NE ZNAM KAKO DO SAD NISAM PISALA O OVOJ SPIJUNSKOJ ORGANIZACIJI BEZ KOJE NEMA NI DOBROG FILMA NI DOBRE TEORIJE ZAVERE. EVO MALO PRICA O TOJ VLADINOJ ORGANIZACIJI SAD!
18.09. 1947. godine osnovana je Centralna obaveštajna agencija (CIA), a sedište joj se nalazi u Lengliju u Virdžiniji.
Mnoge stvari u vezi s tom američkom agencijom obavijene su velom tajne, i često su za nju vezane razne teorije zavere. CIA je česta tema i u holivudskim filmovima, zbog čega su mnoge stvari u vezi s njom pogrešno predstavljene. Razbijamo neke od najčešćih mitova o CIA.
Nisu svi zaposleni u CIA špijuni
CIA ima mnogo radnika, operativaca, analitičara, bibliotekara, osoba zaduženih za komunikaciju... i oni nisu agenti. Špijuni su oni koje CIA regrutuje da rade za agenciju.
Većina sme da kaže gde radi
Postoje službenici koji žive tajno, tako da ne smeju da odaju informacije o poslu, ali većina ne živi tako. Najveći broj radnika ima uobičajen posao od 9 do 17.
Službenici CIA ne nose oružje
Javnost često meša agente FBI-ja i službenike CIA, ali CIA nema funkciju sprovođenja zakona. Njeni službenici prikupljaju i analiziraju podatke i nikoga ne hapse.
Akcije se ne završavaju pucnjavom i haosom
Zapravo je potpuno suprotno. Ako se sprovodi neka operacija, niko verovatno neće ni znati da je CIA prisutna.
CIA ne čuva sve vladine tajne
To što neko radi u CIA ne znači da ima neograničen pristup vladinim tajnama. Svaki službenik ima pristup informacijama značajnim konkretan posao koji obavlja.
CIA ne kreira spoljnu politiku
Agencija je nezavisan izvor informacija i obaveštajnih podataka za one koji vode politiku, a ne njen kreator.
NE BIH SE SLOZILA SA OVIM OPISOM CIA. SNOUDEN I ASANZ ZNAJU NAJVISE O CIA I VERUJEM DA SE NI NJIMA OVAJ OPIS NE SVIDJA.
Познато је да у рату прво страда истина. Ништа ново, небројено пута поновљено, али подсећам на ту истину зато што права истина страда и у мирнодопским околностима. Истина се вољом моћних избацује из „своје куће” и у тај простор „избацивач” усељава дезинформације. Некадашњи директор ЦИА Вилијам Кејси крајем осамдесетих година прошлог века изјавио је: „Знаћемо да је наш програм дезинформисања завршен када лаж буде једино у шта јавност верује”. Кејси је на томе предано радио, створио огроман тим и дезинформисање претворио у врсту науке. Сурово, али је тако. Медији су део те игре и САД на томе не штеде. Циљ је да се гледаоцима, слушаоцима и читаоцима „утуви” у главу „информација” која је у ствари дезинформација, а пласира се као једина истина.Амерички антиглобалиста, филозоф, професор, новинар Ноам Чомски недавно је рекао: „Било који диктатор би се дивио једнообразности америчких медија”. Додао је да су амерички медији у „ужасном стању” и да бисте, на пример, могли да чујете мишљење шефа руске дипломатије о актуелном сукобу у Украјини, морали бисте да погледате неки други, неамерички ТВ канал, или да читате новине које не припадају „колективном Западу”.
Грађани Србије, током агресије НАТО-а 1999, први су осетили како се у пракси развија пројекат ЦИА, који је петнаестак година раније најавио тадашњи директор Централне обавештајне агенције Вилијам Кејси. Пажљиво „упаковане” дезинформације стизале су из Вашингтона, Лондона, Берлина и штаба НАТО-а у Бриселу, са земље, из ваздуха, с мора. Глобалне телевизије мреже у САД и на Западу биле су носиоци тог програма. Паралелно су уништавани и преносне мреже и системи радија и телевизије: хтело се да да Србија „оглуви и ослепи”. То је кулминирало бомбардовањем РТС-а и убиством шеснаесторо запослених у овој ТВ кући. Колективни Запад, предвођен Америком, први пут је бомбардовао телевизијску станицу, цивилни објекат, што је кажњиво по међународним конвенцијама. Али ко се на њих осврће кад проради моћ у то време једине суперсиле и светског жандарма.
