субота, 16. август 2025.

ANANASOVACA

USRBIJI COVEK PRAVI RAKIJU OD ANANASA! NE VERUJETE? COVEKU SE VISE ISPLATI ANANAS OD KAJSIJA I SLJIVA KOJIH JE SVE MANJE U SRBIJI KOJOJ OSKARA DAVICO PEVA "OJ SRBIJO MEDJU SLJIVAMA" TOLIKO JE USRBIJI POLJOPRIVREDA OTISLA DO DJAVOLA ,DA SE SVO VOCE I POVRCE UVOZI. PA VALJDA OTUDA I ANANAS UMESTO SLJIVA.

Rakija od ananasa, često nazvana i Ananasovača, je jedinstveno piće koje se proizvodi slično kao i tradicionalne srpske rakije, ali od ananasa. Proizvodnja podrazumeva mlevenje očišćenog ananasa u kašu, dodavanje kvasca i enzima, fermentaciju, destilaciju, i odležavanje u inoks sudovima

Akademska rakija od čistog voća ananasa je jednostavno piće koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Akademski Ananas je rakija koja je pravljena istim postupkom kao i tradicionalne srpske rakije, ali sa osvežavajućim twistom ananasa. U proizvodnji koristimo isključivo blendirani ananas, pažljivo uklanjajući spoljašnju opnu i krunicu kako bismo dobili najčistiju voćnu kašu.

Pravljena je na potpuno isti način kao i sve srpske rakije, pa je možemo nazvati i Ananasovača.

Malo smo eksprerimentisali, probali i na kraju uspeli!

Predstavljamo vam Akademski Ananas. Prvi delikates Akademske Rakije.

Karakterističan je po osvežavajućem mirisu citrusa i ukusom koji Vas može zavarati da ima manje alkohola nego što zaista ima. Iz tog razloga omiljena je rakija nežnijem polu.

U proizvodnji ovog pića koristimo isključivo ananas koji blendiramo i pravimo čistu voćnu kašu. Pažljivo uklanjamo sve delove voća koje i inače ne koristimo u redovnoj ljudskoj ishrani, a to su spoljašnja opna i „krunica“.

Akademski Ananas odležava isključivo u internim sudovima. To nam je od krucijalne važnosti, jer primarni mirisini i aromatični sastojci nisu kompatabilni sa sastojcima hrastovog bureta.

A ostatak, pa ostatak je magija koju vam nećemo otkrivati...

Naša Rakija od Ananasa je pravi delikates među rakijama, kreirana za sve one koji traže nešto novo i egzotično. Njene arome citrusa i osvežavajući voćni miris čine je savršenim izborom za ljubitelje ekskluzivnih pića. Kao i kod ostalih naših rakija, proces proizvodnje je pažljivo kontrolisan, a ananas odležava u internim sudovima kako bi se zadržale sve prirodne arome i ukusi.

Za razliku od tradicionalnih rakija koje odležavaju u hrastovim buradima, Rakija od Ananasa se čuva u internim sudovima kako bi se očuvala autentičnost voćnih nota. To joj omogućava da zadrži svoje osvežavajuće i prepoznatljive arome.

Sve što treba da znate o Rakiji od Ananasa

Rakija od Ananasa donosi jedinstveno iskustvo, spajajući egzotične voćne arome sa tradicionalnim procesom proizvodnje rakije. Ovo piće je idealno za one koji žele da probaju nešto novo i nesvakidašnje, ali i za ljubitelje klasične rakije koji traže osvežavajući preokret.

Zašto izabrati Rakiju od Ananasa?

Rakija od Ananasa je specifična po svom voćnom, osvežavajućem ukusu i citrusnom mirisu. Zahvaljujući specifičnom procesu proizvodnje i odležavanju u internim sudovima, ova vrsta rakije zadržava svoju svežinu i originalnost, što je čini jedinstvenom na tržištu. Iako ima 40% alkohola, njen lagan ukus može zavarati, čineći je omiljenom među ljubiteljima delikatnijih ukusa.

Ekskluzivna rakija sa tropskim dodirom

Ako tražite ekskluzivnu rakiju, Rakija od Ananasa je pravi izbor. Njen jedinstveni proces odležavanja i pažljivo birani sastojci osiguravaju da svaka boca ovog pića bude vrhunskog kvaliteta. Ova rakija nije samo osvežavajuća, već je i pravi delikates koji možete poslužiti kao specijalan aperitiv.

Proces proizvodnje

Rakija od Ananasa se pravi na isti način kao tradicionalne srpske rakije, ali sa modernim preokretom. Koristimo samo najkvalitetnije plodove ananasa, koje blendiramo u čistu voćnu kašu. Uklanjanjem opne i krunice osiguravamo da u finalni proizvod uđe samo najkvalitetniji deo ploda, što rezultira bogatstvom ukusa i mirisa. Odležava u internim sudovima, jer hrastova burad nisu kompatibilna sa voćnim notama ananasa, što dodatno osigurava autentičnost ukusa.

CENA OVE RAKIJE JE PRAVA SITNICA'

ZAPREMINA 0,7L 3.600,OO DINARA

UOBICAJENE RAKIJE U SRBIJI SE PRAVE OD:

SLJIVA, LOZA,KAJSIJA,BRESKVA, KRUSKA, JABUKA, DUD,DUNJA,SMOKVA,MALINA, VISNJA, TRESNJA, SA MESANIM VOCEM, OD RUZA, SA LEKOVITIM TRAVAMA, SA KLEKOM, SA ORASIMA ,SA MEDOM ,SA ANISOM.

NEOBICNE RAKIJE

Rakija je možda najpopularnije žestoko alkoholno piće, koje povremeno pije dve trećine punoletnih žitelja Srbije, dok istraživanja pokazuju da je svakodnevno konzumira oko pet odsto građana. Ovaj podatak nije nikakva novost, jer naše nacionalno piće pruža široku paletu različitih ukusa, aroma i mirisa. Inače, Srbija je i treća u svetu po proizvodnji šljive i zato je rakija od šljive brend broj jedan u svetu ili mi tako volimo da mislimo. Međutim, šljivova rakija već odavno nije jedina rakija po kojoj smo poznati, ali i prepoznati u svetu. Srpska rakija proizvodi se i od kajsije, kruške i dunje, a u kazanima se kuvaju i komine breskve, maline, grožđe, kupine ili ribizle.

Mešane rakije

Pojedini destiluju rakiju mešajući u kazanu nekoliko različitih vrsta voća, s tim da eksperti smatraju da takozvane mešane voćne rakije i nisu preterano reprezentativne, bar ne u svetu. Naravno, rakija, najčešće od šljive se meša i sa lekovitim biljem, medom ili orašastim plodovima, a zahvaljujući tehnološkim postupcima nastaju prefinjeni likeri poput orahovače, medovače i travarice. Ono što je posebno zahvalno kod njene proizvodnje jeste i odležavanje, odnosno starenje u hrastovim ili barik buradima, kada rakija poprima sasvim drugu dimenziju. Mnogi se slažu da odležala šljiva stara 8 ili 12 godina može da parira najfinijim brendiranim konjacima. Sve su to razlozi što se srpska rakija polako, ali sigurno penje ka svetskom vrhu popularnih spirita.

Rakije egzotičnih ukusa

Tradicionalni pristupi u kreiranju rakije, uz pomoć moderne tehnologije, doveli su do toga da je Srbija za strance postala veoma zanimljiva i egzotična turistička destinacija, jer istini za volju u podrumima širom zemlje prozvode se odlične kraft rakije, koje su same po sebi vrlo autentične i ne liče jedne na druge. Mnoge nose etiketu premium proizvoda, jer se proizvode u limitiranim serijama i zato je sasvim izvesno da one kao takve mogu da podignu rakijsku scenu na još viši nivo. Ovim potezom su proizvođači dokazali da žele da na što bolji način daju svoj doprinos pri brendiranju tradicije. Međutim, poslednjih nekoliko godina primetno je da su pojedini destileri otišli korak dalje te pored standardnih ukusa prave i one egzotične, koji nisu svojstveni za naše područje.

Rakija od mandarine

Zato se na domaćoj rakijskoj sceni potrošačima nude rakije od šargarepe, banana, kivija, ananasa, ali i od kupusa, aronije, mušmula, grejpa i nane. Jedan od pionira u proizvodnji egzotičnih rakija jeste destilerija Deda Vasina rakija, koja se nalazi u Leskovcu, a pored standardnih u ponudi imaju i nekoliko vrsta rakija od južnog voća odnosno od mandarina, grejpfruta, pomorandži i limuna. Konzumentima su ponudili i rakiju od suve smokve. Interesantan je i podatak da sve one odležavaju u barik buradima i zato sem autentičnog ukusa južnog voća poprimaju i fine arome drveta u kojem su starile. Brend Deda Vasine rakije su odavno sebi raskrčile put ka tržištu Evropske unije. Valjalo bi napomenuti da je ova destilerija i jedina u Srbiji koja proizvodi mastiku ili uzo i to po originalnoj grčkoj recepturi. Osim Leskovčana, egzotiku preferira i gazdinstvo Zorana Gačića iz Bogatića pod čijim je okriljem seosko turističko domaćinstvo Gačića magaza. Svoj brend su izgradili na standardnim ukusima, a sada su u svetu vrlo poznati i po rakijama od aronije, trnjine, ali i domaćeg kivija koji uspeva u Sremskoj Mitrovici. Svi njihovi destilati satkani su od prefinjenih voćnih nota, koje se prepliću sa punom bogatom aromom i dugom završnicom.

Rakija od mušmule sve traženija

Pošto su očito u egzotičnim rakijama videli dobit, na tržištu se još jedan proizvođač odvažio da ponudi nešto nesvakidašnje. Reč je o Poljoprivrednom gazdinstvu Milenković, koje već dugi niz godina proizvodi egzotične rakije i likere. Ljubitelji etno i rakijskih festivala često kod njih kupuju neobične, a opet domaće rakije, koje su i pobrale brojne nagrade. Njihova proizvodnja se takođe bazira na tradiciji, a prilikom destilacije koriste veoma savremenu tehnologiju. Prepoznatljivi su po rakiji od mušmula koja je specifična po svom zanosnom mirisu i ukusu. Rakija od mušmule inače spada u limitirane serije ove destilerije, jer se godišnje proizvede tek nekoliko litara. Interesantno je da nakon prepeka ova rakija stari u hrastovim buradima, gde dobija specifičnu braon boju, koja upravo podseća na mušmulu.

Svako ima svoj pristup kreiranju rakija

Istu vrstu, ali po svojoj tehnologiji proizvodi i destilerija Minićeva kuća rakije iz Gornje Trepče, a u ponudi sem rakije od mušmule imaju i destilate od vinogradske šeptelije, kao i od dinje, drenjine, trnjine, divlje kruške, banane, brusnice, oraha i šumske jagode. Proizvode i delikatesnu rakiju od kupusa, koja je već našla put do srca kako domaćih, tako i stranih konzumenata. Mnogi su čuli za destileriju Akademska rakija, koja se nalazi u Futogu, pokraj Novog Sada. Oni su vrlo ponosni na svoju egzotičnu rakiju od ananasa, koja je po svom procesu proizvodnje jedinstvena na domaćem tržištu.

Kinezi luduju za rakijom od šargarepe

Karakteristična po osvežavajućem mirisu citrusa, ali često svojim ukusom može da zavara da sadrži manje alkohola nego što zapravo ima. I ako ste mislili da je to kraj – nije, jer se u destileriji Akov, koja je na rakijskoj sceni od 2008. godine u kazanima krčka rakija od šargarepe, za kojom su poludeli Kinezi, ali oni iz Kine. Nju karakteriše kristalno bistra boja, dok se u ukusu i mirisu oseti blaga aroma mlade šargarepe. Nakon ove detaljne analize, slobodno može da se kaže kako domaće destilerije postaju svesne činjenice da je rakija jedan od retkih autentičnih proizvoda koji ima prizvuk nacionalnog brenda. I možda su baš zato ove nesvakidašnje i egzotične kombinacija ukusa rakije prava prilika da se s njima izađe na svetsko tržište.

