ZAGADJENJE ZVUKOM

 OD SVIH ZAGADJENJA ZAGADJENJE ZVUKOM NAJMANJE PRIMECUJEMO I MISLIMO DA JE NAMAJMANJE STETNO PO NAS. ZAGADJENJE VAZDUHA I OKOLINE KAO I MNOGA DRUGA ZAGADNJENJA ( MEDIJI, RIJALITI PROGRAMI, POLITIKA I OSTALO) SU VRLO VIDLJIVI DOK BUKU I NE PRIMECUJEMO STO JE VRLO ALARMANTNO.

Ljudi na različiti način doživljavaju buku: u bučnoj proslavi kod suseda će jedan gristi jastuk od muke i zvati policiju, a drugi će spavati kao jagnje. Ali kod određeno nivoa buke više niko je ne može prečuti. Jer, odavno je poznato da buka ne škodi samo čoveku, nego i životinjama i biljkama. Ipak, buke je sve više – i u gradovima i izvan njih.

Isto tako je medicinski poznato da ne postoji buka „koju više ne čujemo“. Čak i ako se neko „navikao“ na povišen intenzitet zvuka – bilo od bučne saobraćajnice ili razglasa koji trešti u kafiću, naš mozak to itekako čuje i reaguje uzbunom.Drugim rečima, osoba je u stresu i to se onda odražava na čitav niz telesnih procesa, od povišenog krvnog pritiska pa do dijabetesa ili čak srčanog udara, navodi DW. Procene govore da je 48.000 slučajeva srčanih oboljenja i 12.000 prevremenih smrti godišnje zapravo posledica trajne i velike buke.

Praktično u svim velegradima sveta može se izmeriti ne samo trajna, nego i povremena ekstremno jaka buka. Tako je na primer 90 odsto korisnika javnog prevoza Njujorka izloženo buci koja značajno premašuje granicu gde je verovatno nepovratno oštećenje sluha.

Povrh toga, buka je i oblik socijalne nepravde, kaže nam Tomas Mik koji je nadležan za zagađenje zvukom u nemačkom Zavodu za životnu sredinu: „Ako su stan ili kuća na nekoj glavnoj saobraćajnici, onda je i stanarina niža. To znači da ljudi koji nisu toliko imućni češće žive na bučnim ulicama.“ Tako je to širom sveta: porodice plitkog džepa će živeti u blizini fabrika, odlagališta otpada ili saobraćajnica pa će već zbog toga biti izloženi većoj buci nego imućni građani. A kako je utvrdio izveštaj razvojnog programa Ujedinjenih nacija, ta socijalna razlika je često istovetna i s pripadnošću određenoj etničkoj grupi.

Buka svake vrste je ozbiljno i teško zagađenje jer ne pogađa samo ljude. Sve je više istraživanja koja pokazuju da buka otežava život životinja i katkad ih tera na promenu ponašanja. Neke promene su bizarne: na primer ptice senice koje žive u gradovima Evrope pevaju glasnije nego ptice koje žive u šumi.

Promene glasa se mogu utvrditi i kod insekata ili žaba koji prebivaju u blizini autoputeva. No takav pokušaj sporazumevanja ne razumeju uvek i drugi pripadnici te vrste tako da onda ne nalaze partnera za parenje. Druga opcija je ona koja se može utvrditi kod žaba u Bogoti: one slušaju buku velegrada i kad čuju da je malo tiše, tek onda otvore usta. Bilo kako bilo, za Mika ta buka znači kako je „poremećeno razmnožavanje, a buka ometa i pravovremeno otkrivanje grabljivica. To znači da je čitav njihov životni prostor snažno i negativno uslovljen bukom.“ Tu životinjama ne pomaže čak ni život u nacionalnim parkovima: kako je utvrdilo jedno istraživanje u SAD, u preko pola nacionalnih parkova se u proteklim godinama udvostručio nivo buke. Jedan uzrok su putevi, ali tu je i eksploatacija nafte, gasa i drugih rudnih bogatstava, baš kao i drvna industrija.

Prema pomenutom izveštaju Ujedinjenih nacija, problem buke u gradovima bi se mogao donekle prigušiti s više zelenila, pre svega stabala i grmlja – a ujedno bi to pomoglo boljoj klimi u urbanom području.

Nemački stručnjak za zvučno zagađenje je tu radikalan: da, zelenilo nešto guši i raspršuje zvuk, ali buka i dalje postoji. Za njega, jedino pravo rešenje je ili akustična izolacija životnog prostora i stalno zatvoreni prozori – ili bitno manje saobraćaja u gradovima.

U Francuskoj se trenutno isprobava „zvučni radar“ kojim bi se mogla utvrditi posebno bučna vozila. Ali tu su i automobili iz kojih trešti muzika tako da će u Francuskoj u dogledno doba takav prekršaj značiti kaznu.

Romantična je predstava pre svega urbanih stanovnika da je u prirodi tiho. Nipošto nije: ne samo da grmljavina ili talasi olujnog mora lako mogu premašiti decibele putničkog aviona, nego su i raspevane ptice ili šuma po vetrovitom danu zapravo bitno većeg zvučnog intenziteta nego automobil.

Ali tu je i medicinski fenomen: takva vrsta buke ne samo da ljudima ne smeta, nego ih čak smiruje. 

Svaki nezeljeni zvuk koji intenzitetom, trajanjem ili
na drugi način nanosi štetu ljudima ili zivom svetu.

 Uzletanje aviona (150)     

Pneumatski čekić (120)          prag bola 135

Rok grupa (110)                      neprijatnost 110 
Prelet aviona 300m (100)
Intenzivan saobraćaj (90)        ostecenja pri duzem                                                            izlaganju 88
Veš mašina (78)
Prosečan saobraćaj (70)            smeta vecini ljudi 80
Razgovor (60)
Dnevna soba (45)                    postaje nametljiv 65
Biblioteka (35)
Šapat na 5m (30)
Studio (20)
Padanje lišća (10)

 Neka od istraţivanja:
– oštećenje sluha u SAD - sa 12 godina 5%,
sa 15 14%, sa 18 20%
– fabrički radnici 2 puta veći procenat od
administrativnih
– izlaganje 1h muzici od 92 dB podiţe prag
čujnosti za 10-40dB
Problemi počinju izmeĎu 80 i 90 dB
Oštećenje dlačica koje stimulišu nerv

Zvuk jačine 120-150 dB izaziva teške poremećaje,
ali čak i 70 dB izaziva efekte
Buka i glasni zvuci utiču na simpatički sistem,
koji prigušuje “manje vaţne” telesne funkcije;
smanjenje pulsa, promena ritma srca
Lučenje hormona hipofize:
– povećana osetljivost na adrenalin
– povećanje nivoa šećera u krvi
– prigušenje imunosistema i detoksikacije u jetri.

Buka se meša i utiče na konverzaciju
Dovodi do stresa: radnici u bučnim pogonima
imaju mnogo više društvenih problema
Utiče na san i time posredno na
emocionalnu stabilnost
Ljudi se fiziološki i psihološki
ne mogu prilagoditi buci
Tolerancija prema različitim vrstama zvukova
nije ista.Automobilski transport:
– motor sa izduvnim sistemom
– gume
– otpor vazduha 

Zeljeznica i metro
Avionski transport
Mašine i uredjaji
Gradska i kućna buka

.

Kontrola i smanjenje buke

Troškovi usled smanjenja produktivnosti i
efikasnosti zbog buke 4 mlrd $ (u SAD još 70-ih)
4 načina za smanjenje buke:
– modifikacija procesa koji proizvode buku
– izolacija uredjaja koji stvaraju buku
– izolacija prijemnika
– dislociranje izvora buke
U svetu i kod nas postoje pravilnici koji regulišu
dozvoljeni nivo buke

Pre pola veka Svetska zdravstvena organizacija je buku svrstala u grupu zagađivača, a zagađenje bukom se smatra pretnjom javnom zdravlju.

