SMRTNOST I BESMRTNOST! JEDNO JE ZA SADA SIGURNO POTVRDJENO ,A DRUGO VEROVATNO POSTOJI ALI MI JOS TO NE ZNAMO, PA ISTRAZUJEMO LI ISTRAZUJEMO CIME DA PRODUZIMO LJUDSKI VEK! AKO NE POSTOJI KAKO STICI DO BESMRTNOSTI?
Covečanstvo je već hiljadama godina fascinirano smrću i umiranjem, pa zato prihvata razne teorije i primenjuje različite rituale ne bi li unelo nešto smisla u sve to.Smrt za mene predstavljuju vrata na koja odlaze oni koji umru. Sta je iza tih vrata ne znam!
Smrt je jedna od poslednjih misterija
koja nam je i dalje uglavnom nepoznata, uprkos ogromnom napretku nauke.
A najpopularnije teorije o tome šta nam se događa odmah nakon smrti su
ona o belom svetlu koje se javlja i o tome da nam ceo život odmah
proleti pred očima.
Jedini uvid u to mogu da nam pruže ljudi koji su zaista bili klinički mrtvi, a zatim ponovo oživeli. Neki od njih su, na forumu Reddit, odgovarali na pitanje: Kakav je osećaj umreti?
Ovo su njihovi odgovori:
1. Kao listanje knjige
Pre pet godina korisnik "monitormonkey " je imao veliki hirurški zahvat tokom koga je iskrvario, zbog čega je nekoliko minuta bio mrtav.
"Probudio sam se u nečemu što je izgledalo kao Svemir, ali nije bilo nikakvih zvezda niti svetla. Nisam baš plutao, jednostavno sam bio tamo. Nije mi bilo ni toplo ni hladno, nisam bio ni gladan ni umoran - samo nekako mirno neutralan. Znao sam da su u blizini svetlost i ljubav, ali nisam imao potrebu da odmah odem tamo."
"Sećam se da sam razmišljao o svom životu, ali se tu nije radilo o 'montaži'. Više je izgledalo kao da sam lagano listao knjigu, a tu i tamo bi se pojavila pokoja slika."
2. Poseta drage osobe
"Schneidah7 " je bio zbačen sa motora dok je vozio brzinom od 80 kilometara na sat, pa je do dolaska u bolnicu već bio klinički mrtav. Dok je ležao na putu, pre nego što je stigla hitna pomoć, seća se da ga je neko koga poznaje ohrabrivao.
"Sećam se da ležim na pločniku, a stvari lagano postaju crne i tihe. Jedini razlog zašto nisam zaspao je bizaran trenutak kada sam čuo nekoga kako se dere 'Ne posustaj, pi***ce! Hajde, diži se. Diži se! Diži se!'"
"Zatim je neko počeo da udara o kacigu, koja mi je bila baš jako nabijena na glavu. Kada sam otvorio oči, video sam svog brata kako čuči na pločniku pored mene. To mi je bilo čudno, jer mi je brat umro od droge nekoliko godina ranije." "Jedno čega se još sećam je kako on gleda na sat i govori nešto kao 'Uskoro će biti ovde.', a zatim odlazi."
"Želeo bih da mogu da dam još detalja, ali iskreno, ne sećam se mnogo. Još imam probleme sa pamćenjem zbog nesreće."
3. Bašta
Brojni korisnici su svoju "smrt" opisivali kao prazninu, ali je "IDiedForABit " imao je dosta različito iskustvo nakon što mu je srce stalo usled alergijske reakcije.
"Sećam se osećaja da me nešto usisava unazad, izuzetno polako, kao da me se vuče kroz vodu, a zatim nastaje tama i lagano nestajanje."
"U jednom trenutku svetlost se vratila i ja sam gledao u baštu. Nije bila puna cveća, već samo prašine i proređene trave. U njoj je bilo i igralište sa vrteškom u sredini i dvoje dece koja su jurila oko nje. Dečak i devojčica."
"Teško je to opisati, ali sam imao osećaj kao da mogu da biram da li da ostanem ili da odem, ali svaki put kada bih se pokušao da se vratim bio sam zadržan na mestu."
Prošao sam kroz sve razloge zašto bih želio da se vratim. Kada sam rekao da ne želim da napustim svoju majku, ono što me je držalo napokon me je pustilo."
"Naglo sam se probudio u sopstvenom telu. Srce mi nije radilo šest minuta."Za bastu potpisujem. Videla sam najlepsu bastu na svetu kad sam bila klinicki mrtva!
4. Kao dremež
Kao tinejdžer, "TheDeadManWalks " je prolazio kroz mesece hemoterapije, kada je nos počeo nekontrolisano da mu krvari. Zbog sepse i zaraze stanje je počelo da mu se pogoršava, pa je više puta tonuo u smrt, koju opisuje kao nešto predivno."
"Najgore od svega toga je, sada kada gledam, kako sve to može mirno da izgleda. To je kao kada pritisnete dugme za 'dremež' na vašem budilniku u sedam ujutro."
"Možda ga i pritisnete jednom ili dvaput, a onda se setite da imate posao ili školu, i da spavanje može da čekati jer imate stvari koje treba da obavite."
5. Vic
Susret sa smrću nije sprečio "altburger69" da se šali na svoj račun.
"Imao sam srčani udar prošle godine i srce mi je stalo tri puta u operacionoj sali."
