ZASTO SE NEKE VRSTE RAZMNOZAVAJU VELIKOM BRZINOM, A NEKE NE? STA JE PRIRODA TIME HTELA DA POKAZE? DA JE COVEK SAVRSEN, A ZABA TEK DELIC LANCA ISHRANE? PA OPET PUNOGLAVACA JE PUNA BARA, A LJUDSKOM BICU TREBA DEVET MESECI DA SE UOPSTE RODI ( AKO I USPE ZACECE). O JADNIM SLONOVO I DA NE PRICAM. NJIHOVOJ BEBI TREBA 2 GODINE.
Utvrđeno je i da su azijski slonovi takođe visoko inteligentni. Sposobni su za kognitivno učenje kao i afrički slonovi, čak ih neki naučnici svrstavaju na nivo sa velikim majmunima u smislu kognitivnih sposobnosti za upotrebu alata i izradu alata. Pokazuju širok spektar složenog ponašanja, uključujući i ono povezano sa igrom i učenjem, tugom i saosećanjem, smisao za humor, samosvest i saradnja sa drugim jedinkama, dobro pamćenje i jezik.Poznato je da slonovi komuniciraju i infrazvukom, zvukom niske frekvencije (ispod 20Hz) koji ljudi ne mogu da čuju. Tako slonice komuniciraju međusobno u krdu, i mužjaci pronalaze krda ženki i partnerke za parenje ovim tipom komunikacije. Nedavno su potvrđeni i slučajevi dobro razvijene seizmičke komunikacije (potresna ili zemljotresna komunikacija) među slonovima. Tako da su naucnici dosli do jedne veoma zanimljive teorije da trudnoca kod slonova i traje toliko dugo bas zbog gustine njihovog mozga, te da je bebi slonu potrebno mnogo vremena za razvijanje mozdanih celija! Sad se postavlja pitanje zasto je coveku potrebno samo devet meseci a najintelegentnija je vrsta na svetu? Mada su po inteligenciji tu i delfini i misevi, sto predstavlja za mene ogromnu zagonetku kada pokusavam da shvatim zasto se neke vrste brze razmnozavaju,a neke sporije.
Misevi su proglaseni najinteligentnijom vrstom zbog svoje sposobnosti da brzo resavaju lavirint ma kakv bio. Dobro, to je za njih pitanje opstanka bukvalno, ali recimo ako coveka ostavis u lavirintu pre ce umreti od gladi nego mis jer nece moci da nadje izlaz. I ako do sada niste shvatili govorimo o inteligenciji ( kongnitivne sposobnosti).Ženka miša stupa u rodnost sa tri meseca, a mužjak sa četiri. Ženka mlade nosi samo 21 dan. Razmnožavaju se tolikom brzinom da jedan par godišnje može dati i do 15.000 potomaka.
Sad bi mogla da pisem o drugim vrstama koje nisu sisari, gmizavcima, vodozemcima, ribama, insektima, pticama... Vrstama koje nisu inteligentne a ipak opstaju zahvaljujuci svojoj brojnosti. Mozda je to odgovor koji trazim. Superiornost rezultuje sporim razmnozavanjem, inferiornost brzim. Tako da opstanak neke vrste zavisi od inteligencije, a neke od brojnosti.
Mis se sad tu nikako ne uklapa, ali valda svako pravilo mora da ima izuzetak. Pa neka to u ovom pravilu bude mis.
Da li je slon uspeo da opstane svojom inteligencijom ,ili delfin? Naravno da ne, jer se u njihov opstanak i prirodno staniste umesao covek. Vrlo sebicno. Da se razmnozavaju brze mozda bi u nekom momentu oni pokorili ljude? Misevi jos uvek nemaju te pretenzije- ili? Uglavnom covek uspeva svojom inteligencijom da obezbedi opstanak na planeti pokorivsi ostale vrste i prirodu. Njega mogu pokoriti samo masine i virusi i bakterije. Dakle neziva ,a inteligentna vrsta.
BORBA ZA OPSTANAK JE USLA U POSLEDNJU ODLUCUJUCU FAZU. RAZMNOZAVANJE LJUDI MORA DA POSTANE BRZE (MADA LJUDI DUZE ZIVE I VEC JE VELIKA NASELJENOST PLANETE). RAZMNOZAVANJE BAKTERIJA, VIRUSA, INSEKATA, GMIZAVACA I OSTALIH NIZIH VRSTA TREBA PROREDITI. ALI ONDA SE NARUSAVA LANAC ISHRANE. NA KRAJU IZGLEDA DA SVE IPAK TREBA DA OSTANE KAKO JE BILO DO SADA. PRIRODA JE TO MUDRO NAPRAVILA.
A COVEK KAO SUPERIORNO INTELIGENTNO BICE MORA TO I DA BUDE ZAISTA. I DA NE RUSI PRIRODNI POREDAK VRSTA JER KAO STO REKOH I ZA NJEGA POSTOJE PREDATORI, NEZIVI ,AL OPASNI!