Svaki treći pojedinac je iznerviran tokom dana, a svaki peti ima poremećen san noću zbog saobraćajne buke, pokazuju rezultati studije Svetske zdravstvene organizacije. Oni koji su hronično izloženi visokim nivoima buke, posebno na radnom mestu, imaju povećan rizik od narušavanja zdravlja. Gradska buka i život u tim bučnim gradskim sredinama nosi sa sobom povećan rizik od različitih zdravstvenih problema, kako kod dece tako i kod odraslih. Oni se kreću od problema sa učenjem, pažnjom, koncentracijom, mišljenjem i slično, preko problema sa spavanjem, pa sve od nekih efekata koji će se pojaviti u kasnijem životnom dobu, kao što je uticaj na srce i na krvne sudove“, objašnjava prof. dr Katarina Paunović sa Instituta za higijenu sa medicinskom ekologijom, Medicinskog fakultet u Beogradu.

U gradovima, 80 odsto buke stvara saobraćaj.

„Sve ulice i saobraćajnice su peta zona gde je dozvoljeni nivo buke 65 decibela danju, 55 decibela noću. Te granice znaju da budu prekoračene na kritičnim tačkama“, ističe Milan Konatarević, inženjer zaštite životne sredine u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograda.

U Beogradu se nivo buke meri na 40 mesta. Srednja izmerena vrednost u prepodnevnom špicu u jednoj od najprometnijih ulica je 68,3 decibela, tri decibela iznad dozvoljene granice.

Bukom je ugroženo više od 50 odsto evropskog stanovništva, a oko 16 procenata živi u, takozvanim, „crnim akustičkim rupama“. Buka iznad 90 decibela može da dovede do oštećenja sluha. Na 140 decibela prestaje slušna osetljivost i javlja se bol.

„Svaki komercijalni objekat ima obavezu da vrši monitoring svog uticaja na životnu sredinu, a to uključuje i buku. Kada kafić napravi živu svirku, oni su obavezni da pozovu jednu od akreditovanih laboratorija, što uključuju i Gradski zavod za javno zdravlje, koja će izaći na teren i izvršiti evaluaciju tog sistema, i propisati do kog nivoa oni mogu koristiti taj sistem, na toj lokaciji, i u toj situaciji. Ako imate pritužbu na buku, prva i osnovna stvar je da pozovete ekološku inspekciju ili komunalnu policiju“, ističe Konatarević.

Neke od mera predviđenih Zakonom o zaštiti od buke su raspored infrastrukture industrijskih i stambenih zona i objekata, planiranje saobraćaja, kontrola izvora buke i akustičko zoniranje.

„Uvođenje ovih specifičnih mera da se smanji nivo zvuka koji proizvodi određena mašina, aparat, vozilo, da se smanji način izlaganja tom zvuku, uvođenjem zelenih zona, zelenih površina i da se naročito vodi računa o promeni vremena izlaganja tom neželjenom zvuku, odnosno da se smanji to naše izlaganje, naročito u toku noći“, naglašava profesorka Paunović.

Najvise me brine ona buka koju ne cujemo ,a koju proizvode ove silne mreze mobilnih telefona i interneta. Ta buka je mnogo opasnija od one koju cujemo,a o tome niko ne prica.

NE ZNAM KAKO  SE VI BORITE PROTIV BUKE. MOZDA NISTE NI SVESNI NASE IZLOZENOSTI BUCI.MISMO SVESNI ONIH NISKIH FREKVENCIJA IZ NASIH  MOBILNIH TELEFONA. KAKO SE BORITI  PROTIV ZAGADJENOSTI ZVUKOM? ZAISTA NE ZNAM, ALI ME MNOGO BRINE! MISLITE O OVOME. POSTANITE SVESNI NASIH ZIVOTA U OVOM NOVOM SVETU. CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA UZIMA PREVELIKI DANAK COVECANSTVU!

 

BUREGDZIJA

 ZA SRBE BUREK JE IZVOR SRECE BIO  PRAZAN,  SA SIROM ,MESOM ILI SADA VEC BEZBROJ VARIJACIJA. ZA BOSANCE BUREK JE SAMO ONAJ SA MESOM. BILO KAKO BILO MAJSTORA ZA PRAVLJENJA BUREKA NA ZALOST  IMA SVE MANJE.

Sve je manje zanatlija, a mislim da nikada ne bi trebala da prestane potreba za njima. Usprkos vrhynskoj tehnologiji "rucni rad" je neprikosnoven.

Burek u ovom slučaju, jer upravo je posao buregdžije među prvih deset najdeficitarnijih zanimanja za koje poslodavci daju i po 180.000 dinara mesečno.

Iako je činjenica da je sve manje pekara koje ručno proizvode svoj burek, to ne čini buregdžije manje traženim na tržištu rada. Šta više, broj buregdžija toliko je smanjen da nimalo nije neobična situacija da većina njih radi u dve ili više pekara.

Potrebno je najmanje šest meseci ili godinu dana da u potpunosti savladate sve što treba. Neophodno je da osetite kore pod rukom, da ih pokidate u velikom broju pre nego što napravite dobar burek - tvrde iskusne buregdžije koji kažu i da je reč o fizički izuzetno napornom poslu, pa se malo mladih odlučuje da postane majstor za bureke.

- Potrebno je mnogo stajati u mestu, razvlačiti kore iznad glave, neophodna je fizička snaga i zbog toga nema mnogo žena koji se bave ovim poslom, iako su one generalno mnogo spretnije sa razvlačenjem kora - kaže vlasnik jedne pekare.

Malo koji iskusni buregdžija će raditi za unapred dogovorenu fiksnu platu. Takav dogovor je na njihovu štetu, pa se većina opredeljuje da radi po napravljenoj tepsiji.

Prema nekim informacijama na koje smo naišli, cena po tepsiji se kreće od 80 do 100 dinara, a dobar majstor može da napravi preko 60 takvih tepsija za puno radno vreme od osam sati.

Računica je dalje vrlo jednostavna, pa tako za minimalni tempo rada za jedan dan može da se zaradi oko 5.000 dinara. Što na mesečnom nivou iznosi oko 100.000 dinara za one koji ne rade vikendom, a takvih u ovom poslu gotovo da nema.

Ako je suditi po tome koja zanimanja su najtraženija i najplaćenija, može se zaključiti da dobrih stručnjaka uvek fali, bilo da je reč o visoko obrazovanim ljudima iz rastuće IT industrije ili majstorima sa zanatom "u rukama". 

To i ja kazem. Nema potrebe da nestane zanat zbog tehnologije. Mogu oni vrlo dobro da se dopunjuju.

Za burek bi moglo da se kaže da je omiljena srpska hrana. Jedu ga svi: stari, mladi, deca... Pre svega za doručak, ali i za večeru.

Mnogi, posebno mlađi, reći će vam da je idealan obrok kada se noću vraćate kući iz grada. Međutim, pravih, dobrih majstora za burek sve je manje. U proizvodnji se sve više koriste mašine. Tako je svuda u Srbiji, pa i u Nišu, srpskoj prestonici bureka, prenosi KCN online.

Marko Grozdanović je pekar, buregdžija. Nišlije vole burek koji on pravi, pa je pekara uvek puna mušterija. Za njega ovaj posao nije naporan i nema neke posebne tajne.

Marko je veoma mlad, ali je imao sreće da može da otvori svoju pekaru i da radi za sebe. Za svoje kolege, buregdžije, kaže da su u Nišu veoma tražene, da rade uglavnom na procenat i da je zarada za sve uglavnom ista.

Marko kaže da je zarada 60 dinara po tepsiji.U niškoj Prehrambeno-hemijskoj školi već decenijama se obrazuju učenici za posao pekara. Sa nekoliko odeljenja spalo se na samo 15 učenika po godini, što je, kažu iz Unije privatnih pekara niškog regiona izuzetno malo Majstori pekari najčešće odavde idu za Sloveniju, u poslednje vreme i odmah nakon završene škole iako su njihove zarade, za niške uslove, prilično dobre. Prema nekim istorijskim izvorima burek je na Balkan prvo sitgao upravo u Niš, kada se znameniti istambujlski pekar Mehmed Oglu 1498. godine doselio ovde.

