OSVETNICKA PORNOGRAFIJA

 BOJANA MALJEVIC JE URADILA SERIJU OD 4 EPIZODE SA NAZIVOM 'SMOLA' KOJA PRATI ZIVOT DEVOJKE MINE KOJOJ  JE ZIVOT UNISTEN POSTO JE SVOM DECKU POSLALA INTIMNE SLIKE. ON JE TO ZLOUPOTREBIO A SISTEM NIJE PREPOZNAO PATNJU DEVOJKE KOJA SE OBRACALA SVIM MOGUCIM I NEMOGUCIM INSTITUCIJAMA. JER U NASEM ZAKONU OSVETNICKA PORNOGRAFIJA SE NE PREPOZNAJE KAO KRIVICNO DELO. NARAVNO SERIJA NIJE OBJAVLJENA IAKO JE PONUDJENA RTS KAO TELEVIZIJI KOJA IMA DOMET VECI NEGO OSTALE TELEVIZIJE. NISTA CUDNO. OVIH DANA SE RTS I TAKO SRAMOTI STO NE PRENOSI PROTESTE STUDENATA KOJI SU NIKAD MASOVNIJI. SISTEM NI NJIH NE PREPOZNAJE KAO ODLUCNE MLADE LJUDE KOJI HOCE DA MENJAJU OVAJ SISTEM U KOM ZAKON MNOGO TOGA KAO NE PREPOZNAJE. 

Osvetnička pornografija, odnosno nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava[1] predstavlja globalan problem svih modernih društava koji sa ubrzanim razvojem digitalnih tehnologija postaje sve učestaliji, a posledice sve teže otklonjive. U Srbiji se nažalost o ovoj temi i dalje premalo priča, a ovaj problem je u žižu interesovanja javnosti došao tek 2021. godine, kada su u medijima objavljene informacije o postojanju različitih Telegram grupa[2], sa velikim brojem članova[3], koje su korišćene za razmenjivanje intimnih fotografija i video snimaka devojaka.

 

Sa jedne strane, ova praksa deljenja intimnih fotografija i snimaka žrtava (najčešće mladih žena), bez pristanka oštećenih, ima dalekosežne psihološke, društvene i emotivne posledice po osobu koja je pretprela ovakvu povredu privatnosti i dostojanstva. Sa druge, ukoliko uzmemo u obzir da su povrede učinjene u digitalnom prostoru, i da se na ovaj način čine dostupnim većem broju ljudi, posledice mogu biti još veće – kako zbog teže mogućnosti uklanjanja ovakvog sadržaja, tako i zbog dugotrajnosti posledica koje po žrtvu mogu nastupiti i godinama nakon objavljivanja fotografija ili snimaka. Takođe, ukoliko se sporni snimci objave nekoliko godina od kontakta sa nasilnikom, automatski postaje i teže dokazati odgovornost konkretnog lica.

 

Ovakve povrede predstavljaju tešku povredu dostojanstva pojedinca/ke, njihove privatnosti i telesne autonomije, sa namerom da se izazove strah, javno poniženje, uznemirenost, a u pojedinim slučajevima koriste se i za ucenjivanje žrtve. Oštećene neretko same imaju osećaj stida i bespomoćnosti, uprkost tome što je krivica samo na počiniocu, a često su praćene i različitim vidovima stigmatizacije, osude i straha od sekundarne viktimizacije ukoliko odluče da ovakve povrede privatnosti prijave nadležnim institucijama.

 

Objavljivanje intimnih snimaka lica nije zaobišlo ni javne ličnosti i u skorije vreme primećeno je kako se koristi kao vid diskreditacije, omalovažavanja ili političkog obračunavanja sa neistomišljenicima.[4] Plasiranjem ovakvog sadržaja, cilj je poniziti žrtvu, uništiti njihovu reputaciju i kredibilitet i poslati preteću poruku drugima šta im se može dogoditi. Sa razvojem deepfake tehnologije, sada je takođe moguće napraviti donekle uverljive lažne snimke pornografskog sadržaja, korišćenjem lica jedne osobe na telu druge, zajedno sa veštački generisanim imitacijama glasa te osobe.

Uprkos učestalosti ovakvih postupaka, Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali može biti podvedeno pod druga krivična dela, poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kao i neovlašćenog fotografisanja. Naime, ovakvi predmeti ne gone se po službenoj dužnosti, već samo po privatnoj tužbi oštećenog lica, dakle neophodno je da žrtva bude ta koja će podneti privatnu tužbu protiv učinioca. Ovo je posebno problematično upravo zbog straha od dalje viktimizacije. Zbog ozbiljnosti ovakvih slučajeva i straha od dalje osude okoline, potpuno je razumljivo zašto žrtva neće biti voljna da prijavi ovakvu povredu, pa postoji opravdana bojazan da je broj ovih slučajeva u praksi daleko veći. Zbog toga je podrška i uključivanje različitih aktera (organizacija civilnog društva, policije, tužilaštva, psihologa) u ovaj proces vrlo važno kako bi se žrtve osnažile da što pre prijave ove povrede.

 

Krivični zakonik propisuje kazne za krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta ili snimka, propisujući da će, ukoliko se ovo učini bez saglasnosti lica koje se nalazi na spornom spisu, portretu ili snimku i time „osetno zadre u lični život tog lica“, odgovorni biti kažnjeni  novčanom kaznom ili kaznom do 2 godine zatvora. Kazne su strože ukoliko to učini službeno lice prilikom obavljanja službe. Krivični zakonik takođe propisuje zaštitu u slučaju neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.[5]

 

U Srbiji je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal primarno nadležno za regulisanje ovog pitanja, ali žrtve se mogu obratiti direktno i policiji, uz dostavljanje dokaza kojima će potkrepiti svoje tvrdnje. Takođe, vrlo je važno napomenuti da su žrtvama na raspolaganju i različite organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ženskih prava kako bi na adekvatan način dobile informacije i savete o načinu podnošenja prijave.

 

U cilju sprečavanja ovog opasnog društvenog fenomena, neophodno je preduzeti niz mera kako bi se zaštitila privatnost i dostojanstvo građana/ki. Sa jedne strane, neophodno je aktivno raditi na izmenama Krivičnog zakonika kojim bi se kriminalizovala osvetnička pornografija kao takva i kojim bi se propisale odgovarajuće kazne za nasilnike. Ovo je posebno važno s obzirom da trenutno stanje nekažnjivosti stvara plodno tle za dalji razvoj ovakvih neželjenih postupanja i dalju povredu dostojanstva i privatnosti ogromnog broja građana/ki. Potrebno je raditi i na unapređenju rada pravosuđa, efikasnijem procesuiranju počinilaca, ali i pristupiti žrtvama koje su pretrpele ovakav vid digitalnog nasilja sa što više empatije.

 

Pored toga, edukacija i podizanje svesti o posledicama osvetničke pornografije igraju ključnu ulogu u sprečavanju ove vrste zlostavljanja. Tu je posebno važna uloga škola, organizacije civilnog društva i medija koji treba da sarađuju kako bi pružili obrazovne programe i kampanje koje informišu javnost o rizicima i šteti koju osvetnička pornografija može prouzrokovati. Ovi akteri takođe moraju zajedno raditi na osnaživanju žrtava da ovakve povrede dalje prijavljuju nadležnim institucijama.

 

Ne smemo zaboraviti odgovornosti velikih kompanija i platformi koje posluju u Srbiji, koje takođe imaju obavezu da preduzimaju niz aktivnosti kako bi prevenirali širenje osvetničke pornografije. Pre svega, sve velike globalne kompanije morale bi da imaju predstavništva u Srbiji kojima bi građani/ke mogli da se obrate ukoliko do ovakvih povreda privatnosti dođe, ali i da uspostave odgovarajuće mehanizme kontrole i prijave ovakvih sadržaja, kojim bi se sprečilo dalje širenje intimnih snimaka i fotografija žrtava.

OVO JE ISTINITA PRICA

 Sa zloupotrebom intimnih fotografija, nažalost, susreće se sve veći broj devojaka i žena u Srbiji. Otkad je otkriveno da se takve fotografije dele u Telegram grupama, žrtve su svoja traumatična iskustva sa ovom vrstom digitalnog nasilja podelile u nekoliko navrata, a sada je još jedna devojka iz Srbije, u anonimnoj ispovesti, ispričala kako je došla do saznanja koje joj je život pretvorilo u pakao.

Njena priča je podeljena na TikTok nalogu Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana “OsnaŽene", koje je prvo ukazalo na postojanje Telegram grupa u kojima se dele eksplicitne fotografije i snimci devojaka sa naših prostora, bez njihovog znanja i pristanka.

"U periodu studiranja, pre četiri godine, jedne večeri na Instagramu od nekog nepoznatog profila dobijam poruku sa sadržajem: "Da li si ovo ti?" i moja gola fotografija, bez vidljivog lica. Te fotografije sam isključivo slala svom dečku. O poruci koju sam dobila sam, naravno, odmah njega obavestila. Tada saznajem da je računar, na kom je ostao ulogovan na Fejsu, odnet na servis u Kaluđericu", priseća se anonimna devojka.

Drugi računar, koji je ostao u rodnom gradu para, je, kako dalje saznaje, duži vremenski period bio kod drugog seoskog servisera.

"Kontaktirali smo oba servisa i tražili da nam se kaže da li je bilo šta od podataka preuzeto iz računara. Oba odgovora su bila da nije. Sledeći korak na koji smo se odlučili je da odemo u policiju. Dečko i ja smo otišli u policijsku stanicu na Voždovcu. Oni su me uputili na Tužilaštvo za organizovani kriminal, tačnije na Odsek za visokotehnološki kriminal. Tamo smo mogli da dođemo samo do portirnice, gde su nam, nakon objašnjenja događaja, dali samo papir i olovku i rekli: "Opišite događaj, predajte, pa ćete biti kontaktirani kada vaš slučaj bude došao na red", priča devojka sa snimka. Ovo ju je, posle šokantnog saznanja, kaže, dodatno porazilo. Uporedo sa onim što se dešavalo, analizirala je sve profile svojih pratilaca na društvenim mrežama i došla do sledećeg otkrića.

"Jedan od naloga me je dodao na Fejsbuku i Instagramu. To je osoba koja dolazi iz istog grada kao i ja. Mlađa godinu dana, ne znam ništa o toj osobi. Analizom profila saznajem da je taj profil, verovatno, profil osobe koja me je dodala. Iskreno, ne znam ko je to, moj dečko ga takođe ne poznaje. Jedino što je moglo da ga dovede u vezu sa mojim fotografijama je taj serviser, koji je inače čovek u godinama, sa ženom i decom", kaže žrtva.

Dve godine kasnije, isplivalo je novo, poražavajuće saznanje.

"Jednog dana opet dobijam poruku na Instagramu: "Lepotice, tvoje slike se šire u jednoj Telegram grupi, mogu ti reći nik (nadimak). To je isto neka, skroz nepoznata osoba. U tom periodu mi stižu neki zahtevi, kao da su oživeli vampiri prošlosti - neki ljudi iz srednje, a išli smo u srednju pre sedam godina. Ono što je bilo čudno je da su ti ljudi svi bili iz informatičkog odeljenja. Malo je banalno, ali - informatičari - znaju sa računarima i postoji mogućnost da su baš oni videli u nekoj Telegram grupi i da su se svi odjednom povampirili", sumnja.

Tada je, kaže, sa svoje liste pratilaca izbrisala sve te ljude i zaključala profil kako ne bi mogli da vide sadržaj koji objavljuje. Na ono kroz šta je prošla i opisala u svojoj ispovesti, želi da upozori sve devojke.

"Smatram da nijedna devojka ne treba, niti zaslužuje da se njeno ime, prezime, društvene mreže i gole fotografije razvlače po Telegram grupama i šeruju. Bitno je da sebe okružite ljudima koji vas u bilo kojoj situaciji internet nasilja neće osuđivati, koji će vas podržati. Nikada ne treba da krivite sebe ili da se stidite. Oni koji treba da se stide i strahuju su internet nasilnici i treba raditi na tome da se sve to suzbije i potpuno iskoreni, ako je uopšte ikako moguće. Apsolutno niko nema pravo da ovo radi. Ovo treba da bude strogo kažnjivo krivično delo", zaključuje ona. 

