PRICA O POVERENJU

PRICA O POVERENJU! DA LI STE ZNALI KOLIKO JE POVERENJE VAZNO ZA NAS ZIVOT? ZNATE LI UOPSTE KAKO  ODLUCUJEMO DA NEKOM VERUJEMO? KAKO VRATITI IZGUBLJENO POVERENJE? BITI NAIVAN?
POVERENJE  se  zasniva na stavu da  u ponašanju drugih postoji određena doslednost i da je svet donekle predvljiv, mogućnost da razvijemo poverenje zapravo zavisi od našeg pogleda na svet i ljude u njemu. Ukoliko smo uvereni u to da živimo u svetu bez ikakvih pravila, u kome su ljudi prevrtljivi i nepouzadani, mogućnost da ostvarimo poverenje u odnosu biće izuzetno mala.
Samo u detinjstvu postoji apsolutno poverenje i normalno je da se naruši u nekom trenutku. Ono što ostaje jeste bazična ideja da se ljudima može verovati, ali uz nužnu svest o tome da je rizik uvek prisutan jer je ljudske aktivnosti nemoguće prevideti sa stoprocentnom tačnošću.
 Ekstremno verovanje vodi u naivnost i stavlja osobu u situaciju u kojoj je potpuno nezaštićena . Poverenje se stice na osnovu  nekoliko parametara:

Sposobnost se odnosi na procenu nečijeg znanja, umeća i kompetencije. Ova dimenzija zapravo govori o našoj proceni da li osoba uopšte sposobna da ispuni ono što mi od nje očekujemo.

Integritet se odnosi na sve prethodne akcije osobe, njena dela i principe koji su im bili u osnovi. Ukoliko analiza prethodnih dela pokaže da se u njihovoj osnovi nalaze isti principi i da osoba poštuje određene obrasce, možemo pretpostaviti da se radi o osobi od reči kojoj se može verovati.

Procena dobronamernosti je zapravo procena toga u kojoj je meri osoba spremna da radi u našem interesu ili barem da izbegne nanošenje nam štete. Dobronamernost se retko procenjuje direktno, jer je malo osoba koje otvoreno priznaju svoje zle namere. Zbog toga se o dobronamernosti nekoga zaljučuje po načinu njegove komunikacije, spremnosti da se otvori pred nama i pokaže iskrenost. Još jedan bitan znak dobronamernosti jeste spremnost osobe da povremeno pusti da se odnos razvija spontano, bez konstantne kontrole sa njegove strane.

Ove tri dimenzije koje doprinose stvaranju odnosa poverenja proveravaju su u različitim etapama izgradnje odnosa.  Kada odnos počinje da se stvara, uglavnom se procenjuju sposobnosti i integritet druge strane, dok je za adekvatnu procenu nečije dobronamernosti ipak potrebno da prodje neko vreme te se ona poslednja ocenjuje.

Fridrih Nice je govorio: Nisam ljut jer si me lagala, ljut sam sto sada ne mogu vise da ti verujem. Kao sto znamo  osnovna komponenta ljubavi je poverenje. U svim vezama ono je jako bitno. Ako se desi da pocne period neverovanja odmah primeniti nekoliko stvari koje ce mozda uspeti da vrate igubljeno poverenje. Zato ako vam je stalo do voljene osobe ucinite ovih nekoliko stvari: Priznajte neke stvari  (poricanje nije pozeljno jer istina uvek nadje put) i to biranim recima. Nekad je zaista nepotrebno priznati bas sve  i time jos  vise povrediti dragu osobu. Budite krajnje iskreni kada su svadje u pitanju i probajte popraviti situaciji ,a ne pametovati i licitirati sta bi bilo da si uroadio ovo ili ono. Otvorite um i srce  i saslusajte sta vam partner ima reci.Poverenje se ipak vraca najtezim putem. Dakle, ako partneru pokazes jasno da vise nista ne skrivas, da nemas vise nikavih tajni pred njim ( das mu svoj mobilni, sifru na Fejsbuku i slicno) da moze da te "cita" kao "otvorenu knjigu" sigurno ces uspeti da povratis poverenje. ako ne. Onda je ipak vreme za kraj.

Ne znam zapravo kad izdaja poverenja vise boli. Kada je u pitanju partner ili prijatelj? Nekako je najlogicnije da vas najvise povredi onaj do koga vam je najvise stalo.  Ipak odnos poverenja je kao i sve ostale veze dvosmeran. Ne mozete traziti od drugih ono sto vi ne pruzate.

 Elementarno poverenje u druge ljude je zasnovano na našoj proceni da drugi nemaju loše namere. To je osnova svakog prijateljskog odnosa, čak i onoga koji se uspostavlja u komunikaciji sa nepoznatom osobom. Sumnja da drugi ima lošu nameru definiše odnos kao neprijateljski.

Nekada verujemo da osoba ima dobre namere, na primer kada želi da nam nešto pomogne, ali ne verujemo da je dovoljno sposobna da to može da ostvari. Nekada imamo poverenja u dobre namere i sposobnosti, ali sumnjamo da će osoba biti dosledna, da će zaista učiniti ono što je dogovoreno.

U našem društvu, na kolektivnom planu, postoji kriza poverenja i porast sumnje u namere, sposobnosti i doslednost. Ne samo da građani više ne veruju autoritetima i institucijama, nego ni jedni drugima. Društvo u kome je bazično poverenje minimalno teško uspostavlja prijateljske odnose koji su temelj svake društvenosti i solidarnosti. Ono što nam zaista treba jeste obnova poverenja.

KADA SE GUBI POVERENJE U NEKOGA JAVLJA SE SUMNJA. TO SU DVE KOMPONENTE KOJE POCIVAJU  NA VEROVANJU. DA BISMO  UOPSTE ZIVELI I KOMUNICIRALI SA OSTALIM LJUDIMA MORAMO VEROVATI.