Burek je nastao u Anatoliji u ranom periodu Otomanske imperije. Vrlo brzo se proširio i na ostatak otomanskog carstva i brzo je prihvaćen kao jedno od popularnih jela. Na naše prostore je došao 1498. godine. Naime, kad su nas Turci osvojili ideja im nije bila samo da nas pokore vojno, već i kulturno. Tako su počeli da nam plasiraju svoju kulturu, pa i namirnice. No, nismo lepo prihvatili njihov tradicionalni burek. Nije odgovarao našem ukusu.

Da bi se burek spremao i na teritoriji pokorene Srbije (koja je tada obuhvatala značajan deo Balkanskog poluostrva), doveli su u Niš 1498. poznatog burek majstora iz Istambula, Mehmeda Oglu. Proveo je neko vreme u Nišu i spoznao ukus i senzibilitet našeg naroda, pa je napravio okrugli burek. Baš isti burek kakav i danas poznajemo.

Današnji burek je, dakle, izmišljen u Nišu.

A bosanci misle da su oni pravi majstori za burek. Sto se tice nasih Srba koji masovno odlaze u Sloveniju  i to ne samo buregdzije nego mnoge zanatlije ne treba se cuditi  jer Slovenija je prepoznala prave vrednosti. Mi Srbi to nikada necemo nauciti. Bas je to velika steta po nas.

Za razliku od srpskog bureka koji je okrugao, seče se na četvrtine a može biti od sira, mesa i zelja, bosanski burek je isključivo sa mlevenim mesom dok se tanke kore umotavaju, a isto jelo sa sirom zove “sirnica”, a sa zeljem “zeljanica”. Takođe, u Bosni i Hercegovini se za burek koristi mast biljnog, a u Srbiji uglavnom životinjskog (svinjskog) porekla.

Oba jela se takođe prave i u Hrvatskoj i Sloveniji, Makedoniji i Crnoj Gori gde su ih doneli uglavnom albanski i bosanski pekari. Ovo masno slojevito jelo od testa se na različite načine sprema i u mnogim drugim zemljama koje su nekad bile u sastavu Otomanskog carstva.

 

BUREK

Postoji jednа stvаr pred zoru, kojа se ne može nаći nigde nа svetu sem u Beogrаdu; uzаlud je trаžiti i po pаriskom Klinjаnkuru, rimskom Trаstevereu i po gаstronomskom kvаrtu u Briselu pokrаj Grаn plаsа – to je burek!

Običаn burek sа sirom koji se u zoru jede stojeći, iz mаsne hаrtije kod privаtnih pekаrа po čuburskim strаćаrаmа ili u mrаčnoj Sаrаjevskoj ulici – burek s kojim se ulаzi u novi dаn, vreo i mаstаn, iz čijih korа u hodu ispаdаju grudvice istopljenog sirа, pomoću kojih ćemo se uskoro poput Ivice i Mаrice, vrаtiti do pekаre u koju smo ušli rаzgrnuvši аlkoholne mаgije.

Trebаlo bi jedаnput popisаti nаjboljа mestа nа kojimа se izjutrа može jesti burek sа sirom u društvu zаjаpurenog bunovnog pekаrа i dаmа u ružičаstim plаstičnim bundаmа boje pаpаgаjevog perjа i otežаlih, bezvoljnih pozornikа nogu oteklih u čizmаmа. No jedno se pouzdаno znа: ni nаjboljа ekipа „Mišlenovog vodičа“ ne bi uspelа dа popiše sve beogrаdske buregdžinice, jer se one rаđаju potpuno neočekivаno i nepredvidljivo nа nаjrаzličitijim mestimа.

Jedno je provereno: onаj ko ne poznаje Beogrаd ne bi trebаlo dа kupuje burek jedino nа onim mestimа kojа više liče nа butike zа testo nego nа pekаre, tаmo gde u izlogu vidi kroаsаne i frаncuske bаgete, hleb koji liči nа kolаče i izаfektirаne kifle, tаmo, gde pored burekа, čаk ni hаrtijа nije mаsnа, kаo što Bog zаpovedа.

A hаrtijа je veomа vаžnа. U buregdžinici vаm postаvljаju uvek čuveno hаmletovsko pitаnje: „Zа ovde ili zа poneti?“ Ako kаžete zа ovde, ondа jedete burek nožem i viljuškom iz plаstičnog tаnjirа koji pаmti i bolje dаne, аli kаd kаžete zа poneti, ondа uživаte u veštini dа jedući burek nа ulici ne pojedete i mаsnu hаrtiju.

Burek sа sirom! Kаkаv burek sа sirom, pitаće Bosаnci, koji su burek nаsledili od Turаkа, а ovi od Persijаnаcа. Ono što mi u Beogrаdu zovemo burek sа sirom, zа njih je pitа sirnicа. Imаju još i pitu zeljаnicu, pitu krompirušu, bundevаru i pitu „nаko“, što znаči prаznu pitu sаmo od jufki, iliti korа. A burek je, znа se, burek. Sve su pite pite, а burek je pitаc i on je od mesа.

Rаfinirаni Turci imаju cigаr-burek, smotаk testа i mesа, ne veći od „hаvаne“ i on se ne služi kаo glаvno jelo, već kаo predjelo uz piće. Srbijаnci i prečаni, opet, neguju gibаnicu, kojа se nаlаzi između pite sirnice i neke vrste lаzаnje.

Ali, burek nije sаmo jelo; on je više od togа: on je rituаl, tip životа, nostаlgični komаd ukusа koji nećete nаći nigde sem u svom grаdu i kogа ni nаjboljа domаćicа neće moći dа ispeče, mа koliko bilа veštа. Burek je jutаrnjа poezijа; jeli smo gа i kаd smo bili nаjsiromаšniji, а dа nаm se nije ogаdio, а jedemo gа i od kаd smo se okućili i od kаdа nаm lekаri zаbrаnjuju nešto tаko mаsno.

On je nаš sаn dаleko u tuđini, а i nаš povrаtаk kući, jer nаm gа već prvog jutrа, kаdа se probudimo u Beogrаdu i sednemo zа stаri kuhinjski sto kevа donese od buregdžije sа ćoškа i to u mаsnoj ‘аrtiji, jer znа dа to volimo.

MOMO KAPOR

KOLIKO JE TO LEPO MOMO KAPOR OBJASNIO. TU NASU LJUBAV PREMA BUREKU. I KAKO ONDA DOZVOLJAVAMO DA NAM BUREGDZIJE ODLAZE U SLOVENIJU ILI GDE VEC , I DRUGIM LJUDIMA PRUZAJU UZIVANJE UMESTO NAMA? BAS NE UMEMO DA CENIMO OVAKO BITNE STVARI. VREDNOST BUREKA JE NEPROCENJIVA ZAPRAVO.  DA LI CE MOC NOVCA UCINITI DA OVAJ ZANAT OPSTANE VIDECEMO. AKO USPRKOS SVEMU NESTANE, E PA ONDA NAM TAKO I TREBA. UZGRED,ZAMOLILA BIH BUREGDZIJE DA ODUSTANU  OD EKSPERIMENATA , JEDVA NEKAKO PREZIVEH PICA BUREK, PA ONAJ SA EUROKREMOM I PLAZMOM, PA SE MOJAVIO HAM BUREK (HAMBURGER U BUREKU), PA NAJNOVIJE SARMA U BUREKU. NEMOJTE MOLIM VAS. ZAUSTAVITE SE NA STAROJ PRICI" PRAZAN, SA SIROM I SA MESOM  - TO JE BUREK1

AKRONIMI

 AKRONIMI ILI SKRACIVANJE RECI NA NEKOLIKO SLOVA ILI CAK NA SAMO POCETNA SLOVA. NEKADA SU LJUDI TO RADILI JER JE PAPIR BIO SKUP. DANAS RADE ZATO STO NEMAJU VREMENA. MEDJUTIM, MENE BRINE DA SE AKRONIMI NE PRETVORE U NIZOVE BROJEVA .JER AKO JE COVEK SAMO NIZ BROJEVA STO ONDA NE BI BROJEVIMA I KOMUNICIRAO? STRASNO! NE VOLIM STO DANAS LJUDI KORISTE AKRONIME I U RAZGOVORU A NE SAMO U SMS PORUKAMA GDE JE JEDNO S OZNAKA ZA KRATKO!