"Svaki put su me povratili elektrošokovima i ja bih se 'probudio'. Tako sam se osećao. I svaki put bih ispričao osoblju neki drugi vic. Nikakva svetlost, ni ništa, samo - kao da spavam."
6. Crnilo
Nakon što mu je, posle saobraćajne nesreće, prestalo disanje i rad srca, "Rullknufu" se "skroz ukrutio". Posle dva minuta, prijatelj je uspeo da ga oživi.
"Samo mi se sve zacrnelo. Nikakvi snovi, nikakve vizije, ništa. Navodno sam, više od deset puta, pitao šta se dogodilo... Izgleda da ću biti srećan što sam danas još uvek živ."
Ako bi se ikada desilo da upadnete u crnu rupu, vaše telo bi skoro sigurno bilo rascepano u komadiće. Tako makar glasi teorija koju zastupaju mnogi današnji fizičari.
Najnovije istraživanje, međutim, ukazuje na to da bi mogle da postoje
crne rupe koje bi mogle da nam donesu određeni oblik večnosti.
One bi obrisale, tačnije uništile čitav prethodni život osoba koje bi u njih upale,
i zarobile ih u paralelnom univerzumu sa beskonačnim brojem mogućih budućnosti.
To je zato što univerzum "sa druge strane" ne bi bio uređen pravilima uzroka i posledice koja važe u našem sistemu. Matematicar Piter Hinc sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju došao je do tog otkrića pomoću proračuna baziranih na tačno određenom tipu crnih rupa sa električnim nabojem.
U stvarnom svetu, naša prošlost određuje našu budućnost i ovaj determinizam vlada zakonima fizike. To znači da fizički zakoni u našem univerzumu dozvoljavaju postojanje samo jedne izvodljive budućnosti.
Primera radi, kada bi naučnici znali kako je tačno nastao svemir, mogli bi teorijski da izračunaju šta će sve da se dogodi do smrti svemira i kraja vremena.Kada bi se svemirski putnik "stropoštao" u ovu vrstu relativno benignih crnih rupa, postoji mogućnost da bi preživeo. A ako bi uspeo da izbegne singularnost crne rupe, našao bi se u različitoj vrsti univerzuma, sa druge strane crne rupe.
Nije poznato šta bi se dalje dešavalo, s obzirom na to da više ne bi bilo uzročno-posledičnog sistema.
Ishod bi najverovatnije bio takav da bi prošlost, sadašnjost i budućnost postojali istovremeno.
Hinc je inače proučavao nerotirajuće crne rupe koje u okviru horizonta događaja imaju Košijev horizont, mesto na kojem prošlost prestaje da determiniše budućnost.
U Rajsner-Nordstrom-de Siter crnim rupama, međutim, ovaj determinizam prestaje da važi. Zbog ovoga mi je unisten koncept pocetnog patispanja kad sam mislila da postoje proslost,sadasnjost i buducnost.
Danasnji fizicari smatraju da nijedna osoba ne bi mogla da predje Kosijev horizont
iz jednostavnog razloga što to ne bi preživela. Za vreme kretanja ka ovoj tački, vreme bi počelo da usporava, a putnik bi se na jednom mestu našao sa česticama svetlosti, izuzetno snažnim gravitacionim talasima i svim ostalim što bi crna rupa privlačila u tom trenutu. Ipak, doktor Hinc tvrdi da su Rajsner-Nordstrom-de Siter crne rupe izuzetak.
"Naravno da nijedan fizičar neće da ode tamo da to proveri. Reč je o matematičkom pitanju. Ipak, ovaj problem ima i fizičke, pa gotovo i filozofske implikacije, zbog čega me je privukao", objasnio je Hinc.
"Ima nekih tačnih rešenja Ajnštajnovih jednačina koja su izuzetno glatka, bez anomalija, bez plimskih sila koje se kreću u beskonačnost, gde se sve savršeno dobro odvija prema Košijevom horizontu. Posle toga, sve prestaje da bude jasno", dodao je on. Kosijev horizont je inace mesto na kojem proslost prestaje da odredjuje buducnost.Prolaznost Ili Večnost. Put za večnost! Naučnicima je pošlo za rukom da snime duh koji posle smrti napušta telo. Tako je dokazano da besmrtnost nije puka fantazija! Da li čovekov duh ostaje da živi i poslesmrti? Ekipe istraživača širom sveta, od psihologa i biologa, do fizičara i kibernetičara, bave se istraživanjem ove tajne koja od pamtiveka uzbuđuje čoveka.
Glavne prepreke ovim istraživanjima nisu bile finansije već sama priroda. Ovo je jedna od njenih najbolje čuvanih tajni. Teorijski, zato što u sebi čuva suštinu samog života, a praktično usled moralnih dilema. Zato što ne poseduje fine instrumente istoka, zapadna civilizacija ovu tajnu mora odgonetati ispitujući ljude na samrti i to je jedna od najvećih otežavajućih okolnosti. Drugi veliki problem krije se u tome sto nauka nije konstruisala ni merne instrumente kojima bi ih egzaktno registrovala misao . Do prvih otkrića koja su otvorila put ka otkrivanju ove tajne došao je engleski neurolog dr Grej Volter. Početkom devedesetih godina XX veka ovaj naučnik je konstruisao 'robota koji vreba'. Ova mašina je izazvala veliko interesovanje kod kibernetičara i podstakla mastovitost naucnika da pomocu nje ucini po prvi put vidljivom jednu misao.