Присетимо се лажи о возу у Грделичкој клисури који се кретао „пребрзо”, па налетео на пројектиле НАТО-а. И то двапут. Крив је, дакле, воз који се кретао железничким шинама и у којем су били цивили. Бомбе је лансирао немачки пилот. Усмртио десетине цивила, путника у'преподневном возу. Та дезинформациона намера ишла је дотле да су пред новинарима убрзали снимак како би доказали да је воз налетео на два разорна пројектила. Ништа није вредело што су ухваћени у лажи и признали је. Ни дан-данас се не зна колико је цивила спржено у Грделичкој клисури. И рату који се води у Украјини примењује се дезинформациони пројекат ЦИА, али доста „приземно”: забрањује се рад два руска медија. То су та слобода говора, слобода изражавања, демократија којиh су пуна уста ЕУ, САД и колективног Запада. Опет је реаговао Ноам Чомски. Рекао je да стање медија у Америци никад није било горе – прeвазишло je и земље с аутократским режимима. Додао је: „Најбољи начин да се људи контролишу је да се уплаше.” Занимљива је и његова констатација: „Кад би се примењивали нирнбершки закони, тада би сваки амерички председник био обешен.” О каквом „малигном утицају” Русије и руских медија говоре на Западу кад су угушили Спутњик и РТ. Они на тој „демократској” западној територији не могу да се чују, могу само медији западне идеолошке и сваке друге матрице. Прете Србији, захтевају да „угуши” Спутњи и РТ, који, по њиховом мишљењу, загађују информативну сферу, шире дезинформације... А они са Запада су сви обојени у зелено, носе чист кисеоник, доносе опуштање? У Србији може све да се чује и гледа, почев од „чистунаца” Си-Ен-Ена, преко Би-Би-Сија, Дојче велеа, Слободне Европе... Како могу та два руска медија да покрију количину вести које стижу са глобалних и мање глобалних западних телевизијских и радио мрежа?Кад је реч о истини која прва страда у рату, на примеру Украјине, с резервом примам и украјинске и руске информације. Али, никако не верујем у оно што лансирају британски медији, јер је све у једној функцији и с једним циљем – ширити дезинформације. Зар Лондон нема најбољег спин доктора – Алистера Кембела – чије услуге користе и Вашингтон, Берлин, Брисел? Зато се чувајмо и боримо се да залагање директора ЦИА Вилијама Кејсија о „дезинформационом програму” не буде превлађујуће.
To je možda najneobičniji - i najekskluzivniji - muzej na svetu, ispunjen artefaktima koji su oblikovali istoriju.
Ali njegova vrata strogo su zatvorena za javnost.
To je jedino mesto na kom posetilac može da vidi pištolj pronađen kod Osame Bin Ladena u vreme kad je ubijen, a koji stoji pored kožne jakne Sadama Huseina.
Dobro došli u CIA tajni interni muzej.
Lociran unutar sedišta američke obaveštajne agencije u Lengliju, u saveznoj državi Virdžinija, zbirka je upravo obnovljena za obeležavanje 75. godišnjice agencije.
Mala grupa novinara, među kojima i mi iz BBC-ja, dobila je dozvolu za ekskluzivni pristup, mada nas obezbeđenje nikad nije ispuštalo iz vida.
Među 600 izloženih artefakata su i ona vrsta špijunskih hladnoratovskih naprava kakve biste mogli da očekujete na ovakvom mestu - „pacov kao tajno poštansko sanduče" u kom možete da sakrijete poruke, skrivena kamera u kutiji cigareta, golub sa vlastitom špijunskom kamerom, pa čak i čaša martinija koja eksplodira.
Ali ima detalja i o nekim od slavnijih i skorijih CIA operacija.
Izložena je i proporcionalna maketa kompleksa u kom je Osama Bin Laden otkriven u Pakistanu.
Predsedniku Obami predstavljena je ova maketa pre nego što je odobrio upad u kom je ubijen lider Al Kaide 2011.
„Mogućnost da vide sve u tri dimenzije zapravo je pomogla donosiocima odluka… kao i našim operatorima da bolje isplaniraju misiju", objašnjava Robert Z. Bajer, direktor muzeja koji nas je poveo u obilazak.
Tridesetog jula ove godine američki projektil pogodio je još jedan kompleks, ovaj put u avganistanskoj prestonici Kabulu.
Meta je bio novi lider Al Kaide Ajman Al Zavahiri.
I najskoriji eksponat, sa kog je uprava skinuta oznaka strogo poverljivo, jeste upravo maketa kompleksa korišćena za brifing sa predsednikom Bajdenom 1. jula 2022. u predloženoj misiji.
