUZITE SE FIZICKI SA OSTALIM LJUDIMA JER KO ZNA KOLIKO CEMO TO JOS UOPSTE MOCI!

IZBORI I PREDVIDJANJA

MENI SU POTPUNO ISTE PREDIZBORNE  POLITICKE KAMPANJE I PREDVIDJANJE APOKALIPSE! POLITICARI NAM PRICAJU O 'BOLJEM ZIVOTU' KOJI CE SE DESITI ZA 5, ILI 10 GODINA? A NAUCNICI NAS PLASE APOKALIPSOM KOJA JE MOZDA VEC POCELA A MOZE DA BUDE  BUKVALNO ZA MILION GODINA! SAD VI MISILITE DA OVE DVE STVARI NIKAKO NE  MOGU DA SE POREDE! NAPROTIV! I SAD KAKO  SE NIKAKO NE BAVIM POLITIKOM U KOJU SE TOTALNO NE RAZUMEM PISACU O NAUCNIM PREDVIDJANJIMA APOKALIPSE IAKO SAM U VISE NAVRATA VEC PISALA O TOME, ALI SADA SAM JOS MALO  DODALA SKORASNJIH DESAVANJA.
Nastojeći da označi opasnosti sa kojima bi, osim novih pandemija, u narednih pet do pedeset godina mogle biti suočene Sjedinjene Američke Države, američko izdanje internet sajta "Politiko" navodi još devet vidova pretnji od kojih strahuju naučnici i zaduženi za nacionalnu bezbednost u SAD.Samo odmah da pojasnim, da se ovde ne radi samo  o SAD ,ali je ona uzeta kao najbolji primer.
Prva je globalizacija ekstremističkog principa "belačke nadmoći", koja, kako se ističe, ima viševekovnu tradiciju u SAD i nekim drugim zemljama sveta.

Iako su nekada postojali kao lokalne, izolovane grupe, sledbenici ovog principa danas su povezani u globalnu mrežu, a američki Stejt Dipartment nedavno je jednu takvu organizaciju prvi put označio kao terorističku. Sad ne znam da li je ta prica o "belackoj" dominaciji potrosena posle toliko vekova, narocito posle ove zadnje najvece do sada migracije stanovnistva, posle koje su mnoge rase pomesane za dug naredni period.
Drugi vid opasnosti su napadi na poverenje i istinu putem širenja lažnih informacija, uticanja na izborne rezultate i drugih napada zasnovanih na manipulaciji podacima.
Poverenje i istina su temelji slobodnih i otvorenih društava, a izazivanje haosa u otvorenim društvima ostavlja prostor autoritarnim tendencijama, kaže Sju Gordon, koja se donedavno nalazila na čelu obaveštajne zajednice SAD. Pisanje o laznim informacijama i  sirenju panike pomocu nacionalnih  ( "verodostojnih") medija je nasa realnost vec odavno. Tako da ne znam vise u sta da verujem, niti verujem.
Treća opasnost leži u sferi takozvane biološke bezbednosti, u kojoj, kako se navodi, u budućnosti može doći do prirodnih događaja poput sadašnje pandemije, ali i nesrećnih slučajeva u laboratorijama, bioterorizma ili čak biološkog rata. I o ovome ne treba mnogo polemisati. Pandemije se stalno desavaju, sad samo je pitanje koja ce biti ta - totalno pogubna za ljudsku vrstu i kad ce se ona desiti.
Četvrta opasnost su tehnološki udari velikih razmera, kao što su namerna obaranja elektroenergetske mreže i GPS sistema, ili neočekivane solarne oluje, koje mogu imati isti ili sličan efekat. Kako ističe autor analize, remećenju modernog načina života, u velikoj meri zasnovanog na tehnologijama, sklone su Rusija i Severna Koreja, koje u tu svrhu koriste sajber napade. Sad ne bih se ja slozila sa ovim zakljuckom jer mislim da sajber napade koriste svi!
Peta pretnja je danas pomalo zaboravljena opasnost od izbijanja nuklearnog rata, iako su, kako se navodi u analizi, vlasti SAD tokom proteklih decenija mnogo učinile na smanjenju nuklearne pretnje, sprečavajući da atomsko naoružanje dospe u ruke terorista.