Toliko nam se svima žuri da više ni ne komuniciramo normalno. Sada koristimo skraćenice.

 

A-M

2moro-Tomorrow
2nte-Tonight
 
 
AEAP-As Early as Possible
ALAP-As Late as Possible
ASAP-As Soon as Possible
ASL-Age / Sex / Location?
 
 
B3-Blah, Blah, Blah
B4YKI-Before You Know it
BFF-Best Friends, Forever
BM&Y-Between Me and You
BRB-Be right Back
BRT-Be right There
BTAM-Be that as it May
 
 
C-P-Sleepy
CTN-Cannot talk now
CUS-See You Soon
CWOT-Complete Waste of Time
CYT-See You Tomorrow
 
 
E123-Easy as 1, 2, 3
EM?-Excuse Me?
EOD-End of Day
 
 
F2F-Face to Face
FC-Fingers Crossed
FOAF-Friend of a Friend
 
 
GR8-Great
 
 
HAK-Hugs and Kisses
 
 
IDCI-Don't Care
IDKI-Don't Know

ILU / ILY-I Love You
IMU-I Miss You
IRL-In Real Life
 
 
J/K-Just Kidding
JC-Just Checking
JTLYK-Just to Let You Know
 
 
KFY-Kiss for You
KMN-Kill Me Now
KPC-Keeping Parents Clueless
 
 
L8R-Later

 

 

MoF-Male or Female
MTFBWY-May the Force be with You
MYOB-Mind Your Own Business 

N-Z

N-A-Y-L-In a While
NAZ-Name, Address, ZIP
NC-No Comment
NIMBY-Not in my Backyard
NM Never Mind / Nothing Much
NP-No Problem
NSFW-Not Safe for Work
NTIM-Not that it Matters
NVM-Never Mind
 
 
OATUS-On a totally Unrelated Subject
OIC-Oh, I See
OMW-On My Way
OTL-Out to Lunch
OTP-On the Phone
 
 
P911 Parent Alert
PAL-Parents are Listening
PAW-Parents are Watching
PIR-Parent in Room
POS-Parent over Shoulder
PROP(S)-Proper Respect / Proper Recognition
 
 
QT-Cutie
 
 
RN-Right Now
RU-Are You
 
 
 
 
SEP-Someone else's Problem
SITD-Still in the Dark
SLAP-Sounds like a Plan
SMIM-Send Me an Instant Message
SO-Significant Other
 
 
TMI-Too Much Information
 
 
UR -our / You are
 
 
W8-Wait
WB-Welcome Back
WYCM-Will You Call Me?
WYWH-Wish You Were Here
 
 
XOXOXOX-Hugs, Kisses, ...

SAD MALO NASIH SKRACENICA
 
 

<3- Srce-

 

3PUJEŠ - Tripuješ

 

5AK - Petak

 

AJ - Hajde

 

APP - Ako prođe, prođe

 

BZVZ - Bez veze

 

ĆĆ - Ćao, ćao

 

ČJMS - Čujemo se

 

CMK - Cmok

 

ĐA - Sviđa

 

DNS - Danas

 

GSP - Gledaj svoja posla

 

MSM - Mislim

 

NNČ - Nema na čemu

 

NZM - Ne znam

 

O5 - Opet

 

OZB - Ozbiljno

 

QL - Kul

 

QQ - Kuku

 

ŠBBKBB - Šta bi bilo kad bi bilo

 

TTK - To ti kažem

 

TF - Taj fazon

 

VTP - Volim te puno

 

XTRA - Ekstra

 

ZZMS - Zezam se

Jedan od prvih akronima je svakako ok.

Skraćenica OK je univerzalna i skoro da nema osobe na svetu koja je ne bi razumela. Ipak, postoji nekoliko teorija koje je pravo značenje ove reči

Okej, O.K. ili OK, je reč koja potiče iz angloameričkog engleskog jezika. Njeno preneseno značenje je da je sve u redu. Izraz se smatra jednim od najpopularnijih na svetu, a koristi se u mnogim jezicima, uključujući i srpski.

Poreklo reči

Kako portal Telegraf.rs navodi,  Poreklo ove reči nije sasvim poznato. Postoji veliki broj manje ili više uverljivih teorija. Gestikulacija reči OK prstima se iskazuje tako što palac i kažiprst formiraju krug. Međutim, u raznim svetskim regijama se znak različito tumači. U Južnoj Americi ovaj gest može imati uvredljiv ili vulgaran značaj.

Prvo korišćenje

Prvo poznato pismeno korišćenje reči OK se dogodilo u “Boston morning postu” 23. marta 1839. u rečenici: “He…would have the “contribution box”, et ceteras, o.k. – all correct – and cause the corks to fly, like sparks, upward.”

Razlog da se “all correct” ne piše skraćenicom AC nego OK potiče iz mode tih godina. Namerno pravopisno netačno napisane skraćenice “oll korekt”, kao i KY za “no use” (know yuse) – nema svrhe.

Nastanak skraćenice

Nastanak skraćenice nije tačno poznat. Sve interpretacije prvo moraju uzeti u obzir dokaze iz 1839. Postoje nekoliko teorija šta skraćenica OK znači.

Prva je vezana za severonameričke vojnike kojima je OK služilo kao skraćenica za “Known order”, rutinsku potvrdu za određenu naredbu. Drugo objašnjenje takođe dolazi iz područja vojske. Prema tom tumačenju OK stoji za “zero (0) killed” (nula ubijenih).

Jedna interpretacija se vezuje za vreme dolaska doseljenika, kada je usled nedostataka pravopisnih veština nastala skraćenica OK. Kada su carinici pitali ljude da li je prtljag u redu, odgovarali bi sa all clear (oll klear), odnosno skraćenicom OK.

Jedan odgovor na pitanje o poreklu dolazi iz zapadne Afrike, prema kome su robovi doneli u Ameriku taj izraz. Ova pretpostavka se temelji na rezultatima istraživanja Dejvida Dalbija, koji je otkrio da u zapadnoafričkim jeziku Wolof postoji reč “woukay”, što znači dobar.

Mogućnost postoji i da OK stoji za skraćenicu “by Order of the King”, ili na srpskom “po naređenju kralja”.

 

Da biste bili deo ovog virtuelnog sveta, nije dovoljno samo ovladati veštinom kucanja i osnovnim računarskim funkcijama, već ste prinuđeni da upoznate jezik korisnika društvenih mreža kako ne biste ostali uskraćeni za mnogobrojne odgovore. Nedostatak vremena, ušteda energije i savremen način života stvorili su niz skraćenica koje se koriste u svakodnevnoj internet komunikaciji. Termin Internet sleng (Internet stenografija, Sajber sleng ili chatspeak) odnosi se na niz skraćenica, akronima, emotikona i sasvim novih reči koje su izmislili korisnici interneta.

Svrha Internet slenga je da se iskaže što više informacija uz pomoć minimalnog broja karaktera. Međutim, iako internet skraćenice štede vreme onom koji piše, čitaocu treba duplo više vremena da napisano razume. S druge strane, kao i sleng u govornom i pisanom jeziku, sleng na internetu je često način da naznačimo kako pripadamo nekoj određenoj grupi.

Homofoni

U ovu grupu spadaju skraćenice , na primer CU (see you)  ili CYA (see ya), i akronimi LOL (laugh out loud ili lots of love), BTW (by the way). Postoje i kombinacije jednih i drugih kao što je CUL8R što znači see you later.

2	4	B	C	I	O	R	U	Y
to / too	for	be	see	eye	owe	are	you	why

Onomatopejski speling

Dobro poznati primer je HAHAHAHAH da označi smeh.