TELEGRAM GRUPA

 Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene predstavile su nastavak istraživanja o Telegram grupi u kojoj se deli osvetnička pornografija, a koja, kako navode, broji 60.000 članova.

U pitanju je, navode, prvi deo, a autorke se fokusiraju samo na ovu Telegram grupu, jer su, kako navode, nakon istraživanja objavljenog u junu ove godine admini i vlasnici grupe počeli sa vređanjem i pretnjama.

„Neposredno nakon objavljivanja našeg prvog istraživanja – Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija, admini/ke i vlasnici/ce pomenute Telegram grupe počeli su sa vređanjem, pretnjama po fizičku bezbednost i tužbama, iako nije postojao osnov za to. U skladu sa tim, odlučile smo da drugo istraživanje u celosti posvetimo nijihovoj Telegram grupi i aktivnostima kojima se bave u okviru iste“, navodi se na sajtu OsnaŽene.

U svom istraživanju navode da je jedna od vlasnica Telegram grupe pod nazivom Merix koristila fotografije maloletne dvanaestogodišnje devojčice sa provokativnim opisima koje je postavljala na sajtove za upoznavanje. U njeno ime, kako prenose OsnaŽene, dopisivala se sa znatno starijim muškarcima, odnosno pedofilima.

Navodi se da je Merix na taj način htela da se osveti ocu devojčice.

OsnaŽene prenose da zloupotreba fotografija tuđe dece u Srbiji pokriva više zakona i propisa

Prema Krivičnom zakoniku zabranjuje se svako iskorišćavanje maloletnih lica u pornografske svrhe, uključujući proizvodnju, distribuciju, ili posedovanje takvih sadržaja. Takođe, fotografisanje i javno objavljivanje fotografija maloletnika bez dozvole može biti smatrano povredom privatnosti.

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti predviđa se zaštita ličnih podataka, uključujući i fotografije, te zahteva izričitu saglasnost za prikupljanje, obradu i objavljivanje podataka maloletnih lica.

Prema Porodičnom zakonu roditelji imaju pravo da štite interese deteta i mogu podneti tužbu u ime deteta u slučajevima kada su njegova prava povređena.Na osnovu pribavljenih dokaza podneta je krivična prijava i obavešteno je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

ZLOCIN BEZ KAZNE

 Telegram grupe u kojima se deli osvetnička pornografija ponovo su došle u fokus javnosti u Srbiji kada je udruženje Osnažene objavilo istraživanje pod nazivom "Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija", u kom je još jednom potvrđeno da ove grupe i dalje nisu nestale. Nevladin sektor ističe da je u pitanju gorući problem. Uprkos inicijativama, deljenje osvetničke pornografije u Srbiji nije propisano kao krivično delo. 

I DA SE VRATIMO NA SERIJU KOJA JE ZAISTA TREBALA BITI EMITOVANA

 

У овој причи под радним насловом Смола, говоримо о осветничкој порнографији. Када наизглед безазлени интимни видео са њеним бившим дечком избије на површину, Минин свет се распада. У седмом месецу трудноће, она се бори да заштити свој углед, породицу и каријеру. Уједно, Мина открива да њен будући муж није оно што се чинило да јесте, а родитељи су на ивици слома. Њен посао је у опасности, а колеге је гледају другачије.

Док се бори да уклони снимке, суочава се са за застрашујућом истином: ни полицијска, ни правосудна ни технолошка решења не могу да реше проблем - оно што се једном нашло на интернету, остаје на интернету заувек. Суочена с немилосрдним таблоидима и друштвеним мрежама, Мина мора пронаћи храброст да се суочи са овом гнусном осветом и крене путем правде и мира, пре него што буде прекасно...

Ова истинита и напета прича о неустрашивој Мини, која се бори за углед и своју будућност, погађа срца гледалаца, истовремено постављајући питања о последицама које могу пратити сваког појединца заувек

BOJANA MALJEVIC PRODUCENTKINJA

• 
  

Projekcija igrane serija „Smola“ , koja se bavi temom „osvetničke pornografije“, biće održana ovog vikenda za 40 žena iz nevladinih organizacija, a nakon što je RTS odustao od njenog prikazivanja u planiranom terminu, rekla je za Danas glumica i producentkinja Bojana Maljević. Podsetimo, ona je nedavno na društvenoj mreži X skrenula pažnju da je RTS odustao od emitovanja ove mini-serije, apostrofirajući da se to desilo usred svetske kampanje 16 dana aktivizma, kao i da je Kolegijum odlučio da sada prikaže „neke druge žanrove“, koje smatra važnijim.

Koji su to žanrovi bitniji, zapitala se Bojana Maljević, istakavši da je sada pravi trenutak da se ova serija prikaže, jer skreće pažnju na gorući problem kojim su izložene prevashodno žene i koji se neretko završava tragedijom.

Uz to, izlaganje tuđe intime javnosti Krivični zakon kod nas još ne prepoznaje kao krivično delo.

O tome koliko je bitno da ovakav igrani program bude blagovremeno plasiran, Bojana Maljević napominje da ova komponenta ima veliki uticaj.

„Naravno da postoji velika važnost i da je pitanje plasiranja i promocije serije važno. Naročito ako je reč o igranom programu koji ima važan društveni značaj. Temu serije „Smola“ koju kolokvijalno zovemo „osvetnička pornografija“, iako tu nema ni pornografije a ni osvete baš – temu u realnom životu upravo prati borba nevladinih organizacija i Poverenice da to postane krivično delo. I pazite, u celoj toj atmosferi koja je značajna za sve žene ove zemlje, za celo društvo, RTS od našeg partnera koproducenta Telekom Srbija dobija završenu mini-seriju „Smola“, svega četiri epizode koja ima, pored vrhunskog umetničkog i tehničkog kvaliteta, nažalost svetski aktuelnu temu….“ ističe Bojana.

Prema njenim rečima to se nudi RTS-u,  jer je najprirodnije da se takav ozbiljan program tamo i emituje.

“Dugo smo čekali odgovor a onda u sred 16 dana aktivizma smo saznali da su ipak odustali i da će emitovati „neke druge žanrove“ koje kolegijum smatra potrebnijim. Jako bih volela da znam koje su to serije i koji žanrovi, potrebniji za našu javnost sada. Od digitalnog nasilja i partnerskog nasilja nad ženama koje se prečesto završi femicidom“, ističe Bojana Maljević.

• 
  

Projekcija igrane serija „Smola“ , koja se bavi temom „osvetničke pornografije“, biće održana ovog vikenda za 40 žena iz nevladinih organizacija, a nakon što je RTS odustao od njenog prikazivanja u planiranom terminu, rekla je za Danas glumica i producentkinja Bojana Maljević.

Podsetimo, ona je nedavno na društvenoj mreži X skrenula pažnju da je RTS odustao od emitovanja ove mini-serije, apostrofirajući da se to desilo usred svetske kampanje 16 dana aktivizma, kao i da je Kolegijum odlučio da sada prikaže „neke druge žanrove“, koje smatra važnijim.

Koji su to žanrovi bitniji, zapitala se Bojana Maljević, istakavši da je sada pravi trenutak da se ova serija prikaže, jer skreće pažnju na gorući problem kojim su izložene prevashodno žene i koji se neretko završava tragedijom.

Uz to, izlaganje tuđe intime javnosti Krivični zakon kod nas još ne prepoznaje kao krivično delo.

O tome koliko je bitno da ovakav igrani program bude blagovremeno plasiran, Bojana Maljević napominje da ova komponenta ima veliki uticaj.

„Naravno da postoji velika važnost i da je pitanje plasiranja i promocije serije važno. Naročito ako je reč o igranom programu koji ima važan društveni značaj. Temu serije „Smola“ koju kolokvijalno zovemo „osvetnička pornografija“, iako tu nema ni pornografije a ni osvete baš – temu u realnom životu upravo prati borba nevladinih organizacija i Poverenice da to postane krivično delo. I pazite, u celoj toj atmosferi koja je značajna za sve žene ove zemlje, za celo društvo, RTS od našeg partnera koproducenta Telekom Srbija dobija završenu mini-seriju „Smola“, svega četiri epizode koja ima, pored vrhunskog umetničkog i tehničkog kvaliteta, nažalost svetski aktuelnu temu….“ ističe Bojana.

Prema njenim rečima to se nudi RTS-u,  jer je najprirodnije da se takav ozbiljan program tamo i emituje.

“Dugo smo čekali odgovor a onda u sred 16 dana aktivizma smo saznali da su ipak odustali i da će emitovati „neke druge žanrove“ koje kolegijum smatra potrebnijim. Jako bih volela da znam koje su to serije i koji žanrovi, potrebniji za našu javnost sada. Od digitalnog nasilja i partnerskog nasilja nad ženama koje se prečesto završi femicidom“, ističe Bojana Maljević.

Ona je u objavi na društvenoj mreži X rekla da će kao producent pokušati da posredstvom sponzora „pokrije“ nedostatak budžeta za emitovanje, iako bi, kako je dodala, bilo razumno da novac nikako ne prestavlja problem za emitovanje igranog programa od društvenog značaja.

Na pitanje Danasa da li je u tome uspela Bojana Maljević odgovara potvrdno.

„O da, naravno. Već ovog vikenda imamo u Srbiji projekciju za 40 žena i nevladnih organizacija iz cele Srbije koje se na jednom skupu bave pravima i zaštitom žena. Jedva čekam njihove reakcije. To je svakako interna projekcija, jer nas iskreno zanimaju njihove reakcije. Potom ćemo sličnu projekciju napraviti u Beogradu i za međunarodne NVO. Videćemo i kakav je stav Telekoma po celom ovom pitanju. Oni su spominjali da će poslati ponudu HBO i drugima koji će, uverena sam, biti zainteresovani. Ali ipak, mišljenje svih nas je da je „Smola“ program za RTS, parekselans. O našim ženama je reč, na našem jeziku… Radnja se dešava u Beogradu i Srbiji…“, napominje naša sagovornica.

Upitana jesu li ovakve situacije između producenata i emitera česte i na koji su način ru pravno regulisane Bojana odgovara da njena producentska kuća ima ugovor sa Telekomom Srbije i da su oni prepoznali značaj tema kojima se bavi.

TAKO JE TO U NAPREDNOJ SRBIJI!

 

U KOLIKO SE GRUPA DELE LJUDI

 SVAKI DAN PRICAM O TOME KOLIKO SU LJUDI PODELJENI I KOLIKO TO SAMO DONOSI PROBLEME. JER AKO SI PRIPADNIK LJUDSKE VRSTE BEZ OBZIRA NA SVE TI SI KRV, MESO , PROLAZAN,RANJIV I TVOJE FIZICKO TELO USTVARI JE ODELO TVOJE DUSE. A KAD SMO KOD DUSE ONA BI SE MOGLA GRUPISATI U OVE GRUPE KOJU SU DECA 'PROVALILA'.KAKO NAM OVA DECA DANAS DAJU LEKCIJE JER SU IZUZETNO PAMETNIJA I SHVATAJU OVAJ SVET OKO NAS ZA RAZLIKU OD NJIMA STARIJIH GENERACIJA OVAJ CE TEKST BIIU POTPUNO KRATAKSTO NIJE U SKLADU SA MOJIM PISANJEM. ALI ZELIM DA SE OVAJ TEKST PROCITA PRED NEDELJU 22.DECEMBRA KADA BI SVI U 16 CASOVA TREBALI DA BUDEMO ZAJEDNO U CENTRU BEOGRADA. TADA TREBA ZABORAVITI NA SVE RAZLIKE I SIRITI SAMO LJUBAV, RAZUMEVANJE, SOLIDARNOST, POSTOVANJE JEDNIH PREMA DRUGIMA. I BORITI SE KAKO VEC DECA RADE!

Učiteljica je upitala učenika: "Na koliko grupa se dele živa bića?

Učenik je samouvereno odgovorio: "U četiri grupe, učiteljice."

Učiteljica: "Mislim da grešiš, ali nabroji da čujemo."

Učenik: "Biljke, životinje, ljudi i deca."

Učiteljica: "Zar deca nisu ljudi?"

Učenik: "U pravu ste učiteljice, dele se na tri grupe."

Učiteljica: "Odlično, nabroji ih opet da čujemo."

Učenik: "Biljke, životinje i deca."