im tim, nije konstruisala ni merne instrumente kojima bi ih egzaktno registrovala. Do prvih otkrića koja su otvorila put ka otkrivanju ove tajne došao je engleski neurolog dr Grej Volter. Početkom devedesetih godina XX veka ovaj naučnik je konstruisao 'robota koji vreba'. Ova mašina je izazvala veliko interesovanje kod kibernetičara i podstakla maaštovitost naučnika da pomoću nje učini, po prvi put, vidljivom jednu misao. I u tome je uspeo.ko je telo umrlo, šta je onda nosilac ovog duha - koja je to vrsta energije? Možemo li sresti taj duh, videti ga, popričati sa njim ili je on definitivno nepristupačan za našu normalnu dimenziju života?
I na ova pitanja dati su odgovori koji su potvrdili da je, pod izvesnim tačno određenim okolnostima, moguć susret sa duhom umrlog. Ali polako. Da prvo vidimo kako taj duh izgleda.
Poreklo energije odgovorne za efekt Delpas, kako je nazvan ovaj fenomen, treba tražiti u domenu atoma. Radi lakšeg baratanja ova energija je nazvana psinergija jer je nosilac psihičkih karakteristika same ličnosti. Kao i svi drugi vidovi energije na zemlji i ona mora biti organizovana. Poslednja dostignuća moderne fizike nastala su na polju kvantne fizike. Genijalnim i elegantnim eksperimentima pokazano je da se celokupna količina energije u kosmosu javlja u diskretnim porcijama koje su poslednje, najmanje i nedeljive količine energije koje se uopšte mogu registrovati i izmeriti, veličine jednog kvanta.Kad se emituje energija? Kada delovi atoma prelaze sa višeg energetskog nivoa na niži, emituju energiju tačno jednaku razlici između ta dva nivoa. Dakle, atom ispušta energiju prilikom kvantnog skoka. I kvanti psinergije, koji nastaju u moždanim ćelijama, otpuštaju se čitavog života iz tela čoveka zahvaljujući neprekidnoj aktivnosti mozga koji je, kao što znamo po EEG, uvek aktivan - više ili manje. Kada čovek intenzivno smišlja nove idejue, kreira i rešava probleme, kvanti njegove duhovne energije isijavaju iz njega poput supernove. Ovi kvanti čine osnovne energetske jedinice čovekove ličnosti, to jest, njegovog duha. Svaki čovek emituje kvante svoje psinergije, to jest, deliće svog duha u prostor oko sebe i to u vidu moždanih talasa koji se javljaju za vreme budnog stanja (beta-talasi) ili stanja opuštenosti kada se obično lakše i prenose poruke parapsihološkim putem (alfa-talasi). Južnoamerički šamani-vračevi, nazvali su moždanu aktivnost čoveka sjajem svesti. Međutim, kao što nismo svesni radiosignala u vazduhu oko nas, jer nemamo odgovarajuće antene za njih, tako nismo svesni ni tuđih misli jer, na svu sreću, naštimovani smo samo na svoje sopstvene. Šamani tvrde da kao što postoji ozonski omotač koji nas štiti od ubitačnih ultravioletnih talasa, tako postoji i psinergetski štit koji svakog od nas štiti od tuđih psinergetskih misli i talasa.
Najdokumentovaniji izveštaj o reinkarnaciji zapisan je pod nazivom 'Zapisnik o jednom ponovnom rođenju'. Rut Simons, mlada Amerikanka iz Puebla tvrdila je da je u svom ranijem životu bila Bridi Marfi, Irkinja koja je od 1798. do 1864. stanovala u Korku, u Belfastu. Otkriće o efektu Delpas i egzistenciji duha posle smrti tela, pruža nam alternativu objašnjenja ovog fenomena, mnogo elegantniju i logičniju, više u skladu sa naukom nego nategnuta i evolutivno neopravdana teorija reinkarnacije.
Kakvog smisla ima reinkarnacija? Čovek od praiskona teži da nadživi smrt svog tela. Njegova najveća želja je da mu duh napusti tamnicu tela koje je nepobitino prolazno i kratkotrajno. Taj pra-strah svojstven je svakoj ćeliji našeg organizma i zato je krajnje besmilseno tvrditi da se duh, koji se jednom već oslobodio krhkog i smrtnog tela, dobrovoljno vraća u njega.