Emotikoni tj. Smajlići

Prikaz izraza lica pravopisnim znacima (ponekad  slovima i brojevima) koji se koriste da naznače raspoloženje i osećanje osobe koja ih šalje.

Leetspeak ili  1337

Reč je o alternativnom  alphabetu engleskog jezika koji koristi razne kombinacije  ASCII karaktera da zamene slova. Na primer, reč Vikipedija moze biti napisana ovako //1|<1p3[)14.

Interpunkcija, velika slova i drugi simboli

Ovo su sredstva koja se uglavnom  koriste da nešto naglase. Gramatička i pravopisna pravila se ređe poštuju na internetu, tako reč  e-mail može biti napisan kao email, a i apostrofi se često izostavljaju tako da John’s book postaje johns book. Velika slova se koriste da označe neku jaču emociju ili iritaciju, kao na primer STOP IT u odnosu na stop it. Boldovana, podvučena ili iskošena slova se takođe koriste u ove svrhe.

 Evolucija jezika u odnosu na internetsku kulturu

Podizanje internet tehnologija , onlajn ćaskanje, slanje SMS poruka, e-pošta i instant poruke omogućilo je oblikovanje načina na koji komuniciramo. Kratke reči, akronimi, fraze i memme skoro pomažu doprinosu razvoju potpuno novog jezika koji definiše internet kulturu.

Danas je takozvani "internet jezik" popularan kao nikada i praktično druga priča koja se koristi među korisnicima interneta.

Izražavanje emocija: Očigledno je da izražavanje emocije kroz pisani tekst može biti teško. Internetske sleng reči i akronimi pomažu vam da kažete ljudima da smo srećni, tužni, zabavni, ljuti, zbunjeni ili iznenađeni. Na primer, "Wowzers" je glupo izraz koji se koristi da prenese iznenađenje . Akronim, "LOL", koji označava "nasmejan glas", jedan je od najčešćih akronima koji se koriste na Internetu. Često korisnici uključuju tekstualne emotikone poput ":)" ili ":(" da predstavljaju izrazita ljudska lica i emocije.

Da biste ubrzali komunikaciju: Živite u svetu zauzetim, i nemate dovoljno vremena za ispuštanje poruke koju želite poslati svojim prijateljima, porodici ili kolegama. Unošenje poruke obično traje duže nego što je verbalno rečeno, zbog čega se koriste internetski sleng i kratke reči kako bi se poruka pisala što brže.

To je brz i zgodan način komunikacije na webu.

Ima dosta sajtova koji popisuju popularne internetske riječi i fraze, ali ništa što se sasvim uporedilo sa Urban Dictionary. Urbani rečnik je bukvalno rečnik za internetski sleng koji svima na mreži može pristupiti.

Urbani rečnik sadrži preko 10,5 miliona definicija Internet slengova. Svako može da predloži i podnese reč i definiciju koju pregledavaju urednici koji se objavljuju na sajtu. Kada se riječ objavljuje, posjetioci mogu pogledati i ocijeniti ih.

Ako naišli na bilo kakve sleng riječi na Vebu, možete skoro biti sigurni da se definicija može pronaći tako što ćete ga potražiti na Web lokaciji Urban Dictionary.

Iako kratka forma i akronimi nam pomažu da brže i lakše obavimo posao, vreme za komunikaciju preko društvenih medija kao što su Facebook, Twitter i slanje SMS poruka na mobilne telefone krivi su za loše pravopisne i gramatičke veštine u vezi sa današnjom omladinom. Na primjer, riječi kao što su " shawty " (što je alternativni oblik "shorty") piše više kao što zvuči u slučajnom razgovoru.

Iako veza između modernog internetskog linga i pogoršanja gramatičkih veština nije zvanično dokazana na naučnoj osnovi, obrazovne institucije u Kanadi i SAD-u videju oštar pad u ispravnom engleskom pisanju.

U članku koji je objavio globus i pošta, engleski profesor i pridruženi dekan na Univerzitetu Simon Fraser izjavili su: Greške interpunkcije su ogromne, a greške u apostrofiranju. Izgleda da studenti apsolutno nemaju pojma o čemu je apostrof. Ništa. Apsolutno niko. "

Skraćenice, mala slova koja treba da se kapitalizuju i zanemarujuća korekcija su druge česte greške koje se kriju za društvene medije i SMS poruke. 

ZNACI KADA SUSPENDUJEMO PRAVOPIS I GRAMATIKU AKRONIMI SU DOBRO RESENJE ZA BRZU KOMUNIKACIJU. RAZUMEMO SE I TO JE NAJVAZNIJE. BRINE ME IPAK KAKAV JE TO JEZIK KOJI NE POSTUJE PRAVOPIS I GRAMATIKU? U NAJMANJU RUKU CUDAN. I ONDA AKO VEC RADI PO SVOJIM PRAVILIMA STO MU TESKO DA PREDJE NA BROJEVE GDE GRAMATIKA I PRAVOPIS NISU POTREBNI!

 

 

 

 

BESNILO, BOLEST, META UNIVERZUM I META LJUDI

DA LI CE SE META LJUDI RAZBOLJEVATI OD BOLESTI ILI BOLESTI? DA LI CE BESNILO KOJE JE PEKIC PREPOZNAO UVEK BITI AKTUELNO? I STA CE RAZDVOJITI VIRTUALNI SVET OD REALNOG? U REDU JE DA SMO U VIRTUALNOM SVETU DOK IGRAMO IGRICE,ALI KAKO BI IZGLEDAO KOMPLET VIRTUALNI ZIVOT TESKO MI JE DA ZAMISLIM. MORAM DA NAPISEM CITAT IZ PEKICEVE KNJIGE 'BESNILO' KOJI U MNOGOME OBJASAVA NASA OSECANJA U VEZI PANDEMIJE KOVIDA-19.

Mark Cukerberg  je metaverzum opisao kao "virtuelna okruženja u koja se može ući umesto da se samo posmatraju putem ekrana", preciznije kao "svet beskrajnih, povezanih virtuelnih zajednica ljudi koji će se tu sastajati, raditi i igrati služeći se različitim uređajima i pomagalima". Čitajući dalje na internetu, nailazi se i na objašnjenje da je to "digitalna stvarnost u kojoj bi ljudi putem avatara

Metaverzum je kombinacija riječi meta i univerzum (svemir). Riječ meta se odnosi na nešto transcendentalno, nešto više razine ili nešto što sve obuhvaća.

Šire govoreći, metaverzum je zbir digitalnih mjesta, unutar kojih su ljudi u interakciji jedni s drugima i tim sustavima. To uključuje sve, od platformi društvenih medija, do videoigara i internetskih stranica za mrežno bankarstvo.

Krajnji doseg metaverzuma bila bi virtualna stvarnost, što danas vidimo u nekim videoigrama. Virtualne stvarnosti, kao ona u filmu Matrix, nisu metaverzumi, budući da ljudi koji se nalaze u njima, ne shvaćaju da su to umjetno stvorene stvarnosti.

Holodek, kao što ga vidimo u Zvjezdanim stazama, blizu je meta-verzumu, jer ljudi znaju da je to virtualna stvarnost. No, svrha holodeka jest da bude ”gotovo stvaran”, dok je metaverzum u cijelosti umjetna stvarnost. 

Smisao iskustva u kojeg bi se osoba mogla potpuno ”uroniti” i opasnosti koje bi takvo iskustvo moglo kreirati, bio je sastavni dio znanstvene fantastike više od stoljeća. Posebice snažan primjer toga je djelo Laurencea Manninga ”Čovjek koji se probudio” iz 1993. Priča govori o čovjeku koji je proveo tisućljeće u umjetno stvorenoj hibernaciji. Između tih razdoblja, doživio je kolaps čovječanstva, budući da se ono sve više oslanjalo na umjetnu inteligenciju, virtualne stvarnosti iSTROJEVE.