Šesti problem su klimatske promene - pre nego što je COVID-19 preuzeo primat u svetskim medijima, najvažnija tema bilo je globalno zagrevanje, koje će u budućnosti sve više uticati na ljudske živote, kroz prirodne nepogode kao što su šumski požari i uragani, kao i pojave kao što su porast nivoa mora i poteškoće u snabdevanju vodom i hranom u nekim delovima sveta.
Sedmu pretnju, ne računajući smrtni bilans i ekonomske poteškoće, predstavljaju dugoročne posledice pandemije - imajući u vidu do sada ispoljavanu nespretnost u borbi protiv korona virusa, pitanje je da li će SAD biti spremne za ono što će posle pandemije uslediti zbog preraspodele moći u svetu, koja se već deceniju odvija na štetu Vašingtona, upozorava "Politiko". Osmu opasnost po SAD predstavljaju katastrofalni zemljotresi, a najozbiljnija pretnja u tom smislu su veliki geološki rasedi u Kaliforniji i na još tri lokacije u zemlji.
Deveta pretnja su nepoznanice o svetu oko nas, kojih je i dalje mnogo, iako čovečanstvo neprestano saznaje nove stvari zahvaljujući napretku nauke i tehnologije.
Primer može biti jedan od pomenutih geoloških raseda, koji se prostire u saveznim državama Oregon i Vašington, a za čije postojanje do pre pola veka niko nije ni znao, navodi sajt.
Globalno zagrevanje Faktor apokalipse: 3
Iako globalno zagrevanje zasigurno oblikuje moderan svet, zbog čega nam je sve toplije, opasnije, manje hrane i slično, samo po sebi teško da će dovesti do apokalipse, smatra Volš. Prema ovom scenariju, apokalipsa može da usledi isključivo kao rezultat nepromišljenog delovanja ljudi i štete koju su sami naneli planeti.
Naučnici tvrde kako se globalno zagrevanje kao fenomen pojavilo nakon početka industrijske ere, a nivoi CO2 povećali su se za 50 odsto u proteklih 150 godina. To je dovelo do povećanja prosečne temperature, a efekti su vidljivi na smanjenju ledenog pokrova u arktičkim predelima. Prema NASA istraživanju, područje Arktika bi u potpunosti moglo biti bez leda do leta 2040. g., a otapanje leda s Grenlanda bi povećalo nivoa mora za šest metara - što bi imalo veliki uticaj na civilizaciju.
2. Dominacija veštačke inteligencije Faktor apokalipse: 6
Ovo je scenario u kom je najteže oceniti verovatnoću, ističe Volš koji poput Ilon Maska smatra da u tome postoji realna pretnja za čovečanstvo. Gotovo 100 godina nakon što se prvi androidni robot pojavio u klasiku "Metropolis" Frica Langa, stvoreni su prvi humanoidni roboti koji mogu da pomažu ljudima.
Iako mnogi misle kako roboti nikad neće biti sposobni za misli i ponašanje za koje nisu programirani, veruje se kako se rizik za njihovu dominaciju povećava kako oni postaju sve kompleksniji i napredniji. Prema hipotezi "Grey Goo", nanoroboti bi mogli postati dominantne sile u svetu u kom će ljudi biti građani drugog reda.
3. Pandemija Faktor apokalipse: 2
Uprkos skorašnjoj pojavi smrtonosnih virusa, poput prve pojave H1N1 virusa koji je ubio pet odsto ljudske populacije, ljudi generalno smatraju da danas žive u sigurnijem i zdravijem svetu te nas napredak medicine štiti od globalnih pandemija.i druga je epidemija H1N1 virusa 2009. g. dokazala kako smo nismo u pravu i da se rizik bolesti povećava usled masovnog uzgoja životinja jer se stvaraju savršeni uslovi za mutaciju virusa i stvaranje novih sojeva. Već danas, neke su bakterije i virusi postali otporni na postojeće tretmane, pa postoji realna pretnja pojave bolesti od koje se nećemo znati ni moći odbraniti.