Učiteljica: "A šta se desilo s ljudima?"

Učenik: "Učiteljice, ljudi čija su srca puna ljubavi i ljubaznosti ostali su u grupi dece, dok su se ostali podelili u grupe biljaka i životinja.".

NE BUDIMO BILJKE I ZIVOTINJE!

IMUNITET KRDA I KOLEKTIVNA SVEST

 KAO KOJA JE VEZA?  PA PRILICNO JE LAKO. KOLEKTIVNA SVEST POSTALA JE SVEST KRDA, A IMUNITET JE POSTAO KOLEKTIVNA SVEST . JER REALNO IMUNI SMO NA SVE STO SE DOGADJA. MOZDA SMO OVIH DANA POKUSALI DA NESTO POPRAVIMO U VEZI TOGA. ALI SAMO MOZDA JER SE SUKOBI IZ CELOG SVETA PRELIVAJU I NA NAS. VRLO VRLO TESKA VREMENA !

Kolektivna svest/svesnost ili kolektivno svesno (fr. conscience collective, lat. collectivus conscientia) jest set zajedničkih verovanja, ideja i moralnih stanovišta koji postoji kao ujedinjujuća sila unutar društva.^[ Termin je uveo francuski sociolog Emil Dirkem, u svojoj Podeli rada u društvu iz 1893. godine

 

U današnjem digitalnom dobu, mediji imaju neposredan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. Njihova moć da prenose informacije i utiču na naše stavove i verovanja nikada nije bila veća. Od televizije, radio stanica, novina, pa sve do društvenih mreža, mediji su postali ključni igrači u oblikovanju našeg razmišljanja i ponašanja. Kroz različite izvore i strategije, mediji uspevaju da plasiraju različite ideje, vrednosti i političke stavove, čime direktno utiču na formiranje javnih mišljenja. Shvatanje ovog uticaja je važno kako bismo bili svesni kako mediji oblikuju naše stavove i kako na njih da odgovorimo na kritičan i informisan način.

I. Uvod

A. Definicija javnog mnjenja

Javno mnjenje predstavlja stavove, mišljenja i uverenja koje grupa ljudi, odnosno javnost, deli o određenoj temi ili pitanju. To je kolektivna svest koja obuhvata različite perspektive i procene koje ljudi formiraju na osnovu informacija koje dobijaju putem medija, interakcija sa drugima i iskustava u društvu.

B. Značaj oblikovanja javnog mnjenja

Oblikovanje javnog mnjenja ima ključnu ulogu u demokratskom društvu. Javno mnjenje utiče na političke odluke i akcije, oblikuje socijalne norme i vrednosti, pa čak i utiče na ekonomsku aktivnost. Kada javno mnjenje ima visok nivo informisanosti i kritičke svesti, može se obezbediti odgovorna vladavina, veća participacija građana i bolje društvene promene.

C. Uloga medija u oblikovanju javnog mnjenja

Mediji, kao glavni izvor informacija za većinu ljudi, imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Oni pružaju informacije, stvaraju slike stvarnosti i utiču na emocionalne reakcije javnosti. Mediji mogu da promovišu različite perspektive, podižu svest o važnim temama i podstiču diskusiju. Takođe, mogu da služe kao platforma za izražavanje mišljenja i pritužbi javnosti.

II. Mediji kao izvor informacija

A. Izbor medija kao izvora informacija

Kada su izbori medija kao izvora informacija u pitanju, važno je biti selectivan i kritički razmišljati. Različiti mediji imaju različite agende i pristupe u izveštavanju, pa je bitno birati one koji pružaju objektivne, tačne i pouzdane informacije. Takođe, treba uzeti u obzir različite izvore informacija kako bi se dobio celovit i balansiran pogled na događaje i teme.

B. Verodostojnost medija

Verodostojnost medija je ključna za oblikovanje javnog mnjenja. Kada mediji šire neproverene ili manipulisane informacije, to može dovesti do dezinformacija i pogrešnih zaključaka javnosti. Zato je bitno pratiti medije sa dobrim profesionalnim standardima, koji se oslanjaju na proverene izvore, vrše nepristrasno istraživanje i transparentno izveštavaju o tragovima informacija.

C. Objektivnost medija

Objektivnost medija predstavlja sposobnost da pruže uravnoteženo i neutemeljeno izveštavanje o događajima i temama. Mediji bi trebali da budu slobodni od političkih, ekonomskih i društvenih uticaja koji mogu da naruše objektivnost. Objektivan izveštaj omogućava javnosti da formira sopstvena mišljenja zasnovana na činjenicama i argumentima.

D. Uticaj vlasništva nad medijima

Uticaj vlasništva nad medijima može biti značajan u oblikovanju javnog mnjenja. Kada mediji pripadaju određenim političkim ideologijama, ekonomskim interesima ili korporacijskim entitetima, to može uticati na izbor i prezentaciju informacija. Koncentracija vlasništva nad medijima takođe može ograničiti raznolikost mišljenja i slobodu izražavanja.

III. Medijska manipulacija i propaganda

A. Manipulativne tehnike u medijima

Medijska manipulacija se odnosi na namerno korišćenje trikova, tehnika i strategija kako bi se uticalo na uvažavanje, stavove i ponašanje javnosti. To može uključivati korišćenje senzacionalizma, emocionalne manipulacije, selektivnog izveštavanja ili lažnih informacija. Manipulativne tehnike mogu iskriviti stvarnost i obmaniti javnost.

B. Propaganda kao sredstvo uticaja

Propaganda je sistematsko širenje ideja, informacija ili stavova radi promovisanja određenih interesa. Propaganda se često koristi u političke svrhe kako bi se oblikovalo javno mnjenje u korist političkih grupacija ili ideologija. Kroz korišćenje tehnika manipulacije, propaganda se koristi za uticanje na stavove, verovanja i ponašanje javnosti.

C. Posledice medijske manipulacije

Medijska manipulacija može imati ozbiljne posledice po javnost i društvo u celini. Kada su ljudi izloženi lažnim informacijama ili manipulativnim tehnikama, to može uticati na formiranje netočnih stavova, podrivajući javni dijalog i poverenje u medije. Takođe, može doprineti povećanju političke polarizacije i socijalnih tenzija.

IV. Medijska prezentacija političkih tema

A. Politizacija medija

Politizacija medija se događa kada mediji favorizuju određenu političku stranu ili ideologiju u izveštavanju. Kroz selektivno izveštavanje, naglašavanje određenih tema i potiskivanje drugih, mediji mogu uticati na političke stavove javnosti. Politizacija medija može ograničiti raznolikost mišljenja i umanjiti legitimitet demokratskih procesa.

B. Uticaj medija na političke stavove

Mediji mogu imati značajan uticaj na političke stavove javnosti. Izveštaji medija o političkim temama, kao i izbor reči, tona i pristrasnosti, mogu oblikovati percepciju javnosti o političkim akterima, strankama i politikama. Pored toga, mediji mogu uticati na mobilizaciju i angažman građana u političkom procesu.

C. Medijska izveštavanja o političkim akterima

Medijsko izvještavanje o političkim akterima može imati značajan uticaj na njihovu reputaciju i javni imidž. Izbor slika, naslova i tona u izveštavanju može oblikovati javnost o političarima i njihovim karakteristikama. Mediji mogu izazvati određenu percepciju političara kao poštenih ili korumpiranih, uspešnih ili neuspešnih, lidera ili demagoga.

D. Medijsko tretiranje političkih kampanja

Medijsko tretiranje političkih kampanja može uticati na ishod izbora. Kroz selektivno izveštavanje, fokusiranje na senzacionalističke aspekte ili vrednosno iskrivljavanje, mediji mogu oblikovati javno mnjenje o političkim kandidatima. Takođe, medijska pažnja koja se pruža određenim kandidatima može ih predstaviti kao ozbiljne ili nepopularne, što ima direktan uticaj na percepciju javnosti.

V. Efekat medija na javno mnjenje

A. Teorija agenda postavljanja

Teorija agenda postavljanja sugeriše da mediji imaju moć izbora tema o kojima javnost razmišlja. Kroz izbor i naglašavanje određenih tema, mediji mogu postaviti dnevni red i uticati na preferencije i stavove javnosti. Ova teorija ukazuje na moć medija u oblikovanju našeg razmišljanja o važnim pitanjima.

B. Teorija kultivacije

Teorija kultivacije sugeriše da stalna izloženost televiziji i drugim medijima može uticati na našu percepciju stvarnosti. Medijske reprezentacije i prezentacija nasilja, straha i drugih tema mogu uticati na naše verovanje o stvarnom svetu i naše stavove o društvenim pitanjima. Ova teorija naglašava uticaj medija na oblikovanje naše svakodnevnice.

C. Teorija izlaganja

Teorija izlaganja ukazuje na to kako nam konstantna izloženost određenim idejama ili informacijama putem medija može uticati na naše stavove i ponašanje. Kroz ponavljajuće prikazivanje određenih poruka, mediji mogu oblikovati naše mišljenje i podešavati naš sistem vrednosti. Ova teorija ukazuje na snagu medija u oblikovanju našeg identiteta.

D. Teorija selektivne percepcije

Teorija selektivne percepcije ukazuje na to kako pojedinci svetskih informacija na način koji potvrđuje njihove postojeće stavove i verovanja. Kroz selektivno traženje, interpretaciju i prihvatanje informacija, mediji mogu uticati na našu percepciju stvarnosti. Ova teorija upućuje na to da svako od nas ima tendenciju da interpretira informacije na način koji podržava naše predubeđenje.

VI. Uticaj društvenih mreža na javno mnjenje

A. Popularnost društvenih mreža

Društvene mreže su postale sve popularnije kao izvor informacija i komunikacije u današnjem društvu. Milioni ljudi širom sveta koriste društvene mreže kao što su Facebook, Twitter, Instagram i YouTube kako bi se informisali, povezali i izrazili svoje mišljenje. Popularnost društvenih mreža omogućava brzo širenje ideja i uticaja na široku publiku.

B. Viralnost informacija na društvenim mrežama

Informacije na društvenim mrežama često postaju viralne, tj. brzo se šire putem deljenja i ponovnog deljenja od strane korisnika. Viralnost informacija može imati značajan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, jer se brzo šire širom društva. Međutim, ova viralnost takođe može doprineti širenju dezinformacija i neproverenih tvrdnji.

C. Manipulacija javnim mnjenjem putem društvenih mreža

Društvene mreže se često koriste za manipulaciju javnim mnjenjem. Kroz lažne profile, robotizovane naloge, ciljano oglašavanje i algoritamsku manipulaciju, korisnici mogu biti izloženi selektivnim ili lažnim informacijama koje imaju za cilj uticati na njihove stavove i ponašanje. Ova manipulacija može biti posebno opasna jer se često dešava bez svesti korisnika.

VII. Regulacija medija u cilju zaštite javnog mnjenja

A. Zakonski okvir za regulaciju medija

Regulacija medija kroz zakonski okvir ima za cilj zaštitu javnog mnjenja od manipulacije, dezinformacija i nepoštenog izveštavanja. Ovakav okvir obuhvata zakone koji se odnose na slobodu izražavanja, medijsku konkurenciju, transparentnost vlasništva nad medijima, odgovornost za lažne informacije i etičke standarde novinarstva.

B. Etički kodeksi novinarstva

Etički kodeksi novinarstva predstavljaju smernice i standarde kojima novinari treba da se vode u svom radu. Ovi kodeksi obuhvataju principa kao što su objektivnost, tačnost, nepristrasnost, odgovornost i poštovanje privatnosti. Etički kodeksi pomažu u osiguravanju pouzdanih i moralno odgovornih izveštaja koji služe javnom interesu.

C. Institucije za zaštitu javnog mnjenja

Postoje institucije i organizacije koje se bave zaštitom javnog mnjenja od manipulacije i dezinformacija. Te institucije mogu biti nezavisna tela, medijski saveti ili regulatorna tela koja prate i nadziru medijski pejzaž. Njihova uloga je da osiguraju poštovanje zakona i etičkih standarda u medijima i da pruže podršku građanima u slučaju nepoštenog izveštavanja.