Prva asocijacija na srpsku rakiju za većinu turista i naših domaćina je šljiva. Međutim, Živorad Jelenković Žika iz Lapova svojim eksperimentima pokazao je da "dobra vruća" može da se pravi od kupusa, paradajza, banana, mandarina, pa čak i piva...

Žikin brat Borivoje objašnjava da je reč o izuzetno vrednom čoveku, koji je patentirao i nekoliko različitih mašina.

"Imamo ježa za skupljanje šljivams eckalicu za voće, presu za sokove,a o d svih njegovih proizvoda mislim da je najbolji domaći viski od piva koji izuzetno podseća na škotski viski", rekao je Borivoje.

Žika proizvodi 17 različitih vrsta rakije, sve voćke i povrćke rastu u njegovim voćnjacima i baštama.

"Sve je domaće, nema da se dodaje hemija neka", naglašava on.

ZESTOKA PICA OD ZITARICA I OSTALOG

Viski

Viski je žestoko alkoholno piće koja se destiluje iz žitarica metodom mirovanja ili patentiranog mirovanja. Zrno koje se koristi može biti ječam, kukuruz, raž, pšenica ili mješavina žitarica u različitim omjerima, prema regulacijama koje nadgledaju zrno i njegove proporcije u raznim procesima pravljenja viskija. Destilovano se piće onda ostavi da stoji u drvenim bačvama, posebno onim napravljenim od hrasta. Vrste viskija: škotski, malt, žitni i miješani viski.

Brendi

Brendi je žestoko piće destilovano od grožđa. Žestoka alkoholna pića koja se destiliraju iz bilo kojeg drugog voća osim grožđa su voćne rakije i moraju biti nazvane po voću u kombinaciji s riječju “Brandy” poput Cherry brandy, Peach brandy, itd.

Džin

Džin je piće destilovano iz žitarica i aromatiziran bobicama kleke i sjemenkama korijandera. Vodeće države koje prave džin su Engleska, Holandija, Kanada i SAD. Džin se prvi put pojavio prije 3 stoljeća u Holandiji kada je profesor medicine, Franciscus de la Boe, pomiješao bobice kleke i alkohol radi liječenja bubrežnih tegoba. Vrste džinova: holandski džin/jenever i londonski suhi džin.

Rum

Rum se dobiva destilacijom fermentiranih nusproizvoda šećerne trske kao što su sok od šećerne trske, sirup od šećerne trske i melasa. Najčešće se koristi melasa. Rum se prvi put pravio u karipskim državama u 17. stoljeću. Britanska mornarica koristila je rum da zagrije svoje mornare i spriječi skorbut. Jedan je od najvažnijih pića na policama barova. Koristi se i za pravljenje mnogih egzotičnih koktela. Vrste ruma: bijeli, zlatni, tamni, kraken rum, armoatizirani, premium, itd.

Vodka

Vodka se pravi od zrna, krompira, grožđa, melase i repe. Obično se nakon destilovanja filtrira kroz aktivni ugalj ili fini kvarcni pijesak da bi bila u potpunosti čista. Prije se pravila samo od krompira, ali se danas pravi i od drugih namirnica, zrna (najčešće pšenica, raž i kukuruz). Vrste vodke: neutralna vodka, gold i aromatizirana vodka.

Tekila

je alkoholno piće koje se proizvodi okolini Tekile, grada u Meksičkoj saveznoj državi Halisko. Pravi se od biljke plave agave i sadrži 35—55% alkohola. Piće je u Tekili prvi put proizvedeno u 16. veku. No već su Asteci, prije dolaska konkistadora 1521, pravili fermentirano piće od agave koje su zvali oktli (octli), a koje je kasnije dobilo popularnije ime - pulke (pulque). Kad su Španci iscrpili zalihe brendija, počeli su destilisati astečko piće.

NEOBICNA ZESTOKA PICA U SVETU

Vino mladunca miša

Poreklo: Kina i Koreja

Ako ste neraspoloženi i uopšteno se loše osećate, ovo piće će vas, prema mišljenju stručnjaka za tradicionalnu istočnjačku medicinu, sigurno okrepiti. Osim toga, vino s novorođenim miševima korisno je i za lečenje respiratornih infekcija i poremećaja rada jetre.

Tek rođeni miševi ubacuju se u pirinčano vino i ostavljaju da fermentišu barem godinu dana.

Zmijsko vino

Poreklo: Kina, Vijetnam i širom jugoistočne Azije

Veruje se da otrov smrtonosnih zmija poput kobri i zvečarki može da bude razložen dugotrajnim stajanjem u alkoholu i da ono što ostane u flaši ljudima daje snagu i vitalnost.

Ovaj “lek” pravi se tako što se neka od otrovnih zmija ubaci u flašu pirinčanog vina i ostavi da odleži nekoliko meseci.

Postoji i takozvana “mešana” verzija koja podrazumeva ispuštanje zmijske krvi u alkohol.

Piće od tri penisa

Poreklo: Kina

Mnogo pre vijagre, Kinezi su za potenciju koristili piće od tri penisa koje se sastoji od pirinčanog vina u kom su stajali penisi foke, jelena i psa.

Kumis/Arkhi

Poreklo: Centralna Azija

Alkoholna pića na bazi mleka nisu nešto što možete probati baš na svakom mestu. Međutim, konjanici iz centralne Azije žive od ovog neobičnog pića. Reč je o fermentisanom kobiljem mleku koje sadrži male količine alkohola. Neki ga porede sa retkim, pitkim jogurtom, a kada se destiluje dobija se arkhi, piće sa istim sadržajem alkohola kao vino.

Koktel “kiseli prst”

Poreklo: Kanada

Jedan hotel u Doson Sitiju služi koktel “kiseli prst” – viski u kom se nalazi pravi mumificirani ljudski nožni prst. Kako bi doživljaj ispijanja ovog, u najmanju ruku bizarnog pića, bio potpun, barmeni predlažu da dozvolite da vam prst dotakne usne, kad otpijete gutljaj. Pritom morate voditi računa da vam ovaj čudni sastojak ne sklizne u grlo, kao što se to desilo jednom konzumentu.Čovek koji je progutao prst iz pića 2013. morao je da plati kaznu od 500 dolara. Ipak, bar ima nekoliko rezervnih mumificiranih prstića.

NAJSKUPLJA PICA NA SVETU

10. Viski “Dalmore 62” – 215.000 USD

Ovo piće je pomalo misterija, jer niko zapravo ne zna odakle mu ime, niti postupak pravljenja ovog viskija koji ga čini toliko skupim.

Poznato je da je napravljeno samo 12 boca ovog pića, što igra veliku ulogu u ceni. Zanimljivo je da je poslednja poznata boca koja je primećena u javnosti zapravo kupljena na aerodromu u Singapuru. Kako je dospeo tamo, niko ne zna.

9. Šampanjac “Armand de Brignac Midas” – 265.000 USD

Neka pića su skupa zbog kvaliteta, neka zbog rariteta, neka zbog veličine flaše. Ovaj šampanjac spaja ta tri u jedno. Pakuje se u pozlaćeni bokal od čak 30 litara.

Šampanjac Armand de Brignac Midas, koji proslavili reperi i sportske zvezde, najskuplji je šampanjac na svetu ikada!

8. Vino Romanee-Conti iz 1945. godine – 558.000 USD

Romanee-Conti postao je kralj kolekcionarskih vina, a 1945. se smatra njegovom najcenjenijom berbom.

Proizvedeno je samo 600 boca 1945. godine, što je takođe značajno jer je ovo bila poslednja godina pre nego što su zamenili svoje loze.

Za ovu cifru vino je prodato na Sotbijevoj aukciji, a opisali su ga kao „koncentrisano i egzotično, sa naizgled večitom snagom – vino u miru sa sobom“.

7. Viski Macallan 63 godina u Lalique-u – 625.000 USD

Na sedmom mestu nalazi se najskuplji viski na svetu, koji je i napravljen da obara rekorde, pa ne čudi što ima veoma visoku cenu.

Macallan je poznat po proizvodnji visokokvalitetnog viskija, što u kombinaciji sa impresivnom bocom čini ovo piće toliko skupim.

Svaka bočica napravljena je od čistog, ručno rezanog kristala i teška je 25 kilograma, bez pića.

6. Brendi Mendis Coconut Brandy VS – milion USD

Kokos uvek dobro ide uz pića, ali Mendis je stvorio brendi napravljen u potpunosti od kokosovog oraha.

Svaka bočica je numerisana i potpisana od strane osnivača Kuće Mendis W.M Mendis.

Ali uprkos svojoj jedinstvenosti i ograničenom broju, milion dolara za bocu alkohola je u najmanju ruku apsolutno apsurdno!

5. Diva vodka – milion USD

Ako tražite nešto sasvim drugačije, a stvarno vas nije briga za ukus ili novac, onda je Diva vodka možda pravi izbor za vas.

Trostruki proces filtracije daje ovoj vodki ekstremno visoku cenu. Prvo se filtrira kroz led, zatim kroz ugalj nordijske breze, i na kraju kroz pesak i drago kamenje. Osim toga, šuplja centralna cev u boci je ispunjena Svarovski kristalima koje možete izvaditi i koristiti kako želite.

Osim toga, plaćate milion dolara za bocu votke, koja će najverovatnije imati isti ukus kao i bilo koja druga vodka solidnog kvaliteta.

4. Vodka Russo-Baltique – 1,35 miliona USD

Sledeće najskuplje alkoholno piće na listi je Russo-Baltique Vodka.

Boce ove vodke su napravljene tako da izgledaju poput starih automobila, a svaki vrh boce napravljen je od 100% čistog zlata sa umetnutim dijamantima.

3. Konjak Henri IV Dudognon Heritage Cognac Grande Champagne – 2 miliona USD

Ovaj konjak, stario je skoro čitav jedan vek, što mu daje astronomsku cenu. Naravno, to nije jedini razlog. Ovo piće skupoceno je zahvaljujući razmetljivoj flaši u kojoj se nalazi – obložena je platinom i zlatom i ukrašena sa 6.500 dijamanata.

2. Tequila Ley .925 – 3,5 miliona USD

Ova tekila pravi se od čistih sokova plave agave, fermentiše i stari šest godina. Nalazi se u boci koja podseća na školjku, a ukrašena je belim zlatom, platinom i dijamantima. Poslednje izdanje prodato je po ovoj rekordnoj ceni 2006. godine.

1. Billionaire Vodka – 3,7 miliona USD

Najskuplje piće na svetu je Billionaire vodka sa motom „Dobro je biti kralj“. U potpunosti je ručno proizvedena i proizvodi se na zahtev. Svaka boca koristi dobro čuvan ruski recept i pravi se u malim mikro-serijama kako bi se osigurala ekskluzivnost.

Ogromna boca od pet litara prekrivena je sa približno 3.000 dijamanata i kristala Svarovski, a dizajnirao ju je Leon Verre.

DASKOVACA

Rakija izrazito lošeg kvaliteta. Toliko je loša da se ujutru osećate kao da vas je neko udario daskom u glavu.

GOVNOVACA

Rakija govnovača (neki je jednostavnije zovu govnara, a neki i drekovača), je kao i sve druge moguće rakije s naših prostora, ime dobila po sastojku iz kojeg je fermentiraju. Smanjite doživljaj, i molim vas, odložite povraćanje za neke druge prilike (evo sad će Božić, Nova Godina, povoda za roljanje koliko hoćeš), ipak se tu ne radi o svakakvim govnima. Sirovina za govnovaču je uglavnom izmet domaćih nam životinja - krava, konja, ovaca, pa čak i svinja (svinjsko govno se izbjegava - one jedu sve, baš kao i ljudi, pa naša i njihova govna podjednako užasno smrde - čast izuzecima). Nemojte sad paničariti, i kad vam drugi put djed, tamo negdje u slavonskoj ravnici, nalije rakije, odmah provjeravati gdje on baca svu onu balegu i klikeraste brabonjke, i da li je iza svinjca napravljen regularan odvod do obližnjeg potoka. Govnovača je specijalitet naših Dinarida, i njihovim zametenih i od boga zaboravljenih vrleti.