Meta ljudi bi mogli da idu na koncerte sa prijateljima ili isprobavaju odeću po radnjama, kao što bi radili u stvarnom svetu". Da li je "Metin" metaverzum jedinstvena ideja tj. da li će postojati samo jedan metauniverzum, da li će to obične ljude približiti ispunjenju i najluđih snova poput hodanja po mesecu ili se novi univerzum(i) stvaraju da bi se dodatno podstaklo bogaćenje već bogatih, s obzirom da je jasno istaknuta komercijalna dimenzija celog poduhvata? Kako ćemo ostati ljudi ako budemo živeli i kao avatari?

Bradburyjev Fahrenheit iz 1953. opisuje još jednu situaciju, koja je blisko povezana s modernim konceptom meta-svemira. U romanu, supruga glavnoga lika ovisna je o ”zidovima salona”. Radi se o sobi unutar koje su zidovi veliki zasloni, na kojima se prikazuju sapunice u kojima ona sama može sudjelovati koristeći slušalice. Koncept se nastavio kroz šezdesete i sedamdesete kroz znanstveno-fantastični žanr pod nazivom ”cyberpunk”. Radi s e o izrazu kojeg je osmislio pisac Bruce Bethke. U tim romanima, korisnici stvaraju avatare i njima putuju kroz digitalni svijet, čineći sve, od igranja igara do putovanja digitalnim prolazima, do digitalne pošte, gdje šalju e-poštu i slično. U isto vrijeme, korisnik doživljava svijet onako kako ga doživljava avatar i može biti u interakciji s različitim stvarima, dok je u isto vrijeme u interakciji sa stvarnim svijetom. 

Koncept putovanja avatara kroz digitalan prostor ono je što razlikuje koncept meta-svemira od manje uranjajuće aktivnosti, kao što je internetska trgovina. Ovaj koncept najviše je napredovao u videoigrama. Primjeri takvih igara su Second Life i World of Warcraft. Second Life je posebno zanimljiva, zbog vrsta osobnih odnosa i okoliša koji se može promijeniti. Obje igre uključuju financijske transakcije s drugim korisnicima. otpunije izražavanje metaverzuma objedinjuje virtualnu stvarnost sa situacijama iz stvarnog života. Na primjer, za vrijeme Covid-19 karantena, neke su škole obavile ceremoniju mature kroz igru Minecraft. Trenutno, neke igre omogućavaju korisnicima trošenje pravog novca za virtualnu odjeću njihovih avatara. U konačnici, metaverzum uključuje mrežu digitalnih lokacija, u kojima bi se korisnici susretali jedni s drugima, išli u škole, na odmore, kupovali prave predmete, pa čak i išli u crkve. 

Je li metaverzum loša stvar? Postoje prednosti. Obrazovanje će biti više uranjajuće i jednako dostupno za sve, sve dok je internetska veza stabilna i ako postoji potrebna tehnologija. Troškovi prijevoza će se smanjiti, jer će ljudi ostajati kod kuće kako bi radili. Šteta za okoliš se može smanjiti, ovisno o tehnologiji koja je uključena. Ljudi si invaliditetima moći će ”putovati” i na virtualan se način uključiti u one aktivnosti u kojima inače ne bi mogli sudjelovati. 

No bez obzira na to, tehnološki stručnjaci upozoravaju da će nastati sve više problema u društvo, kako se metaverzum bude povećavao. Takvi problemi su gotovo samorazumljivi. Kratka priča E. M. Forstera ”Stroj se zaustavlja” iz 1900. govori o opasnostima koje nastaju kada čovječanstvo u potpunosti svoje tjelesne i emocionalne živote podvrgne daljinskom, strojnom podražaju.

U modernom svijetu, ovisnost o videoigrama je stvaran problem. Virtualan svijet samo će pojačati taj problem. Učitelji i nastavnici su primijetili da virtualna interakcija nije ni blizu dovoljna za adekvatan emocionalan razvoj djeteta, u usporedbi s druženjem ”uživo”. Stručnjaci su se znali šaliti da, ako bi čovječanstvo ikada razvilo ”savršeno” osmišljenu virtualnu stvarnost, kao što je holodek u Zvjezdanim stazama, ono bi tada doživjelo kolaps, jer ne bismo radili ništa drugo, osim što bismo boravili u virtualnoj stvarnosti.

Internet stvari, mrežni pristup različitim fizičkim objektima, već je ranjiv na hakiranje. Dok se metaverzum širi, on će također postati sve ranjiviji na isto. Metaverzum će uključivati sve više osobnih informacija, financijskih i zdravstvenih, kojima će pristup moći ostvariti prevaranti. U većini slučajeva, nećemo znati je li ”osoba” s kojom smo razvili virtualno prijateljstvo prava, robot, kradljivac ili netko tko se želi družiti s nama zbog ostalih zlih namjera. 

Postojat će i sociološki problemi. Virtualan svijet filtriran je, ovisno o onome što ljudi žele ili ne žele vidjeti. Ljudi koji žive na internetu neće se suočavati sa poteškoćama susjeda. Neće vidjeti beskućnike u svome gradu. Oni koji ne budu mogli ostvariti pristup internetu imat će većih problema prilikom zapošljavanja. Djeca možda neće dobiti skrb i stupanj socijalizacije koji im je potreban. Čak se i osjećaj za građanske probleme može smanjiti, kako se budemo povezivali u ”plemena” ljudi iz cijeloga svijeta i kako budemo zaboravljali na važnost vlada i naših zemljopisnih domova. 

Biblija naravno ne spominje metaverzum, no sve veći život na internetu predstavlja ozbiljne teološke probleme. Metaverzum bi trebao biti ”utjelovljen virtualni svijet”. No ovo predstavlja kontradikciju u izrazima. Bog nas je stvorio s fizičkim tijelima, u stvarnom, fizičkom svijetu. Nije nas stvorio kako bismo se izgubili u bespućima umjetne, ne-tjelesne egzistencije. Društveni mediji odličan su način kako se možemo povezati s prijateljima, no nikada ne može zamijeniti pravi ljudski kontakt. Obilazak u virtualnoj stvarnosti kroz ljepote naše planete može biti nešto intrigantno, no Bog nam zapovijeda da trebamo biti u interakciji s Njegovim stvorenjima. (Postanak 1, 28) Internetske usluge za upoznavanje mogu dovesti do sretnih brakova, no ti ljudi će se jednoga dana morati sresti uživo. 

Metaverzum nije uzrok za uzbunu ili strah. Bog i dalje sjedi na svome prijestolju. Bog nam i dalje pruža izbor. Možemo donijeti svjesni izbor i otići u crkvu, na objed s prijateljima i otići na posao, dok i dalje koristimo Internet za stvari kao što su komunikacija, kupovina ili bankarstvo. Nesumnjivo je da će se internetske mogućnosti i dalje razvijati. Samo se trebamo sjetiti da ne trebamo ondje živjeti. Mi smo stvarni, tjelesni ljudi, koji žive u fizičkom svijetu, kojeg je stvorio Bog i za kojeg nam je zapovjedio da upravljamo njime. 

Isus nije došao na svijet kao digitalni avatar. Došao je u fizičkom tijelu, umro fizičkom smrću i uskrsnućem otkupio naša fizička tijela. Njegovi sljedbenici provest će vječnost u proslavljenim, ali fizičkim tijelima. Meta-svemir će biti alat, ali nikada ne može biti ”obilan život”, kakvog nam je Bog namijenio. (Ivan 10, 10) "Meta", to jest "Metavers" će, prema najavama, predstavljati revoluciju u funkcionisanju društvenih mreža, gde će korisnici, uz pomoć virtuelne realnosti, moći da se prebace u veštački svet i obavljaju razne svakodnevne aktivnosti. To podrazumeva igranje igara sa prijateljima, ili sa ljudima sa drugog kraja sveta ili animiranim likovima, razgovor uz kaficu, vežbanje u teretani i slično. Za to je potreban VR set, naočare koje već postoje i prebacuju vas u virtuelnu realnost. 