VIII. Mediji kao alat političke kontrole

A. Medijska cenzura

Medijska cenzura predstavlja supresiju ili kontrolu informacija od strane vlasti ili drugih moćnih entiteta. Kroz cenzuru, vlasti mogu ograničiti slobodu izražavanja i pristup informacijama, kako bi očuvali svoju političku kontrolu i suprotstavili se kritici. Medijska cenzura može biti opasna za demokratiju i slobodno javno mnjenje.

B. Medijsko pritisak

Medijski pritisak predstavlja upotrebu moći i uticaja medija kako bi se izvršio pritisak na političke aktere ili druge entitete. Kroz negativna izveštavanja, otkrivanje skandala ili plasiranje senzacionalističkih priča, mediji mogu pokušati da oblikuju javno mišljenje, ugroze reputaciju ili oslabe političku poziciju pojedinaca ili organizacija.

C. Manipulacija javnim mnjenjem u političke svrhe

Manipulacija javnim mnjenjem u političke svrhe je često prisutna u političkim kampanjama. Kroz korišćenje marketinških tehnika, spinovanje, dezinformacije ili kampanje difamacije, politički akteri mogu pokušati da utiču na stavove i ponašanje birača. Ova manipulacija može umanjiti kvalitet političkog dijaloga i zahtevati od građana da budu kritički orijentisani.

IX. Otpor javnog mnjenja prema medijskom uticaju

A. Medijska pismenost

Medijska pismenost se odnosi na sposobnost pojedinaca da kritički konzumiraju medije, razumeju kako se informacije stvaraju i distribuiraju, i procenjuju njihovu tačnost i verodostojnost. Kroz razvoj medijske pismenosti, ljudi mogu postati bolje opremljeni da prepoznaju manipulaciju, dezinformacije i lažne vesti, i formiraju informisane stavove.

B. Medijska kritičnost

Medijska kritičnost podrazumeva sposobnost analize i procene medija. Kroz postavljanje kritičkih pitanja, proveru izvora informacija, razumevanje medijskih manipulacija i prepoznavanje pristrasnosti, ljudi mogu postati otporni na efekte manipulacije medija. Medijska kritičnost podstiče građane da misle nezavisno i učestvuju u javnom dijalogu.

C. Građansko novinarstvo

Građansko novinarstvo se odnosi na participaciju građana u prikupljanju, analizi i deljenju vesti i informacija. Kroz upotrebu društvenih mrežaNajčešći principi građanskog novinarstva uključuju objektivnost, tačnost, samostalnost i nepristrasnost. Građansko novinarstvo može pružiti alternativne perspektive, promovisati važne teme i pojačati građanski angažman.

X. Zaključak

Uticaj medija na oblikovanje javnog mnjenja je neporeciv. Kroz izbor izvora informacija, medijsku manipulaciju, prezentaciju političkih tema i upotrebu društvenih mreža, mediji imaju moć oblikovanja stavova, verovanja i ponašanja javnosti. Ipak, otpor javnog mnjenja prema medijskom uticaju može biti postignut kroz medijsku pismenost, medijsku kritičnost i građansko novinarstvo. Regulacija medija, etički standardi novinarstva i institucije za zaštitu javnog mnjenja takođe imaju ključnu ulogu u osiguravanju integriteta medijskog pejzaža. Kroz ove mere, može se postići balansiranije i odgovornije oblikovanje javnog mnjenja.

Ponašanje gomile ili instinkt stada opisuje kako se pojedinci u grupi mogu ponašati kolektivno, bez centralizovanog pravca. Termin se može odnositi na ponašanje životinja u krdu, čoporu, jatu ptica, jatu riba itd., kao i na ponašanje ljudskih bića u demonstracijama, neredima i opštim štrajkovima,^[1] sportskim događajima, verskim okupljanjima, nasilju u rulji i svakodnevnom donošenju odluka, osuda i formiranju mišljenja.

Rafat, Čater i Frid su predložili integrisani pristup života u gomili, opisujući dva ključna pitanja, mehanizme prenošenja misli ili ponašanje između pojedinaca i šeme povezivanja između njih.^[2] Oni su predložili to, da ujedinjavanje različitih teoretskih pristupa ponašanja u gomili, ukazuje na primenjivost tog koncepta u mnogim domenima, od kognitivne nauke do ekonomije.^[3]

Rafat, Čater i Frid su predložili integrisani pristup života u gomili, opisujući dva ključna pitanja, mehanizme prenošenja misli ili ponašanje između pojedinaca i šeme povezivanja između njih.^[2] Oni su predložili to, da ujedinjavanje različitih teoretskih pristupa ponašanja u gomili, ukazuje na primenjivost tog koncepta u mnogim domenima, od kognitivne nauke do ekonomije.^[3]

^KRDO

 

Ponašanje gomile ili instinkt stada opisuje kako se pojedinci u grupi mogu ponašati kolektivno, bez centralizovanog pravca. Termin se može odnositi na ponašanje životinja u krdu, čoporu, jatu ptica, jatu riba itd., kao i na ponašanje ljudskih bića u demonstracijama, neredima i opštim štrajkovima,[1] sportskim događajima, verskim okupljanjima, nasilju u rulji i svakodnevnom donošenju odluka, osuda i formiranju mišljenja.

Rafat, Čater i Frid su predložili integrisani pristup života u gomili, opisujući dva ključna pitanja, mehanizme prenošenja misli ili ponašanje između pojedinaca i šeme povezivanja između njih.[2] Oni su predložili to, da ujedinjavanje različitih teoretskih pristupa ponašanja u gomili, ukazuje na primenjivost tog koncepta u mnogim domenima, od kognitivne nauke do ekonomije.[3]

 

KRDO NIJE ISTO STO I COPOR 

Sve je u Srba: vuk. Vuk je srpski stvor. Svaki Srbin u sebi ima nešto vučje. Nema naroda i životinja koji više sliče jedni drugima no što su Srbi i vuci: ta dva jedina čopora vredna pažnje. Jedna velika vučina je završila onaj manastir ispod. Vuk ih najzad i izdade. Vuk ih i opismeni. Jedan Crni vuk krenu da ih oslobađa, pa se čitav čopor do sada u tome ogledao, sa manje ili više uspeha. A činiće to i ubuduće.ridrih Niče je u svom delu S one strane dobra i zla (1886) napisao: moral Evrope je moral krda!

Danas od nas opet traže da budemo u krdu gradeći nekakav imunitet krda. Doduše, ne dozvoljavaju nam u poslednje vreme da zajedno pasemo u stadu već nas drže u boksovima i pregradama: i u njima smo oslobođeni neizvesnosti slobode. Kada bude došlo vreme, okupiće se krdo (stado) na gomilu da sagradi imunitet potreban za novi identitet.

Kad smo već moral pro-krdili i slobodu u stado premetnuli, onda neće biti teško ni da se u krdu virusom zarazimo. Samo ja mislim da se mi nećemo zaraziti virusom novog gripa već je cilj da nam se kroz ispiranje mozgova ubrizga virus krda. Nije suština da izgradimo imunitet krda već da postanemo krdo.

JEDINO JE ČOVEKU, OD BOGA DATO, DA MOŽE ODABRATI HOĆE LI BITI DEO ČOPORA ILI DEO KRDA, HOĆE LI BITI VUK ILI GOVEČE!

Krdo nije čopor!

Čopor je skup jedinki podjednako važnih za zajednicu - krdo je bezlična masa mesa i kože.

Krdo nije ni jato koje može da odleti u slobodu visine ili da zaroni u tišinu dubine!

U krdu nikad niste lovac: uvek ste lovina. Zato nije bitno ko upravlja krdom ukoliko ste krdo!

Imunitet krda podrazumeva samo to da će najslabiji i najranjiviji biti pojedeni jer će zaostajati za krdom. Drugi će, za neko vreme preživeti. U ovom slučaju imunitet se stiče za ono vreme koliko će lovci biti siti.

Krdo (stado) ima vođu ali on nije individua (pojedinac, ličnost), njegova je dužnost da nosi medenicu (da se stado lakše nađe) i on se razlikuje od ostalih samo po tome što će biti poslednji pojeden.

Sa druge strane, predvodnik čopora je onaj koji će prvi poginuti u borbi za hranu ili odbranu čopora a on to mesto zaslužuje tako što će biti najbolji, najjači i najhrabriji - a ne zato što će mu gazda-čoban staviti oko vrata čeketalo!

U čoporu ima pojedinca (individue, ličnosti, karaktera) - u krdu nema.

Čopor je je porodica. Krdo je zajednica.

Čopor zna kada treba žrtvovati deo sebe zbog opstanka - kada starog vuka treba ostaviti da skapa. To se čini da bi opstala mladost čopora. Kod krda je to drugačije: pred opasnošću, krdo se da u beg i onda uglavnom stradaju oni mladi i nemoćni.

Nama je potreban imunitet čopora a ne imunitet stada. Da svaki pojedinac bude jaka karika u lancu koji podržava i štiti čopor i da taj lanac štiti one nemoćne i slabe držeći ih unutra, a ne da, kao u krdu, budu zaštićeni samo oni koji se štite telima i zaostatkom drugih.

Nekada smo bili čopor a sada nam govore da smo krdo!

Nekad smo bili vuci a sada nismo čak ni ovnovi!

Ali, nažalost, kad smo već krdo, mi nismo divlje krdo koje nesmetano krstari savanom ili planinom i preživljava kako je od Boga i prirode dato, kako zna i ume, često u očaju kidišući kopitama i rogovima na predatore. Ne! Mi smo krdo saterano u obore i torove, stado selektovano i obeleženo, čuvaju nas psi ovčari i strujna ograda. Mi smo krdo zatvoreno!

Tek, tu i tamo, pojavi se po neki samotnjak pokušavajući da nas podseti da smo nekada bili čopor. Sve se to završi tako što tog usamljenika ubrzo pregazi stampedo krda njegovih očeva i dedova (ne čak ni predaka). Taj stampedo se dogodi najčešće nedeljom ujutro, periodično, kada se oni najstariji pripadnici krda zalete da svojim jurišem pregaze sećanje na identitet i to što su nekada bili i da makar zakratko odlože svoj odlazak na klanicu, strižu ili mužu, ostavljajući one mlađe iza sebe za te rabote i za svaki slučaj – za slučaj potrebe imuniteta krda. Pošto krdo niko ne drži za paradu i džabe - krdo mora da zaradi snop sena: mesom, mlekom, radom ili kožom.

Između morala krda, kukavičluka krda i imuniteta krda pogubio se negde naš osećaj moralnosti pojedinca, lične hrabrosti i pripadnosti čoporu. Jer, osećaj je u pitanju a ne ono što nam drugi govore da jesmo – zar ne?!

TOTALNO NEMAM STA VISE DA KAZEM. KOLEKTIVNA SVEST KOJU KREIRAJU MEDIJI PRETVARA COPOR U KRDO. NA NAMA JE DA BUDEMO U COPORU ILI KRDU!

NE BUDI NPC

 ZNATE STA JE NPC? OVAJ POST JAKO IMA VEZE SA PRETHODNA DVA. ZATO BIH  REKLA DA JE TO MOJA OMILJENA TRILOGIJA. PA HAJDE DA VIDIMO STA JE NPC.

NPC je skraćenica termina “non-player character”, koji potječe iz svijeta videoigara. Kao što mu samo ime kaže, NPC je svaki lik kojim igrač ne može da upravlja – od slučajnog prolaznika, pa sve do većih uloga u pričI.

 Iako se može posmatrati kao samo površna uvreda ili puka uzrečica, NPC ima i uznemirujuću dubinu.

 

Bilo da čitate komentare na portalima, društvenim mrežama ili forumima, u svom surfanju internetom ste sigurno naišli na NPC. Ukoliko ne pripadate mlađoj populaciji, vjerovatno niste znali da je u pitanju pogrdan izraz, a šta tačno znači, kome je namijenjen i kako je nastao, možete pročitati u nastavku.

Šta znači NPC

NPC je skraćenica termina "non-player character", koji potječe iz svijeta videoigara. Kao što mu samo ime kaže, NPC je svaki lik kojim igrač ne može da upravlja - od slučajnog prolaznika, pa sve do većih uloga u priči. NPC-ove karakteriše to što izgledaju i zvuče kao pravi likovi, ali se ponašaju po programiranom šablonu i izgovaraju unaprijed snimljene rečenice.