Efekt Delpas dokazuje da duh napušta telo u trenutku smrti kao složen, mnogostruk skup svih paketa psinergije stečenih za života - paket u kome su pamćenje i karakter ličnosti, sva njena iskustva koja su bila uskladištena u memoriji organizma. S obzirom da je Rut Simons bila u stanuju hipnoze prilikom doživljaja - a to je stanje kada se psinergetski štit najlakše otvara - objašnjeno je da je Rut u tom stanju bila izuzetno pristupačna za kvantne psinergije Bridi Marfi. Duh je nešto što se definitivno ne nasleđuje nego isključivo razvija tokom života. U institutu za tehnologiju u Masačusetsu utvrđeno je da kora velikog mozga novorođenčeta sadrži oko dvadeset procenata nervnih ćelija potrebnih za kasniji život. One na tom stepenu još ne komuniciraju međusobno. S druge strane, mozak odraslog čoveka broji oko 15 milijardi nervnih ćelija koje tesno komuniciraju takozvanim preferiranim putanjama - putanjam kojima najčešće putuju misli. Ove putanje su univerzalne i neponovljive za svakog čoveka, poput DNK koda ili otiska prstiju. Tek kad milioni misli prođu milionima ovim putanja, formira se fantastični ljudski duh, procesima učenja i pamćenja, dakle - mišljenjem. Recimo, kada se novorođenče često okreće tamo-amo u svim pravcima, ribonukleinska kiselina odgovorna za izgradnju molekula pamćenja u neuronima raste i do četrdeset posto. Dakle, čovekov duh se postepeno gradi sakupljanjem iskustava i formiranjem pamćenja za ubuduće, odnosno, psinergija se dobija učenjem, kroz procez razmišljanja, i to najviših formi ljudskog mišljenja. A moderni neurofiziolozi su otkrili da se mišljenjem može obetbediti osećanje zadovoljstva.
U regionima velikog mozga postoje centri za zadovoljstvo i ako se oni nadražuju električnim putem, može se izazvati osećaj ogromnog zadovoljstva bez vidljivog razloga. Neurofiziolozi su otišli još dalje i zaključili da se ovi centri mogu nadražiti i direktno iz mozga, pomoću misli. Misaoni procesi, naročito oni kreativni, stvaralačke prirode ili oni posvećeni temama kojima je sama osoba najsklonija, mogu proizvesti čisto zadovoljstvo. Ukoliko se više razmišlja, utoliko se proizvodi više psinergije. Ovo fascinantno otkriće govori da su inteligentni i misaoni ljudi povlašćeni u odnosu na lenjivce i misaono neaktivne ljude. Roditelji koji podstiču svoju decu u misaonim aktivnostima ne samo da im obezbeđuju dobre pozicije u životu, već daju i osnovu da njihov bogat duh lako, svojom voljom, napusti telo posle smrti. Dakle, misaono lenji ljudi teško se mogu nadati besmrtnosti svog duha, ali inteligentni - da. I to bez obzira na to da li su zli ili dobri - za psinergiju ova dva epiteta nemaju značaja, to jest, ona ih ne razlikuje, ukoliko zlo nije suviše destruktivno za sam duh. Sta će se posle smrti desiti sa duhom umno poremećenog čoveka? Od svih bolesti najviše nas užasavaju duševne - kada ne gospodarimo potpuno svojom psihom. Da li se taj strah zasniva na instinktivnom osećanju da nam duševna bolest zatvara put do besmrtnosti?ta će se posle smrti desiti sa duhom umno poremećenog čoveka? Od svih bolesti najviše nas užasavaju duševne - kada ne gospodarimo potpuno svojom psihom. Da li se taj strah zasniva na instinktivnom osećanju da nam duševna bolest zatvara put do besIma još fantastičnih posledica efekta Delpas. Ako se besmrtno energetsko telo čoveka izgrađuje procesom mišljenja, tada po tome, sve religije sveta postaju besmislene! Čovekovo spasenje krije se u čuvenim Dekartovim rečima: Cogito, ergo sum - Mislim, dakle postojim.
No, to nikako ne znači da se time favorizuje samo znanje, a moral ostaje nevažan. Zle misli slabe čovekov duh - ne odmah, već vremenom, jer deluju destruktivno na njega. Previše dragocene energije troši se na osvetu, mržnju, gramzivost, sujetu i slično. osim toga, ako je psinergija oblik energije čiju organizovanost diktira duh, onda se i ona verovatno ponaša i po moralnim normama. Jedino čovek razvija etiku kao vrhunski vid kolektivne svesti. Evoluciju svog duha možemo unapređivati samo na jedan način_ ako slobodu odlučivanja koristimo za to da budemo razboriti, jer time pružamo šansu i drugima - a život u zajednici je sudbina svakog čoveka.
Ljudski duh je ne samo slobodan u odluci da misli one misli koje sam želi - on može i sam odlučiti da li će biti besmrtan ili ne. Ako odluči da pomaže slabijima, odlučiće se ne da im da gotova sredstva za život, nego da ih edukuje - dakle, još više duhovno unapredi. A žudnja za znanjem i istraživanjem - ljudska radoznalost - goni čoveka još od postanka na silovit duhovni razvoj i spektakularna otkrića. Čovekovi instinkti ne zadovoljavaju se samo obezbeđivanjem hrane, skloništa i potomstva. Dakle, postoji viši smisao čovekovog istraživanja, a to je izgradnja psinergije da bi se produžila njegova egzistencija i posle telesne smrti, u bilo kojoj dimenziji. Čovekova najveća želja je da bude besmrtan, zato je i postao misaono biće.
I u ovakvoj situaciji postoji jedan neoprostivi greh koji sprečava besmrtnost, a to je greh prema duhu. Pojmovi kao rasipanje, neodgovornost, traćenje energije, talenta i prilika i dalje ostaju aktuelni, ali se ovde odnose na misao. Odreći se mišljenja, kreativnosti, ideja i mašte isto je što i odreći se besmrtnosti.Sada ljudi su vec u proslom veku poceli da zamrzavaju svoja tela sa zeljom da budu odmrznuti kada se pojavi lek za njihove telesne bolesti. Sad neka tajna formula besmrtnosti ne postoji za sada. Uglavnom jos nismo prevazisli taj telo-misao odnos!