Zimi, gore negdje na Treskavici, ljudi nemaju šljiva, krušaka, lješnjaka, krumpira, ni za čalabrcnuti, a kamoli za rakiju peći, pa su se, snalažljivi kao što jesu, dosjetili da probaju dobiti "vatrenu vodu" iz onog što im je lako dostupno - prerađenih biljnih vlakana, crne ili tamno zelene boje, savršeno očuvanih u dubokom snijegu, koje u drugim prilikama, ne bi ni "štapom dirali" (ali sigurno bi vilama). Neki pecari više vole odstajalo, sasušeno "prirodno gnojivo", dok drugi preferiraju svježe, masnije varijante, a krave sa proljevom zimi nikako nisu poželjne, pa ih u napadu srdžbe gazde mogu upotrijebiti i kao mašine za pravljene Milke (hmm, kad bolje razmislim, ona čokolada za kuhanje je sumnjivo tamnih nijansi, nadam se da i nju ne prave drito na planinama ...).

Postupak pridobivanja govnovače je isti kao i za sve druge rakije - govna se prvo malo ogule (da im se poboljša aroma!?!), a ako je nestašica i govana samih, onda bogami stavljamo i njihovu ovojnicu u kacu. Slijede alkoholno vrenje, fermentacija, destilacija i naravno degustacija, koja je na -30°C, negdje na Bjelašnici, prijeko potrebna za kakvu takvu krvnu cirkulaciju. Vjerujte, kad se na Igmanu živa zavuče negdje na podioke blizu -40°C, nema teorije da će vas tamo neki smrad odvratiti od alkoholne kapljice, i to ne samo jedne, jer zimske su noći duuugeee ...

Običaj (prije bi ga nazvali postupak u "velikoj nuždi") se ukorijenio sve tamo dole do Durmitora, Lovćena i drugih đetićkih krševa, što nam objašnjava, kako je i sam, gore spomenuti, R.A. ili A.P., čuo (definitivno i probao) za tu rijetku rakiju. Za kraj evo vam još i "anegdota", o nekom Španjolcu, diplomatskom djelatniku u BiH, za njenih slavnih godina 92-95, koji nikako nije mogao povjerovati u porijeklo govnovače, sve dok se na svoje latino oči nije uvjerio u vjerodostojnost njenih sastojaka, i vidno potresen, bubnuo: "Pa, nije ni čudo da ste zaratili"!.

Zima dolazi, Lupeži moji, pa ako se budete vozili nekim planinskim stazama i vukohebinama, i usput vam otkažu kočnice ili sami sebe pucate u čelo zaboravno zbog nesipanja antifriza (k'o će na to računati, uz svo ovo globalno zagrijavanje), triput razmislite prilikom kucanja na vrata neke obližnje kolibe. Gazda će vas sigurno poslužiti kako dolikuje, i žešća će definitivno biti na repertoaru - k'o voli nek' izvoli i živili vi meni.

VEROVATNO DA OD SVEGA STO MOZE DA SE FERMENTISE I DESTILISE MOZE DA SE NAPRAVI RAKIJA. E SAD. PITANJE KVALITETA JESTE VRLO VAZNO KAD JE OVO ZESTOKO PICE U PITANJU. TAKO DA AKO MENE PITATE SAMO TRI VOCA MOGU BITI PRAVA RAKIJA ,DOBRA RAKIJA, A TO SU SLJIVA, DUNJA I KAJSIJA. MOZDA I KRUSKA .SVE OSTALO NE NI NI TREBALO ZAPRAVO DA SE ZOVE RAKIJA.

среда, 13. август 2025.

PUKO PREZIVLJAVANJE

ZNATE STA ZNACI IZRAZ PUKO PREZIVLJAVANJE? ALI KAKO SMO DOSLI DO TOGA JE ZAISTA ZANIMLJIVA PRICA. I NE ZNAM DA LI ZNAM DA JE ISPRICAM JER SAM I SAMA BAS U TOM PREZIVLJAVANJU ,A NE ZIVLJENJU ZIVOTA.

Mi se bunimo što smo svoj život sveli na puko preživljavanje, a u isto vreme nam je to i opravdanje za nečinjenje. Ja bih tu prvo krenula od svakog od nas pojedinačno – promeni stvari u svom životu, menjaj sebe, prestani da spavaš, od gladi nećeš umreti, to je sigurno, počni da radiš na tome da li zaslužuješ bolje u svom životu. Ako nam je ovo dovoljno, ili nemamo želju da živimo bolje, onda smo otupeli, nemamo dušu, ne živimo, u anesteziji smo .Ono što ti nazivaš puko preživljavanje je, u stvari, hrabro pojavljivanje iz dana u dan, uprkos tome što nije sve onako kako si zamislila. Puko preživljavanje dok ne umrete je težak posao. Ne verujem u to da je moguće napraviti svet boljim mestom za život. Verujem da možemo prestati od njega praviti lošije mesto. Počnite spašavati svet spašavanjem jedne osobe; sve ostalo je grandiozni romantizam ili politika.

Suočen sa životnim činjenicama, zdrav razum je uvek tako hitar kada treba da nas podseti da između jednako odbojnih alternativa uvek treba da izaberemo onu koja će imati najmanje neprijatne posledice.

Zar možemo da osporimo da se čitav naš život svodi na dugu i iscrpljujuću potragu za manjim zlom? Da se opredeljivanje za nešto dobro – ne u nekom apsolutnom smislu, već prosto onako kako svako od nas to vidi – unapred odbacuje? Čitavo naše iskustvo, kao i iskustvo prethodnih generacija, uči nas da je život umeće najteže od svih, a da najsmeliji snovi mogu imati samo tragičan ishod: žrtve budilnika koji zvoni na odjavnoj špici nekog filma ili na poslednjoj stranici neke knjige… “Tako je to oduvek”, govore nam kroz uzdah, sve dok ne poverujemo da će tako i ostati, zauvek.

Naravno, ništa od svega ovoga ne sprečava nas da shvatimo koliko je štetno sve ono sa čime se suočavamo. A ipak dobro znamo kako da izaberemo zlo. Ono što nam nedostaje – a što nam nedostaje zato što nam je oduzeto – nije toliko sposobnost da vrednujemo svet u kome živimo i sve strahote koje nam on baca u lice, koliko sposobnost da idemo dalje od ponuđenih mogućnosti. Ili da to makar pokušamo. I tako, pod večitim izgovorom da možemo izgubiti sve ako nismo zadovoljni sa onim što već imamo, vijugamo kroz život pod zastavom stalnog samoodricanja. Naš svakodnevni život, sa svim svojim nepromišljenostima, pruža nam obilje primera za to. Koliko nas, iskreno govoreći, može da kaže da uživa u životu, da je njime zadovoljan? Da je zadovoljan svojim poslom, tim satima proćeradnim bez svrhe, bez zadovoljstva, bez kraja? A opet, suočeni sa baukom nezaposlenosti, brzo prihvatamo bedu najamnog rada ne bi li izbegli bedu života bez ikakve najamnine. Kako objasniti sklonost tolikog broja mladih ljudi da produže studije koliko god je to moguće, osim kao odbijanje da se zakorači u svet odraslih, što znači kraj ionako već nesigurnoj slobodi. Šta nam tek ostaje da kažemo o ljubavi, toj grčevitoj potrazi za voljenom osobom, koja se najčešće svodi na parodiju iste, gde u želji da samo ublažimo osećanje usamljenosti radije produžavamo već istrošene veze? Siromašni u zadovoljstvima i čaroliji, sve što nam dani koje provodimo na ovoj planeti pružaju je dosada večitog ponavljanja istog.

Zlo o kome se radi, i koga se nećemo rešiti – s tim treba da budemo načisto – je društveni poredak zasnovan na profitu, na novcu, na svođenju ljudi na stvari, na moći i sa državom kao nužnim sredstvom prinude. Tek kada se kapitalizam ustalio i pokazao sve svoje posledice, postalo je moguće da se iza scene politički eksperti upitaju koji bi oblik kapitalizma, kao manje zlo, trebalo podržati. Danas prevagu odnosi demokratski sistem, za koga je, ne sasvim nesmotreno, rečeno da predstavlja “najmanje loš od svih poznatih političkih sistema”. Jasno je zašto za zapadnjački zdrav razum ovaj sistem ima prednost nad fašizmom i staljinizmom. Osim toga, laž ovog sistema počiva na (navodnoj) participaciji građanstva u vođenju javnih poslova, što zvuči skoro savršeno. U tim okvirima ljude je onda relativno lako ubediti da su “pravednija država”, “pravednija distribucija dobara” i “racionalno korišćenje prirodnih resursa” jedine mogućnosti kojima raspolažemo u rešavanju problema moderne civilizacije.

Ali, ako se ovo prihvati, previđa se samo jedna sitnica – upravo ona koja suštinski povezuje sve ponuđene alternative. Sve one podrazumevaju dalje postojanje novca, razmene, klasa, moći. Zaboravlja se da opredeljivanje za neko zlo, makar to bilo i “manje zlo”, predstavlja najbolji način da se ono produži. Ukratko, nož kojim gospodari ovog sveta seku kolač možda će se promeniti i možda će još nekome biti dopušteno da zauzme mesto za trpezom. Ostatak čovečanstva i dalje će morati da se zadovolji mrvicama. Najzad, ko bi se usudio da porekne da ekspolatacija prirode nije izazvala bezbrojne ekološke katastrofe? Nije potrebno biti stručnjak u ovoj oblasti da bi se shvatilo da zagovaranje jedne “racionalnije” eksploatacije neće sprečiti nove katastrofe, već samo učiniti da se i one prikažu kao “racionalne”. Ali, može li se uopšte govoriti o “racionalnim” ekološkim katastrofama? I na osnovu kojih parametara?

Mali rat je bolji od velikog rata; biti milijarder je bolje nego biti milioner; ograničena katastrofa bolja je od opšte katastrofe. Kako to da ne uviđamo da će na ovaj način društveni, politički i ekonomski uslovi, koji izazivaju ratove, akumulaciju privilegija i neprestano izbijanje katastrofa, samo nastaviti da se obnavljaju? Kako to da ne uviđamo da takva politika ne nudi čak ni minimum praktičnosti; da kada je čaša puna jedna kap može biti dovoljna da je prelije? Od časa kada odustanemo od toga da kapitalizam, kao totalitet zajednički svim varijetetima političke regulacije, dovodemo u pitanje, ograničavajući se samo na puko poređenje različitih tehnika eksploatacije, “zlo” je zagarantovano… Umesto da se upitamo trebaju li nam uopšte gazde, mi se zamajavmo oko toga koji gazda bije manje. Na taj način svaki nemir, svaka tenzija, svako stremljenje ka slobodi svodi se na svoju senku; umesto da napadamo zla koje nas satiru, mi ih opisujemo samo kao incidente svojstvene sistemu.

Onima koji su na svojoj koži osetili neko zlo, nije do šale. Što više odmičemo ovim putem, sve više nas uveravaju kako ono ka čemu idemo nikako ne može biti gore od onoga kroz šta smo prošli, da će nova, ali uvek nasilna politika – koja stalno teži nekakvom napretku – blokirati one još konzervativnije trendove i da se nakon svega što smo propatili sada konačno nalazimo na pravom putu. Od jednog manjeg zla do drugog, armija reformista koja upravlja ovim društvom vodi nas iz rata u rat, iz katastrofe u katastrofu, od jednog odricanja do drugog. I zato što pristajemo na tu pogubnu, bednu računicu, i potčinjavanje državi, stalno vagajući koje je od dva zla manje, može nam se dogoditi na tu istu vagu jednog dana stavimo i svoj život: možda nam se učini da je bolje crći odmah, nego se i dalje vući po zemlji. Može biti da je upravo to ona misao koja na kraju povuče okidač. Ako stalno držimo zapušen nos, samo zato da bi glasali u tuđu korist, na kraju ćemo prestati da dišemo.Kao što smo videli, upražnjavanje logike manjeg zla nije mnogo zahtevno. Teškoće nastupaju od trenutka kada se izađe iz tog kruga, u času kada se on razbije. Sve što treba da uradimo je da afirmišemo stav po kome je od izbora između dva zla gore jedino izabrati bilo koje od njih. I to je to: evo ih, već su na vratima. Kada je neko neprijatelj svake partije, svakog rata, svih kapitalista, svakog uništavanja prirode, taj na sebe navlači svu sumnju vlasti. I tu, u stvari, počinje pobuna. Odbijanje politike manjeg zla, odbacivanje društveno uslovljene navike da se život samo održava umesto živi, znači dovesti u pitanje čitavu stvarnost i sve njene “nužnosti”, koje iz nje isisavaju svaki smisao. Ni Utopije nisu imune na ovu logiku, koja je u mnogim revolucijama obuzdavala gnev pobunjenih ljudi. Kada je taj gnev pretio da sa lice zemlje jednom za svagda zbriše njihove neprijatelje, tu bi se uvek našao neki malo realniji revolucionar koji bi nastojao da pobunjenike usmeri ka “razumnijim” zahtevima. Čak i oni koji su hteli da iz korena promene ovaj svet, na kraju bi se uplašili da ne izgube sve. Čak i onda kada tu ne bi bilo ničeg što bi im stvarno pripadalo.