Pored toga što služe kao neprijatelji koje je potrebno savladati, u većini slučajeva je njihova svrha samo da naseljavaju svijet u kojem igrač ima veliku slobodu, odnosno da ga učine "življim".

Zašto se NPC koristi kao uvreda

Sam po sebi, termin NPC nije uvredljiv, ali ga mlađa populacija koristi na način kojim izražava mišljenje da neko nema svoje "ja", da je povodljiv, da ne umije da razmišlja svojom glavom, odnosno da je samo još jedno lice u masi - poput statiste u filmu ili, kao što smo već rekli, likova u igrama kojima se ne upravlja, piše Smartlife.rs.

Može se koristiti za nekoga ko ima čudno ponašanje ili za one koji ostavljaju neoriginalne komentare poput "pametnom dosta" ili "ko posljednji izađe, neka ugasi svjetlo", ali upotreba ove uvrede je najpopularnija u političkim raspravama na internetu.

U tom slučaju, NPC je skoro svako čije mišljenje se podudara s popularnim narativom, ko do svog ubjeđenja nije došao razmišljanjem, već se trudi da ne ispoljava išta što bi se unutar svog društvenog kruga moglo shvatiti kao kontroverzno, te samo ponavlja ono što je čuo od drugih.

Iako se može posmatrati kao samo površna uvreda ili puka uzrečica, NPC ima i uznemirujuću dubinu.

Vjerovali ili ne, istraživanja su pokazala da nemaju svi ljudi unutrašnji monolog, onaj glas u glavi koji je, na ovaj ili onaj način, prisutan svakog momenta kada ne spavamo. Stručnjaci i dalje pokušavaju da odgonetnu koliki je procent populacije čiji um je potpuno tih, a rezultati postojećih studija se drastično razlikuju - od 17 do 70 posto.

Iako istraživanja ne donose zaključak da li je odsustvo unutrašnjeg monologa dobro ili loše, normalno ili ne, postoje ljudi koji, kada nekome kažu da je NPC, to bukvalno i misle. U njihovim očima, među nama hodaju roboti od krvi i mesa koji izgledaju kao prave osobe, ali to zapravo nisu, nisu čak ni svjesne. U tom kontekstu, NPC kao uvreda služi za dehumanizaciju.

Iako su pripadnici mlađih generacija ti koji danas primarno upotrebljavaju termin NPC u svakodnevnom govoru i komunikaciji na internetu, on nije nastao na TikToku, već je na ovoj platformi samo dosegao viralan status.

Počeci NPC uvrede se vezuju za 4chan, odnosno temu koju je anonimni korisnik otvorio 7. jula 2016. godine pod nazivom "Da li si NPC?" U ovoj temi, "anon" je iznio svoju teoriju o fiksnom broju duša na Zemlji koje konstantno prolaze kroz ciklični proces reinkarnacije. Autor smatra da se rast ljudske populacije oteo kontroli, te da među nama danas postoje bezdušna tijela koja upijaju popularna mišljenja i društvene trendove kako bi stvorili privid ljudskog bića, poput NPC-ova u igrama.

Ovaj termin zatim dobiva na popularnosti među pristalicama Donalda Trampa, a u popularnu kulturu ulazi nakon nastanka NPC Vodžak mima koji se brzo proširio mrežama. Infowars platforma, čiji vlasnik je Aleks Džouns, 17. oktobra 2018. godine organizovala je takmičenje za najbolji NPC mim, a nagrada za pobjednika je iznosila 10.000 dolara.

Pored komentara, a kao još jedan od brojnih trendova, NPC termin je u vokabular mlađih generacija stigao i putem TikTok platforme 2021. godine, kada je japanska korisnica Natuecoco počela da strimuje kako se ponaša kao NPC, što je inspirisalo brojne druge influensere da učine isto. TikTokeri se tokom takve vrste strima kreću neprirodno i ponavljaju iste fraze nakon donacija gledalaca, a mnogi su na ovaj način izgradili svoje karijere.

KAKO VUKAJLIJA DEFINISE NPC

 Osoba koja nije sposobna da razvija sopstveno mišljenje, već potpada pod tudje uticaje, utapa se u bezličnu masu, rulju, potpuno nesvesnu svog bezličja. Potpuni fijasko te osobe je upravo to što ona misli da je sušta suprotnost onoga što zapravo jeste, dok izgovara već milion puta prežvakane dživdžanizme.

JEDNO MISLJENJE SA FORUMA

 NPC je no player character, ili AI u igrici.....
Ali se koristi za drugu stvar kao drugo znacenje....
Koristi se u MZ odnosima kao sredstvo ucene i primer, npr Miki svoju zenu izvodi svake nedelje...
Svi muskarci koje srecem u realu su tako gotivni i kulturni...i ostale lazi koje cujete cesto....

Znaci ne da vam pomeraju dupe sa tim NPC nego je to bezobrazno sta rade..
I narocito sa onim, cekao je svoju princezu ceo zivot i na kraju docekao ....a ono , osoba koja ne da nema nista specijalno nego uzas i ispod proseka....

Inace cesta zamena projekcija za ljubav je to sto sam zaljubljena u to da imam ljubav nika...

NPC u igrici sluzi da se poveca uzitak igre, da se isprazni bes , da se zamisli protivnik komicnim reakcijama.....vidite zasto zene toliko vole NPC.....da deda mraz ispunjava zelje, svi bi mi zavrsili kao NPC...

Za one koji ne znaju, NPC (Non-player character) je skraćenica koja označava likove u video igricama koji nisu kontrolisani od strane igrača, već su deo igre kao simulirani entiteti.

Od nedavno, na TikToku-u, pojavio se trend simulacije upravo takvih karaktera od strane živih osoba i vlasnika profila, koji funkcioniše po principu, da njihovi gledaoci ispred telefona pošalju tzv. poklon (Gift) u živom uključenju, tzv. Lajvu, koji u stvarnosti predstavlja materijalnu dobit vlasniku profila.

Najpoznatiji, planetarni slučaj je izvesna Pink lutka (Pinkydoll) koja zaista izgleda u skladu sa svojim alter-egom. Naime, svaki od određenih poklona je vrednosno različit, i kako koji poklon gledalac pošalje, osoba koja glumi NPC-a izvodi neku automatsku radnju. Pa tako, Pink lutka, bez imena i prezimena (čitaj: bez indentiteta) govori nepovezane stvari poput „go crazy, go crazy“; ,,yes, yes, yes“, „that’s a great vibe“, zamišlja da liže sladoled, miriše cveće, itd.  Takvi programi, traju satima, i izgledaju identično kao na početku. Drugim rečima, ta naizgled normalna devojka, u stanju je poluautomatizovanog idiota, i govori satima istu stvar.

 

Sve to - ljudi plaćaju da gledaju.

Zabrinjavajući faktor, jeste taj da je tokom pomenutog trenda, na hiljade korisnika isti isprobalo, uz simulaciju robotizovanih pokreta, i bilo u istom stanju, a sve sa velikim brojem gledalaca. Kako su društvene mreže „meka moć“ na globalnom planu, i ne zaobilaze gotovo ni jednu naciju i kulturu, i u Srbiji je bilo nekoliko takvih uključenja, a koji su u najmanju ruku zabrinjavajući.

Izvesni, dečak, od petnaestak godina, od svojih gledalaca prosi, u bukvalnom smislu, i moli da mu pošalju  određene poklone, a zauzvrat, on će nabiti glavu u WC školjku, ili pojesti iskorišćen toalet papir iz iste, u zavisnosti koji poklon dobije.

Druga devojka, istih godina ali sa istaknutim dekolteom i seksualnim konotacijama, takođe moli za donacije, i satima govori, gotovo mantrički „zaigrajmo nogomet; dži dži - dži dži, volimo tiktok; mmmm... sladoled“. Izvesni Čoda, koji je među najmlađom populacijom jedan od najpopularnijih i najgledanijih Jutjubera, takođe je bio deo NPC trenda, i satima govorio „cipelice, ruže, mala veverica“.

 

Negativni uticaj mreža na ovim prostorima, doživeo je svoj vrhunac pre nekoliko dana, kada je u živom prenosu na Instagramu, u Gradačcu, supružnik ubio suprugu i dete, pred jedanest hiljada svojih pratilaca. Nekoliko nedelja pre toga, transrodna osoba je ubijena zbog seksualnog opštenja u živom programu na Tik-toku od strane ljubomornog partnera.

Prebijanja nastavnika u nekoliko škola, takođe su bila deo izazova sa TikTok-a.

U Kini, odakle je i popularna platforma Tik-Tok, sadržaj izgleda potpuno drugačije u odnosu na Evropski ili Američki kontinent. Za razliku od potpuno rušilačkog faktora, on ima i onaj edukativni. Autor teksta ne iznosi da je sama platforma po automatizmu ranije izrečenog – loša, i da je nemoguće pronaći edukativni sadržaj (jedan od svakako dobrih primera je profil Blue Cow List, koji se bavi zanimljivim istorijsko-kulturnim događajima iz prošlosti), naprotiv, ima ga zaista dosta, ali iskreno sumnja da generacije Alfa (osobe rođene posle 2010. godine) i generacije Zed (milenijalci) uopšte teže ka traženju alternativnih znanja u odnosu na ona iz pretrage tzv. Trendinga na Tiktoku (nedavna studija je pokazala da generacija Alfa koristi više Tiktokov pretraživač od Guglovog).

 

 Do sada, samo neki od popularnih i zaprepašćujućih trendova, iako se oni menjaju gotovo na dnevnom nivou, bili su: Blackout Challenge (ne dišeš dok se ne onesvestiš), Ghosting (leći na pešački dok ide automobil ka tebi), Bugs Bunny (gde maloletne devojčice oponašaju scene iz erotskih filmova), Devious lick (hvaljenje ukradenim stvarima), Flame (zapaliti samog sebe), Borax (piješ deterdžent), a u Srbiji je postao popularan i trend pod iznakom #bahata_omladina  gde maloletnici voze skupocene automobile pri velikoj brzini na način da ugrožavaju druge i sopstvene živote, prolivaju skupocene šampanjce po satovima, i mlate određenim svotama novca  u kadru; simuliraju uzimanje narkotika, nalik personifikovanom geslu iz devedesetih ,,živi brzo, umri mlad, budi lep leš“ kao (jedinim) merilom vrednosti.

Problem je što im alternativu niko nije ponudio, a svako istupanje iz mase, dodatno se osuđuje.  Društvene mreže, monopolom nekolicine (autor podseća da su nekompetenti ljudi u Tviteru, za vreme korona virusa, cenzurisali kompetente lekare ukoliko nisu bili deo većinskog narativa), tako postaju glavni vaspitači i kreatori misli i osećanja sveta u kome živimo, a ukoliko nam bude potreban neki dodatni misaoni angažman, tu je Chat GPT (virtuelni asistent čiji memorijski kapaciteti uveliko prevazilaze čovekove),da to uradi za nas, dok nas u potpunosti ne zameni (ukoliko neko veruje da je moguće voditi i dobiti tu neravnopravnu bitku – setimo se samo da je najveći šahista svoga vremena, Gari Kasparov, izgubio meč protiv robota još 1997. godine).

Ukoliko se vratimo samo petnaestak godina ranije, težnja za individualnošću je bila još uvek na zavidnom nivou - kako na materijalnom, tako i na duhovnom. Među mlađom populacijom, recimo bilo je nepojmljivo kupiti iste patike kao što ih ima drugar iz razreda, dok je danas, doduše vrlo pažljivo osmišljenom i dobrom neuro-marketinškom kampanjom, kompaniji Najk pošlo za rukom da gotovo čitava jedna generacija, nosi njihov model Air Force.

Skupine repera, rokera, pankera, metalaca, ili svega ranije alnternativnog, gotovo da su izbrisane iz javnog prostora. Ukoliko i postoje, one su više deklarativnog karaktera, i deo nametnutog korporativnog trenda. Tako danas, u Zarinim prodavnicama, možete kupiti majce Doors-a ili Nirvane, a da oni koji ih nose nemaju pojma ko je bio ili o čemu je pevao Džim Morison ili Kurt Kobejn.