4. Asteroid Faktor apokalipse: 2
Šanse da veliki asteroid udari u Zemlju su realno niske, ali ovo se ipak navodi kao jedan od verovatnijih scenarija apokalipse. Pretpostavlja se da svakih 500.000 godina Zemlju udari asteroid veličine jednog kilometra, a zavisno od njegove veličine posledice mogu biti katastrofalne - megacunamiji visoki 100 metara koji bi uništili sva obalna područja, niz seizmičkih i klimatskih nesreća poput globalne zime ili pak sloja prašine koji bi godinama mogao prekrivati Zemlju.Smatra se kako je asteroid Čiksklub prečnika 10 km koji je pogodio Zemlju prije 65 miliona godina uništio 75 odsto oblika života na našoj planeti.
5. Supervulkan Faktor apokalipse: 6
Supervulkan se definiše kao vulkan sposoban izbacivati masu veću od 1000 kubnih kilometra i da su po 100 puta veći nego vulkani poput Krakatoa, Sv. Helene ili Pinatuboa. Postoji konsenzus u naučnim krugovima koji kaže da je takav scenario gotovo neizbežan i da bi mogao ugroziti ljudsku civilizaciju kao što je bilo s "Toba katastrofom" - erupcijom supervulkana pre 70.000 godina za koju se pretpostavlja da je prouzrokovala globalnu vulkansku zimu te izbrisala 60 odsto ljudske populacije sa Zemlje. Danas se smatra kako je potencijalno najopasniji Jelouston.
Poslednja erupcija super vulkana u Jeluston Nacionalnom parku bila je pre 600.000 godina, pa naučnici predviđaju da ako do nje ponovno dođe, dve trećine SAD-a mogle bi biti uništene. Oblak vulkanskog pepela u potpunosti bi "izbrisao" sav biljni svet i stvorio sloj debljine oko tri metra, a i ostatak sveta ne bi izbjegao posljedice, a pretpostavlja se kako bi nastupila velika glad (prema proceni UN-a rezerve hrane u svetu bi potrajale tek 72 dana) i oružani sukobi.
6. Smrt Sunca Faktor apokalipse: 9
Ako na Zemlji još uvek bude ljudi za 5,4 milijardi godina, vrlo je verovatno da će biti svedocimsmrti Sunca. Budući da ono nema dovoljno mase kao supernova, ono će iskoristiti sav vodonik iz svog jezgre porasto 30 30 puta i tako će postati crveni div.Ta će faza potrajati oko dva miliona godina, s brojnim solarnim olujama, topljenjem leda na Zemlji i podizanjem nivoa mora od oko 60 metara pri čemu će se naša planeta pretvoriti u neku sličan Merkuru - a sva će civilizacija nestati.
POKUSALA SAM DA UOBLICIM I RAZDVOJIM STVARI KOJE NAM SE MOGU POCETI DESAVATI VRLO BRZO I STVARI KOJE  NAS NECE TAKO SKORO  ZBRISATI SA LICA ZEMLJE. NESTO OD TOGA KAO STO REKOH VEC NAM SE DESAVA, ALI KAO DA IGNORISEMO SVA UPOZORENJA ,STO OD PRIRODE, STO OD NAUCNIKA!
PA BUKVALNO - SRECNO NAM BILO SA NADOLAZECOM APOKALIPSOM ALI I POLITICKOM SITUACIJOM  U KOJOJ SE TRENUTNO VODI RAT OKO GLOBALIZACIJE!

BAND AID 1984

BITI GLADAN ILI BITI BOLESTAN OD VIRUSA KOJI JE OPASAN ,A MOZDA I NIJE,  PITANJE JE SAD! I DOK SVI GOVORE O VIRUSU  O GLADNOJ DECI NIKO NE GOVORI. SEM ONE DAVNE 1984 - TE GODINE . KAD SU SVI POZNATI PEVACI NA SVETU SNIMILI PESMU PODRSKE GLADNOJ DECI U ETIOPIJI I POSLALI DONACIJU!  I KAO DA JE ZAISTA BITNIJE DA SE DETE SPASI OD VIRUSA DA NE UMRE, NEGO DA SE SPASE OD GLADI DA NE UMRE! OD VIRUSA SE MOZDA I SPASI, ALI OD GLADI? TU I984-TU POMINJE I ORVEL! SLUCAJNO? MADA, DANAS DVA NAJPOZNATIJA RIJALITIJA SE ZOVU UPRAVO - VELIKI BRAT ( 1984) I FARMA ( ZIVOTINJSKA) STO POKAZUJE DA JE  ORVEL PREDSKAZAO NASU BUDUCNOST! 