STO KO JE KRIVAC STO SMO ZIVOT SVELI NA PUKO PREZIVLJAVANJE? MI SAMI. BIRAJUCI MANJE ZLO JER JE OKO NAS U OVOM SVETU , U OVOJ CIVILIZACIJI UGLAVNOM SVE ZLO MI PREZIVLJAVAMO UMESTO DA ZIVIMO. LJUDSKA VRSTA JE SAMA SEBI URADILA OVO. STVORILA POTROSACKO DRUSTVO, UNISTILA PRIRODU I STA SAD SA RACUNIMA, SA ODLASCIMA PO HRANU,SA RATAMA KREDITA, PLACANJEM STANA? PREZIVLJAVANJE OD MESECA DO MESECA ,A NEKAD OD DANA DO DANA ODNEO NAM JE ZIVOT KAKAV BI COVEK TREBAO DA ZIVI. I NEMA POMOCI. TO JE TO!

недеља, 10. август 2025.

BELI ZEC

GDE ZEKA PIJE VODU? BELI ZEC KOD LUISA KEROLA? BELI ZEC U POKRETU SciCe ! BELI ZEC U SLUZBI USKRSA. BELI ZEC OBESEN NA OSNOVNOJ SKOLI U NOVOM SADU. BELI ZEC KAO SIMBOL OTPORA KOD ORVELA. BELI ZEC U MITOLOGIJI . I BELI ZEC KAO SIMBOL PLODNOSTI I RADJANJA ( KAO I SVI ZECEVI)). TAKODJE SIMBOL BRZINE I KUKAVICLUKA STO JE TOTALNO SUPROTNO OTPORU KOJI PRUZA REZIMU. BELI ZEC KAO NESTO ROMANTICNO I SIMPATIVNO KAO POKLON ( IMA GA I U PESMI DJORDJA BALASEVICA).

Gde zeka pije vodicu

To je tajna sifra nasih baba. Ucile su nas kad smo bili mali da kad one pitaju gde zeka pije vodicu, mi pokazemo na dlan. Onda bi usledilo veselje i cika i gurkanje i zmirkanje. Kako smo odrastali shvatali smo da ovaj izraz ima dubokoumno skriveno znacenje ali da se ono nikada javno ni glasno nije izgovaralo.Mozda ce nesto strasno da nam izraste na dlanu ako to izgovorimo pa zato cutimo i prenosimo sifru dalje. Siri dalje,Primer za klasično uslovljavanje. Primenjuje se kao test inteligencije za stariju odojčad. Dete koje ga brzo i lako savlada biće dobar i poslušan roditeljima, učiteljima, državi, policiji...Na ovo pitanje 90% dece ce pokazati na svoj dlan. Zasto? Alo, bre, ljudi ne ucite decu glupostima! Gde ste videli da zec pije vodu sa necijeg dlana? Zec se hrani rosom, vodom iz bara... neznam ni ja vise, al sigurno ne pije sa bebinog dlana! Ma dajte molim Vas

ALISA U ZEMLJI CUDA

Beli Zec je prvi simbol fantastičnog u romanu, i on nas preko hodnika, šume i Kraljice vodi do samog kraja. On Alisu doživljava kao svoju slugu Meri En, a bitno je da je ,zapravo, on sluga – Beli Zec služi Kraljici i stalno se plaši da ne zakasni.

– Tridesetih godina 20. veka bila je aktuelna psihoanaliza, šezdesetih – psihodelija, a devedesetih bi ova priča mogla da se tumači i kroz lupu pedofilije. Tridesetih godina ljudi su iza čudesnih, detinjastih priča tražili dublja, skrivena, značenja, u Frojdovoj interpretaciji. Šezdesetih se pretpostavljalo da je Luis Kerol verovatno i sam bio na nekim drogama, jer je za ove generacije priča o Alisi povezana sa iskustvom upotrebe el-es-dija ili kanabisa. Mislili su da Luis Kerol „govori njihovim jezikom”. Slušajući reči pesme „Beli zec” benda „Džerefson erplejn” teško je ne složiti se s tim – primetio je Vil Bruker.

A reči ove pesme mogu se prepričati otprilike ovako: „Jedna pilula te poveća, od druge manji si, a od onih koje ti majka da, nemoćan si. Idi pitaj Alisu, kako je to kad si džin. Ukoliko kreneš zečeve da juriš, i sam znaš da ćeš pući, reci im da te pozvala gusenica sa nargilom...”

On je ukazao na to da je devedesetih godina 20. veka društvo naglo počelo da obraća više pažnje na problem pedofilije, pa samim tim i na odnos autora Luisa Kerola sa devojčicom, koja je bila kćerka njegovog prijatelja, a koja mu je poslužila kao uzor za nastanak literarne junakinje.

– Ljudi su počeli da se pitaju: „Šta se to ovde događa, muškarac se druži sa devojčicom?”– kaže profesor Bruker.

Po svemu sudeći, sva nabrojana tumačenja više imaju veze s dobom u kojem su nastala, jer je po prvom biografu Čarls Latvidž Dodžson, što je pravo ime Luisa Kerola, bio je suzdržani viktorijanski gospodin.

– U to vreme korišćeni su različiti opijati, ali mislim da Kerol nije bio čovek koji bi koristio drogu. A to da je moralo da bude nečega u pozadini njegovog poznanstva sa „pravom” Alisom tipično je za tabloidnu kulturu, koja od svega pravi skandal i podrazumeva da svako mora da ima mračne tajne – istakao je Bruker, dodajući da je Luis Kerol bio anglikanski sveštenik i matematičar.

U doba potrošačke kulture i video igrica, sve je veća mogućnost da će biti još pronalazaka „skrivenih značenja” u delu „Alisa u zemlji čuda”, ali za decu još uvek je dovoljna priča o čistoj, mladoj, duši koja pokušava da pronikne u čudni svet odraslih.

POKRET SviCe

SviĆe je organizovana grupa mladih ljudi koji od maja 2023. godine organizuju različite kreativne akcije građanske neposlušnosti.

Sa članovmai organizovane grupe sviće javnost je imala prilike da se upozna već tokom decembarskih protesta zbog izborne krađe. Krajem 2023. godine u okviru protestnih aktivnostina čije čelo su se postavili lideri opozicije istakla se u tom trenutku neafirmisana grupa mladih koja je uz njih simultano delovala.

Dvadesetčetvoročasovna blokada raskrsnice u ulici Kneza Miloša i šestočasovna blokada iste ulice kao i telefonske blokade ministarstva države uprave i lokalne samouprave zbog neregularnosti biračkog spiska, samo su neke od akcija koje su sprovodili tokom protesta.

Grupa SviĆe pozvala je na šestočasovnu blokadu raskrsnice kod Železničke stanice u Novom Sadu u nedelju 17. novembra sa početkom u 12 časova u cilju da podsete i institucije i građane na 14 ljudi koji su u tragediji 1. novembra usled urušavanja nadstrešnice izgubili život.

Kako su naveli, cilj im je i dalje isti, a to je da podsećaju i institucije i građane na žrtve tragedije „zbog grešaka i korupcije“ aktuelne vlasti.

Grupa SviĆe pod tim imenom sa simbolom zeca afirmiše se na samom početku 2024. godine a njeni najistaknutiji članovi svakako su Ivan Bjelić i Nikola Ristić.

Naime na početku ove godine zbog navoda određenih funkcionera vlasti da su se usled hapšenja pojedinih aktivista protestanti sa ulica ”razbežali kako zečevi”, članovi ove organizovane grupe mladih odgovorili su ove navode i pod simbolom zeca sproveli svoju pru samostalnu akciju “Birački spisak vam je kupus” kada su ispred nadležnih institucija uz ovu poruku pod zečijim maskama ostavljali razbacane listove kupusa.

Sličan performans održali su i pred konstitutivnu sednicu Narodne skupštine.

Kako su naveli, cilj im je i dalje isti, a to je da podsećaju i institucije i građane na žrtve tragedije „zbog grešaka i korupcije“ aktuelne vlasti.

Grupa SviĆe pod tim imenom sa simbolom zeca afirmiše se na samom početku 2024. godine a njeni najistaknutiji članovi svakako su Ivan Bjelić i Nikola Ristić.

Sličan performans održali su i pred konstitutivnu sednicu Narodne skupštine.

Konkretno Ristić i Bjelić su u sličnom ovom periodu bili etiketirani od strane funkcionera vlasti i nekih medija kao nasilnici zbog nekih od akcija koje su sproveli. Naime, njihov sukob sa aktivistima Srpske napredne stranke za koji su tvrdili da proveravaju poštanske sandučiće na Banovom brdu u Beogradu, dvojicu aktivista stavio je u žižu javnosti i bio presudan da im se pripišu ovi epiteti.

Odakle su poznati članovi „SviĆe“

Članovi ove grupe istakli su se već na protestima u decembru, mada tada kao samo jedan deo šire organizacije koja je okupila nezadovoljne mlade iz cele zemlje kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo zbog izbornog inženjeringa na izborima 17. decembra.

Njihove akcije u drugoj nedelji decembarskih protesta afirmisala ih je u njihovom aktivizmu, a na primeru telefonske blokade Ministarstva lokalne uprave i državne samouprave, pokazali su i svoju kreativnost u sprovođenju ovakvih akcija.

Neke akcije u kojima su učestvovali i organizovali pre nego što su zvanično počeli da se predstavljaju pod imenom “SviĆe” podrazumevaju i izložbu ispred sedišta REM-a (Regulatornog tela za elektronske medije)“Gledaoci da zapuše uši“, ometanje rada MDULS-a (Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave) velikim brojem pozivia i mejlova, izložbu razloga za smenu Bratislava Gašića, koji je tada bio ministar policije, akciju “Kupus za gradske uprave”…

Šta je SviĆe?

Kako su objasnili na svom nalogu na društvenoj mreži Instagram (@svice.rs) pri svom osnivanju, SviĆe je neformalna aktivistička grupa mladih ljudi čiji članovi od maja 2023. godine organizuju različite kreativne akcije građanske neposlušnosti.

– lako je ova grupa već skoro godinu dana sprovodila svoje aktivnosti potpuno neformalno, bez imena, zvanja i obeležja, došao je trenutak da se naše aktivnosti i mreža aktivista prošire, zbog čega smo odlučili da oformimo grupu pod nazivom SviĆe – obrazložili su.

Sviće, svi će

Kako su objasnili, ime grupe izabrali su iz dva razloga.

– Ime naše grupe upućuje u dva smera, jedan je „SviĆe “ jer predugo već živimo u mraku, a upravo mladost ove zemlje treba da bude nosilac nove zore i svitanja. Sa druge strane, „Svi će“ jeste poziv na akciju u koju ce se, pre ili kasnije, svi uključiti – obrazložili su.

Simbol zeca, dodaju, izabran je kao reakcija nakon hapšenja demonstanata uz konstataciju funkcionera vlasti da su se „razbežali kao zečevi“.

– Nismo, niti ćemo i sve nas je više – poručili su tada.

Po pitanju saradnje sa drugim akterima rekli su da je ona jasno vidljiva i nedvosmislena, pogotovo sa drugim omladinskim studentskim pokretima.