Zavahiri je pogođen dok je stajao na balkonu pošto je američka obaveštajna zajednica provela mesece proučavajući njegovo kretanje.„To je svedočanstvo kako agenti za kontra-terorizam traže obrasce u životu mete", objašnjava Bajer.
Prva polovina muzeja organizovana je hronološki, od osnivanja CIA 1947. pa kroz čitav Hladni rat, sa napadima od 11. septembra 2001. kao ključnom prekretnicom za prelazak naglaska na kontra-terorizam - izložene eksponate donirali su neki od onih čija je rodbina stradala u napadima.
Publika muzeja je CIA osoblje, baš kao i zvanični posetioci. I on se ne bavi samo uspesima agencije.
Postoji čitav odeljak posvećen fijasku u Zalivu svinja kad je misija za svrgavanje Fidela Kastra sa vlasti na Kubi pošlo katastrofalno po zlu, a ima referenci i na neuspeh da se pronađe oružje masovnog uništenja U Iraku.
„Muzej nije tu samo istorije radi. On je operativni muzej. Mi vodimo agente CIA kroz njega, istražujemo vlastitu istoriju, i dobru i lošu", kaže Bajer.
„Staramo se da naši službenici poznaju i razumeju vlastitu istoriju, kako bi mogli bolje da obavljaju svoj posao u budućnosti. Moramo da učimo na osnovu naših uspeha i naših neuspeha da bismo bili bolji u budućnosti."
Neki od najkontroverznijih aspekata CIA-inog rada su, međutim, manje vidljivi - na primer, njena zajednička operacija sa MI6 iz 1953. za svrgavanje demokratski izabrane vlade u Iranu i skorije učešće u mučenju osumnjičenih za terorizam posle 2001.
Druga polovina muzeja bavi se detaljno nekim konkretnim operacijama.
Izraz „ne možemo ni da potvrdimo ni da poreknemo" slavan je za sve one koji izveštavaju o obaveštajnim službama, a njegovo poreklo krije se u priči detaljno predstavljenoj u muzeju uz pomoć do sada nikad viđenih eksponata.
Krajem šezdesetih, naime, jedna sovjetska podmornica se izgubila negde na morskom dnu.
Nakon što su je SAD locirale, CIA je sarađivala sa milijarderom Hauardom Hjuzom na pokušajima da izvuče olupinu - i tehnologiju koja se krije u njoj.
Smišljen je paravan da se Hjuz sprema da izvlači rude sa dna okeana uz pomoć broda po imenu Glomar eksplorer.
Muzej sadrži maketu sovjetske podmornice, baš kao i odeću, pepeljare i torbe za poštu napravljene da bi paravan Glomara bio što uverljiviji.
Izložena je čak i perika koju je nosio zamenik direktora CIA da bi se maskirao tokom poseta brodu.
Misija je bila samo delimično uspešna, zato što se podmornica raspala dok su čelične klješta Glomara pokušavala da je podignu, mada su neki delovi spašeni.
„Većina onoga što su pronašli u unutrašnjosti podmornice nosi oznaku strogo poverljivo sve do današnjeg dana", kaže Bajer.
Kad je Projekt Azorijan dospeo u vesti pre nego što je mogao da bude izvučen ostatak podmornice, zvaničnicima je rečeno da govore kako „ne mogu ni da potvrde ni da poreknu" šta se tačno desilo - što je izraz koji je postao poznat kao „Glomarov odgovor" i još uvek se naširoko koristi.
Tu su i artikli korišćeni za građenje paravana za lažni film po imenu Argo.
On je trebalo da pomogne u spasavanju diplomata držanih u Iranu posle revolucije iz 1979. godine, što je priča koja je kasnije pretočena u holivudski film.
Izložene su konceptualne skice za lažni film koji se spasilački tim pravio da snima.
Crteži su namerno pravljeni tako da ih je teško rastumačiti i razumeti.
A kad je u pitanju dešifrovanje, tavanica novog muzeja takođe sadrži skrivene poruke u različitim šiframa.
Zamisao je, kažu zvaničnici CIA-e, da se slike podele sa javnošću na društvenim mrežama i da se vidi da li ona može da ih rastumači.
Neki od eksponata moći će da se razgledaju i onlajn.
Ali za sada, to je najbliže što obični ljudi mogu da priđu muzeju.
Istina je tamo negde. Možda. Američka obaveštajna agencija CIA otvorila je svoje tajne dosijee o neidentifikovanim letećim objektima i svi zainteresovani lovci na vanzemaljce sada mogu da provere svoje teorije.
