POLAKO KAKO SE PISANJE KNJIGE BLIZI KRAJU SVE VISE PRIVATIZUJEM BLOGOVE. ALI ETO NEMA VISE MNOGO ONIH DANA 'PRAZNOG PAPIRA. OVOG PUTA PISMO MOJOJ MLADJOJ CERKI NEKAKO OBJASNJAVA I POCETAK OVE GODINE I KAKVO JE MOJE MISLJENJE O MLADIMA UOPSTE.
Draga moja, ti si moje dete od neuništive snage. Vidim koliko se trudiš, koliko radiš i koliko srce ulažeš u svaki trenutak svog života. Tvoja hrabrost i posvećenost, čak i kad te bole ruke, duša ili svet oko tebe, uvek me zadive.
Znam da ponekad osećaš nesigurnost i nesreću, da se umoriš i zapitaš da li je sve ovo vredno. Ali znaj, iz mog srca – ti si vredna svaki tren, svaki dah, svaki tvoj napor. Tvoja borba, tvoja odlučnost i tvoj duh su svetlo koje nikada ne gubi sjaj.Tvoja nesigurnost ne umanjuje tvoju veličinu, niti tvoja tuga briše tvoju vrednost. Ti si voljena, potpuno i zauvek, ne zbog onoga što radiš ili postižeš, nego zato što si ti – moja ćerka, moja snaga, moje srce.Kad god poželiš da se odmoriš ili da te neko zagrli samo rečima, seti se – mama te voli svim svojim bićem i uvek stoji pored tebe, spremna da te podigne, nežno i bez reči.Mozda zbog svega ovoga moji pokloni na simbolican nacin pokazuju moju ljubav i paznju prema tebi jer njima te grlim,grejem i volim.
Biti mlad u Srbiji trenutno je nemoguca misija. Toliko smo teret svalili deci na glavu, da je prosto neverovatno kako uopste fumkcionisu. Krivi smo. Tu nema sta da se kaze kao opravdanje. Kriva sam i prema svojoj deci ,a i prema ostaloj sto nisam uspela da im pruzim mogucnost da zive mirno i normalno. Nasa generacija imala je te divne godine mladosti, imala je mnogo humanije i bolje drustvo. Mi smo im dali tehnologiju,ali smo im uzeli dusu. Dali smo im lagodniji zivot ( materijalnu stabilnost), a uzeli smo im porodicne i one prave vrednosti koje smo mi nekada imali i koji su nam donosile miran, porodican zivot. Dali smo im demokratiju koja ne postoji, dali smo im rijalitije, sund, nekulturu i nemoral, a uzeli ljudskost.
Danas, kada puniš 28 godina, razmišljam koliko brzo prolazi vreme, a opet koliko si toga već prošla, naučila i izgradila u sebi. I što si starija, sve više vidim koliko si posebna žena postala.
Oduvek si bila drugačija. Ambiciozna, analitična, tvrdoglava na onaj način koji ume da iscrpi i tebe i sve oko tebe, ali upravo ta tvrdoglavost te je nosila kroz život kada je bilo najteže. Uvek si želela više, bolje, dalje. Nikada nisi birala lak put i nikada nisi dozvoljavala da te život definiše kroz prepreke koje ti je dao.A znam koliko ih je bilo.Gledam te kako se boriš sa Kronovom bolešću i često pomislim da si možda i previše jaka za svoje dobro. Kao da stalno sebi dokazuješ da možeš sve — posao, obaveze, društvo, izlaske, tempo koji malo ko može da isprati. I dok ti drugi možda vide samo energiju i snagu, ja vidim i onu drugu stranu tebe. Vidim koliko ti nekad treba mir. Koliko ti treba zagrljaj. Koliko ti znači priznanje, iako se praviš da možeš bez njega.Zato želim da ti danas kažem nešto što možda ne govorimo dovoljno često:ja sam neizmerno ponosna na tebe.
Ne samo zbog uspeha, posla ili svega što postižeš. Ponosna sam na način na koji ustaješ kada ti je teško. Na način na koji se nosiš sa životom čak i onda kada si nesigurna. Na to što nisi izgubila radoznalost, želju da učiš, da rasteš, da prihvataš nove izazove. Nemoj nikada izgubiti taj deo sebe. To je jedna od tvojih najlepših osobina.
Znam da ti trenutno nije lako. Posle toliko godina veze ostala je praznina koju nije moguće samo tako popuniti. A posao ume da ti uzme više nego što daje. Ali veruj mi kada ti kažem — nijedan period ne određuje tvoju vrednost. I nijedna samoća ne znači da nisi voljena ili dovoljno dobra.
Ti si žena koju će pravi ljudi umeti da prepoznaju.
I želim da zauvek znaš još nešto:
ja sam oduvek verovala u tebe. Čak i onda kada ti nisi verovala u sebe dovoljno. Znala sam da u sebi imaš snagu, pamet i srce za velike stvari. I danas, sa svojih 28 godina, želim samo da budeš malo nežnija prema sebi. Da naučiš da odmoriš. Da ne moraš stalno sve da dokazuješ svetu.
Dovoljna si i onda kada samo postojiš.
Srećan rođendan, ljubavi moja.
Hvala ti što si baš takva kakva jesi — svoja, hrabra, emotivna i neponovljiva.
Volim te beskrajno.
KCERI MOJA NAJDRAZA IZVINI ZA SVE. ZNAM DA CES TI KAO I OSTALI TVOJI VRSNJACI IPAK PRONACI PUT I DA CES NAPRAVITI DA SVET BUDE MNOGO BOLJE MESTO ZA ZIVOT. HVALA TEBI, HVALA SVIMA VAM KOJI SE VEC VISE OD GODINE BORITE ZA TO!
Нема коментара:
Постави коментар