Utvrđeno je i da su azijski slonovi takođe visoko inteligentni. Sposobni su za kognitivno učenje kao i afrički slonovi, čak ih neki naučnici svrstavaju na nivo sa velikim majmunima u smislu kognitivnih sposobnosti za upotrebu alata i izradu alata. Pokazuju širok spektar složenog ponašanja, uključujući i ono povezano sa igrom i učenjem, tugom i saosećanjem, smisao za humor, samosvest i saradnja sa drugim jedinkama, dobro pamćenje i jezik.Poznato je da slonovi komuniciraju i infrazvukom, zvukom niske frekvencije (ispod 20Hz) koji ljudi ne mogu da čuju. Tako slonice komuniciraju međusobno u krdu, i mužjaci pronalaze krda ženki i partnerke za parenje ovim tipom komunikacije. Nedavno su potvrđeni i slučajevi dobro razvijene seizmičke komunikacije (potresna ili zemljotresna komunikacija) među slonovima. Tako da su naucnici dosli do jedne veoma zanimljive teorije da trudnoca kod slonova i traje toliko dugo bas zbog gustine njihovog mozga, te da je bebi slonu potrebno mnogo vremena za razvijanje mozdanih celija! Sad se postavlja pitanje zasto je coveku potrebno samo devet meseci a najintelegentnija je vrsta na svetu? Mada su po inteligenciji tu i delfini i misevi, sto predstavlja za mene ogromnu zagonetku kada pokusavam da shvatim zasto se neke vrste brze razmnozavaju,a neke sporije.
Nakon višedecenijskog istraživanja ovih morskih
sisara, naučnici su konačno zabeležili razgovor delfina čime su
potvrdili njihovu superiornu inteligenciju.
Nakon nekoliko eksperimenata, Lili se uverio da delfini imaju
sposobnost govora poput ljudi i pokušao je da uspostavi kontak s ovim
morskim sisarima. Delfini oformljavaju svoje grupice delfina, mogu da se prepoznaju u ogledalu, saosećaju, plaše i vole - baš kao i ljudska bića.Kada delfini žele da se razmnožavaju, mužjaci čuvaju ženke i sa njima se
tokom intenzivnog udvaranja u više navrata sparuju. Ali čak i u toku
tog perioda ovi morski sisari se upuštaju u „mnogo društvenog seksa”,
kaže Konor, koji delfine proučava već 30 godina. Pod ovim on misli na
„tušta i tma muško-muškog seksa i sparivanja mladunaca”. A misli i na
seks iz zadovoljstva u raznovrsnim položajima: stomak uz stomak,
uzjahivanje iz mnogih uglova i „kljunsko-genitalni kontakt”, sličan
podrepnom njuškanju kod pasa. Poznato je da se delfini koji borave u
zatoceništvu „nabacuju” drugim vrstama – pa i ljudima – dok plivaju sa
njima, pa se kao i ljudi radjaju po jedno mladunce na nekoliko godina. A "trudnoca" je malo duza od ljudske - 12 meseci.Misevi su proglaseni najinteligentnijom vrstom zbog svoje sposobnosti da brzo resavaju lavirint ma kakv bio. Dobro, to je za njih pitanje opstanka bukvalno, ali recimo ako coveka ostavis u lavirintu pre ce umreti od gladi nego mis jer nece moci da nadje izlaz. I ako do sada niste shvatili govorimo o inteligenciji ( kongnitivne sposobnosti).Ženka miša stupa u rodnost sa tri meseca, a mužjak sa četiri. Ženka mlade nosi samo 21 dan. Razmnožavaju se tolikom brzinom da jedan par godišnje može dati i do 15.000 potomaka.
Sad bi mogla da pisem o drugim vrstama koje nisu sisari, gmizavcima, vodozemcima, ribama, insektima, pticama... Vrstama koje nisu inteligentne a ipak opstaju zahvaljujuci svojoj brojnosti. Mozda je to odgovor koji trazim. Superiornost rezultuje sporim razmnozavanjem, inferiornost brzim. Tako da opstanak neke vrste zavisi od inteligencije, a neke od brojnosti.
Mis se sad tu nikako ne uklapa, ali valda svako pravilo mora da ima izuzetak. Pa neka to u ovom pravilu bude mis.
Da li je slon uspeo da opstane svojom inteligencijom ,ili delfin? Naravno da ne, jer se u njihov opstanak i prirodno staniste umesao covek. Vrlo sebicno. Da se razmnozavaju brze mozda bi u nekom momentu oni pokorili ljude? Misevi jos uvek nemaju te pretenzije- ili? Uglavnom covek uspeva svojom inteligencijom da obezbedi opstanak na planeti pokorivsi ostale vrste i prirodu. Njega mogu pokoriti samo masine i virusi i bakterije. Dakle neziva ,a inteligentna vrsta.
BORBA ZA OPSTANAK JE USLA U POSLEDNJU ODLUCUJUCU FAZU. RAZMNOZAVANJE LJUDI MORA DA POSTANE BRZE (MADA LJUDI DUZE ZIVE I VEC JE VELIKA NASELJENOST PLANETE). RAZMNOZAVANJE BAKTERIJA, VIRUSA, INSEKATA, GMIZAVACA I OSTALIH NIZIH VRSTA TREBA PROREDITI. ALI ONDA SE NARUSAVA LANAC ISHRANE. NA KRAJU IZGLEDA DA SVE IPAK TREBA DA OSTANE KAKO JE BILO DO SADA. PRIRODA JE TO MUDRO NAPRAVILA.
A COVEK KAO SUPERIORNO INTELIGENTNO BICE MORA TO I DA BUDE ZAISTA. I DA NE RUSI PRIRODNI POREDAK VRSTA JER KAO STO REKOH I ZA NJEGA POSTOJE PREDATORI, NEZIVI ,AL OPASNI!
Нема коментара :
Постави коментар