Dosijei su dostupni na sajtu Black Vault, onlajn arhivi državnih dokumenata sa kojih je skinuta oznaka „poverljivo“, nakon što je osnivač sajta Džon Grinvald kupio CD rom sa dokumentima o NLO koji su u posedu CIA. Oko 2700 strana dokumenata dostupno je na sajtu, a CIA tvrdi da je to sve što imaju o neidentifikovanim letećim objektima. „Nemoguće je utvrditi da li je to tako“, kaže Grinvald.
Među dokumentima su i podaci o misterioznoj eksploziji u ruskom gradu i svedočenje iz prve ruke o čudnim objektima koji su primećeni u blizini Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Svi oni su, piše Gardijan, štivo kakvo će se pre naći u nekom naučnofantastičnom romanu neko u zvaničnim dokumentima.
Neka dokumenta su gotovo nečitljiva i njihova svrha nije jasna. Grinvald je rekao Vajsu da je CIA namerno sva svoja dosijea spakovala u „zastareli“ format kako bi otežala pristup kolekciji.
„CIA je neverovatno otežala pristup njihovim podacima. Ovaj zastareli format otežava ljudima da vide dokumenta i koriste ih u svojim istraživanjima“, rekao je on.
Dokumenta su objavljena u trenutku kada su NLO, odnosno neidentifikovani nebeski fenomeni kako iz zove američka vlada zainteresovali kongresmene. Krajem decembra Kongres je naložio direktoru nacionalne obaveštajne službe i ministru odbrane da objave izveštaj o svim viđenim NLO u poslednjih šest meseci.
Čuvena i zlokobna američka obavještajna agencija CIA, morala je da po zakonima o dostupnosti informacija da objavi čak 13 miliona stranica, među kojima su podaci o nekim veoma neobičnim projektima.
Među trinaest miliona stranica deklasifikovanih kao tajnih, nalaze se i oni podaci koji se odnose na obaranje tuđih vlada, ali i oni o tajnom projektu (zlo)upotrebe telepatije – Star gejt (Star Gate – Zvjezdana kapija).
Dijapazon dokumenata, poznat kao "CREST database " (CIA Records Search Tool) pokriva materijale vezane za Vijetnamski rat, Korejski rat, Hladni rat…
Tu su i podaci o čuvenim špijunskim poduhvatima, recimo Berlinskom tunelu (za prisluškivanje sovjetske komunikacije) iz pedesetih godina prošlog vijeka, prenosi Raša tudej.
Sve u svemu, više od 12 miliona dokumenata, koja pokrivaju aktivnosti CIA od osnivanja četrdesetih godina 20 veka, sve do 1990-tih, za koje CIA obavještajci tvrde da su prava istina, bez ičega uklonjenog.
"Ništa tu nije probrano. To je cijela istorija, i ono dobro i ono loše", rekao je portparol CIA Heder Fric za CNN, dodajući da su "rađene samo male redakcije da se zaštite živi ljudi i nacionalna bezbjednost".
Pored političkih, tu ima "sajens fikšn" stvari, poput zloglasnog MK-Ultra projekta, odnosno CIA programa kontrole uma, koji se zasnivao na nelegalnim eksperimentima sa drogama, radi lakšeg ispitivanja i utvrđivanja pravih procedura za torture.
Tu su zapisi o testiranju vidovnjaka Urija Gelera iz 1973., koji je mogao da djelimično reprodukuje zapise nacrtane u drugoj sobi.
Ne nedostaju tu ni dokumenta o "najvećoj zavjeri od svih" – bilješke o viđanjima NLO.Dokumenta su, doduše i do sada bila "na dohvat" – od kada je predsjednik Bil Klinton 1995., potpisao akt o objavljivanju. Ali, mogli su da se pročitaju samo na kompjuterskim terminalima u Nacionalnoj arhivi u Koledž parku u Merilendu. Sada stižu onlajn.
U protekloj deceniji 1,1 milion stranica su objavili istoričari i novinari, ali je CIA zabranila objavu originalnog i skorijeg materijala.
Ta igra "možete da gledate ali ne možete da koristite po nahođenju" razbjesnjela je mnoge, a najbolje je na izazov CIA odgovorila neprofitna novinarska organizacija Makrok (MuckRock), koja je zatražila pristup na osnovu Zakona o slobodi informacija.