Jos uvek nam je i te kako vaznije telo.
VEROVATNO ZATO NASA SE SMRTNOST ODNOSI NA TELO! NA MISAO ( ENERGIJU) ZA SADA NE RACUNAMO JER NISMO SVESNI! ALI DOCI CE I TAJ DAN KADA CEMO KONACNO SHVATITI DA SMO ZAPRAVO BESMRTNI!
Covečanstvo je već hiljadama godina fascinirano smrću i umiranjem, pa zato prihvata razne teorije i primenjuje različite rituale ne bi li unelo nešto smisla u sve to.Smrt za mene predstavljuju vrata na koja odlaze oni koji umru. Sta je iza tih vrata ne znam!
Jedini uvid u to mogu da nam pruže ljudi koji su zaista bili klinički mrtvi, a zatim ponovo oživeli. Neki od njih su, na forumu Reddit, odgovarali na pitanje: Kakav je osećaj umreti?
Ovo su njihovi odgovori:
1. Kao listanje knjige
Pre pet godina korisnik "monitormonkey " je imao veliki hirurški zahvat tokom koga je iskrvario, zbog čega je nekoliko minuta bio mrtav.
"Probudio sam se u nečemu što je izgledalo kao Svemir, ali nije bilo nikakvih zvezda niti svetla. Nisam baš plutao, jednostavno sam bio tamo. Nije mi bilo ni toplo ni hladno, nisam bio ni gladan ni umoran - samo nekako mirno neutralan. Znao sam da su u blizini svetlost i ljubav, ali nisam imao potrebu da odmah odem tamo."
"Sećam se da sam razmišljao o svom životu, ali se tu nije radilo o 'montaži'. Više je izgledalo kao da sam lagano listao knjigu, a tu i tamo bi se pojavila pokoja slika."
2. Poseta drage osobe
"Schneidah7 " je bio zbačen sa motora dok je vozio brzinom od 80 kilometara na sat, pa je do dolaska u bolnicu već bio klinički mrtav. Dok je ležao na putu, pre nego što je stigla hitna pomoć, seća se da ga je neko koga poznaje ohrabrivao.
"Sećam se da ležim na pločniku, a stvari lagano postaju crne i tihe. Jedini razlog zašto nisam zaspao je bizaran trenutak kada sam čuo nekoga kako se dere 'Ne posustaj, pi***ce! Hajde, diži se. Diži se! Diži se!'"
"Zatim je neko počeo da udara o kacigu, koja mi je bila baš jako nabijena na glavu. Kada sam otvorio oči, video sam svog brata kako čuči na pločniku pored mene. To mi je bilo čudno, jer mi je brat umro od droge nekoliko godina ranije." "Jedno čega se još sećam je kako on gleda na sat i govori nešto kao 'Uskoro će biti ovde.', a zatim odlazi."
"Želeo bih da mogu da dam još detalja, ali iskreno, ne sećam se mnogo. Još imam probleme sa pamćenjem zbog nesreće."
3. Bašta
Brojni korisnici su svoju "smrt" opisivali kao prazninu, ali je "IDiedForABit " imao je dosta različito iskustvo nakon što mu je srce stalo usled alergijske reakcije.
"Sećam se osećaja da me nešto usisava unazad, izuzetno polako, kao da me se vuče kroz vodu, a zatim nastaje tama i lagano nestajanje."
"U jednom trenutku svetlost se vratila i ja sam gledao u baštu. Nije bila puna cveća, već samo prašine i proređene trave. U njoj je bilo i igralište sa vrteškom u sredini i dvoje dece koja su jurila oko nje. Dečak i devojčica."
"Teško je to opisati, ali sam imao osećaj kao da mogu da biram da li da ostanem ili da odem, ali svaki put kada bih se pokušao da se vratim bio sam zadržan na mestu."
Prošao sam kroz sve razloge zašto bih želio da se vratim. Kada sam rekao da ne želim da napustim svoju majku, ono što me je držalo napokon me je pustilo."
"Naglo sam se probudio u sopstvenom telu. Srce mi nije radilo šest minuta."Za bastu potpisujem. Videla sam najlepsu bastu na svetu kad sam bila klinicki mrtva!
4. Kao dremež
Kao tinejdžer, "TheDeadManWalks " je prolazio kroz mesece hemoterapije, kada je nos počeo nekontrolisano da mu krvari. Zbog sepse i zaraze stanje je počelo da mu se pogoršava, pa je više puta tonuo u smrt, koju opisuje kao nešto predivno."
"Najgore od svega toga je, sada kada gledam, kako sve to može mirno da izgleda. To je kao kada pritisnete dugme za 'dremež' na vašem budilniku u sedam ujutro."
"Možda ga i pritisnete jednom ili dvaput, a onda se setite da imate posao ili školu, i da spavanje može da čekati jer imate stvari koje treba da obavite."
5. Vic
Susret sa smrću nije sprečio "altburger69" da se šali na svoj račun.
"Imao sam srčani udar prošle godine i srce mi je stalo tri puta u operacionoj sali."
"Svaki put su me povratili elektrošokovima i ja bih se 'probudio'. Tako sam se osećao. I svaki put bih ispričao osoblju neki drugi vic. Nikakva svetlost, ni ništa, samo - kao da spavam."
