SAVRSEN MOMENAT! ZIVOT JE JEDNA VELIKA CEKAONICA! I POSTOJI SABLON PO KOME POSTOJI "PRAVO" VREME ZA SVE : ZA SKOLOVANJE, ZAPOSLJAVANJE, OSNIVANJE PORODICE.... PA IPAK, MISLIM DA JE SAVRSEN MOMENAT ONAJ TRENUTAK KAD SI ZAISTA SRECAN I ISPUNJEN,A NIKAKO KAD RADIS PRAVE STVARI U PRAVO VREME JER VELIKA VECINA LJUDI UPRAVO TO RADI. UKLAPA SE! DA LI JE SAVRSEN MOMENAT TRENUTAK "ZALEDJEN" U VREMENU? I KAKO GA ' UHVATITI"?
Da li smo uopste svesni kada se dogodi taj savrseni momenat? I da li ga svi dozivimo? Jer to je svakako onaj momenat kad se " sve kockice sloze". I jedino za to vredi ziveti. Boriti se i doziveti. I biti svestan toga.
U svakom slucaju od kada se rodimo cekamo na nesto. Kao sto sam juce pisala ucestvujemo svojim rodjenjem ( sto bi Sekspir rekao : Stupamo na veliku pozornicu zivota) u socijalizaciji. Procesu koji nam je nametnut. Odna svojim genetskim kodom razvijamo emocije i razmisljanje. I u svakom periodu zivota drustvo nam namece koji je pravi trenutak za nase zivotne odluke. Sada ti je vreme za skolovanje, sad za posao, sad da se zaljubis, sad da radjas decu i sve tako. Naravno, iu svakodnevnom zivotu , u svim onim sitnicamasto zivot znace - ritali jutarnjeg pijenja kafe icitanja novina, rutina da bi se osecao normalno kao i svi drugi. Pravo vreme da krenes na posao uskolu ( da ne zakasnis), pravo vreme da odes na rucak i odmor, da izadjes sa partnerom ili prijateljima - za sve postoji neko pravo vreme.
I gle cuda. Nikad ili vrlo retko se desi da si u pravom " tajmingu". Uvek nesto treba da cekas. Makar autobus.Dok si dete i tinejdzer cekas punoletstvo kao svoj savrseni momenat da postanes punopravan clan drustva. Cini ti se da se godine "vuku" i smucilo ti se da ti stalno izmicu stvari koje rade "odrasli". Dobro, kasnije shvatis da nije privilegija biti odrastao i odgovoran covek. Naprotiv. A onda cekas pravi posao, pravog partnera, pravi stan, pravi zivot. Imas mnogo izbora .ali se obicno zaglavis na dva-tri i kajes se koji god izbor napravis. Obavezno se kajes. ako ne odmah, za neko vreme sigurno. Sto je najzanimljivije siguran si da si stigao do savrsenog momenta dok se smejes na slikama svoje svadbe, dok slikas prve slike svog deteta, dok ulazis u savrseni stan i kola. Nazalost, to su samo delici slagalice. I zapanjujuce je koliko ovo trojstvo porodica,stan i posao nikad ne idu zajedno. Nesto od toga uvek fali. Pa iako se pogodi da u tom momentu imas sve sto si zeleo - mozda necete verovati ni tada nije taj savrseni momenat jer covek nikada nije svestan kad je zaista sreca i ispunjen.
Tu je ona poslovica : Sreca nije ono sto ti se dogodi, nego je sreca put ka njoj! Ako je to tacno ( a tibetanski mudraci kazu da jeste) onda nismo stigli do tog savrsenom momenta ,ako smo ispunili sveto trojstvo onoga sto nas cini ljudima. Svakako, ne u ovom veku i ovoj civilizaciji. Sada su nam prioriteti i prave vrednosti dostupne samo ako nisu stigli da nam "isperu mozak" - retkim pojedincima. Vecini ljudi danas je potpuna sreca novac i moc. Njome sve kupuju jer se sve prodaje.
I misle- ali samo misle, da zive savrsen zivot ispunjen savrsenim momentima ( kad se zaradi jos novca recimo).
Ljudi koji jos razmisljaju znaju da se do savrsenog momenta stize neprekidnim trudom, radom,strpljenjem, ljubavlju. I na srecu taj momenat uhvate i sacuvaju ( zalede) u svom secanju. Neki iako su prosli veci deo svog zivota tacno znaju da nisu jos doziveli taj savrseni momenat i nadaju se da ce ga do kraja zivota imati - i realno i pravilno razmisljaju.