Od kada se predstavljaju pod ovim imenom i simbolom, SviĆe je učestvovala na gotovo svim građanskim protestima i akcijama protiv aktuelne vlasti. Bili su aktivno uključeni i u ekološke proteste protiv rudarenja litijuma i kompanije Rio Tinto. Svoju podršku pružili su i studentima kako iz Beograda tako i iz Novog Sada tokom ovogodišnjih izbora za studentski parlament, a zajedno sa novosadakim studentima i članovima grupe mladih Stav iz Novog Sada organizovali su blokadu Rektorata.

Na leto ove godine, grupa SviĆe proširila je svoje polje delovanja pozivom za ljude iz dijaspore da im se priključe, a na njihov poziv u prvih pola sata odazvalo se 80 ljudi.

BELI ZEC I USKRS

Legenda kaže da je zec bio simbol Eostre - paganske germanske boginje proleća i plodnosti. Zečevi u toku mladosti mogu da proizvedu i nekoliko legla u godini. Nelogično je za povezivanje, na prvi pogled, jer zec ne polaže jaja, pa je povezanost sa uskršnjim jajima nelogična. Veruje se da se ovaj paganski simbol proleća i plodnosti najverovatnije stopio sa hrišćanskim tradicijama u Nemačkoj u 17. veku. Tada je hrišćanski praznik Uskrs, postao prekriven paganskim tradicijama koje su slavile preporod i plodnost.

Uskršnji zec i uskršnja jaja nastali su kao paganski simboli proleća i ponovnog rađanja.

Prema legendi Eostra je spasila pticu koja je umirala od hladnoće tako što ju je pretvorila u zeca kako bi je zaštitila od hladnoće. Eostre siromašnom zecu nudi i smeštaj u dvorcu, a zec je iz zahvalnosti svake godine boginji, kao i deci širom sveta, poklanjao jaja, piše Magazin novosti.

Druga legenda kaže da su uskršnje jaje i zec stari simboli egipatske boginje Astrate od koje su nastale Eostra i Ostara, a prema njihovim imenima izvedena imena za Uskrs - Oestern, Eastern.

Zečevi su od davnina bili simbol plodnosti, dok je proleće simbol ponovnog rađanja. Iako zečevi ne polažu jaja, povezanost sa njima je došla gotovo prirodno.

Tokom vekova, ovi drevni simboli su se povezivali sa hrišćanskim praznikom Uskrsom tako da su se dve tradicije stopile.

BELI ZEC KOD ORVELA U ROMANU "1984 " I U 'FARMI'

Nekako BELI UVEK POBEDJUJU I SVE SU ZIVOTINJE JEDNAKE A NEKE SU JEDNAKIJE OD DRUGIH!

SIMBOLIKA ZECA

Zec, za neke sinonim za brzinu, za neke sinonim za nestalnost, oduvijek je smatran nježnom, nezaštićenom životinjom koja pred naletom opasnosti radije bježi nego da pogleda neprijatelja pravo u oči…
Sasvim logično, obzirom na to da se ova vrsta ne može pohvaliti robusnom, mišićavom građom. Pa ipak, to ga nije spriječilo da od davnina bude smatran simbolom plodnosti i seksualnog zadovoljstva.

A kako i ne bi, kada se sa njim najprije nalazimo u grčkoj tradiciji gdje je upravo zec bio omiljena životinja boginje ljubavi Afrodite.

I u nordijskoj mitologiji zečevi su označeni kao vjerni pratioci boginje ljubavi, seksa i magije Freje, dok u tevtonskoj kulturi čopor zečeva prati boginju Holdu.

U starom Egiptu zec je simbol Tota, a označavao je i zoru, stvaranje, novi početak, dok u budizmu predstavlja potpuno žrtvovanje sebe.

Zanimljivosti Omiljen u mnogim tradicijama

Simbolika zeca kroz istoriju, kulturu i psihologiju

19/03/2020 17:15

A kako i ne bi, kada se sa njim najprije nalazimo u grčkoj tradiciji gdje je upravo zec bio omiljena životinja boginje ljubavi Afrodite.

I u nordijskoj mitologiji zečevi su označeni kao vjerni pratioci boginje ljubavi, seksa i magije Freje, dok u tevtonskoj kulturi čopor zečeva prati boginju Holdu.

U starom Egiptu zec je simbol Tota, a označavao je i zoru, stvaranje, novi početak, dok u budizmu predstavlja potpuno žrtvovanje sebe.

Zec je univerzalno povezan sa Mjesecom, i da je od davnina pripisivan lunarnim božanstvima.

Značajno mjesto zauzima i u hrišćanstvu, gdje osim simbolike plodnosti i požude, predstavlja i simbol novog rađanja života. Odatle i jasna povezanost zeca, proljeća i najradosnijeg hrišćanskog praznika Vaskrsa.

Na istoku je zec znak dugovječnosti i sreće, a pripada mu i četvrti znak Kineskog zodijaka. Osobe rođene pod vladavinom zeca su izuzetne diplomate, komunikativni, prefinjeni i saosjećajni ljudi, iako ponekad znaju da pokažu i onu drugu, ćudljivu i prepredenu stranu ličnosti.

Zec u snovima najčešće ukazuje da nas očekuju ugodni trenuci u krugu porodice, ali može da označava i uvećanje iste, odnosno dolazak prinove u kuću.

Psihološki gledano, zecu se (osim tradicionalne povezanosti sa kukavičlukom) ne pripisuju posebno negativne osobine, pa tako i u snovima u najgorem kontekstu ukazuje na naše bespotrebne strahove. Ipak, ukoliko želite da u svoj život unesete malo srećnih okolnosti, uvijek možete da se oslonite na provjeren recept – zečju šapu, koja je gotovo univezalan simbol napretka.

Sreća, rađanje, izobilje, porodica, život u harmoniji, vjera, ali i opreznost i brzo reagovanje u nepredviđenim okolnostima su vjerovatno najzastupljenija tumačenja koja se pripisuju ovoj ljupkoj životinji. Često ga srećemo u bajkama kao lukavog savjetodavca koji nas, kao Alisu, može odvesti u zemlju čuda, ali i šarmirati svojim dosjetkama poput Duška Dugouška.

BELI ZEC KOD DJORDJA BALASEVICA

Kada bi na red došla određena pesma i određeni stih publika bi bacala na desetine tih igračaka na pevača.

U pitanju je pesma „Neki novi klinci“.

Kroz maglu treperi

Devet sveća na torti

Tad sam dobio par mandarina

I malog belog zeca

Balašević tu peva o svom detinjstvu i nekim od prvih poklona koje je dobio za rođendan, mandarine i mali beli zec. Njegovi fanovi, koji su uvek znali da cene Balaševićevu emotivnost i sentimentalnost, nisu propuštali priliku da mu zahvale za stihove koje već generacije pevaju.

BELI ZEC OBESEN NA OS U NOVOM SADU

O ogradu Osnovne škole "Jovan Popović" u Novom Sadu obešen je zec, a roditelji koji su jutros dopratili decu u obližnji vrtić zatekli su ovu uznemirujuću scenu.

Inače, u OŠ "Jovan Popović" danas u 12.15 treba da se održi proslava Svetog Save koju organizuju roditelji. Prethodno će, u 11.52 na uglu Fruškogorske i Ulice Narodnog fronta biti odata pošta nastradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.

"Mali beli zec" je jedan od simbola Novog Sada i ovih protesta, bar ga je time učinio sarajevski umetnik Midhat Kapetanović koji je u svojim ilustracijama često, spominjući Novi Sad, a aludirajući na stih pesme Đorđa Balaševića, slikao belog zeca.

BELI ZEC PUN SIMBOLIKE. BELI I OSTALI ZECEVI I ZIVI I KAO PLISANE IGRACKE RADO SU VIDJENI POKLON I DECI I ODRASLIMA, A NOSENJE BELE MASKE ZECA PRAVI JE PRIMER OTPORA NARODA. JER NAROD SE RAZBEZI PRED SILINOM NEPRIJATELJA, ALI NAROD JE BROJNIJI OD SACICE VLASTI A I UPORAN!

четвртак, 7. август 2025.

PATISPANJ - DNEVNIK AVGUSTA

DA I JA ISKORISTIM VESTACKU INTELIGENCIJU. DALA SAM CHAT GPT NASLOVE MOJIH BLOGOVA OD 4. I 5 AVGUSTA 2014 PA DO 2025. DA IH POVEZE NEKAKO I NAPRAVI DNEVNIK DOGADJANJA KAKO MOJIH TAKO I SVETA OKO MENE. REZULTAT JE IZUZETAN. NADAM SE DA SE NECE NALJUTITI JER CU MORATI JOS MALO NESTO DA DODAM.

EVO KAKO TO IZGLEDA

Patišpanj koji se ne diže: dnevnik avgustovskih preseka

Da. Sad je sve jasno.

Ovo nije samo niz blogova. Ovo je tvoj dnevnik života — od dana kad se sve promenilo, kad si počela da pišeš da bi preživela, da bi se držala, da bi mogla da dišeš.

I onda svaki avgust – dok drugi pakuju kofere za more – ti pakuješ dušu u rečenice. Gledaš godinu iza sebe, meriš štetu, sabiraš ono što je ostalo, i nastavljaš.

Krećem onda da ti pišem poglavlje kao pravi dnevnik – u tvoje ime, u tvom glasu, kako ti govoriš. Povezaćemo naslove i godine, ali i ono što se stvarno dešavalo: Petar, muž, iscrpljenost, nada, tuga, borba.Krećem sad da pišem. Radiću to pažljivo, iskreno, i s poštovanjem prema svemu kroz šta si prošla. Biće to tekst koji ćeš moći da doteraš kasnije, po svom osećaju, ali će imati tvoju dušu.Gotovo. Napisala sam poglavlje kao lični dnevnik kroz 12 avgusta, iz tvog glasa, sa svim emocijama koje si mi do sada poverila. Pisano je s poštovanjem i dubinom, da sačuva ono što jesi – i ono što si preživela.

Kažu da je život kao patišpanj. Moraš da imaš meru, da budeš strpljiv, da mešaš u pravom ritmu. Ako preteraš, slegne se. Ako kasniš, izgori. Ako nisi prisutan dok ga praviš, ne naraste.

Tako sam ja, neplanirano, počevši od 2014, počela da pišem svakog avgusta. Najpre svakog dana, onda svakog drugog, pa svakog trećeg. I nekako su ti avgusti postali moj tajni dan za lični presek. Moj čin tišine i pregleda. Dan kada pišem o tome šta je ostalo od mene. I koliko me još ima.

To su godine otkako se Petar razboleo. Godine u kojima nisam imala luksuz da stanem. Godine u kojima sam učila da hodam sa kamenom u grudima, a da se smejem. Učila da čuvam i druge dok se sama raspadam. Pisanje je bilo moje sklonište. Moj ventil. Moj razgovor sa sobom.

2014 – Pandorina kutija

Petar se tada razboleo. Niko to nije znao tačno, ni kako ni zašto, ali ja sam osetila da se nešto nepovratno otvorilo. I kao u toj mitološkoj kutiji, iz mene je počelo da izlazi sve što sam držala godinama zatvoreno: strahovi, nepravde, pitanja, bes, umor. Pisanje mi je bilo jedino mesto gde sam smela da otvorim poklopac i pustim sve da leti. Tada sam po prvi put sebi priznala: "Nema više starog života. Ovo je novi. I ja moram da ga preživim." Poredjenje sa Pandorinom kutijom svakako ima veze sa onim sto sam osecala tih dana.. Medjutim, najstrasnije je da strah, bes, umor ne jenjava. Zlo koje je izaslo iz Pandorine kutije unistava i dalje sve oko sebe. Ne zna se kome je gore. Petru ili nama ukucanima. On je u svom svetu, mi u ovom svetu koji je i bez licnog bola sastavljen od mnogo mnogo zla i tuge. I tako je sve pocelo.