6. Crnilo
Nakon što mu je, posle saobraćajne nesreće, prestalo disanje i rad srca, "Rullknufu" se "skroz ukrutio". Posle dva minuta, prijatelj je uspeo da ga oživi.
"Samo mi se sve zacrnelo. Nikakvi snovi, nikakve vizije, ništa. Navodno sam, više od deset puta, pitao šta se dogodilo... Izgleda da ću biti srećan što sam danas još uvek živ."
Ako bi se ikada desilo da upadnete u crnu rupu, vaše telo bi skoro sigurno bilo rascepano u komadiće. Tako makar glasi teorija koju zastupaju mnogi današnji fizičari.
One bi obrisale, tačnije uništile čitav prethodni život osoba koje bi u njih upale,
i zarobile ih u paralelnom univerzumu sa beskonačnim brojem mogućih budućnosti.
To je zato što univerzum "sa druge strane" ne bi bio uređen pravilima uzroka i posledice koja važe u našem sistemu. Matematicar Piter Hinc sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju došao je do tog otkrića pomoću proračuna baziranih na tačno određenom tipu crnih rupa sa električnim nabojem.
U stvarnom svetu, naša prošlost određuje našu budućnost i ovaj determinizam vlada zakonima fizike. To znači da fizički zakoni u našem univerzumu dozvoljavaju postojanje samo jedne izvodljive budućnosti.
Primera radi, kada bi naučnici znali kako je tačno nastao svemir, mogli bi teorijski da izračunaju šta će sve da se dogodi do smrti svemira i kraja vremena.Kada bi se svemirski putnik "stropoštao" u ovu vrstu relativno benignih crnih rupa, postoji mogućnost da bi preživeo. A ako bi uspeo da izbegne singularnost crne rupe, našao bi se u različitoj vrsti univerzuma, sa druge strane crne rupe.
Nije poznato šta bi se dalje dešavalo, s obzirom na to da više ne bi bilo uzročno-posledičnog sistema.
Ishod bi najverovatnije bio takav da bi prošlost, sadašnjost i budućnost postojali istovremeno.
Hinc je inače proučavao nerotirajuće crne rupe koje u okviru horizonta događaja imaju Košijev horizont, mesto na kojem prošlost prestaje da determiniše budućnost.
U Rajsner-Nordstrom-de Siter crnim rupama, međutim, ovaj determinizam prestaje da važi. Zbog ovoga mi je unisten koncept pocetnog patispanja kad sam mislila da postoje proslost,sadasnjost i buducnost.
Danasnji fizicari smatraju da nijedna osoba ne bi mogla da predje Kosijev horizont
iz jednostavnog razloga što to ne bi preživela. Za vreme kretanja ka ovoj tački, vreme bi počelo da usporava, a putnik bi se na jednom mestu našao sa česticama svetlosti, izuzetno snažnim gravitacionim talasima i svim ostalim što bi crna rupa privlačila u tom trenutu. Ipak, doktor Hinc tvrdi da su Rajsner-Nordstrom-de Siter crne rupe izuzetak.
"Naravno da nijedan fizičar neće da ode tamo da to proveri. Reč je o matematičkom pitanju. Ipak, ovaj problem ima i fizičke, pa gotovo i filozofske implikacije, zbog čega me je privukao", objasnio je Hinc.
"Ima nekih tačnih rešenja Ajnštajnovih jednačina koja su izuzetno glatka, bez anomalija, bez plimskih sila koje se kreću u beskonačnost, gde se sve savršeno dobro odvija prema Košijevom horizontu. Posle toga, sve prestaje da bude jasno", dodao je on. Kosijev horizont je inace mesto na kojem proslost prestaje da odredjuje buducnost.Prolaznost Ili Večnost. Put za večnost! Naučnicima je pošlo za rukom da snime duh koji posle smrti napušta telo. Tako je dokazano da besmrtnost nije puka fantazija! Da li čovekov duh ostaje da živi i poslesmrti? Ekipe istraživača širom sveta, od psihologa i biologa, do fizičara i kibernetičara, bave se istraživanjem ove tajne koja od pamtiveka uzbuđuje čoveka.
Glavne prepreke ovim istraživanjima nisu bile finansije već sama priroda. Ovo je jedna od njenih najbolje čuvanih tajni. Teorijski, zato što u sebi čuva suštinu samog života, a praktično usled moralnih dilema. Zato što ne poseduje fine instrumente istoka, zapadna civilizacija ovu tajnu mora odgonetati ispitujući ljude na samrti i to je jedna od najvećih otežavajućih okolnosti. Drugi veliki problem krije se u tome sto nauka nije konstruisala ni merne instrumente kojima bi ih egzaktno registrovala misao . Do prvih otkrića koja su otvorila put ka otkrivanju ove tajne došao je engleski neurolog dr Grej Volter. Početkom devedesetih godina XX veka ovaj naučnik je konstruisao 'robota koji vreba'. Ova mašina je izazvala veliko interesovanje kod kibernetičara i podstakla mastovitost naucnika da pomocu nje ucini po prvi put vidljivom jednu misao.
im tim, nije konstruisala ni merne instrumente kojima bi ih egzaktno registrovala. Do prvih otkrića koja su otvorila put ka otkrivanju ove tajne došao je engleski neurolog dr Grej Volter. Početkom devedesetih godina XX veka ovaj naučnik je konstruisao 'robota koji vreba'. Ova mašina je izazvala veliko interesovanje kod kibernetičara i podstakla maaštovitost naučnika da pomoću nje učini, po prvi put, vidljivom jednu misao. I u tome je uspeo.ko je telo umrlo, šta je onda nosilac ovog duha - koja je to vrsta energije? Možemo li sresti taj duh, videti ga, popričati sa njim ili je on definitivno nepristupačan za našu normalnu dimenziju života?