CIA je rekla da hoće, ali joj "treba šest godina da sve obavi ". Onda su iz Makroka pokrenuli Kikstarter inicijativu i od donatora onlajn prikupili 15.000 evra da dokumenta bar dio dokumenata postave na internet.
Da bi prvi dokumenti izašli na svijetlo dana, tj. ekrana PC-ja, bilo je potrebno dvije godine natezanja sa CIA, a cio posao trebalo bi da bude gotov do kraja 2022-ge godine
Obaveštajni komitet Senata, koji je i napisao direktivu, naveo je da obaveštajne i odbrambene agencije treba da obrate pažnju na „strane vlade“ i to da li „postoji pretnja po vojna sredstva i instalacije“ SAD, što je navelo mnoge da pomisle da možda neprijatelji SAD stoje iza čudnih pojavljivanja NLO.
Na snimcima koji su procureli u javnost prošle godine vide se neidentifikovani objekti u vazduhu koje su snimili piloti tokom treninga. Čuju se piloti kako komentarišu brzinu i oblik tih NLO.
Bivši američki senator Hari Rid, koji je ranije zagovarao da se istražuju neidentifikovani leteći objekti, tvitovao je snimak navevši da SAD mora na „ozbiljan, naučan način da se pozabavi ovim i utvrdi postoje li neke potencijalne opasnosti po američku bezbednost“.
ZA CIA KAZU DA JE KAO MI 6 ILI MOSAD. PA DA VIDIMO.
Agenti MI6 su svoj život opisali kao bondovski uzbudljiv i glamurozan, ali svrha tajnog agenta nije da uživa već da brani svoju zemlju iza neprijateljskih linija. Saznajte ko je u ovoj igri najbolji na svetu.
Bezbednost jedne države zavisi u najvećoj meri od informacija o planovima koje prave njeni neprijatelji, a pouzdanost tih informacija od kvaliteta njenih obaveštajnih službi.
Ne treba posebno naglašavati ni važnost tzv. špijunskih agencija, niti glamur, pustolovnost i misterioznost koji prate tajne agente. Džejms Bond možda jeste izmišljeni lik, ali je baziran na stvarnom čoveku, na Srbinu Dušku Popovu, a njegova brojna duhovna deca danas operišu po celom svetu.
Neki su Rusi, neki su Kinezi, neki Amerikanci, a neki, oni najbolji, su...
Pročitajte našu top-listu sedam najboljih obaveštajnih službi na svetu!7. 国家安全部 odnosno Ministarstvo državne bezbednosti
Zemlja: Kina
Skraćenica: Nema
Najveća kineska bezbednosna agencija, koja se pre svega bavi spoljnom sigurnošću, ali je delimično involvirana i u pitanja unutrašnje. Zadatak joj je da skuplja obaveštajne podatke o drugim zemljama, ali i da se efikasnim merama bori protiv neprijateljskih agenata, špijuna i kontra-revolucionara kojima je cilj da zbace kineski "socijalistički" sistem.
Mnogi agenti MDB-a operišu u tzv. regiji Velike Kine, u Hong Kongu, Makau i Tajvanu, i snažno su se penetrirali u kineske zajednice u inostranstvu. U jednom trenutku je čak 120 agenata koji su operisali u Americi, Kanadi, zapadnoj i severnoj Evropi i Japanu pozvano natrag. Do tada su bili obični biznismeni, bankari, učitelji i novinari, potpuno utopljeni u milje u kome su živeli i radili.
Najveći poznati uspeh joj je penetracija u CIA putem prevodioca Larija Vu-Taj Ćina kojeg su regrutovali 1944. godine, a otkriven je tek osamdesetih. 2003. godine Katrina Leung, koja je skupljalja novac za republikance, otkrivena je kao dvostruki agent, i za FBI i za Kineze.
6. Direction Générale de la Sécurité Extérieure odnosno Generalni direktorat spoljne bezbednosti
Zemlja: Francuska Republika
Skraćenica: DGSE
Pod pokroviteljstom francuskog ministarstva odbrane, ova agencija radi zajedno sa Centralnim unutrašnjim obaveštajnim direktoratom na dobavljanju informacija koje se tiču nacionalne bezbednosti, tako što obavlja paravojne i kontraobaveštajne operacije u inostranstvu. Kao u slučaju drugih sličnih agencija na svetu, njene aktivnosti nisu javno dostupne.
Podeljena je na pet direktorata koji se bave administracijom, strategijom, političkom i bezbednosnom špijunažom, elektronskim prisluškivanjem i operacijama. Zgrada u kojoj se nalazi kolokvijalno se naziva "Bazen". Ima oko pet hiljada zvaničnih agenata i nepoznat broj spoljnih saradnika.
