NOVA REC GODINE KOJU OXFORD ODREDJUJE SVAKE GODINE. PROSLE GODINE JE BILA BRAINROT (TRULJENJE MOZGA), A OVE 67. SAD RECI CETE DA JE OVO BROJ. ALI PITAJTE VASU DECICU AKO SU Z GENERACIJA ILI AKO IDU U VRTIC. PITALA SAM UNUCICU(5,5 GODINA) STA JE SIKS-SEVEN TAKO GA ONA ZOVE I DOBILA SAM ODGOVOR. TO JE PLAVI BRAIN ROT KOJI SE SASTOJI IZ BROJEVA 6 I 7, KAZE NAJBOGATIJI JE , NAJPOPULARNIJI I SVI ZELE DA BUDU KAO ON. VIDELA SAM GA NA INTERNETU . NJEGOV HOD PODSECA NA HOD ROBOTA ONIH PRVIH KOJI SU NAM SAD SMESNI. OVE GODINE JOS SE JEDNA REC NASLA KAO REC GODINE. RAGE BAIT
HAJDE DA VIDIMO STA SAM JOS NASLA O SIKS SEVEN.
Pojam koji podrazumeva cifre “67” postao je viralni fenomen među mladima
i upravo ga je Dictionary.com proglasio za reč 2025. godine. Za mnoge
starije korisnike društvenih mreža značenje ovog izraza je nejasno, ali
za generaciju Alfa predstavlja simbol internet humora i onlajn šala.
Izraz je popularizovan kroz video snimak sa košarkaške utakmice
u kojem dečak viče “6‑7” dok pokreće ruke gore-dole. Neki ga povezuju
sa pesmom repera Skrilla, dok drugi ističu moguću vezu sa policijskim
kodom “10‑67”, koji označava prisustvo tela.
Izgovara se “six-seven” i spada u tzv. “brainrot slang” – izraz koji više prenosi osećaj i energiju, Koristi se u onlajn šalama i često označava zbunjenost, nesigurnost ili pripadnost internet zajednici
Nema objasnjenje neki klinac random na video rekao 67 iz nekog razloga
svima smesno i sad je svuda. Isti djavo i skibidi i ostale gluposti neko
random odvalio i pogodilo algoritam na netu i sad svi klinci su
poludeli za tim
Stiv Džonson, direktor leksikografije u Dictionary Media Group, objašnjava:
“Kada ljudi izgovore 67, oni ne samo da ponavljaju meme, već prenose energiju i povezuju se sa drugima, pre nego što iko zapravo razume njegovo značenje”.
Upotreba izraza “67” u digitalnim medijima u oktobru ove godine porasla je šest puta više nego tokom cele 2024.
Dictionary.com je zvanično proglasio „67“, izgovara se „siks-sevn“, za Reč godine 2025, sleng izraz koji je osvojio internet. Široko ga koriste mlađe generacije, odražavajući apsurdni humor i viralnu kulturu nove ere.
Pojavio se iznenada, kao i svaki trend. Prvo nismo znali otkud to, šta uopšte znači i zašto gomila dece ponavlja – šest-sedam i pomera šake gore-dole. „Kakva glupost“,
komentarisali su odrasli, „Prestanite sa tim“, nervirali su se nastavnici, „Odakle vam to“, čudili su se roditelji…
Nisam ni sama znala šta to znači kada se tek pojavilo, i zato sam odmah upitala decu koja su mi dolazila i pisala 6/7 ispod svojih crteža ili na neko moje pitanje odgovarala „šest/sedam“ i smejala se: „Nemam pojma“, „To svi sada rade“, „Ma to je neka sad fora“, govorila su deca i ja sam ostajala u čudu zašto deca koriste tu frazu a i ne znaju šta znači.
Istraživala sam dalje i saznala da ni većina odraslih ne zna o čemu se radi a da trend 6/7 postaje sve više popularan i izaziva masovnu imitaciju. Kada bi neko rekao „6/7“ i počeo da pomera šake gore-dole, druga deca bi počela da isto to ponavljaju, i zatim bi sledio smeh, sve jači i jači. Zaraza se širila.
Šta znači „67“?
Reč godine 2025 prema Dictionary.com, „67“, postala je viralni izraz
koji koriste deca i tinejdžeri, ali njeno značenje namerno ostaje
maglovito. Nastavnici i roditelji su počeli da je čuju u učionicama i
svakodnevnim razgovorima, a rečnik kaže da se može grubo shvatiti kao „onako“ ili „možda ovako, možda onako“.