Dakle, u pitanju je sledeći korak u razvoju veštačke inteligencije i još veće "utapanje" u sferu Interneta. U svakom slučaju, mogućnost da mnogo realnije komunicirate sa ljudima je vrlo primamljivo i, ako je suditi po reklamnim spotovima, izgleda moćno. 

Uz pricu o Meta ljudima iz Meta univerzuma svakako ide i prica da nasi "stvoritelji"  (kojima smo mi virtualna igrica na nebeskom kompjuteru) svakako zele da budemo bezosecajni i bespolni ,da svi imamo isti izgled, isto da mislimo - da vise ne postoji ovakva raznolikost ljudi sto ih je mozda smorilo pa nas vracaju na jednostavi

Istraživanje o potencijalnoj šteti koju sa sobom nosi novi digitalni svet pokazalo je da će naša deca provesti otprilike deset godina života u virtualnoj stvarnosti, u proseku oko 2 sata i 45 minuta dnevno!

Danas dve trećine (62 odsto) roditelja mališana koji su stari od pet do 10 godina ne ne znaju šta je to i ne razumeju metaverzum, ali novi onlajn svet već je istražilo 15 odsto njihove dece, a redovno ga koristi šest odsto.

Prošle godine postotak odraslih osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu koji su iskusili VR više se nego udvostručio, s deset posto u siječnju 2021. na 22 posto u prosincu 2021., prema istraživanju konzultantske tvrtke za VR Limina Immersive.

Studija koju je sprovela konsultantska firma za VR Limina Immersive otkriva takođe da više od petine dece do 10 godina već ima sopstvene slušalice pomoću kojih se uklapa u virtuelnu stvranost, a mnogim mališanima je to jedina rođendanska želja.

Ima li mesta za strah?

Dopuštajući svom detetu da istražuje metaverzum bez nadzora, tek svaki deseti roditelj izjavljuje da je to sasvim u redu. Svaki četvrti priznaje da ne zna čemu to zapravo njihov naslednik pristupa, a oni koji su se potrudili da postanu deo ovog sveta rekli su potomse da se osećaju nesigurno.

Izveštaji koji su usledili sugerišu da strahovi roditelja nisu bez osnova jer je brojka od 10 godina, koliko se predviđa da će naša deca biti u virtuelnom svetu, dovoljna ilustracija uticaja ove tehnologije na život.

“Virtuelna stvarnost ima neograničen potencijal i beskrajne mogućnosti, ali s tim dolaze i rizici i pretnje. Neophodno je zaštititi sigurnost, privatnost i prava krajnjih korisnika" , komentarisala je nalaze ovog neverovatnog istraživanja istraživanja Ketrin Alen, članica IET-ovog panela za digitalnu politiku i izvršna direktorka Limina Immersive.

IET-ov izveštaj stoga nudi i tri preporuke kojih bi trebalo da se pridržavaju vlade kako bi oblikovali budućnost metaverzuma:

Zakoni su trenutno uglavnom usmereni na sadržaj koji se objavljuje, a ne na aktivnost koja se događa. U metaverzumu - aktivnost se događa u realnom vremenu, pa se regulativa mora odmah prilagoditi.

Istraživanje je pokazalo i da u slučaju metaverzuma i imerzivnih tehnologija postojeće bezbednosne veze kojima upravljaju korisnici nisu dovoljne. Blokiranje i isključivanje zvuka je na korisniku, ali do trenutka kada pronađe dugme za blokiranje, isključivanje zvuka i prijavu, psihološka šteta je često već učinjena. Tehnološke kompanije zato moraju više da se pozabave pitanjima uznemiravanja i zlostavljanja, umesto da teret prebacuju na korisnika.

Isto tako, s obzirom na činjenicu da se veliki broj korisnika virtuelne stvarnosti oseća "kao na Divljem zapadu", vlade, političari i zakonodavci moraju biti svesni ovih imerzivnih tehnologija i aktivnosti koje se odvijaju na tim impresivnim platformama.Bez te svesti, odluke će se donositi na slepo ili se uopće neće donositi. Stoga, predlaže IET, i oni koji donose odluke moraju da iskuse virtuelnu stvarnost i provedu neko vreme u metaverzumu kako bi bolje znali o čemu pričaju.

 

META UNIVERZUM JEDNO JE SIGURNO NECE BITI MESTO SRECNIH LJUDI. DODUSE NI DANASNJA PLANETA NE OBILIJE SRECOM JER SMO DOBRANO ZAKORACILI U VIRTUALNI SVET PUTEM PANDEMIJE, TEHNOLOGIJE, MEDIJA. MADA KAD NAM NESTANU OSECANJA MOZDA NAM SE VRATI SRECA?!

DNK - LJUDI MOGU DA BUDU I BANANE

PRICA O DNK MALO JE UZNEMIRUJUCA. A STA U DANASNJE VREME NIJE UZNEMIRUJUCE ?ZASTO IM TREBA NAŠ DNK? I DA VIDIMO  KOLIKO ZNAMO O DNK UOPSTE?

Nikad ne biste rekli na prvi pogled, ali ljudi imaju mnogo toga zajedničkog sa – žirolikim crvima.

Pre više od 500 miliona godina ljudi i ovi sićušni beskičmenjaci imali su zajedničkog pretka, a danas delimo oko 14.000 gena. Zapravo, genetski gledano, imamo čak 70 odsto sličnosti, pokazala je nova studija.

Za potrebe istraživanja objavljenog u stručnom časopisu Nature, istraživači su analizirali gene dve vrste žirolokih crva s Havaja i iz Atlantskog okeana. Studija je pojasnila evoluciju proseka u ždrelu žirolkih crva, kroz koje oni filtriraju morsku vodu i tako unose hranu. Ti proseci, evoluirali su u škrge, a onda u ždrelo kakvo ima i čovek.pak, ovi crvi nisu jedina stvorenja s kojima čovek deli veliki procenat gena. Evo još nekih vrsta:

Šimpanze – 98 odsto

Mačke – 90 odsto

Psi – 84 odsto

Krave – 80 odsto

Miševi – 75 odsto

Zebrice (ribe) – 73 odsto

Kljunar – 69 odsto

Voćne mušice – 60 odsto

Kokoške – 60 odsto

Banane – 50 odsto

Pčele – 44 odsto

Kvasac – 26 odsto i tako dalje.

U jednom dvorištu u Kaliforniji u uzorku blata, otkriven je tajanstveni lanac DNK koji, izgleda, u sebi sadrži gene više različitih organizama iz okruženja. Naučnici su ovaj pronalazak nazvali „Borgovi“, prema civilizaciji koja asimiluje druga tehnološki naprednija društva iz američke naučnofantastične serije „Zvezdane staze“.

Ovo otkriće „Borgova" moglo bi nam pomoći da bolje razumemo evoluciju mikroorganizama, njihovu interakciju unutar ekosistema i njihovu ulogu u životnoj sredini.

Mikrobiološkinja Džil Banfild sa Univerziteta Berkli smatra da pronalazak „Borgova“ može biti epohalno otkriće. Nisam bila tako uzbuđena još od otkrića CRISPR-a (DNK lanac otkriven u genomu prokariota). Otkrili smo nešto zagonetno što je slično ovome, a povezano je sa genomima mikroba“, napisala je Banfildova u svojoj objavi na Tviteru, kako prenosi Sajens alert.

Banfildova je prve „Borgove“ otkrila u blatu u svom dvorištu. Pošto je sa kolegom genetičarem Basemom al Šejebom radila je na projektu pronalaženja virusa koji napadaju anoksične mikrobe poznate kao arheje, koji žive u močvarnom okruženju, slučajno je u blatu pronašla nešto zapanjujuće – DNK lanac koji se sastoji od gotovo milion baznih parova.

Više od polovine gena potpuno nepoznato

Posle dodatnih analiza otkrili su da je više od polovine gena potpuno novo, i da lanac ima reflektujuće sekvence na kraju svakog niza koje imaju sposobnost samoreprodukcije. Zapanjeni naučnici su proučili bazu podataka DNK kako bi proverili da li postoji slična struktura. Uspeli su da identifikuju 19 sekvenci za koje se činilo da odgovaraju ovom profilu.