Neki od najvećih uspeha su to što su pre CIA znali da će Sovjeti izvršiti invaziju na Avganistan, zatim izvođenje državnog udara '79. u Centralnoafričkoj republici, razbijanje najveće sovjetske mreže za industrijsku špijunažu na Zapadu, ali i brojne operacija oslobađanja talaca u Iraku.
Među najveće neuspehe se ubraja činjenica da je od samog početka, kako tvrdi jedan od njenih ključnih bivših obaveštajaca Filip Tiro de Vosoli, bila snažno infiltrirana od strane KGB, to što je javnost saznala da su prisluškivali američke biznismene u Francuskoj, ali i da je potopila brod Grinpisa i ubila holandskog člana posade, a sve po naređenju tadašnjeg predsednika Miterana.
5. Bundesnachrichtendienst odnosno Savezna obaveštajna služba
Zemlja: SR Nemačka
Skraćenica: BND
Moćna špijunska agencija obnovljene Nemačke, sa preko 300 lokacija u zemlji i inostranstvu, i sa preko šest hiljada ljudi pod svojom komandom. Zadatak joj je da na vreme upozorava vladu u Berlinu o svim pretnjama po nemačke interese koji dolaze spolja. Skuplja informacije koje se tiču terorizma, oružja za masovno uništavanje i nezakonitog transfera oružja, organizovanog kriminala, pranja novca, ilegalne imigracije i informatičkog rata.
Za vreme Hladnog rata znali su svaki segment života u Istočnoj Nemačkoj: noseći kapacitet svakog mosta, broj ležajeva svake bolnice, dužinu svake aerodromske piste, širinu i stepen održavanja svakog puta kojim bi Sovjeti morali da prođu u slučaju napada na Zapad. Infiltrirali su se u najviše političke i vojne nivoe DDR.
Interesantna je jedna anegdota iz tog perioda. Kada je jedan istočno-nemački vojni obaveštajac, ujedno i agent BND, postao osumnjičen od strane Rusa, BND je preko svojih ljudi na Istoku podmetnuo lažne izveštaje koji su sumnjičili zapravo istražitelja KGB. On je uhapšen i poslat u Moskvu, a njihov čovek je bezbedno prebačen na Zapad.
Ipak, u tim ranim danima situacija je bila i obrnuta, pa je i Štazi znao sve to isto o Zapadnoj Nemačkoj. Pored toga, veruje se da su šezdesetih godina čak 90 odsto nižih službenika BND bili zapravo dvostruki agenti.
BND je tačno u sat znao kada će Izrael započeti Šestodnevni rat 1967. godine i tačno kada će Sovjeti početi invaziju na Čehoslovačku naredne godine. Tokom '90-ih godina obučavali su OVK, a veruje se i da su odigrali ključnu ulogu u razbijanju Jugoslavije. Među najveće neuspehe se ubraja to što nisu bili upoznati sa planom palestinske grupe Crni septembar a u vezi sa otmicom izraelskih sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine.
4. Главное разведывательное управление odnosno Glavna obaveštajna uprava
Zemlja: Ruska Federacija
Skraćenica: GRU
Rusija ima dve obaveštajne agencije koje operišu u inostranstvu, a razlog zbog koga predstavljamo vojnu a ne civilnu je zbog toga što ova poseduje šest puta više agenata van zemlje nego SVR (Spoljna obaveštajna služba) koja je direktni naslednik Direktorata za spoljne operacije KGB. Premda, mora se naglasiti da ove dve agencije rade u kooperaciji jedna sa drugom.
Tokom sovjetske ere razvila je veliko suparništvo sa KGB, a čuvene su njene mere obezbeđenja: čak je i generalni sekretar Komunističke partije SSSR morao da prolazi kroz sigurnosnu proveru pre nego što bi ušao u njihov glavni štab. Pod svojom kontrolom drže Specnaz.
Po rečima jednog prebega, američka vojska je duboko infiltrirana od strane GRU koja skuplja podatke o liderima SAD sa ciljem njihove likvidacije od strane Specnaza u slučaju rata. U tu svrhu postoje, navodno, brojne aktntašne sakrivene širom Sjedinjenih Država, koje u sebi sadrže oružje za eliminisanje. Te priče, iako se šire još od '80-ih, nikada nisu potvrđene.