2015 – Državna starleta

Zemlja se raspadala u rijalitiju, a ja sam kod kuće imala stvarnost koju ni scenarista ne bi napisao. Dok su mediji pratili silikon i lažni glamur, ja sam nosila dete kroz bolnice, nosila kese, nosila osećaj da sam nevidljiva. Sve sam pisala s ironijom, jer istina nije mogla da stane u ozbiljan ton. A i lakše je podneti kad se nasmejem. I sebi i njima.Verovatno me je to sacuvalo. Ta sposobnost da se nasmejem, da nadjem nesto lepo, da se dignem posle svakog pada. A ironija postoji za ovakve zivote kao sto je moj. I to sam je pronalazila u svakom segmentu zivota.

2016 – Stvar

Te godine sam se osećala kao stvar. Kao majka-bez-imena. Kao funkcija. Služila sam da dam lek, da pratim da ne izađe kroz prozor, da ubeđujem lekare da Petar nije samo "mlad i zbunjen". Osećala sam da me niko ne vidi. Pisanje mi je vraćalo oblik. Sećam se da sam tog avgusta napisala: "Još uvek imam kožu. Još uvek osećam hladno. Znači da sam živa." Jedna od tezih godina. A kada pogledam sa ove distance ostanem u soku. Kako je tek sada? Mnogo strasnije svakako. Necu vise nikada reci :Sta moze gore da bude od ovog? Moze. Uvek moze. Na zalost.

2017 – Lista želja

Počela sam da pišem šta želim. Ne šta moram. Ne šta se očekuje. Prvi put sam se usudila da zapišem: "Želim mir." "Želim da ne osećam krivicu ako spavam." "Želim da me neko zagrli bez da me pita kako je Petar." To su bile male želje. Ali za mene, ogromne. Zelje su divna stvar. Toliko je dobro kad zelis nesto i onda cinis sve da to ostvaris. A kad uspes radost i ponos dignu adrenalin u nebo. Moja zelja ne moze da se ostvari. A opet svaki osmeh koji dobije, .svaki zagrljaj, svaki pogled svaka rec koju mi Petar uputi donosi neizmernu srecu. I onda je to na neki nacin ispunjenje moje zelje.

2018 – Jednostavni ljudi

Tad sam tražila jednostavnost. Ljude koji se javljaju, koji ti donesu kafu bez pitanja, koji ne pametuju ni ne beže od tuđe tuge. Počela sam da prepoznajem ko je ostao. Ko se nije uplašio mog ćutanja. I shvatila da sam i ja jedna od njih. Jednostavna. Ali izdržljiva.Jednostavni ljudi rade jednostavne stvari. Nema tu mnogo pametovanja. Mi sami komplikujemo svoj zivot. I postajemo robovi i zrtve svojih gresaka. Zato razmislite pre nego sto sebi zakomplikujete zivot iz ciste pohlepe ili nekih kompleksa.

2019 – Širi

Bolest se širila. Ne samo kod Petra, već i u meni. Nesanica, umor, tela koja kao da se raspadaju. Ali i svest se širila. Više nisam imala iluzije. I nisam ih ni želala. Pisala sam kao da šaljem poruke nekoj drugoj ženi, negde, koja sedi pored kreveta svog deteta i misli da je sama. Nije bila.Ovde je vestacka inteligencija omanula jer naslov za taj datum 2019-te zapravo je bila prica o SIRI. E sad mozda mi se prijateljica ChatGPT uvredila sto pisem o nekoj drugoj prijateljici pa mi je napisala ovo. Ali u redu je. Prati temu svakako!

2020 – Ugradnja čipova u mozak

Korona. Ludilo. Teorije zavere. A meni nije bilo važno šta je na vestima. Moja stvarnost je već bila distopijska. Ali sam se pitala: "Kad već ugrađuju te čipove, možda mogu i meni jedan. Da zaboravim. Da prespavam. Da se ne sećam kako izgleda kad tvoje dete ne govori danima."Ta je godina bila jedna od najtezih u svakom smislu. Strah se osecao u vazduhu. Ukinuto nam je druzenje i svakavrsta ljudskosti. Zatvorili smo se u svoja cetiri zida i pokusavali da prezivimo. Petar je imao koronu tri puta, ja dva puta ostala deca po jednom. Muz ni jednom!

2021 – Ceđenje

Telo više nije izdržavalo. Bila sam ceđena kao limun. Od porodice. Od institucija. Od sopstvenih misli. Ali pisanje me je spašavalo. Blog je bio moje parće vazduha. I znala sam: ako sam danas napisala makar jednu rečenicu, nisam se potpuno ugasila.Upravo tako. Nisam osecala ovoliki pritisak, nemoc ,uzas. Pisanje je spas.Otisao je moj muz sa kojim sam bila od zavrsetka srednje skole. Dakle ceo zivot. Potpuno sam iscedjena.Ostalo je cetvoro dece i pisanje.

2022 – Crna hronika

U zemlji smrti, gubici postanu svakodnevica. Ali meni je i dalje svaka bol bila lična. Tada je umro moj suprug. Iako već dugo nije bio stvarno prisutan, njegov odlazak me je presekao. Još jedan oslonac nestao. Još jedan zid pao. Pisala sam hladno, kao iz novinske rubrike. Jer nisam imala snage za emociju.Dogadjaji su se nizali, svaki gori od goreg. A ja sam onda prestala da pratim sve vesti. Nikada to nisam uradila jer sam po prirodi vrlo radoznala i toliko zelim da budem u toku svega sto se dogadja oko nas. Ali sad sam pukla.

2023 – Ako vaša garderoba...

Naslov lagan, tekst bolan. Pisala sam o spoljašnjosti jer me je unutra bilo strah da pogledam. O haljinama koje kriju podlive. O osmesima koji ne idu uz oči. O tome kako smo svi postali manekeni preživljavanja. Ali između redova sam poručivala: "Pogledaj me bolje. Još sam tu."Odelo je kostim za zivot - rekao je Sekspir. Kakav kostim nosis takav ti je zivot. Medjutim, danas se to dosta promenilo. Danas firmirana i skupa garderoba uglavnom krasi potpuno jeftine ljude!

2024 – NZT 48

Trebalo mi je čudesno sredstvo. Nešto da me razbudi, da me oslobodi umora, da mi vrati energiju. Taj zamišljeni lek iz filma bio je moja metafora za snagu koju nemam. Ali sam je ipak nalazila. Ispod tepiha. U porukama nepoznatih ljudi koji su čitali blog. U samoj sebi. Mozda i postoji lek koji menja ovu tesku stvarnost ( Matrix je dokaz). Mozda zivimo u paralelnim svetovima. Mozda smo igrica na nebeskom kompjuteru. Iskljucivo od nase mogucnosti percepcije zavisi vidjenje sveta oko nas. Meni se cini da sam bas otvorila um , izostrila percepciju i zaista vidim dosta daleko i vrlo siroko!

2025 – Štrumpfovi II deo

Kao epilog. Ironija, vedrina, bajka iz detinjstva — ali i društvo koje ne zna da iza svakog malog plavog lika stoji arhetip. Poigrala si se, možda i nasmejala, ali između redova — bila si oštra. Kao dete koje zna istinu, ali još veruje u bajke. Avatari, brein rotovi, La Bubu - u kakvom to svetu zivimo?

ETO TAKO SMO MOJA DRUGARICA I JA NAPISALI DANASNJI BLOG. IMA NESTO U OVOM NJENOM VIDJENJU MENE KROZ BLOGOVE!

понедељак, 4. август 2025.

STRUMFOVI II DEO

O STRUMFOVIMA SAM PISALA PRE 5 GODINA. OVIH DANA PRIKAZUJE SE U BIOSKOPIMA FILM O MALIM PLAVIM BICIMA IZ SUME. PA EVO JEDNO PODSECENJE I JEDNO NOVO SAZNANJE. PA SAMI PROCENITE KOJA JE FORA SA STRUMFOVIMA.

PODSECANJE

NEMACKI VOJNI CINOVI SU STRUMFIRER I SLICNO. NASTA PODSECA? NA STRUMFOVE KOJI SU JOS I PLAVI! A OVIH DANA SVI IDU U NEMACKU! DA, NA NEMACKOM SE CARAPA KAZE STRUMF!PLAVA BICA- PLAVA KRV!
Selo Štrumfova ili Hitlerov Berlin zapravo su ista stvar, tvrdi francuski sociolog Antoan Bueno u svojoj novoj knjizi "Le Petit Livre Bleu" ("Mala plava knjiga"). U njoj objašnjava kako su naizgled prijateljska mala stvorenja koja žive u idiličnom okruženju pravo oličenje rasističke propagande i da je njihov život "utelovljenje totalitarne utopije, natopljene staljinizmom i nacizmom".
Strip o Štrumfovima napravio je belgijski autor Pejo, a objavljen je prvo u jednim belgijskim novinama 1958. godine. Dve godine posle izdavao se posebno, a animatorski duo Hana-Barbera napravio je slavni crtani film 1981. godine.Sociolog Buena kaže da je Papa Štrumf, poglavica u selu, autoritarna figura, a manjak privatnog vlasništva i kolektivna ekonomija koji vladaju među malim plavim stvorenjima jasna su naznaka socijalizma. Izgleda da je Gargamel, glavni neprijatelj Štrumfova koji ih stalno progoni, Jevrej, sudeći prema karakteristikama koje ima, a koje su se često u karikiranim verzijama pripisivale tom narodu. Još jedan argument je ime njegovog zločestog mačka, Azraela Azrael na jevrejskom znaci "andjeo smrti" .Prvi strip "Crni štrumfovi" bavio se nečime što bi lako mogli kvalifikovati kao rasnu pretnju. U njemu su Štrumfovi bolesni. A kada obole, ne postanu ljubičasti ili crveni, već crni. A kada pocrne, izgube svaki tračak inteligencije. Postanu potpuni moroni. Uopšte ne mogu da govore, glasaju se samo s "njap, njap, njap"", objasnio je sociolog Bueno. Upravo zato što Štrumfovi pocrne kada obole, američki izdavači su odbili da objave prvi strip, a godinama posle, bolesni Štrumfovi su ipak postali ljubičasti.Kapice koje Štrumpfovi nose na glavi zapravo su Frigijske kape koje su davno nosili narodi antičke Azije, a proširile su se do Grčke i Rimskog Carstva. Smatra se simbolom slobode jer su je često nosili oslobođeni robovi. Mnogi tvrde da su te kapice zapravo simbol Kju Kjuks Klana.
2011-te godine sve kuće u španskom selu Huzkara su ofarbane u plavo,i to za potrebe snimanja filma "Štrumfovi" Tako da je ovo malo selo... i zvanično postalo prvo "štrumfovsko selo" na svetu. Nakon što je snimanje filma završeno,
meštani se izjašnjavaju na referendumu o tome da li će njihove kuće i dalje ostati u svetlo plavoj štrumfovskoj boji ili će biti vraćeni u stanje pre dolaska filmske ekipe..
Inače ako ne znate za farbanje sela u plavo tražena je posebna dozvola od regionalnih vlasti Andaluzije,kao i od lokalnog biskupa,jer je čak i sama crkva u selu sada u azurnoj plavoj boji.
Svetski rekord u najvećem okupljanju štrumpfova postignut je u malom mestu Lauringen na jugu Nemačke, tri godine posle prvog neuspeha tog gradića, prenela je agencija Frans pres.

U toj opštini u Baden-Virtembergu na granici sa Švajcarskom, okupilo se tačno 2.762 štrumpfa, odnosno učesnika ofarbanih u plavo sa belim ili crvenim kapicama, saopštila je na Fejsbuku grupa koja organizuje tu neobičnu manifestaciju. Rekord je od prosle 2019-te godine!

Jos zanimljivosti o Strumfovima. Ko je posle Jevreja dozivljavao najveci progon, a nije narod ? Komunisti- ljudi koji su verovali u bolji svet. bar su mislili na svet u kome ce svi biti jednaki. Na kraju se to pretvorilo u globalizaciju,ali da se vratimo na komunizam i Strumfove.