Platforma ga opisuje kao deo „klasičnog slenga“, koji je „namerno besmislen i zasnovan na tome da budete deo apsurda“.
Drugim rečima poenta je da se ne shvata ozbiljno. Reč, izgovara se
„siks-sevn“ i nikada „siksti-sevn“, postala je neka vrsta kulturne
interne šale koja povezuje mlade preko humora i zajedničkih digitalnih
trendova, navodi ABC New
„Zbog svoje maglovite i promenljive upotrebe, ovo je primer brainrot
slenga koji je zamišljen da bude besmislen i razigrano apsurdan“,
objašnjava Dictionary.com.
Kako je „67“ postao viralan?
Fraza potiče iz Skrillinog singla „Doot Doot (6 7)“, gde se ponavlja
refren „siks-sevn“. Zvučni isečak brzo je postao hit među editorima i
TikTok kreatorima, koji su počeli da ga spajaju sa istaknutim trenucima
iz karijere LaMela Bola. I sam Bol se uključio u trend, rekavši za ESPN
da mu deca često viču „siks-sevn“, šaleći se da mu je to „novi nadimak“.
Trend je dodatno eksplodirao kada je kreator Kam Vajlder objavio
snimak dečaka na utakmici kako gleda u kameru i uzvikuje „siks-sevn“.
Video je postao viralan, a dečak je odmah dobio nadimak „The 67 Kid“.
Njegova energija i karakterističan pokret rukama, obe ruke okrenute
nagore, pomerane gore-dole, postali su zaštitni znak mimova, navodi
Forbes i ABC News.
Ubrzo su se pojavili video snimci svuda: u plesnim studijima gde su
instruktori brojili „siks-sevn“, do restorana gde su ljudi klicali kad
bi radnik In-N-Outa pozvao narudžbinu broj 67. Izraz je postao simbol humora generacije Alfa — apsurdan, spontan i stalno u pokretu.
Ko je započeo „67“ mim?
Iako niko ne može da preuzme punu zaslugu, „67“ je nastao kao
rezultat kolektivne online kulture. Počeo je Skrillinim singlom, raširio
se među NBA fanovima i TikTok kreatorima, a zatim ga učvrstili viralni likovi poput Tajlena „TK“ Kinija i čuvenog „67 Kid“.
Dictionary.com ga opisuje kao „lingvističku vremensku kapsulu“ koja
odražava kako se društveni trendovi i digitalna komunikacija razvijaju.
Izraz se u online medijima u oktobru 2025. pojavio šest puta češće nego
tokom cele 2024, što pokazuje koliko brzo mim može postati deo svakodnevnog jezika.
Stiv Džonson, doktor lingvistike i direktor leksikografije u Dictionary Media Group, kaže:
„To je delom interna šala, delom društveni signal, delom performans.“
Takođe ističe da je „67“ jedan od prvih izraza godine koji funkcioniše kao uzvik, erupcija energije koja povezuje ljude pre nego što se iko složi šta zapravo znači.
Zašto je „67“ izabrana za reč godine?
Prema Dictionary.com, „67“ predstavlja suštinu savremenog internet slenga:
brz, neuhvatljiv, zajednički, vođen zajednicom. Pokazuje kako
generacije Alfa i Z oblikuju jezik kroz društvene mreže gde se šale,
mimovi i trendovi stapaju u način komunikacije.
Za razliku od tradicionalnih termina vezanih za politiku ili globalne
događaje, „67“ je izraz trenutka — vajb, a ne izjava. Nema strogo
značenje, i baš tu leži poenta: u povezanosti, humoru i zadovoljstvu
učestvovanja u nečemu bez smisla, a opet prepoznatljivom.
U svetu u kojem trendovi traju danima, „67“ dokazuje da jezik evoluira brzinom interneta.
A SAD RAGE BAIT
TO JE REC KOJA PREDSTAVLJA ONLAJN SADRZAJ SVESNO OSMISLJEN DA PROBUDI BES U NAMA ILI DA FRUSTRIRA ILI PROVOCIRA I CESTO JE UVREDLJIV.
„Rage-bait“ je reč godine i opisuje sve ono što mrzimo na internetu
Oxford University Press proglasio je „rage bait“ za reč godine, obuhvatajući duh vremena 2025. godine.
Ovaj izraz odnosi se na onlajn sadržaj koji je namerno kreiran da
izazove bes ili ogorčenje, tako što frustrira, provocira ili vređa, a
sve radi privlačenja saobraćaja na određeni nalog, navodi Oxford u
saopštenju.