Međutim, naučnicima i dalje nije jasno o kakvim se tačno DNK strukturama radi, ali su svakako zapanjujuće. Pripadaju klasi struktura koje se nazivaju ekstrahromozomski elementi (ECE), koji se mogu naći izvan hromozoma koji sadrži većinu genetskog materijala svakog organizma.

Ovi ekstrahromozomski elementi su ogromni, sami se umnožavaju i mogu da se pronađu unutar i izvan ćelijskog jezgra, kao kod plazmida i virusa.

Nemoguće je izvući bilo kakav zaključak

„Ne možemo da dokažemo niti da su u pitanju arhealni virusi ili plazmidi ili minihromozomi, niti možemo da dokažemo da nisu“, navode naučnici u svom radu Borgs are giant extrachromosomal elements with the potential to augment methane oxidation objavljenom u arhivi bioRxiv.

Izgleda kao da „Borgovi“ sadrže mnogo sekvenci gena iz drugih elemenata i mikroba. Naučnici smatraju da su ih ekstrahromozomi apsorbovali i asimilovali. S druge strane, možda su ti zajednički geni posledica zagađenja životne sredine.

Sekvenciranjem je otkriveno da ova misteriozna DNK deli neke osobine sa arhejama zvanim metanoperedens, koje oksidiraju metan, zbog čega naučnici pretpostavljaju da je njegova sturktura povezana sa tim određenim mikrobom. U stvari, „Borgovi“ su možda uključeni u proces oksidacije metana.

Ukoliko su pak „Borgovi“ stvarni, a ne posledica zagađenja životne sredine, onda bi oni mogli da povećaju sposobnost metanoperedensa da oksidira metan. To bi značilo da se radi o do sada nepoznatom procesu i da ti ekstrahromozomski elementi imaju nepoznatu ulogu u regulisanju atmosfere. 

 Vi niste jednostavan zbir gena s kojima ste rođeni“, pišu Dipak Čopra i Rudolf Tanzi. „Vi ste korisnik i nadzornik svojih gena, autor biološke priče o sebi. Nijedan aspekat brige o sebi nije toliko uzbudljiv.“Savladavanje veštine uticanja na svoje genetske aktivnosti suština je ove uzbudljive i s nestrpljenjem iščekivane knjige autora Supermozga, bestselera na osnovu kojeg je snimljen hit-serijal emitovan na američkoj nacionalnoj televiziji (PBS).

Decenijama je medicinska nauka verovala da geni određuju našu biološku sudbinu. Nova otkrića na polju genetike iz korena su promenila tu pretpostavku. Zauvek ćete imati gene s kojima ste se rodili, ali geni su dinamička kategorija, reaguju na sve što mislimo, govorimo, radimo. Geni su, neočekivano, postali naši najjači saveznici u procesu ličnog preobražaja. Kad donosite životne odluke koje poboljšavaju ponašanje svojih gena, možete dostići stanje zdravlja i blagostanja o kakvima pre deset godina niste mogli ni da sanjate. A uticaj tih promena na preventivu, imunitet, ishranu, starenje i hronične smetnje nemerljiv je.Genetika doživljava revolucionarne promene, koje prvi put ljudima omogućavaju da utiču na sopstvenu genetsku aktivnost. Samo 5% oboljenja povezanih s promenama u genima genetski je uslovljeno, dok 95% bolesti može biti posledica načina ishrane, životnih navika i spoljnih faktora.

Postojeći obrasci zdravlja i blagostanja umnogome zanemaruju uticaj gena, iako istraživanja ukazuju na to da program pozitivnog načina života utiče na promenu 4.000 do 5.000 različitih genetskih aktivnosti.

Više od 70 miliona pripadnika bebi-bum generacije stara se o svojim roditeljima pogođenim Alchajmerovom bolešću i istovremeno se suočava sa sopstvenim tegobama usled starenja. Nedavna proučavanja otkrila su da ti ljudi žive četiri do osam godina kraće od onih koji ne moraju da se staraju o obolelim roditeljima, usled toga što stres ubrzava starenje ćelija. 

Medicinsku i naucnu  DNK pricu nacicete na drugom mestu. A sada ona uznemirujuca prica.

*Za vreme ukrajinskog rata, svet je postao svestan o postojanju biotehnoloških labaratorija za upotrebu DNK, radi pravljenja oružja koje pogadja samo jednu nacionalnu skupinu. To oružje već postoji i evo ukratko objašnjenja kako funkcioniše:

Ova tehnologija se zove Biokodirano elektronsko oružje usmerenog dejstva (BEOUD), radi se o strogo poverljivom oružju koje unosi DNK podatke u super kompjuter, koji vodi algoritam , tako da se taj bio-kod prenese na frekfentno oružje koje stvara elektromagnetne talase koji rezonuju sa našim telom. Ova tehnologija se emituje u vidu talasnih zračenja preko zemaljskih baznih stanica(5G antena), ili iz svemira(satelita), ili iz aviona ako žele još direktnije zračenje jedne oblasti. Taj talas potom pogadja samo one ljude čiji DNK vibrira u odredjenom spektru talasnog dejstva. Talas može pogoditi i samo jednog čoveka u celoj grupi ljudi I samo njega ubiti , ili ga ozračiti tako da polako umre od zračenja.

*Svaki čovek ima svoju individualno bio-frekfenciju, kao što ima otisak prsta, I na tu frekfenciju se može poslati ne samo talas zračenja koji ubija, već I talas koji će se u našem mozgu manifestovati kao glas koji čujemo, ili čak kao emotivno stanje. Ovaj patent pod nazivom “Stoklend” postojao je još 1992, a nakon toga je ceo projekat premešten u storgo poverljive programe I gubi im se trag, do danas, kada ruski izveštaji I procureli dokumenti objavljuju podatke o DNK oružju koje je već u poptunosti razvijeno.

*Celokupna plandemija ima potpunu novu dimenziju sa ovim saznanjem, jer ako pogledamo zadnje dve godine cilj svetske zdravstvene organizacije nije bio da ljudi ozdrave od kovida, već da se što više gradjana testira I da svoj DNK da na anlaizu. U Srbiji su se hvalili ciframa od 27 000 dnevno testiranih ljudi, a ista situacija je skoro svuda u svetu…

Zasto im je bitan naš DNK????

Pa da nam usadjuju komande u um, ili čak da nas razbole, ili isključe ako smatraju da smo opasni po njih.

*Slična tehnologija se već par meseci koristi I u Australiji nad protestujućim gradjanima, skupovi se razbijaju nekakvim frekfentnim oružjem koji unosi totalnu konfuziju I neizdržive bolove u ljudima koji se nazlaze na datom mestu. Jedna žena svedoči kako danima nakon ozračivanja ovom tehnologijom ona ne može da spava I da joj danima telo obuzima totalni bol, uključujući I bol u kostima, na koži I organima.

*Ne verujem da će ovakvu zloupotrebu tehnologije po štetu ljudske duše Više sile dozvoliti, računam, ili ćemo se probuditi I pre te 2030-te i povratiti svoju slobodu, ili će gospod Bog u nekakvoj kataklizmi zbrisati svet I na taj način nas spasiti.

.

Šta će biti mislim da zavisi od nas I od toga koliko smo složni u borbi protiv NELJUDI koji nas istrebljuju. Stoga je nužno da osvestimo da podele vise nisu partijske, verske, ideološke, već je ostala samo podela na ljude I neljude -parazite….ili ćemo biti slobodni, ili nas neće biti!

Neka nam gospod Bog da slogu I snagu da se oslobodimo, I neka je uz nas!

GENETICARI IGRAJU IGRICE. VRLO NEMORALNO, VRLO OPASNO. ALI KO TO MOZE DA SPRECI? NIJE DA NE RAZUMEM POTREBU DA SE ISPITUJE DNK,ALI NE RAZUMEM POTREBU ZA NJENIM MENJANJEM. JER ONDA LJUDI MOGU DA BUDU I BANANE!