Reč dve i o SVR: Aldrič Hejzen Ejms, Harold Džejms Nikolson, Erl Edvin Pits i Robert Filip Hansen samo su neki agenti CIA i FBI koje je ova služba regrutovala nakon raspada Sovjetskog Saveza a koji su otkriveni od strane američkih vlasti. Broj onih koji nisu otkriveni nikada nećemo saznati.
Atentati koje je sprovodila za vreme dok je bila u sastavu KGB su se, veruje se, nastavili. Aleksandar Litvinenko, koji je ubijen 2006. godine, navodno je bio agent ove službe ali je SVR demantovala da sa njegovim ubistvom ima ikakve veze. Agent GRU koji je u Kataru 2004. godine ubio Zelimkana Jandarbijeva, bivšeg islamističkog predsednika otcepljenje Čečenije, izjavio je da je uhapšen jer su ih SVR agenti izneverili time što ih nisu evakuisali na vreme.
3. Central Intelligence Agency odnosno Centralna obaveštajna agencija
Zemlja: Sjedinjene Američke Države
Skraćenica: CIA
U pitanju je glavna služba u američkoj obaveštajnoj strukturi, a sedište joj je u Lengliju u Virdžiniji, svega nekoliko kilometara daleko od Vašingtona.
Jedina je nezavisna obaveštajna agencija u SAD. Bavi se skupljanjem podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, analiziranjem tih podataka ali i onih koje su skupile ostale američke obaveštajne agencije. Poslednji spisak zvaničnih ciljeva joj je borba protiv terorizma, razvijanja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje, upozoravanje vašingtonske administracije o bitnim događajima napolju, kontraobaveštajna borba i sajber-špijunaža. Po zahtevu predsednika, CIA takođe sprovodi tajne aktivnosti i taktičke operacije u inostranstvu.
Uspeha je bilo mnogo. Od prvog državnog udara u Iranu 1953. godine preko svih sličnih aktivnosti u Srednjoj i Južnoj Americi i svih onih aktivnosti za koje nikada nećemo saznati a koje su Americi donele status jedine svetske supersile, pa konačno do atentata nad Osamom Bin Ladenom, koji je izvršen zahvaljujući njihovim informacijama i pripremi i kojim se rukovodilo iz njihove baze u Avganistanu.
Neuspeha je bilo jednako mnogo: za početak, Fidel Kastro je, i pored brojnih pokušaja CIA da nad njim izvrši atentat, i dalje živ i po svoj prilici umreće prirodnom smrću. Tu su, svakako, i afera Votergejt, ali je bez premca najveća sramota to što nisu znali ništa o planiranju napada na SAD 11. septembra.
CIA je trenutno involvirana u skandal vezan za špijuniranje stranih državnika, koje je vršila sa NSA (Nacionalnom sigurnosnom agencijom) koja se bavi unutrašnjom bezbednošću, prisluškivanjem i kontra-obaveštajnim aktivnostima.
2. Secret Intelligence Service odnosno Tajna obaveštajna služba
Zemlja: Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanija i Severne Irske
Skraćenica: MI6
U pitanju je jedna od najmoćnijih, najpoznatijih i najtajnijih tajnih službi na svetu, dom Džejmsa Bonda, kolokvijalno zvana MI6 od "Military Inteligence, Section 6" (Vojna obaveštajna služba, odsek 6), a čak ni njeno golo postojanje nije bilo priznato od strane britanske vlade do 1994. godine. Korene vuče iz 1909. godine, i za 104 godine svog postojanja izrasla je od minorne organizacije do najvažnijeg stuba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.
Uspeha ove službe je bilo na pretek. Svrgavanje Mohameda Mosadeka u Iranu 1953. godine, zajedno sa CIA, bio je samo jedan u nizu. SIS je tokom Hladnog rata ubacio visokopozicionirane krtice u obaveštajne strukture mnogih istočnoevropskih zemalja, uključujući i SSSR, navodno učestvovao u hapšenjima i likvidacijama brojnih neprijatelja vlade u Londonu, odigrao ključnu ulogu u svrgavanju sa vlasti libijskog lidera Gadafija, sprečavanje čitavog niza bombaških napada IRA i islamista.
Međutim, najveća dostignuća - kao i kod drugih službi - nikada nećemo saznati.
Dejvid Keli, naučnik i stručnjak za biološko ratovanje koji je radio za britansko ministarstvo odbrane, izneo je 2003. godine javnosti svoje uverenje da Iračani ne poseduju oružje za masovno uništenje, što nije išlo na ruku MI6 koja je medije punile suprotnim podacima kako bi opravdala invaziju na Irak. Pozvan je na svedočenje u parlament. Dva dana kasnije je pronađen mrtav. Njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena.