I na ova pitanja dati su odgovori koji su potvrdili da je, pod izvesnim tačno određenim okolnostima, moguć susret sa duhom umrlog. Ali polako. Da prvo vidimo kako taj duh izgleda.
Poreklo energije odgovorne za efekt Delpas, kako je nazvan ovaj fenomen, treba tražiti u domenu atoma. Radi lakšeg baratanja ova energija je nazvana psinergija jer je nosilac psihičkih karakteristika same ličnosti. Kao i svi drugi vidovi energije na zemlji i ona mora biti organizovana. Poslednja dostignuća moderne fizike nastala su na polju kvantne fizike. Genijalnim i elegantnim eksperimentima pokazano je da se celokupna količina energije u kosmosu javlja u diskretnim porcijama koje su poslednje, najmanje i nedeljive količine energije koje se uopšte mogu registrovati i izmeriti, veličine jednog kvanta.Kad se emituje energija? Kada delovi atoma prelaze sa višeg energetskog nivoa na niži, emituju energiju tačno jednaku razlici između ta dva nivoa. Dakle, atom ispušta energiju prilikom kvantnog skoka. I kvanti psinergije, koji nastaju u moždanim ćelijama, otpuštaju se čitavog života iz tela čoveka zahvaljujući neprekidnoj aktivnosti mozga koji je, kao što znamo po EEG, uvek aktivan - više ili manje. Kada čovek intenzivno smišlja nove idejue, kreira i rešava probleme, kvanti njegove duhovne energije isijavaju iz njega poput supernove. Ovi kvanti čine osnovne energetske jedinice čovekove ličnosti, to jest, njegovog duha. Svaki čovek emituje kvante svoje psinergije, to jest, deliće svog duha u prostor oko sebe i to u vidu moždanih talasa koji se javljaju za vreme budnog stanja (beta-talasi) ili stanja opuštenosti kada se obično lakše i prenose poruke parapsihološkim putem (alfa-talasi). Južnoamerički šamani-vračevi, nazvali su moždanu aktivnost čoveka sjajem svesti. Međutim, kao što nismo svesni radiosignala u vazduhu oko nas, jer nemamo odgovarajuće antene za njih, tako nismo svesni ni tuđih misli jer, na svu sreću, naštimovani smo samo na svoje sopstvene. Šamani tvrde da kao što postoji ozonski omotač koji nas štiti od ubitačnih ultravioletnih talasa, tako postoji i psinergetski štit koji svakog od nas štiti od tuđih psinergetskih misli i talasa.
Najdokumentovaniji izveštaj o reinkarnaciji zapisan je pod nazivom 'Zapisnik o jednom ponovnom rođenju'. Rut Simons, mlada Amerikanka iz Puebla tvrdila je da je u svom ranijem životu bila Bridi Marfi, Irkinja koja je od 1798. do 1864. stanovala u Korku, u Belfastu. Otkriće o efektu Delpas i egzistenciji duha posle smrti tela, pruža nam alternativu objašnjenja ovog fenomena, mnogo elegantniju i logičniju, više u skladu sa naukom nego nategnuta i evolutivno neopravdana teorija reinkarnacije.
Kakvog smisla ima reinkarnacija? Čovek od praiskona teži da nadživi smrt svog tela. Njegova najveća želja je da mu duh napusti tamnicu tela koje je nepobitino prolazno i kratkotrajno. Taj pra-strah svojstven je svakoj ćeliji našeg organizma i zato je krajnje besmilseno tvrditi da se duh, koji se jednom već oslobodio krhkog i smrtnog tela, dobrovoljno vraća u njega.
Efekt Delpas dokazuje da duh napušta telo u trenutku smrti kao složen, mnogostruk skup svih paketa psinergije stečenih za života - paket u kome su pamćenje i karakter ličnosti, sva njena iskustva koja su bila uskladištena u memoriji organizma. S obzirom da je Rut Simons bila u stanuju hipnoze prilikom doživljaja - a to je stanje kada se psinergetski štit najlakše otvara - objašnjeno je da je Rut u tom stanju bila izuzetno pristupačna za kvantne psinergije Bridi Marfi. Duh je nešto što se definitivno ne nasleđuje nego isključivo razvija tokom života. U institutu za tehnologiju u Masačusetsu utvrđeno je da kora velikog mozga novorođenčeta sadrži oko dvadeset procenata nervnih ćelija potrebnih za kasniji život. One na tom stepenu još ne komuniciraju međusobno. S druge strane, mozak odraslog čoveka broji oko 15 milijardi nervnih ćelija koje tesno komuniciraju takozvanim preferiranim putanjama - putanjam kojima najčešće putuju misli. Ove putanje su univerzalne i neponovljive za svakog čoveka, poput DNK koda ili otiska prstiju. Tek kad milioni misli prođu milionima ovim putanja, formira se fantastični ljudski duh, procesima učenja i pamćenja, dakle - mišljenjem. Recimo, kada se novorođenče često okreće tamo-amo u svim pravcima, ribonukleinska kiselina odgovorna za izgradnju molekula pamćenja u neuronima raste i do četrdeset posto. Dakle, čovekov duh se postepeno gradi sakupljanjem iskustava i formiranjem pamćenja za ubuduće, odnosno, psinergija se dobija učenjem, kroz procez razmišljanja, i to najviših formi ljudskog mišljenja. A moderni neurofiziolozi su otkrili da se mišljenjem može obetbediti osećanje zadovoljstva.