Jezik političara kreiran je tako da laži zvuče iskreno, a ubistva poštovano. Oni daju privid čvrstine čistom vetru. U našem vremenu ne postoji takva stvar kao što je “držati se dalje od politike”. Svi problemi su politički problemi, a politika je mešavina laži, utaje, gluposti, mržnje i šizofrenije... I sada se mislite kakve veze ima politika sa nasom gladnom decom. I  nema to veze sa materijalnom stranom. To sto nemamo novca doduse zavisi od politike takodje, ali ovde je politika o kojoj nikada nisam pisala ( ni sada necu)  uzeta u drugom kontekstu. Zelim da kazem da je politika kljucna u igri prestola, gladi i smrti! Da se ne bi bavili finansijama ( jer ne znaju kako da objasne krizu) narodu je dato da se bavi globalnom  pandemijom. Gladna deca koja su verovatno gladnija nego ikad vise ne mogu da dobiju paznju ni politicira, ni javnih licnosti, ni muzickih zvezda. Band Aid usprkos tehnologiji koja bi mogla da poveze ceo svet ( kao ova pnademija) niko ne peva ni za ciju decu na svetu! Tuzno, ruzno, zalosno, strasno... Pa ta deca nisu nestala, tu su oko nas i treba im pomoc. Samo da pomenem da ih ne ugrozava samo glad nego mnoge stvari, ali zadrzacu se sada samo na gladi jer covek tako funkcionise - mora da jede da bi ziveo uopste!
Pored pomenute činjenice da nas “Veliki brat posmatra” preko društvenih mreža, što je  potvrdio i slučaj Edvarda Snoudena, u romanu “1984”  (Orvel) objavljenom  otprilike u ovo vreme davne 1949. godine, svi su posmatrani preko modernih uređaja. Svaki izraz lica je pomno praćen ne bi li se otkrilo da li neko eventualno planira da učini nešto loše. U istoj knjizi najveći strah koji pisac iskazuje jeste onaj o nestanku individualizma i slobodne reči, što simbolizuje kroz jednu partiju koja kontroliše sve.
Po istom principu danas velike korporacije prate kretanje kupaca kako bi analizirali navike i smislili način da ih ubede da kupuju još više. Na internetu nam se “niotkuda” pojavljuju oglasi o stvarima koje smo pre toga pretraživali. Kamera ili mikrofon na računaru mogu da uključe bez našeg znanja, dakle – Veliki brat nas posmatra.U romanu “1984” pisac veli: “Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć”. E sada malo razmisljajte. Kontrola je izmisljena radi upravljanja ljudima. To znamo. Potrosacko drustvo funkcionise samo preko  marketinga ( pracenja drustvenih mreza  i slicno). Deca samo na TV-u mogu da vide sve vrste sladoleda. Drustvo i drzava su tu da iznesu ponudu. U ovom slucaju jako bezobraznu ( ne onu bezobraznu ponudu nazalost), jer vecina dece ne moze da kupi sladoled. A ni mnogo toga drugog. I tako se opet vracamo na politiku, hteli ili ne. Uplasite decu ( majke, oceve, babe, dede, tetke ) sve ljude da ce tesko preziveti ovu pandemiju. Kad nekako prezive ( sto je verujte veoma lako), od straha kojim su kljukani mesecima srecni su sto su zdravi i zivi i GLADNI! PA NE DA NISU NESTALI SVI PROBLEMI NASTANKOM PANDEMIJE NEGO SU SE STVORILI NOVI I NOVI  I NOVI!