Neuspeha MI6 je takođe bilo puno. 1918. godine nisu svrgli boljševike sa vlasti u Rusiji, 1939. nemački su kontraobaveštajci oteli njihove agente u Holandiji, Sovjeti su im 1940. ubacili krticu Kima Filbija, koji se uzdigao visoko u hijerarhiji, hranio Ruse tajnama i nije bio otkriven sve dok 1963. nije pobegao u SSSR. Operacija "Albansko svrgavanje" krajem 1949. godine je propala zbog njega i koštala života oko 300 Albanaca obučenih od strane MI6.
Dva aktivna agenta ove službe su 2006. godine, uz dozvolu nadređenih, dala intervju medijima po prvi put. Zamaskiranih glasova, oni su pokušali da uporede svoj život sa Bondovim: premda su negirali da su ikada imali "dozvolu da ubiju", potvrdili su da postoji Q (Kju) koji vodi tehnološko odeljenje kao i da postoji direktor koga zovu C (Si) (slično M u filmu). Svoj život su opisali kao glamurozan i raznolik, sa mnoštvom putovanja i pustolovina, a posao primarno kao skupljanje informacija i razvijanje odnosa sa mogućim izvorima.
1. Mossad odnosno Institut za obaveštajne i specijalne operacije
Zemlja: Država Izrael
Skraćenica: Nema
Špijunaža je igra u kojoj uvek pobeđuje Mosad! To je jedino što može da se zaključi na osnovu nekoliko decenija postojanja ove institucije, čije ime na hebrejskom doslovno znači "institut". Glavne dužnosti ove službe su skupljanje obaveštajnih podataka, tajne operacije i borba protiv terorizma, ali i dovođenje u Izrael Jevreja iz onih zemalja koje zabranjuju imigraciju u ovu državu.
Uz krilaticu "putem mudrog usmeravanja možeš voditi svoj rat", Mosad je jevrejskoj državi svojom špijunažom omogućio da opstane i pobedi u svakom ratu koji je vodila: kao primer ćemo navesti samo činjenicu da su njihove informacije i krtice u egipatskim, jordanskim i sirijskim strukturama omogućile kompletan uvid u njihove vojske i ciljeve 1967. godine, zbog čega ih je Izrael do nogu potukao za samo šest dana.
Neki od drugih krupnih uspeha su otkrivanje, kidnapovanje i dovođenje u Izrael iz Argentine naciste Adolfa Ajhmana 1960. godine, atentat na letonskog nacistu Herbertsa Cukursa 1965. godine, otkrivanje Hezbolahovog agenta u Sjedinjenim Državama, evakuacija Jevreja iz Bosne tokom rata i iz drugih zemalja, i upozorenje upućeno CIA avgusta 2001. godine da će Al Kaida izvršiti veliki teroristički napad na Ameriku (mesec dana kasnije desio se 11. septembar).
Brojni su atentati na naučnike i inženjere koji su radili za Irak, Iran i druge zemlje neprijateljske prema Izraelu, a Masud Alimohamadi, Ardešir Hoseinpur, Madžid Šahriari, Dariuš Rezainedžad, Mostafa Ahmadi-Rošan samo su neki od njih. Mosad je navodno odgovoran i za železničku nesreću u Severnoj Koreji u kojoj je stradao fisilni materijal i zajedno sa njim sirijski naučnici koji su radili na iranskom nuklearnom programu.
Mosad je takođe odgovoran i za osvetnička ubistva svih Palestinaca koji su bili umešani u gorepomenuti Minhenski masakr 1972. godine, kada su stradali izraelski sportisti. Operacija se zvala "Bes Božiji", a Stiven Spilberg je o njoj snimio igrali film "Minhen". Međutim, to je bila samo jedna osvetnička operacija ove službe. Spisak ljudi koje je Mosad navodno ubio kao odmazdu za ubistva Jevreja je predugačak za ovaj članak.
SVE U SVEMU SPIJUNIRANJE IMA DVA LICA ISTINE KAO ISVE DRUGO NA SVETU. IMA DOBRE I LOSE STRANE, IMA ISTINU I ISTINU ILI LAZ I LAZ KOJI IZGLEDAJU KAO ISTINA I TAKO. KOLIKO GOD SE OTKRIVAJU SPIJUNSKE ORGANIZACIJE I TEORIJE ZAVERE OBICNI LJUDI NIKAD NECE SAZNATI ISTINU - JER ONAMOZDA I NE POSTOJI!
Komentari
Svi komentari (3)