Raniji muzički pravci i stilovi, gotovo da su izbrisani, ukoliko pogledamo najslušanije pesme prema statistici Jutjuba. To su uglavnom pesme koje sve zvuče kao da su jedna pesma, u kojima je spojeno naizgled nespojivo: etno zvukovi sa repom, regeton sa turskim melosom, i po pravilo, gotovo svaka sadrži iste stvari: marku automobila, parfema, narkotike, kriminal, brzi život i provod, večitu mladost. Pesme gotovo uvek prate lascivni spotovi, sa ženama predstavljenim kao seksualnim objektima, bez ikakvog odnosa prema ljubavi, porodici, pravom prijateljstvu, poštenom i korisnom radu ili, ne daj Bože, državi i brizi prema društvu čiji je svaki pojedinac sastavni deo.

Filmovi, čije radnje i scenarije diktira isključivo tržište, svake godine su sve goreg kvaliteta, jer da bi film što više zaradio, mora u sebi sadržati samo one teme koje sadrže zajedničkog imenitelja za svakog gledaoca. Drugim rečima, film o Tesli, nikada neće imati broj prodatih karata, kao blede reciklaže Top gana. Nikada nećete više videti prestonicu, već samo jednu metropolu, koja mora izgledati baš kao i svaka druga, bez finih različitosti, izvan nacija. Megalopolis. Slika koja je poželjna, ne može više biti homogena slika Duška Radovića: Beograde, dobro jutro (!), već mora biti kao naslov čuvenog dela Breta Istona Elisa: Manje od nule. U eri neoliberalizma, Holivud i ne može imati edukativnu funkciju, već mora biti kompanija koja donosi enormni profit (o Umetnosti nejednakosti i profita autor je pisao u istoimenom tekstu dostupnom na:  http://www.novipolis.rs/blog/32058/umetnost-nejednakosti-i-profita.html).

Opšte znanje, se svodi na minimum, obrazovni sistem je ruiniran, individualnost se narušava u očajnom utapanju u masu, sve prosečno postaje senzacija, po svaku cenu, a u onom duhovnom smislu, dovoljno je reći da su, recimo, studije humanističkih nauka, za samo desetak godina, na pojedinim smerovima u desetostruko manjem broju, pa je tako i budućnost potencijalnih vaspitača društva, zaista upitna.

Tako danas, svedočimo uniformnosti sveta. Pratimo trendove i večito ponavljamo isto, na identičan način na koji je još Niče upozoravao.

No, vratimo se robotizaciji ljudi. Za elitu Megalopolisa, kako ih naziva prof. Slobodan Vladušić, realni stanovnici su samo dehumanizovane i deindividualizovane čestice, i takav potencijalni kolektivni identitet, u pozadini može imati samo antihumanističku pozadinu, a nikako altruističku, i to sa jedinim vrhunskim božanstvom – profitom. Makar ga pravile korporacije, ili to bio nesrećni mladić koji prosi tzv. giftove na Tiktoku.

U materijalnom smislu, čovek danas živi bolje nego ikada.  Medicina, iako se sve češće svodi na profit konglomeratskih farmaceutskih kompanija, je ipak znatno produžila životnu dob - za jedan vek kao za jedan milenijum.  U obrazovnom smislu, svaki pojedinac, ima takve uslove i mogućnosti da je to zapanjujuće. Dete iz Evrope danas može izabrati da nauči apsolutni šta god želi, bez napuštanja svoje sobe. Ali sindrom velikog izbora, često konačni izbor svede na trivijalnost.  Ukoliko već ne možemo protiv sistema, koji sam po sebi, najbolje funkcioniše i najveći profit donosi sebi tako što ljude svede na bio-masu, isprazne potrošače i radnu snagu, možemo biti makar filter u njemu.

Ne može niko da me ubedi da život Miloša Crnjanskog nije zanimljiviji od neke neobrazovane Instagramuše, koja svoje postojanje svodi na dnevno fotografisanje zadnjice i ručka u nekom skupom restoranu. Ali roditelji moraju pričati i o tome. Ponuditi alternativu. Pa, možda sutradan, njihovo dete uzme da pročita i Roman o Londonu. Svakako, vredi pokušati, jer neko mora pokazati šta je sloboda, i podsetiti da čovek nije napravljen da bude samo NPC.

Ona u kojoj ne radiš ono što možeš, već šta misliš da treba, i tako biti u savezu sa njom i sobom, i neprestano se podsećati i imati pred sobom one Pekićeve reči o slobodi: U zonu građanskog morala spada, razume se, i pitanje otpora. Ako za njega nema uslova na slobodi, onda je ta sloboda – robija.

Ne dajmo da nam deca budu NPC-jevi. Naučimo ih da budu Ličnosti.

NPC LAJV TREND

 

U nekim trendovima su se mnogi oprobali, bilo da je reč o plesanju, izazovima ili takozvanom prenkanju, međutim, oni nastaju i menjaju se pre nego što i pola tiktok zajednice stigne da isproba išta od toga.

Trenutno najpopularniji trend, ako će uopšte samo ostati na trendu, je NPC lajv.

NPC zapravo znači 'non playable character', uzeto iz gejming sveta, što bi predstavljalo osobu koja ne donosi sama svoje odluke, odnosno karakter kome upravlja veštačka intelignecija a ne sam igrač.

Naime, korisnik koji ima dozvolu da drži lajv a to bi značilo da ima minimum 1000 pratioca i da je stariji do 18 godina, sedi ili stoji pred kamerom i sve vreme trajanja tog lajva izvodi jednostavne pokrete u ponavljanjima.

Ukoliko im neko od pratioca pošalje ružu u toku prenosa, često se ovi karakteri zahvale reakcijom koja potseća na robotski i neprirodni pokret mirisanja imaginarne ruže.

Prilično čudno i neobjašnjivo sve to izgleda, a još uvrnutije je to što ovaj besmisleni trend korisnicima donosi ozbiljnu zaradu i na dnevnom nivou, reč je o hiljadama dolara.

Pogledajte i procenite sami u kom smeru odlazi ova zajednica i da li će jedna od najatraktivnijih društvenih mreža ostati na ovom trendu koji poprima oblike online posla, kao neka vrsta influensera.

Takođe, ovaj trend polako uplovljava i u naše krajeve i biva prihvaćen.

 Potencijal veštačke inteligencije učiniće da karakteri u Ubisoft igrama sa AI koje ne možete da kontrolišete, tzv. NPC likovi više ne deluju bezdušno

Karakteri koje ne možete da kontrolišete, takozvani NPC likovi (non-playable charachter) u buduće više neće izgledati bezdušno, već će naprotiv, kao NEO NPC AI karakteri čak moći da pričaju sa vama, barem kada su u pitanju Ubisoft igre. Naime, Ubisoft je ove nedelje na Nvidia GDC konferenciji medijima iza zatvorenih vrata prikazao tri tehnološke demonstracije o potencijalu veštačke inteligencije kada je u pitanju pravljenje NPC karaktera.

Nazvani NEO NPC prototipovi, ovi karakteri podrazumevaju Ubisoft napore kombinovanja odgovora veštačke inteligencije sa narativnim pričama i podsticajima dizajniranim da izbegnu da NPC likovi deluju kao da nemaju dušu, piše GameIndustry.biz.

Projekat je inicijativa istraživanja i razvoja koju predvodi pariski ogranak gejming izdavača Ubisoft zajedno sa svojim Odeljenjem za tehnologiju produkcije. Bilo je ukupno tri eksperimenta, i svi su koristili glasovne komande.

Prvi eksperiment je izazvao igrače da izgrade odnos sa NPC karakterom pod imenom Bloom. Igrač je unajmljen da se pridruži grupi otpora, a NPC Bloom je vaš drugar i ohrabruje vas da izgradite odnos s njim. On odgovara na vaša pitanja i reaguje u zavisnosti od toga da li ste ljuti, tužni, hvalisavi, anksiozni i tako dalje. Ohrabruje vas da istražite njegovu prošlost, saznate o drugim likovima i informacije o pokretu otpora u igri. Ako postavite pravo pitanje, pokrenućete skriptovane informacije relevantne za igru.

Cilj demostracije je da unapredi narativne  elemente u priči, kaže Ubisoft. Izgradnja odnosa omogućila bi igraču da razvije svoj odnos sa likom kojeg ne može da kontroliše, što bi otključalo više različitih ponašanja u igri.

Drugi eksperiment takođe je prikazao Bloom NPC-ja kako posmatra tajnu misiju sa dronom. Ovde će Bloom reagovati na ono što se dešava, ali će i odgovarati na pitanja i doprinose igrača. Bloom će reagovati na događaje, i ako postoji ključni trenutak u igri, prioritetizovaće reakciju na to, pre bilo kakvog razgovora u igri. On je svestan stanja misije i svoje okoline.

Poslednji eksperiment bio je u vezi sa planiranjem tajne misije sa NPC karakterom po imenu Iron. U ovom eksperimentu, Iron ima predložen pristup misiji u pogledu toga kako provaliti u zgradu, kako obuzdati stražara i kako isključiti kamere. Igrači su zatim ohrabreni da podstaknu pristup i Iron onda odgovara da li je to nešto što bi moglo da funkcioniše.  Ako odete predaleko sa temom, NPC će vas usmeriti nazad na zadatak.

„Videli smo eksperimente igrača i developera koji su samo dodavali ChatGPT u mnoge igre, što je NPC likovima omogućilo da pričaju“, rekao je Ksavijer Manzanares, koji je direktor projekta. To je bilo interesantno i izazvalo je interesovanje, ali su tada takođe uvideli negativne stvari gde su ljudi govorili da je to i dalje bezdušno i manje interesantno nego što su u kompaniji mislili, kaže on.

Zbog toga, odlučili su se ne samo za široki LLM pristup u NPC karakterima, već su počeli da razmišlaju o tome šta je uopšte značajna interakcija između igrača i NPC-a. U skladu sa tim, krenuli su da razvijaju tehnologije koje će ubuduće primeniti, razmišljajući o prošlosti i emocijama, koje će im omogućiti da krenu putem „normalizovanja“ NPC karaktera.

U skladu sa tim, možda popularna „uvreda“ u gejmerskom okruženju da se „ponašate kao NPC“, više neće imati istu jačinu.

JOS AKO JE VAS CET BOT NAJBOLJI DRUGAR SA VASIM NPC MILINA!  I ETO KAKO LAGANO SVI POSTAJEMO V.D GRADJANI. JER REALNO NE MOZEMO BITI GRADJANI KAD SU NAM UKINUTE SVE LJUDSKA PRAVA I SVE PRAVE VREDNOSTI KOJE SMO NEKAD IMALI. SECATE IH SE JOS NADAM SE: EMPATIJA, LJUBAV, POSTENJE, MORALNOST, SKROMNOST, VERU U LJUDE I  JOS TAKVIH DIVNIH STVARI.

 

No, vratimo se robotizaciji ljudi. Za elitu Megalopolisa, kako ih naziva prof. Slobodan Vladušić, realni stanovnici su samo dehumanizovane i deindividualizovane čestice, i takav potencijalni kolektivni identitet, u pozadini može imati samo antihumanističku pozadinu, a nikako altruističku, i to sa jedinim vrhunskim božanstvom – profitom. Makar ga pravile korporacije, ili to bio nesrećni mladić koji prosi tzv. giftove na Tiktoku.

U materijalnom smislu, čovek danas živi bolje nego ikada.  Medicina, iako se sve češće svodi na profit konglomeratskih farmaceutskih kompanija, je ipak znatno produžila životnu dob - za jedan vek kao za jedan milenijum.  U obrazovnom smislu, svaki pojedinac, ima takve uslove i mogućnosti da je to zapanjujuće. Dete iz Evrope danas može izabrati da nauči apsolutni šta god želi, bez napuštanja svoje sobe. Ali sindrom velikog izbora, često konačni izbor svede na trivijalnost.  Ukoliko već ne možemo protiv sistema, koji sam po sebi, najbolje funkcioniše i najveći profit donosi sebi tako što ljude svede na bio-masu, isprazne potrošače i radnu snagu, možemo biti makar filter u njemu.

Ne može niko da me ubedi da život Miloša Crnjanskog nije zanimljiviji od neke neobrazovane Instagramuše, koja svoje postojanje svodi na dnevno fotografisanje zadnjice i ručka u nekom skupom restoranu. Ali roditelji moraju pričati i o tome. Ponuditi alternativu. Pa, možda sutradan, njihovo dete uzme da pročita i Roman o Londonu. Svakako, vredi pokušati, jer neko mora pokazati šta je sloboda, i podsetiti da čovek nije napravljen da bude samo NPC.