U regionima velikog mozga postoje centri za zadovoljstvo i ako se oni nadražuju električnim putem, može se izazvati osećaj ogromnog zadovoljstva bez vidljivog razloga. Neurofiziolozi su otišli još dalje i zaključili da se ovi centri mogu nadražiti i direktno iz mozga, pomoću misli. Misaoni procesi, naročito oni kreativni, stvaralačke prirode ili oni posvećeni temama kojima je sama osoba najsklonija, mogu proizvesti čisto zadovoljstvo. Ukoliko se više razmišlja, utoliko se proizvodi više psinergije. Ovo fascinantno otkriće govori da su inteligentni i misaoni ljudi povlašćeni u odnosu na lenjivce i misaono neaktivne ljude. Roditelji koji podstiču svoju decu u misaonim aktivnostima ne samo da im obezbeđuju dobre pozicije u životu, već daju i osnovu da njihov bogat duh lako, svojom voljom, napusti telo posle smrti. Dakle, misaono lenji ljudi teško se mogu nadati besmrtnosti svog duha, ali inteligentni - da. I to bez obzira na to da li su zli ili dobri - za psinergiju ova dva epiteta nemaju značaja, to jest, ona ih ne razlikuje, ukoliko zlo nije suviše destruktivno za sam duh. Sta će se posle smrti desiti sa duhom umno poremećenog čoveka? Od svih bolesti najviše nas užasavaju duševne - kada ne gospodarimo potpuno svojom psihom. Da li se taj strah zasniva na instinktivnom osećanju da nam duševna bolest zatvara put do besmrtnosti?ta će se posle smrti desiti sa duhom umno poremećenog čoveka? Od svih bolesti najviše nas užasavaju duševne - kada ne gospodarimo potpuno svojom psihom. Da li se taj strah zasniva na instinktivnom osećanju da nam duševna bolest zatvara put do besIma još fantastičnih posledica efekta Delpas. Ako se besmrtno energetsko telo čoveka izgrađuje procesom mišljenja, tada po tome, sve religije sveta postaju besmislene! Čovekovo spasenje krije se u čuvenim Dekartovim rečima: Cogito, ergo sum - Mislim, dakle postojim.
No, to nikako ne znači da se time favorizuje samo znanje, a moral ostaje nevažan. Zle misli slabe čovekov duh - ne odmah, već vremenom, jer deluju destruktivno na njega. Previše dragocene energije troši se na osvetu, mržnju, gramzivost, sujetu i slično. osim toga, ako je psinergija oblik energije čiju organizovanost diktira duh, onda se i ona verovatno ponaša i po moralnim normama. Jedino čovek razvija etiku kao vrhunski vid kolektivne svesti. Evoluciju svog duha možemo unapređivati samo na jedan način_ ako slobodu odlučivanja koristimo za to da budemo razboriti, jer time pružamo šansu i drugima - a život u zajednici je sudbina svakog čoveka.
Ljudski duh je ne samo slobodan u odluci da misli one misli koje sam želi - on može i sam odlučiti da li će biti besmrtan ili ne. Ako odluči da pomaže slabijima, odlučiće se ne da im da gotova sredstva za život, nego da ih edukuje - dakle, još više duhovno unapredi. A žudnja za znanjem i istraživanjem - ljudska radoznalost - goni čoveka još od postanka na silovit duhovni razvoj i spektakularna otkrića. Čovekovi instinkti ne zadovoljavaju se samo obezbeđivanjem hrane, skloništa i potomstva. Dakle, postoji viši smisao čovekovog istraživanja, a to je izgradnja psinergije da bi se produžila njegova egzistencija i posle telesne smrti, u bilo kojoj dimenziji. Čovekova najveća želja je da bude besmrtan, zato je i postao misaono biće.
I u ovakvoj situaciji postoji jedan neoprostivi greh koji sprečava besmrtnost, a to je greh prema duhu. Pojmovi kao rasipanje, neodgovornost, traćenje energije, talenta i prilika i dalje ostaju aktuelni, ali se ovde odnose na misao. Odreći se mišljenja, kreativnosti, ideja i mašte isto je što i odreći se besmrtnosti.Sada ljudi su vec u proslom veku poceli da zamrzavaju svoja tela sa zeljom da budu odmrznuti kada se pojavi lek za njihove telesne bolesti. Sad neka tajna formula besmrtnosti ne postoji za sada. Uglavnom jos nismo prevazisli taj telo-misao odnos!
Jos uvek nam je i te kako vaznije telo.
VEROVATNO ZATO NASA SE SMRTNOST ODNOSI NA TELO! NA MISAO ( ENERGIJU) ZA SADA NE RACUNAMO JER NISMO SVESNI! ALI DOCI CE I TAJ DAN KADA CEMO KONACNO SHVATITI DA SMO ZAPRAVO BESMRTNI!
Нема коментара :
Постави коментар