Vrijeme radnje je smješteno u fiktivni Srednji vijek, doba čarobnjaka, alhemičara, starih zamkova, mitskih bića, patuljaka, pa je osnova radnje bazirana na tome. Ali prisutni su i neki elementi savremenog društva, kao npr. petarde ili kuvarsko odijelo. U nekim epizodama crtane serije pojavljuju se kočije koje su korištene u XVIII ili XIX vijeku. U jednoj dalekoj šumi nalazi se jedno malo selo. U tom malom selu među cvijećem, u kućicama koje liče na šumske pečurke, žive Štrumpfovi. Niko ne može pronaći to selo ukoliko ga Štrumpfovi ne pozovu. U jednom crtanom filmu saznajemo da selo Štrumpfova štiti kosmička čarolija. Djeca, ali samo ako su dobra, ako se zateknu u šumi i pažljivo se zagledaju u žbunje, mogu i da ugledaju nekog Štrumpfa.
Štrumpfovi imaju plavu kožu i obučeni su u bijele pantalone i bijele kapice. Glavni među njima je Veliki Štrumpf i za razliku od ostalih, obučen je u crveno i nosi bijelu bradu, poput nekog malenog Štrumpfa Mraza. Oni imaju preko 100 godina. Veliki Štrumpf (Papa Smurf) je u novembru 1958. god. napunio 542 godine. U selu Štrumpfova ne postoji novac: svako radi onoliko koliko može i ono što najbolje zna; svako uzima onoliko koliko mu je potrebno. Svi su složni, vole da se igraju i svima pomažu. Zato se Štrumpfovi plaše ljudi, jer znaju da je njima najvažnije da imaju što više novca, da kradu jedni od drugih, da se svađaju… Ali dešava se i da Štrumpfovi pokazuju neke ljudske osobine kao zavist, želja za moći, slavom i dolazi do sukoba. Tada Veliki Štrumpf mora da ih miri. Zbog toga su se pojavile neke teorije da su Štrumpfovi primjer komunizma, a da Velilki Štrumpf sa crvenom kapom predstavlja glavom i bradom Karla Marksa.
Najveći neprijatelj Štrumpfova je Gargamel. Naime, on je odlično humoristički pogođen lik koji predstavlja neuspješnog čarobnjaka koji uvijek sviju nasmije. On sve vrijeme pokušava da napavi zlato a u formuli za izradu treba dodati jednog Štrumpfa. Jedino je objašnjenjo da je Štrumpf vrsta Kobolda. Koboldi su demonski patuljci iz njemačke mitologije. Štrumpfovi ipak nisu zli. Ali o porijeklu Štrumpfova ne saznaje se više skoro ništa što predstavlja veliku rupu u serijalu. Gargamel ima mačka Azrijela koji takođe pokušava da uhvati Štrumpfove ali da bi ih pojeo. Ipak, ni njemu ni njegovom gazdi to ne uspijeva. Oni žive u oronulom zamku na rubu šume. Jedina prednost Šrumpfova je to što svaki put uspjevaju da nadmudre Gargamela i sačuvaju lokaciju svog sela pod velom tajne. Sad naravno ja povezujem kao i uvek da je Gargamel verovatno Jevrejin jer ta prica o alhemiji ( pravljenju zlata) stavlja ga u jednakost sa Jevrejima koji vaze za najvece trgovce zlatom na svetu. A onda su malo obrnuli stvar pa umesto da jure Jevrejina, on juri njih! Zanimljivo.
Postoji i nekoliko urbanih legendi o Štrumpfovima. Po jednoj, Štrumpfovi predstavljaju Kju Kluks Klan, zbog činjenice da nose bele zašiljene kape, dok vođa ima istu takvu, samo crvene boje. Vođa ovog zloglasnog klana takođe se raspoznaje po crvenoj zašiljenoj kapi. Istina je da su u pitanju frigijske kape koje su nosili robovi u staro rimsko doba, kao simbol njihove lične slobode; u 18 veku, ove kape postale su univerzalni simbol slobode. Druga legenda kaže da su Štrumpfovi pripadnici Komunističke partije, zbog crvene boje odeće i kape njihovog vođe, kao i samog načina života i društvenog uređenja u selu u kojem žive. Štrumpfetu je napravio zli Gargamel, kako bi izazvao svađe i ljubomoru među Štrumpfovima, međutim, prvobitna Štrumpfeta je bila ružna i crnokosa (hm, stereotipi). Veliki Štrušpf se sažalio na nju, malo se poigrao sa magijom i stvorio od nje stereotipnu seks bombu plavušu (danas Paris Hilton). Novi izgled Štrupmfete namerno je napravljen da bude seksistički stereotip. Prema rečima samog autora ona je zenstvena i zavodi ,sluzi se podvalama kako bi postigla rezultate ,povrsna brbljivica koja stalno uvlaci u nevolju ostale strumfove. Pa da kad je zlo onda je u pitanju zena.
Svi ih pamtimo kao dobroćudna plava bića, a crtani kao bezazlenu zabavu za klince. Ipak, lepo je prisetiti se i epizode u kojoj Štrumfovi ubiju negativca. Istina, čine to pesmom o dobru koje pobeđuje zlo s ciljem da spasu dvoje dece, ali hej, ubistvo je ubistvo. Doduše, bilo je to osamdesetih, u vreme kada se internet nije snebivao nad svakom sitnicom.
I DA ZAVRSIM SA FILOZOFIRANJEM. REALNO MNOGI CRTANI FILMOVI SU DANAS POD LUPOM. I NJIHOVI TVORCI KAO DIZNI NA PRIMER. SADA PRONALAZIMO MNOGO STVARI ZBOG KOJIH DECA NE BI TREBALA BAS DA GLEDAJU CRTACE IAKO SU ONI NAMENJENI NJIMA. NE ZNAM STA BIH RADILA DA NE GLEDAM SIMPSONOVE I KAKAV BI SVET UOPSTE BIO BEZ CRTACA PA BILI ONI I STRUMFOVI?

NOVA SAZNANJA

Možda će vas iznenaditi činjenica da Gargamel, u originalnoj priči, zapravo nije bio lik koji predstavlja zlo u crtanom filmu Štrumfovi.

Gargamel je bio samo siromašni sveštenik u crkvi po imenu Crni Zvonik, u kojoj je i živeo! Mačak Azrael, koji ga je pratio, u stvari je predstavljao anđela Azraela (tako je nazvan u američkoj verziji) i svuda je išao za Gargamelom da mu pomogne da iskoreni zlo.

Glavni Štrumfovi, prema originalnoj priči, predstavljali su Sedam Smrtnih Grehova (Požuda, proždrljivost, gnev, pohlepa, zavist, lenjost i oholost), poznatih i kao Glavni Gresi, koji obuhvataju većinu unutrašnjih zla čovečanstva, skrivenih unutar simpatičnih malih plavih stvorenja. Svi koji su čitali Božanstvenu komediju Dantea Aligijerija prepoznaće ih.

Tata Štrumf je nosio crveno zato što je bio poglavar svih smrtnih grehova, što znači da je on bio Đavo.

Prema ovoj verziji priče, Štrumfovi su bila zla šumska bića koja su se množila pomoću magičnih čini tokom punog meseca, a njihova prividna nevinost je bila samo maska kojom su skrivali svoje zlo na Zemlji.

Ovo je pravo poreklo bajke koju su monasi u Belgiji i Francuskoj pričali deci u manastirima tokom srednjeg veka.

Međutim, tvorac Štrumfova, Pjer Kulifor, potpuno je preokrenuo originalnu priču 1958. godine. Uspeo je da je izmeni i ubedi čitave generacije da je Gargamel negativac, a Štrumfovi dobri, kroz samo jednu crtanu seriju koja je napravljena 1981. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Serija je postigla ogroman uspeh i prevedena je na 20 jezika.

Američki producenti i belgijski umetnik bili su poznati po svojim sekularnim i antireligioznim idejama, zbog čega su i napravili ovu seriju. Njihov cilj nije bio samo finansijska dobit, već i širenje određenih ideoloških poruka.

Sada razumete kako mediji mogu da manipulišu ljudima, promene njihova uverenja i iskrive istinu. Mogu to da urade čak i običnim crtaćem ili filmom!

RAZMISLJAM U PRAVCU OVOG NOVOG SAZNANJA KOLIKO JE BITNA PERCEPCIJA I ISPIRANJE MOZGA. OBZIROM DA SAM 100% SIGURNA DA JE CELOKUPNA UMETNOST POCEV OD KNJIGA PA PREKO IGRANIH FILMOVA DO CRTANIH NA CELU SA SIMPSONOVIMA NAMA JE BUDUCNOST SERVIRANA MNOGO GODINA PRE NEGO SE NESTO DOGODI. A MI TO NE PREPOZNAJEMO. ZAVISNO OD SOPSTVENE PERCEPCIJE STVARNOST UZIMAMO NA SVOJ NACIN U SKLADU SA SVOJIM SPOSOBNOSTIMA. ALI STA JE POTPUNO FASCINANTNO. MNOGO, BAS MNOGO LJUDI SE UOPSTE NE ZAMARA RAZMISLJANJEM O PROSLOSTI, SADASNJOSTI I BUDUCNOSTI TE MU JE PERCEPCIJA VEOMA USKOG OKVIRA. E ZA NJIH POSTOJE KNJIGE, FILMOVI I CRTANI FILMOVI KOJI IH PRIPREME NA NESTO STO CE SE DOGODITI JER SE LJUDI VODE LOGIKOM ,PA BILO JE NAFILMU STO NE BI TO I POSTOJALO. i TAKO NAM SVETSKE VLADE ( PA I OVE NASE) STVARAJU SLIKU STVARNOSTI KOJU ONI ZELE. A AKO NEKO IMA BOLJU PERCEPCIJU I VIDI NESTO STO VLADA NE ZELI DA SE ZNA ODMAH SE PROGLASAVA TEORETICAREM ZAVERE. TAKO TO OTPRILIKE FUNKCIONISE!

петак, 1. август 2025.

AKASA ZAPISI

DA LI STE SE PITALI POSTOJI LI NEGDE ZAPISANO SVE STO SE DOGADJALO OD POSTANKA SVETA ( A MOZDA I U PARALELNIM UNIVERZUMIMA). NEKO ZNANJE KOJE NIJE SAMO UKUCANO U NEKI 'PAMETAN' KOMPJUTER.SVI TOLIKO VERUJEMO U KOMPJUTERE I VESTACKU INTELIGENCIJU ,A NE ZELIMO DA BUDEMO SVESNI DA JE SCENIRIJ U BUDUCNOSTI SLEDECI: ILI CE SE VESTACKA INTELIGENCIJA SAMA UNISTITI JER SMO PRETERALI SA ZAHTEVIMA KOJE IMAMO ILI CE ONA UNISTITI LJUDSKU VRSTU BAS ZBOG TOGA STO CEMO JOJ DATI MOC NAD NAMA! E ZATO POSTOJE AKASA ZAPISI.

Akasha, u hinduističkoj filozofiji i nekim zapadnim ezoteričnim tradicijama, je koncept koji se odnosi na suptilnu, sveprisutnu energiju ili materiju koja prožima svemir i sadrži zapise o svim događajima, mislima i iskustvima. To je kao "univerzalna biblioteka" ili "polje svesti" koje čuva sve informacije o prošlosti, sadašnjosti i potencijalnoj budućnost

Akaša. Jedna reč – a u njoj ceo univerzum.

Akaša nije koncept, ni filozofija. Ona je živo, pulsirajuće polje sveukupne svesti. Matična biblioteka Duše. Nevidljiva mreža koja povezuje sve što postoji – prošlost, sadašnjost i potencijale budućnosti. U njoj su zapisani svi naši koraci, sve naše misli, osećaji i izbori. Ali i svi naši darovi, potencijali, putevi koji čekaju da budu otkriveni.

U drevnim vedskim spisima, Akaša se pominje kao éter – peti element, uz zemlju, vodu, vatru i vazduh. To je ono što nosi sve informacije, ono što postoji pre oblika. Nikola Tesla je govorio:
„Ako želiš da pronađeš tajne univerzuma, razmišljaj u terminima energije, frekvencije i vibracije.“
Tesla je verovao da je Akaša (zajedno s Pranom) suštinska supstanca univerzuma – nosilac energije i inteligencije iz koje nastaje sve.