„Osoba koja ga pravi, uživa u milionima komentara, šerova, pa čak i lajkova“, objasnila je leksikografkinja Sjuzi Dent za BBC. To je posledica algoritama društvenih mreža, „jer, iako volimo slatke mačke, moramo priznati da najviše reagujemo na negativan i provokativan sadržaj.“
„Rage bait“ je pobedio druge dva finaliste, „aura farming“ i „biohack“,
nakon javnog glasanja o užem izboru koji su sastavili leksikografi
Oxford University Pressa. „Aura farming“ označava izgradnju javnog
imidža tako što se neko predstavlja na način koji suptilno stvara utisak
samopouzdanja, kul efekta ili mistike. „Biohack“ je definisan kao
„nastojanje da se poboljša ili optimizuje nečija fizička ili mentalna
izdržljivost, zdravlje ili dugovečnost.“
Reč godine biraju leksikografi Oxford University Pressa, koji analiziraju nove i nastajuće izraze, kao i promene u upotrebi jezika, kako bi identifikovali reči od „kulturnog značaja“.
У интернет сленгу , „мамљење бесом“ (такође „мамљење бесом“ или „фармовање беса “) је манипулативна тактика изазивања негодовања са циљем повећања интернет саобраћаја, онлајн ангажовања, прихода и подршке. „Мамљење бесом“ или „фармовање беса“ може се користити као алат за
повећање ангажовања, привлачење претплатника, пратилаца и присталица,
што може бити финансијски профитабилно. „Мамљење бесом“ и „фармовање беса“ манипулишу корисницима да одговоре на исти начин на увредљиве, запаљиве наслове, мемове , тропе или коментаре.
Фармовање
беса, које се помиње најмање од јануара 2022 године, је огранак
провоцираног беса где се бес особе која је провоцирана претвара или
манипулише у онлајн ангажман путем ширења беса, што помаже у појачавању
поруке оригиналног креатора садржаја. Такође је коришћено као политичка тактика на рачун противника.
Политиколог Џаред Весли са Универзитета у Алберти изјавио је 2022. године да је употреба тактике „ферме беса“ у порасту, а десничарски
политичари користе ову технику „промовисањем теорија завере и
дезинформација“. Како политичари повећавају „ферму беса“ против својих
политичких и идеолошких противника, они привлаче више пратилаца на
мрежи, од којих се неки могу упустити у офлајн насиље, укључујући
вербално насиље и застрашивање. Весли описује како они који се баве
„фермом беса“ комбинују полуистине са „очигледним лажима“.
Шири концепт објављивања генерално провокативног садржаја ради подстицања интеракције корисника познат је као „ангажовање узгајивача“ .
Фармовање беса (или сејање беса ) потиче од концепта „фарминга“ беса; сејања метафоричког семена које изазива раст љутитих реакција. То је облик кликбејта , термина који се користи од око 1999. године, који је „нијансиранији“ и не мора се нужно сматрати негативном тактиком. Термин „мамац за бес“
, који се помиње најмање од 2009. године, је негативан облик кликбејта
јер се ослања на манипулисање корисницима да одговоре истом мером на
увредљиве, запаљиве „наслове“, мемове, тропе или коментаре.
У свом твиту из 2022. године, виши истраживач у Citizen Lab-у
, Џон Скот-Рејлтон, описао је како је особа „била подстакнута бесом“
када је одговорила на запаљиву објаву подједнако запаљивим твитом са
цитатом, као што твитови са цитатима награђују оригинални твит беса.
Откривено је да алгоритми на друштвеним мрежама као што су Фејсбук , Твитер , ТикТок , Инстаграм и Јутјуб награђују повећано позитивно и негативно ангажовање усмеравањем саобраћаја ка објавама и њиховим појачавањем.
DOBRO JE. SVE MANJE RAZUMEM NOVI JEZIK. OVAJ SA INTERNETA POGOTOVO. NIJE DA NIJE SVAKA GENERACIJA IMALA SVOJ JEZIK. ALI BIO JE BAR LOGICAN I RAZUMLJIV. OVAJ JEZIK MENI JE POTPUNO NELOGICAN. ALI JA SAM BUMER, A UNUCICA ZUMER. IZMEDJU NAS (60 GODINA),ALI KAO DA JE BAR 200. OBE OVE RECI IZRAZA ILI STA GOD POKAZUJU SAMO KOLIKO JE VAZNO SOCIJALNO PRIPADANJE NEKOJ GRUPI.