Ona u kojoj ne radiš ono što možeš, već šta misliš da treba, i tako biti u savezu sa njom i sobom, i neprestano se podsećati i imati pred sobom one Pekićeve reči o slobodi: U zonu građanskog morala spada, razume se, i pitanje otpora. Ako za njega nema uslova na slobodi, onda je ta sloboda – robija.

Ne dajmo da nam deca budu NPC-jevi. Naučimo ih da budu Ličnosti.

ONDA NIJE CUDO STO JE OKSFORD ZA REC 2024-TE IZABRAO REC BRAIN ROT - TRULJENJE MOZGA!

V.D GRADJANI I ILON MASK

 ZASTO SMO POSTALI V.D GRADJANI KOJI ZIVE U POTEMKINOVIM SELIMA (IZMISLJENA SELA)? DA LI TO DOKAZUJE MOJU TEORIJU DA SMO MI SAMO IGRICA U NEBESKOM KOMPJUTERU? VEROVATNO. MARCELO JE MNOGO DOPRINEO OVOM IZRAZU V.D GRADJANIN JER JE VEOMA PRECIZNO OBJASNIO ZASTO SMO TO POSTALI.ALI OVAJ BLOG ZAPRAVO JE POSVECEN ILONU MASKU  I NEKAKO I TA PRICAJA DOKAZUJE I MOJU I MARCELOVU TEORIJU!

ILON MASK JE NAJMOCNIJI COVEK NA PLANETI. U NJEGOVIM RUKAMA JE POLITICKA, EKONOMSKA I MEDIJSKA MOC!

U budućnosti će na svetu biti više robota nego ljudi, izjavio je danas  29.10.2024. američki preduzetnik Ilon Mask koji se putem video - linka obratio učesnicima investicione konferencije u Rijadu.

On je izrazio optimizam povodom razvoja veštačke inteligencije, ali je napomenuo da postoji 10 do 20 odsto verovatnoće da stvari pođu po zlu i ponovio svoj raniji stav da AI može da predstavlja "egzistencionalnu pretnju", prenosi Blumberg.

Prema Maskovim rečima, sistemi veštačke inteligencije su svake godine deset puta bolji nego u prethodnih 12 meseci i "verovatno u narednih godinu ili dve" će moći da urade sve što umeju ljudi.

Ilon Mask je najavio da će njegova kompanija Spejs eks lansirati svemirske letelice Staršip na Mars za dve godine, kao i da će letelice za četiri godine imati i ljudsku posadu.

Izvršni direktor kompanije Tesla je takođe kritikovao Bajdenovu predsedničku administraciju zbog, kako je naveo, "prekomerne regulative" i porasta birokratije u Sjedinjenim Američkim Državama koja ometa poslovanje. Najbogatiji čovek na svetu proteklih se nedelja bezglavo bacio u kampanju bivšeg predsednika, pratio ga je na skupovima i izlazio na pozornicu kako bi ga branio, posebno u P

Ako je Donald Tramp pobednik na američkim predsedničkim izborima, onda je milijarder Ilon Mask, koji je na republikanskog kandidata uložio sve, odmah do njega. 

Najbogatiji čovek na svetu proteklih se nedelja bezglavo bacio u kampanju bivšeg predsednika, pratio ga je na skupovima i izlazio na pozornicu kako bi ga branio, posebno u Pensilvaniji.

Uložio je više od 100 miliona dolara u kampanju i nije se libio da koristi svoju društvenu mrežu Iks kao poligon za Trampove poruke, posebno o migracijama.

Njegov tim organizovao je čak i lutriju i nudio dnevno milion dolara registrovanim biračima u ključnim državama koji su pristali da potpišu konzervativnu peticiju u korist slobode izražavanja i prava na nošenje oružja, prenosi N1.

Riskantni potez Ilona Maska odmah je urodio plodom, a u sredu su porasle deonice Tesle, što mu je u jutarnjim satima donelo 15 milijardi dolara, piše Forbes.

Mask bi trebalo da bude nagrađen mestom u budućoj vladi. Novoizabrani predsednik mogao bi ga zadužiti za temeljnu reorganizaciju savezne administracije, koristeći njegov agresivan pristup biznisu.

Mask i Tramp ne skrivaju bliskost. Mask je na Iksu objavio fotografiju s Donaldom Trampom tokom izborne noći na Floridi.

Tramp je Masku u svom pobedničkom govoru odao priznanje i opisao ga kao „supergenija“.

Ministarstvo efikasnog upravljanja

Kako će zajedno raditi ove dve živopisne i često neraspoložene ličnosti, koji su se pre nekoliko meseci jedva poznavali, tek treba videti.

Neki smatraju da je njihov odnos osuđen na propast jer obojica imaju ogroman ego. Drugi veruju da Tramp poštuje bogatstvo i uspeh milijardera rođenog u Južnoj Africi.

„Sjedinjene Države su nacija graditelja. Uskoro ćete moći slobodno da gradite“, obećao je Ilon Mask na Iksu, uz retuširanu fotografiju koja prikazuje kako unosi umivaonik u Belu kuću.

Maks se pojavio u centru Tvitera sa umivaonikom u rukama kako bi simbolizovao svoju odlučnost da radikalno transformiše kompaniju. Čim se akvizicija zaključila, smenio je menadžment, a potom i hiljade zaposlenih.

Očekuje se da će Ilon Mask preuzeti kormilo novog ministarstva „efikasnog upravljanja“, a glavni cilj biće smanjenje saveznog budžeta za 2.000 milijardi dolara, koji sada iznosi 7.000 milijardi dolara.

Mask je govorio da u Vašington želi da uvede isti „tvrdi“ pristup kao u svojim kompanijama, a obećao je „humano i pošteno“ postupanje prema pogođenim saveznim zaposlenima, uključujući otpremnine u visini dvogodišnje plate.

„Moramo značajno smanjiti javnu potrošnju i moramo nagovoriti ljude da rade na produktivnijim pozicijama u privatnom sektoru“, objašnjavao je Ilon Mask na Iksu nekoliko sati pre Trampove pobede.

Ali, njegova bliskost predsedniku povećava rizik od mogućih sukoba interesa za njegove kompanije, posebno u pogledu tehnologije autonomne vožnje koju je razvila Tesla.

Regulatori istražuju ovu činjenicu nakon što je automobil Tesla učestvovao u nekoliko saobraćajnih nesreća, uprkos uveravanjima iz kompanije da je tehnologija spremna.

Njegovo imenovanje u Trampovu vladu moglo bi uticati i na aktivnosti SpaceX i odnose s NASA, kojoj je njegova kompanija postala ključni partner.

Tramp je u pobedničkom govoru hvalio tehnička dostignuća SpaceX-a, posebno spektakularno odvajanje prvog stepena njegove megarakete Starship u septembru, što je otvorilo put za novu upotrebu ovog lansera.

„Spuštala se i spuštala, mogli smo videti kako vatra gori i rekao sam sebi: To mora biti Ilonova (raketa), samo Ilon to može’“, uveravao je novoizabrani predsedni

 

"Ovo je čovek koji teži da spase našu planetu i da nam obezbedi novu za nastanjivanje... Čovek-bog koji izmišlja električne automobile i seli se na Mars", ovim rečima je, između ostalog, magazin „Tajm“ 2021. opisao Ilona Maska proglasivši ga najuticajnijom osobom na planeti. 

Tri godine kasnije Moc ovog coveka je jos veca i stalno ide uzlaznom linijom.

U NJEGOVIM RUKAMA SU SVI KONCI IGRE ZIVOTA I SMRTI NA PLANETI ZEMLJI.  ETO ZATO MI SAD POSTAJEMO V.D GRADJANI. JER NE RUSI SE SAMO NASA DRZAVA VEC SE SVET UPRAVO RUSI PRED NASIM OCIMA. MISLIM SVET KOJI JE POSTOJAO DO SADA!

REC GODINE

 OD 2004-TE ( ISTE GODINE KAD JE NASTAO FEJSBUK) OKSFORD PROGLASAVA REC GODINE. OVE GODINE TA REC JE BRAIN ROT ( TRULJENJE MOZGA). RAZLOG JE SASVIM OPRAVDAN. A I PRETHODNE RECI UPOZORAVAJU NA PREOVLADAVANJE VIRTUALNOG SVETA NAD REALNIM.

Oksford je proglasio "truljenje mozga" (brain rot) za reč godine za 2024. usled zabrinutosti zbog beskrajnog skrolovanja na društvenim mrežama i sadržaja koji otupljuje um.

„Truljenje mozga“ se definiše kao „navodno pogoršanje nečijeg mentalnog ili intelektualnog stanja, posebno posmatrano kao rezultat prekomernog korišćenja materijala (sada posebno onlajn sadržaja) koji se smatra trivijalnim ili neizazovnim“.

Više od 37.000 ljudi glasalo je za jednu od šest reči koje su ušle u uži izbor izdavačke kuće Oksford Juniverziti Pres (Oxford University Press), koja objavljuje Oksfordski rečnik, prenosi Gardijan.

Okford svake godine proglašava reč godine, među kojima su prethodnih godina bile „riz“, „goblin režim“, „vaks“ i „klimatsko vanredno stanje“, u cilju da odrazi aktuelna raspoloženja i trendove.

Okford Juniversiti Pres je saopštio da je termin „truljenje mozga“, dobio novu važnost ove godine kao „termin koji se koristi da bi se izrazila zabrinutost zbog uticaja konzumiranja prekomerne količine onlajn sadržaja niskog kvaliteta, posebno na društvenim mrežama“.

Iako je od skoro dobila na značaju, prva zabeležena upotreba te reči bila je 1854. godine u knjizi „Valden“ Henrija Dejvida Toroa.

Predsednik odeljenja izdavačke kuće za jezike (Oxford Languages) Kasper Gretvol izjavio je da truljenje mozga govori o jednoj od uočenih opasnosti virtuelnog života i o tome kako koristimo svoje slobodno vreme.

„Fascinantno je da su tu reč usvojile generacije Z i Alfa, zajednice koje su u velikoj meri odgovorne za upotrebu i kreiranje digitalnog sadržaja na koji se termin odnosi“, rekao je Gretvol.

U uži izbor za reč godine ušli su termini „pristojno“ (demure) koji se odnosi na rezervisano ili odgovorno ponašanje, „dinamičko određivanje cena“ (dynamic pricing), gde cena proizvoda ili usluge varira u skladu sa potražnjom, „znanje“ (lore) kao skup činjenica i pozadinskih informacija u vezi sa nekim ili nečim, „romantazija“ (romantasy), žanr fikcije koji kombinuje romansu i fantaziju, i „bućkuriš“ (slop) koja označava niskokvalitetni onlajn sadržaj generisan korišćenjem veštačke inteligencije.

O užem izboru reči odlučivala je četvoročlana komisija, a u izboru pobednika uzeti su u obzir glasanje javnosti, komentari i druge analize.

PROSLE GODINE IZABRANA JE REC RIZZ

 

Izraz je nastao iz internet i gejming kulture, a veliku je pažnju dobio kada je engleski glumac Tom Holand za portal Buzzfeed izjavio: “Nemam uopšte rizz. Imam ograničen rizz”. Od tada upotreba te reči nastavila vrtoglavo da raste, a oksfordski leksikolozi procenjuju 15-ostruko povećanje njene upotrebe iz godine u godinu.

Rizz je neobičan izraz, jer je nastao iz sredine izvorne reči charisma, većina skraćenica dolazi s početka ili kraja reči, pa je rizz i po tome posebna.

POBEDNIK  2022-TE  JE REC GOBLIN MODE 

Reč godine  je bio izraz „goblin mode“ koji opisuje vrstu samozadovoljnog, lenjog i aljkavog ponašanja kojim se odbacuju društvene norme i očekivanja.

REC ZA 2021-VU GODINU NARAVNO VAKS 

 Leksikografi Oksfordskog rečnika engleskog jezika izabrali su reč 2021. godine – Vax (vaks), koja obuhvata sve što se odnosi na vakcinu protiv korona virusa.ominjanje reči „vakcina“, uobičajene u engleskom, ali i mnogim drugim jezicima, više se nego udvostručila tokom godine, kako su se pojavile vakcine protiv korona virusa, piše Njujork tajms.