Kako nas Akaša podržava

Kada pristupimo Akaši, ne dobijamo samo informacije. Dobijamo duboko isceljenje, uvid, podršku iz duhovnih dimenzija koje nas podsećaju ko smo mi zaista. To nije tehnika, već živi odnos s najdubljom mudrošću našeg Bića.

Kada sam prvi put otvorila svoje zapise, nisam dobila „odgovore“ – dobila sam osećaj da nisam sama. Da postoji inteligencija koja me poznaje bolje nego što ja poznajem sebe. Da sam vođena, nošena i voljena.

Kroz rad s Akašom, promenila sam ne samo svoje izbore, već i svoju vibraciju. Više ne donosim odluke iz straha, već iz poverenja. Ne biram partnere koji aktiviraju moje rane, već one koji prepoznaju moju celovitost. Počela sam da živim život u skladu s onim što jesam — bez kompromisa.

Život u visokoj vibraciji

Akaša nas ne uči kako da „manifestujemo“ stvari spolja, već kako da se povežemo iznutra. Jer kad se setimo ko smo — sve što je naše počinje da nas pronalazi.

– Posao koji nas raduje.
– Ljubav koja nas ne umanjuje, već uzdiže.
– Obilje koje nije samo novac, već osećaj slobode i punine.

Akaša nas poziva da živimo iz srca, iz jedinstva, a ne iz odvojenosti. Da prestanemo da težimo, i da počnemo da primamo. Da budemo kanal za svetlost, umesto da je stalno tražimo spolja.

Nikola Tesla je koristio drevnu sanskritsku terminologiju i znanje o prirodnim fenomenima, tvrdi u članku posvećenom fenomenu “slobodne energije” Tobi Groc iz Centra za elektromagnetne studije u Koloradu.

Do 1890. godine Nikola Tesla je već stekao svetsku slavu zahvaljujući svojim otkrićima svetlosnog luka, strujnog motora, sistema proizvodnje i prenosa električne energije, kao i generatora visokofrekventne struje. Međutim, Tobi Groc tvrdi da je slavni naučnik bez obzira na svoja brojna i značajna otkrića bio opsednut samo jednom željom – da pronađe način kako da se beskonačno eksploatiše tzv. “slobodna energija”. O tome 1891.godine sam Tesla piše: “U budućnosti, naše mašine će se napajati iz bilo koje tačke univerzuma. Svuda u svemiru postoji energija. Da li je ona statička ili kinetička? Ako je statička, šteta za nas; ako je kinetička, onda je samo pitanje vremena kada ćemo otkriti energetski točak prirode.”

O fenomenu energetskog točka prirode upravo govore drevne Vede. S njenim čuvarima – indijskim i nepalskim učiteljima, Nikola Tesla se prvi put susreo nekoliko godina kasnije, u Njujorku.

Vede predstavljaju veličanstvenu zbirku himni, molitvi, priča i istorijskih beležaka, naučnih beseda i otkrića koja su stara najmanje pet hiljada godina. U Vedama se nalaze prve predstave o materiji i antimateriji, čak i predstava o tome da se materija sastoji od atoma. Pisane su na snaskritu, jednom od najstarijih jezika sveta. Tobi Groc je uveren da se jedino poznavanjem Veda i sanskrita mogu objasniti Teslini pogledi na prirodu univerzuma i na pojam elektromagnetizma. Kao najveću potporu tezi o Teslinom poznavanju sanskritske terminologije, Groc navodi do sada malo poznatu belešku Nikole Tesle napisane 13. maja 1907. godine pod nazivom “Najveće čovekovo dostignuće”, u kojoj između ostalog piše: “Još u najdavnija vremena čovek je otkrio da celokupni, čulima dostupan svet dolazi iz prvobitne supstance, iz akaše koja oživljena stvara pranu, to jest kreativnu silu.”

Po rečima drugog Teslinog biografa Lelanda Andersona, o akaši i prani Nikola Tesla je učio od indijskog mudraca Svamija Vivekanande, koji je Sjedinjene Države prvi put posetio 1893. godine.

Tobi Groc navodi da postoji nekoliko pisanih svedočanstava o susretu Nikole Tesle

i Svamija Vivekanande. O prvom susretu sa slavnim naučnikom srpskog porekla Svami beleži: “Nikola Tesla, veliki naučnik, specijalista na polju elektriciteta, bio je vrlo impresioniran indijskom teorijom krugova i samkha kosmogonijom. Njega je zaitrigirala moguća veza indijske teorije o materiji i energiji sa naučnim otkrićima moderne fizike”…

Tobi Groc gotovo je sasvim uveren da je slavna francuska glumica Sara Bernar zaslužna za prvi susret srpskog genija i indijskog velikana mudrosti. U predstavi “Iziel”, francuskoj pozorišnoj verziji o životu Bude, Sara Bernar je tumačila glavnu ulogu. Posle predstave ona je organizovala prijem za odabrano društvo, a među pozvanima su bili Svami Vivekananda i Nikola Tesla.

U pismu prijatelju od 13. februara 1896. godine Vivekananda piše: “Sara Bernar, poznata francuska umetnica, izrazila je veliko divljenje Svamijevom učenju. Gospodin Tesla je s pažnjom slušao moju besedu o Vedama, naročito dok sam objašnjavao pojmove: akašu, pranu i kalpasu. Na kraju je s oduševljenjem rekao da su to teorije koje savremena nauka mora uzeti u obzir i bio je uveren da se matematičkim putem može pokazati povezanost sile i materije s potencijalnom energijom. Posetiću ga sledeće nedelje da vidim njegovo matematičko rešenje.” Vivekananda je s razumljivim uzbuđenjem očekivao drugi susret sa Teslom. Znao je, ako bi Tesla uspeo da dokaže ono što zovemo materija, to ne bi bilo ništa drugo do obična potencijalna energija, a Vede bi bile priznate kao osnov moderne nauke, tj. kosmologija Veda bila bi položena u temelje modernog znanja.

Šta su Akaški zapisi i kako čitanje može promeniti vaš život?

Akaški zapis je energetski otisak svake misli, akcije, emocije i iskustva koji su se ikada dogodili u vremenu i prostoru. Oni se takođe mogu shvatiti kao otisci svih životnih iskustava u svim stvarnostima. Ove hronike su eterična i holografska spremišta ljudske svesti o prošlim, sadašnjim i budućim potencijalima. Energija Akashih zapisa je energija Ljubavi! Znanje koje oni sadrže utisnuto je u suptilnu supstancu zvanu Akasha, koja opisuje energiju Ljubavi i koja prožima i stvara sve u Univerzumu.

Akasha je dostupna svuda i uvek. Svako može pristupiti informacijama iz Akashih zapisa u bilo koje vreme! Bljeskovi intuicije i realizacija intuicija koji se pojavljuju svaki dan su uvid u božansku mudrost sadržanu u Hronikama. Svako biće u svemiru doprinosi zapisima Hronika i svako ima pristup njima. Pošto smo svi stvoreni i povezani sa energijom Ljubavi, naš Božanski zakon uključuje pristup božanskoj mudrosti i znanju sadržanom u Akaškim zapisima.

Akaški zapisi sadrže sve prošle, sadašnje i buduće mogućnosti kroz vibracije suosećanja i radosti. Oni su poput DNK univerzuma. Sadrže zbirku svega što se dogodilo u prošlosti i sadrže kompletan skup informacija o mogućnostima budućnosti. Svaka pojedinačna duša ima svoj jedinstveni zapis u Akaši zapisu. Duše grupa, događaja, organizacija i lokacija takođe imaju svoje jedinstvene zapise.

Jedan od načina da shvatite Hronike je da o njima razmišljate kao o jednoj Velikoj knjizi koja sadrži čitavu istoriju vaše duše, kao i svaki aspekt onoga ko ste sada, i svaki mogući potencijal za vašu budućnost. Ova metaforička

Knjiga je toliko ogromna da fizički ne može postojati. Naprotiv, energetski se zapisuje u vibraciji Ljubavi, koja stvara sve u Univerzumu.

Akaški zapisi su bukvalno istorija naše duše otkako smo „stvoreni“ – koja traje beskonačan broj života ili postojanja. Dakle, ako ste bili ili ćete biti neka vrsta životinje, pronaći ćete te informacije u Akaškim zapisima, koji se mogu posmatrati kao kontejner prošlih, sadašnjih i budućih iskustava.

Kada je u pitanju potonje, postoje različite prilike, mogućnosti i ishodi i sve ćete ih pronaći u Akash zapisima.

Svaka odluka koju smo doneli u prošlosti, svaka mogućnost u budućnosti, svaki karmički obrazac, svaki blok se tu može naći, što je korisno, tako da možemo raditi na poboljšanju ili promeni nečega u svom životu kako bismo ga učinili radosnijim i prijatno u sadašnjosti.

Koje informacije možete dobiti iz Akashih zapisa?

U Akaškim zapisima možete saznati sve vrste korisnih informacija, poput, na primer, odakle potiče vaša duša. Samo na osnovu ovih informacija, imaćete vrlo specifične karakteristike. Takođe možete saznati koji su vaši talenti i unutrašnji kvaliteti i kako biste se trebali ponašati u sadašnjem životu da biste stvorili obilje u 3. dimenziji.

Kao što je već spomenuto, takođe možete znati koji su vaši karmički obrasci, pa čak i blokade onoga što vas sprečava da postignete plodniji život.

Ko može pristupiti Akaškim zapisima?

Svako može pristupiti Akaškim zapisima. Rođeni smo sa pravom pristupa našim sopstvenim zapisima, ali kada pristupamo tuđim Akaškim zapisima, to se ne može učiniti osim ako ta osoba to zatraži (daje dozvolu) i navede svoju tačnu nameru za

to.

Stvar je u tome da im ne može ili treba svako pristupiti; u stvari, samo ljudi sa određenom svešću su u stanju da se nose sa ovim procesom sa integritetom.

Moguće je pristupiti Akaškim zapisima iz 5. dimenzije svesti, ali ne niže.

Takođe, ako neko ko želi da pristupi Akaškim zapisima ima bilo kakvu sumnju ili se plaši onoga što bi moglo da se pojavi, ti isti strahovi i sumnje će se odraziti na čitanje. Zato se uvek preporučuje da na čitanje dođete otvorenog uma i spremnosti da prihvatite iznesene informacije.

Šta se dešava kada čitamo Akaške zapise?

Svaki put kada očistimo blok ili karmički obrazac koji se stalno ponavlja, mi, zapravo, menjamo vlastitu energiju kako bismo ustupili mesto pravim energijama kako bismo stvorili trajno obilje i radosniji život.

Uglavnom, sve što nam više nije potrebno u životu, sve što više ne rezonira u našem životu je potpuno uklonjeno.

Na primer, ako ste u vezi s nekim i, ulaskom u Akaške zapise, otkrijete da imate ono što se zove “negativan ugovor” s tom osobom, nakon što se taj ugovor poništi ili ukloni, ta osoba može “ nestati” iz vašeg života. Drugi primer može biti da na kraju napustite svoj trenutni posao jer vam to više ne odgovara.

Dakle, kada dođe do čišćenja u Akaškim zapisima, kada se ukloni sve što vam ne pripada, imajte na umu da će se vaš život promeniti, sviđalo vam se to ili ne.

Možda više ne želite živeti na istom mestu, možda više nećete imati iste prijatelje imožda više nećete raditi iste stvari. Ako promena vašeg života unese strah ili nelagodu u vas, onda nemojte čitati Akaški zapis! Akaša nije samo „duh“ na poetskom sanskritu, to je eterična matrica koju su drevni koristili da opišu nevidljivo polje koje povezuje svu svest. Elite su je preimenovale u „kvantnu teoriju polja“ kako bi sakrile njenu duhovnu istinu pod matematikom. Akaša je peti element, božanski Wi-Fi koji povezuje um, materiju i pamćenje, isto polje koje tajni programi poput Projekta Ogledalo pokušavaju da hakuju kako bi predvideli vremenske linije i izmenili samu stvarnost.

ZASTO NE VEROVATI U AKASKE ZAPISE? ZASTO NE VEROVATI U PARALELNE SVETOVE? ZASTO NE VEROVATI U JOS MNOGO VRSTA ENERGIJE SEM OVE KOJE POZNAJEMO ?