U istoj knjizi Ministarstvo istine je zaduženo za vesti, cenzuru i, naravno, laži. Što je slika i prilika današnjih medija, u kojima dominira svesno izvrtanje informacija, a preplavljeni smo rijaliti TV sadržajima koji nam odvlače pažnju od istinskih problema, a među kojima su najpoznatiji oni kojima je kumovao upravo Orvel – “Veliji  brat” i “Farma”. Dok uporedo sa mukom zarađeni novac, pritisnuti reklamama, trošimo na stvari koje nam i ne trebaju, jedemo sintetičku hranu…
 Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost”, napisao je Džordž Orvel, a mi se svakodnevno srećemo sa prekrajanjem istorije, pa se čak i na zvaničnim internet stranicama različitih institucja moguvideti različiti podaci, tumačenja događaja, kako iz bliske nam, tako i dalje istorije, sa zaključcima koji su čak i dijametralno suprotni. Dok udžbenici istorije često nude pogrešne, površne, jednostrano napisane informacije u skladu sa aktuelnom politikom.
“Sve životinje su jednake, ali neke životinje su više jednake nego druge” citat je iz njegove “Životinjske farme”, što gledamo skoro svakodnevno.O tome da bi svi trebalo da budemo jednaki govore pozitivni zakoni, međutim jasno je da za političare, biznismene, crkvene velikodostojnike koji voze džipove, ne važe zakoni kojima podležu obični smrtnici. Paragrafi su očigledno rastegljivi, pa su tako neki jednakiji od nas ostalih. O ovome upravo pricaju  dva najmocnija coveka danas Tramp i Putin. Tako sam bar obavestena ovih dana . Da su krenuli  u obracun sa Dubokom drzavom ,da bi postigli jednakost svih ljudi.  I dok ponovo pisem ove reci ( pisala sam vec dva tri bloga o ovom velikom dogadjaju) sve mi dalje lici na bajku. A kad smo kod toga  deca su i u bajkama sama i gladna!
Da li ce se ponovo okupiti drustvo ljudi koji zaista razumeju da je GLAD DECE najveci svetski problem i krenuti da pricaju o tome i da kao onda snime pesmu koja ce postati simbol pomoci gladnoj deci sveta.
Da se vratim na onu recenicu :Neznanje je moc! E pa ta je recenica mnogo bolja za ovo vreme u kome zivimo. Zato se izvinjavam sto sam u mojim blogovima cesto ponavljala : Znanje je moc!  Pogresila sam.
Danas svako ko je mocan ( citaj bogat) pravi se da ne postoje gladna deca. I srecan je jer kao ne zna! Tako umiruje svoju savest  i cuva svoje bogatstvo za sebe. I dzabe ovolika obavestenost. Neke informacije i ne postoje, a i ako ih ima ljudi se prave da ih nisu culi!
Ne raspolazem trenutno novijim ciframa, ovo su od pre  tri cetiri godine. Recimo u  Juznom Sudanu  je gladno  skoro milion dece do 5 godina  ( toliko gladno da bi mogli da umru). U Srbiji od 36.000 korisnika narodne kuhinje svako  trece je dete. Na svu srecu kod nas deca ne umiru jos od gladi! A procenjuje se da je cak 200.000 dece gladno u Srbiji.
Da se nadovezen na gladnu decu. Deca koja su gladna imaju oslabljen imunitet i podloznija su razboljevanju!
I UMESTO DA SE I POSLE PANDEMIJE OPET PRICA O NOVOJ PANDEMIJI I VAKCINI ZA KOJU SE UZGRED  DAJU NEVEROVATNE CIFRE ( ETO I MI DALI 2 MILIONA EVRA) MISLIM DRZAVA SRBIJA DALA ZA VAKCINE KOJE CE MOZDA POMOCI A MOZDA I ODMOCI. I DA OD PRE NEKI DAN TESTIRAJU LJUDE U SRBIJI. CELE PORODICE OKO 17.000 . KOLIKO TO KOSTA. PA OPET IZBORI KOJI KOSTAJU ZAISTA MNOGO I TAKO DALJE.  KOLIKO LI JE TO OBROKA I SLADOLEDA ZA NASU GLADNU DECICU SIROM SVETA , PA I U SRBIJI!  I DZABA GA BILO I TA PRICA O CIPOVANJU KROZ VAKCINE I NADZORU! PA NEK NAS GLEDAJU KAD VEC ZELE, A DA NAS KONTROLISU? PA ODAVNO TO RADE. ZATO CEMU BRIGA JOS I OKO TOGA!
P.S. I DRUGE DRZAVE TROSE ISTO KAO I MI ZA OVAKVE GLUPOSTI! A NE ZA HRANU ZA DECU!