Ipak, „vax“ – reč koja se krije na marginama jezika otkako se prvi put pojavila 1980-ih, dramatično je porasla, javljajući se više od 72 puta češće u septembru 2021. nego godinu dana ranije.

Prema definiciji Oksfordskog rečnika, imenica „vax“ označava vakcinu ili vakcinaciju, dok je isti ovaj glagol tu da označi proces vakcinacije.oš neke od popularnih reči koje su povezane sa vakcinacijom su vaxxie (vaksi), koja se odnosi se na fotografiju koju neko napravi odmah pošto je primio vakcinu i odmah je podeli na društvenim mrežama, antivakser, a čak je i upotreba reči pandemija porasla za više od 57 hiljada procenata u odnosu na prošlu godinu, navodi Bi Bi Si.

„Sve druge reči u vezi vakcine su se povećale, ali ništa kao vax, rekla je Fiona Mekferson, viša urednica za nove reči u Oxford Languages, koji objavljuje Oksfordski rečnik engleskog jezika.

„To je kratka, prodorna reč koja privlači pažnju. A govoreći kao leksikograf, to je takođe prilično produktivno. Vidite da se koristi u svim vrstama kombinacija za stvaranje novih reči“, rekla je Mekferson.

Krajem godine mnoge organizacije koje okupljaju lingviste biraju reč godine, ali nekako se najviše pažnje poklanja izboru Oksfordskog univerziteta.

REC GODINE 2020-TE

 

Ova godina unela je seizmičke promene u naše živote, a izdavači Oksfordskog rečnika kažu da nisu mogli da se odluče za samo jednu u izboru za reč „do sada nezapamćene" godine, pa su odabrali nekoliko.

Ove reči i izrazi oslikavaju „raspoloženje, moralne stavove i glavne teme" 2020. godine.

Među njima su se našli Kovid-19, potpuno zatvaranje, karantin, krug podrške, antimasker, slogan „Životi crnaca su važni" i druge.

Upotreba reči pandemija skočila je za 57.000 odsto u odnosu na prošlu godinu, kažu iz Okfordskog rečnika.

„Ne pamtim da je ijedna godina u pogledu engleskog jezika bila slična makar i slična ovoj", kaže predsednik Okforskog rečnika Kasper Gratvol.

„Naš tim u Oksfordu zabeležio je stotine važnih novih reči čija je upotreba rasla kako je godina odmicala, a svaka od njih zaslužuje da bude reč godine", rekao je.

„Iako je ovako nešto nezapamćeno, pomalo je ironično - godina koja nas je ostavila bez teksta donela je nove reči kao nijedna druga". izveštaju.

Međutim, pojavila se nova reč - antropauza, tj. pauza od ljudi (eng. anthropause), koja se odnosi na „globalno smanjenje putovanja i drugih oblika ljudske aktivnosti koje je rezultovalo smanjenjem zagađenja bukom i svetlošću". 

2019-TE REC GODINE NEBINARNI

Američki izdavač rečnika Merijam-Vebster (Merriam-Webster) svake godine dodeljuje titulu za reč godine, na osnovu broja pretraga na internetu. Za 2019. je pobednik zamenica "oni" upotrebljena za osobu koja ne želi da bude identifikovana kao osoba muškog ili ženskog roda.

Zanimljivo je i vrlo simptomatično da je pretraživanje značenja ove reči, uključene u Merijam-Vebster rečnik u septembru, poraslo za više od 3000 odsto ove godine, s obzirom na to da se sve više ljudi identifikuje kao "nebinarna" osoba - ni muškarac ni žena.Oxford rečnik i Dictionary.com na internetu su 2018. objavili članke u kojima objašnjavaju da je upotreba reči "oni" za jedninu gramatički korektna i da je bila prisutna od kraja 14. veka.

"U novije vreme, međutim, 'oni' se koristi za osobu kojoj je rodni identitet nebinarni", piše na stranici Merijam-Vebster. Preokret se dogodio s porastom broja ljudi koji za vlastitu identifikaciju biraju ovu rodno neutralnu zamenicu, što samo pokazuje koliko smo slobode osvojili na polju izražavanja ličnog identiteta, iako je, naravno, do slobode put još dug.

Pevač Sem Smit je jedna od osoba koje se izjašnjavaju kao "nebinarni" a autovao se i sam u septembru, naglasivši da od sada za njega ljudi u oslovljavanju treba da koriste zamenicu "oni" odnosno "njima". 

REC ZA 2018-TU JE TOKSICNO

 Oksfordski rečnik proglasio je "toksično" za reč 2018. godine. Organizacija Oxford University Press prati promene u engleskom jeziku i svake godine bira po jednu najdominantniju reč koja, po mišljenju tog univerziteta, najbolje opisuje raspoloženje i prilike tokom te godine. Osim bukvalnog značenja - otrovno, ljudi su tu reč "toksično" koristili i kako bi opisali određene situacije ili stanja.

REC 2017-TE JE FEMINIZAM

 

Devojčice, devojke, žene, majke, kraljice, kraj je 2017. i imamo reč godine. Feminizam- prečesto upotrebljivana, i premalo zaista shvaćena reč.

Merriam-Webster rečnik, definiše feminizam kao “teoriju političkih, ekonomskih i društvenih jednakosti polova” kao i “organizovanu aktivnost u ime ženskih prava i interesa”. Smatra se da je reč prvi put u engleski rečnik ušla 1841. godine ali je tada bila najprostije definisana kao “ženski kvaliteti.”
Od labave i netačne definicije, do reči godine, trebalo je da prođe 176 godina i mnogo borbe, koja je zapravo verovatno tek počela. Činjenica da je ovo najtraženija reč na Googleu u 2017. nam govori dve stvari: da su mnogi zainteresovani da znaju više o feminizmu, kao i da su izvesni događaji uzburkali javnost po ovom pitanju.

O feminizmu se posebno govorilo u januaru kada su sve vesti i novine ispratile Ženski marš u Vašingtonu, i ostale povezane marševe u SAD ali i internacionalno, ispraćene i diskusijama na temu da li je marš bio feministički i koji tip feminizma organizatori i učesnici predstavljaju. A sve je počelo raznoraznim skandaloznim i malo je reći neprimerenim izjavama predsednika SAD Donalda Trampa.

REC 2016-TE JE POST-ISTINA

 Lingvisti koji sastavljaju britanski "Oksfordski rečnik" izabrali su englesku reč godine: "post-truth" (post-istina).

Ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija, kao što je sada, posle odluke Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije (EU) i posle pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, koju mnogi nisu očekivali.

"Post-truth" se koristi kao pridev, i odnosi se "na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu ili lični i pojedinačni stavovi".

Mada reči, da bi bile unete u Oksfordski rečnik, moraju da se koriste najmanje 10 godina u medijima ili u književnosti, u slučaju reči "post-istina" kriterijum je bilo "jačanje društvenih mreža kao izvora informacija i sve veće nepoverenje prema činjenicama koje iznosi establišment", saopštila je redakcija.

Reč "post-istina" je 2016. godine postala "glavna reč u političkim komentarima i koršćena je 2.000 odsto više nego prethodnih godina, u kontekstu Bregzita i Trampove pobede", naveli su lingvisti.

Po zvaničnom tumačenju, prefiks "post" nema uobičajeno značenje perioda "posle" nečega, kao na primer "post-war" (posleratni), već označava "period u kojem je određeni koncept postao nevažan".

IZNENADJENJE REC 2015-TE NIJE REC

 

Oxford University Press odlučio je da za "reč godine" proglasi emotikon koji se danas često koristi u svakodnevnoj komunikaciji putem telefona. Tako je ispalo da ovogodišnja reč godine nije reč.

Oxford rečnik i Dictionary.com na internetu su 2018. objavili članke u kojima objašnjavaju da je upotreba reči "oni" za jedninu gramatički korektna i da je bila prisutna od kraja 14. veka.

"U novije vreme, međutim, 'oni' se koristi za osobu kojoj je rodni identitet nebinarni", piše na stranici Merijam-Vebster. Preokret se dogodio s porastom broja ljudi koji za vlastitu identifikaciju biraju ovu rodno neutralnu zamenicu, što samo pokazuje koliko smo slobode osvojili na polju izražavanja ličnog identiteta,

„Čast“ je pripala emotikonu koji se smje i plače od sreće.

Na Oksfordu objašnjavaju kako su izbor zasnovali na statističkim podacima prema kojima je upravo taj emotikon najčešće korišćen zadnjih godinu dana, a preplavio je, osim privatnih četova i objave komentara na društvenim mrežama. 

2014-te OKSFORDOVA REC JE SRCE ILI EMOTIKON SRCE

 

Različite ankete i istraživanja pokazala su da je 2013. godinu obeležila reč, ali i pojava selfija. Sada, kada se završava 2014. godina analizirano je i koja je to reč obeležila 2014. godinu, i rezultati su bili vrlo iznenađujući.

Naime, utvrđeno je da su se ove godine više kostistili simboli i emotikoni, nego reči, tako da je 2014. godina nesumnjivo bila godina u kojoj je pisana komunikacija, najčešće na internetu, potisnula verbalnu. Najkorišćeniji simbol godine bio je: Srce.

2013-TE REC GODINE JE SELFI

 "Selfi" (eng: selfie), reč za neobičnu i sve učestaliju vrstu fotografija – autoportreta koje su preplavile društvene mreže, uredništvo čuvenog engleskog Oksfordskog rečnika proglasilo je 19. novembra za reč godine. Selfi je fotografija na kojoj je neko slikao sebe i najčešće je snimljena telefonom ili računarskom kamerom, a potom postavljena na neku od društvenih mreža, navodi se u objašnjenju u Oksfordovom rečniku.

Upotreba ove reči tokom prethodnih 12 meseci povećana je za čak 17 procenata, prenosi "Gardijan".

"Uz pomoć Oksfordovog programa za pretragu, koji obuhvata više od 150 miliona reči objavljenih svakog meseca na engleskom jeziku, lako smo uvideli sve učestaliju pojavu ove reči u 2013. godini. To nam je znatno pomoglo prilikom konačnog izbora za reč godine"; izjavila je Džudi Persal, urednica izdanja Oksfordovih rečnika.

Pretpostavlja se da je ova reč prvi put upotrebljena 2002. godine na jednom internet forumu u Australiji. Džudi Persal navodi kako se haštag #selfie pojavio prvi put na sajtu Flickr 2004. godine, ali je u širu upotrebu ušao tek 2012. godine.

Vremenom se od ove reči razvilo još nekoliko kovanica na englskom jeziku, kao što su: "helfie" (fotografije sopstvene kose), "welfie" (fotografije na kojima se vidi autor/ka dok vežba), "drelfie" (fotografija alkoholisanog autora), "bookshelfie" (fotografija na kojoj se vidi i knjiga koju autor/ka čita)... 

 

REC ZA 2012-TU JE OMNISHAMBLES ( OPSTE RASULO)

 

Oksfordski rečnik engleskog jezika za reč godine izabrao je “omnishambles”, što u prevodu znači “opšte rasulo”,  Ta reč se često koristila za propuste u britanskim medijima i vladi, a izdavač Oxford Univesity Press definisao je “omnishambles” kao “situaciju kojom je potpuno pogrešno rukovodjeno i koja je karakterisana nizom grešaka i loših proračuna”.

Oksfordski rečnik engleskog jezika za reč godine izabrao je “omnishambles” što u prevodu znači “opšte rasulo”. Ta reč se često koristila za propuste u britanskim medijima i vladi, a izdavač Oxford Univesity Press definisao je “omnishambles” kao “situaciju kojom je potpuno pogrešno rukovodjeno i koja je karakterisana nizom grešaka i loših proračuna”.

“Omnishambles” su skovali pisci satirične televizijske emisije “Usred stvari” (The Tick of It) a primenjivala se na razne stvari – od grešaka u odnosima s javnošću britanske vlade do problematičnih priprema za londonske Olimpijske igre.

NISAM NASLA PODATKE ZA RECI KOJE SU RANIJE ODABRANE.STETA.  IPAK IMAMO NEKI UVID U TO KAKO INTERNET I VESTACKA INTELIGENCIJA OSVAJAJU NAS MOZAK!