TEKST O SOCIJALIZACIJI, OVAJ TEKST I SLEDECI O POVERENJU SU SVETO TROJSTVO NASEG ZIVOTA - KAO PORODICA, POSAO ,STAN. I KO NE UME DA SE SNADJE NIKAD NECE BITI PRIHVACEN U DRUSTVU ( SOCIJALIZACIJA), NIKAD NECE IMATI SAVRSEN MOMENAT ( JER NECE ZNATI DA GA PREPOZNA) I NIKAD NECE IMATI ONO NAJVAZNIJE STO POVEZUJE LJUDE ( OSIM LJUBAVI KOJA JE ISTO NJEGOV DEO) -POVERENJE!
Da li smo uopste svesni kada se dogodi taj savrseni momenat? I da li ga svi dozivimo? Jer to je svakako onaj momenat kad se " sve kockice sloze". I jedino za to vredi ziveti. Boriti se i doziveti. I biti svestan toga.
U svakom slucaju od kada se rodimo cekamo na nesto. Kao sto sam juce pisala ucestvujemo svojim rodjenjem ( sto bi Sekspir rekao : Stupamo na veliku pozornicu zivota) u socijalizaciji. Procesu koji nam je nametnut. Odna svojim genetskim kodom razvijamo emocije i razmisljanje. I u svakom periodu zivota drustvo nam namece koji je pravi trenutak za nase zivotne odluke. Sada ti je vreme za skolovanje, sad za posao, sad da se zaljubis, sad da radjas decu i sve tako. Naravno, iu svakodnevnom zivotu , u svim onim sitnicamasto zivot znace - ritali jutarnjeg pijenja kafe icitanja novina, rutina da bi se osecao normalno kao i svi drugi. Pravo vreme da krenes na posao uskolu ( da ne zakasnis), pravo vreme da odes na rucak i odmor, da izadjes sa partnerom ili prijateljima - za sve postoji neko pravo vreme.
I gle cuda. Nikad ili vrlo retko se desi da si u pravom " tajmingu". Uvek nesto treba da cekas. Makar autobus.Dok si dete i tinejdzer cekas punoletstvo kao svoj savrseni momenat da postanes punopravan clan drustva. Cini ti se da se godine "vuku" i smucilo ti se da ti stalno izmicu stvari koje rade "odrasli". Dobro, kasnije shvatis da nije privilegija biti odrastao i odgovoran covek. Naprotiv. A onda cekas pravi posao, pravog partnera, pravi stan, pravi zivot. Imas mnogo izbora .ali se obicno zaglavis na dva-tri i kajes se koji god izbor napravis. Obavezno se kajes. ako ne odmah, za neko vreme sigurno. Sto je najzanimljivije siguran si da si stigao do savrsenog momenta dok se smejes na slikama svoje svadbe, dok slikas prve slike svog deteta, dok ulazis u savrseni stan i kola. Nazalost, to su samo delici slagalice. I zapanjujuce je koliko ovo trojstvo porodica,stan i posao nikad ne idu zajedno. Nesto od toga uvek fali. Pa iako se pogodi da u tom momentu imas sve sto si zeleo - mozda necete verovati ni tada nije taj savrseni momenat jer covek nikada nije svestan kad je zaista sreca i ispunjen.
Tu je ona poslovica : Sreca nije ono sto ti se dogodi, nego je sreca put ka njoj! Ako je to tacno ( a tibetanski mudraci kazu da jeste) onda nismo stigli do tog savrsenom momenta ,ako smo ispunili sveto trojstvo onoga sto nas cini ljudima. Svakako, ne u ovom veku i ovoj civilizaciji. Sada su nam prioriteti i prave vrednosti dostupne samo ako nisu stigli da nam "isperu mozak" - retkim pojedincima. Vecini ljudi danas je potpuna sreca novac i moc. Njome sve kupuju jer se sve prodaje.
I misle- ali samo misle, da zive savrsen zivot ispunjen savrsenim momentima ( kad se zaradi jos novca recimo).
Ljudi koji jos razmisljaju znaju da se do savrsenog momenta stize neprekidnim trudom, radom,strpljenjem, ljubavlju. I na srecu taj momenat uhvate i sacuvaju ( zalede) u svom secanju. Neki iako su prosli veci deo svog zivota tacno znaju da nisu jos doziveli taj savrseni momenat i nadaju se da ce ga do kraja zivota imati - i realno i pravilno razmisljaju.
TEKST O SOCIJALIZACIJI, OVAJ TEKST I SLEDECI O POVERENJU SU SVETO TROJSTVO NASEG ZIVOTA - KAO PORODICA, POSAO ,STAN. I KO NE UME DA SE SNADJE NIKAD NECE BITI PRIHVACEN U DRUSTVU ( SOCIJALIZACIJA), NIKAD NECE IMATI SAVRSEN MOMENAT ( JER NECE ZNATI DA GA PREPOZNA) I NIKAD NECE IMATI ONO NAJVAZNIJE STO POVEZUJE LJUDE ( OSIM LJUBAVI KOJA JE ISTO NJEGOV DEO) -POVERENJE!
Нема коментара :
Постави коментар