AKO ZELITE DA DOBIJETE 'NOBELA'

AKO ZELITE DA DOBIJETE NOBELOVU NAGRADU JEDITE COKOLADU! I DA LI STE SVESNI DA BELA COKOLADA NIJE COKOLADA? SLATKISI KOJI GODE ZDRAVLJU.

Autor istraživanja doktor Franc Meserli sa Kolumbija univerziteta u Njujorku, kaže da postoji dokaz da flavanoidi iz zelenog čaja, crvenog vina i čokolade zaista mogu pomoći da se uspori, pa čak i zaustavi opadanje mentalnih funkcija povezano sa godinama. Zaključak sa kojim se mnogi medicinski stručnjaci možda neće složiti, ali on je pronašao zanimljive dokaze koji bi mogli da idu  prilog ovoj tezi.Naime, dr Meserli je istražio da li konzumiranje čokolade po glavi stanovnika jedne zemlje, može  da se poveže sa brojem osvojenih Nobelovih nagrada njenih građana (Nobelovu nagradu je uzeo kao mogući pokazatelj „kognitivnih funkcija“ jedne nacije). Koristeći podatke velikih proizvođača čokolade iz 23 države, on je otkrio „iznenađujuće čvrstu povezanost ova dva faktora”.Švajcarska vodi i po količini pojedene čokolade i po broju Nobela. Sjedinjene države su negde u sredini, zajedno sa Holandijom, Irskom, Francuskom, Belgijom i Nemačkom. Na dnu liste su Kina, Japan i Brazil .Iz ovog sistema jedino iskače Švedska koja bi na osnovu kilograma pojedene čokolade trebalo da ima 14 dobitnika Nobela, a zapravo ih ima čak 32. Postoje dva objašnjenja za to, kaže, ne bez ironije, dr Meserli: „Ili Nobelov komitet u Stokholmu favorizuje svoje zemljake, ili efekti čokolade snažnije deluju na Šveđane“. Doktor Meserli priznajte da ova čudna korelacija ne dokazuje da čokolada čini ljude pametnijima, već može da znači i da pametni ljudi, koji imaju šansu da osvoje Nobelovu nagradu, razumeju benefite čokolade i zato je češće konzumiraju. Maserli je takođe izračunao i „dozu“ čokolade koja je potrebna da bi se „proizveli“ dobitnici Nobela – oko 400 grama po osobi godišnje! Svoja istraživanja završio je napomenom, da on sa svoje strane čini sve što može - svakoga dana jede čokoladu, uglavnom crnu. LJudi obozavaju cokoladu pa su i poslasticu bele boje prozvali  BELA COKOLADA,a ona to nije svakako..

U zavisnosti od procenta sadržaja kakaoa, postoji više vrsta čokolada, kao što su, recimo, crna i mlečna... Bela čokolada se obično ne nalazi na ovoj listi, zato što ne sadrži dva glavna sastojka - čokoladnu tečnost i kakao prah, odnosno ono što ovom slatkišu daje prepoznatljiv ukus.

Bela čokolada treba u sebi da sadrži kakao maslac, koji je zapravo žućkasta biljna mast, ali često se kao zamena koriste druga biljna ulja. Od 2004. godine, zahvaljujući Agenciji za hranu i lekove (FDA) u Americi je uveden standard da bela čokolada mora da sadrži najmanje 20 odsto kakao maslaca.

Da biste bili sigurni da je bela čokolada koju jedete napravljena od kvalitetnih sastojaka, obratite pažnju na boju. Ako se proizvođač pridržava propisanih standarda, čokolada treba da bude boje slonovače. Ako je boja čokolade čisto bela, to znači da je njen glavni sastojak biljno ulje. Ipak, veoma često se dešava da neki proizvođači dodaju veštačke boje, kako bi zamaskirali sadržaj.

Prema ostalim standardima koje je pripisala Agencija za hranu i lekove, bela čokolada mora da sadrži najmanje 14 odsto mleka u prahu, 3,5 odsto mlečne masti i najviše 55 procenata šećera ili drugih zaslađivača. Pošto kakao maslac nema lep ukus, dozvoljeno je da se dodaju lecitin i veštačka aroma.

Uprkos novim zahtevima za proizvodnju bele čokolade u Americi i Evropskoj uniji, većina ljudi i dalje ne smatra da je bela čokolada prava čokolada. Naime, u mnogim krajevima sveta, čokolada mora da sadrži čokoladnu tečnost Igusta tečnost, proizvedenu procesom fermentacije, osušena i pečena. Kroz isti proces treba da prođe i kakao prah. Bela čokolada ne sadrži ništa od toga.

Istraživači sa ruskog ekonomskog univerziteta "Plehanov" (PRUE) razvili su recepte za slatkiše koji pomažu u održavanju zdravlja, produktivnosti i snage. Zdravi konditorski proizvodi uključuju čokoladu, kolače, vafle i medenjake sa povećanom hranljivom vrednošću, izvestila je univerzitetska pres služba.

Ovi konditorski proizvodi pomažu u zaštiti tela od agresivnih slobodnih radikala i omogućavaju uravnotežavanje vitaminskog i mikrohranjivog sastava hrane u skladu sa starosnim potrebama tela, naveli su stručnjaci.

Od slatkiša je teško napraviti obogaćenu hranu, jer su oni kalorični, međutim, istraživači su uspeli da povećaju hranljivu vrednost dodavanjem biljnih i životinjskih proteina i biološki aktivnih supstanci. Istovremeno, ovi slatkiši čuvaju tradicionalno atraktivan ukus.

"Modelirali smo recept od dve proteinske komponente koje su po sadržaju esencijalnih aminokiselina najbliže 'idealnom' proteinu. Ove komponente doprinose boljoj probavi, apsorpciji i asimilaciji proteina. Konačni sadržaj hranljivih sastojaka u proizvodima odgovara preporučenim dodacima u ishrani", rekla je Manana Tkešelašvili, zamenica direktora Istraživačkog instituta za sigurnost hrane ruskog ekonomskog univerziteta "Plehanov".

Slatkiši koje su razvili ruski naučnici mogu se praviti u bilo kom proizvodnom pogonu. Svi novi sirovi sastojci mogu se nabaviti u Rusiji, a uvezeni se mogu zameniti.

"Ovaj recept koristi netradicionalne biljne sirovine ruskih proizvođača, visokoproteinski suncokret u prahu i biljne preparate za vegane koji zamenjuju mleko", rekla je Manana Tkešelašvili.

Ona je istakla da se ovi sastojci ranije nikada nisu koristili u takvoj kombinaciji u proizvodnji čokolade i drugih slatkiša. Istovremeno, cena novih sastojaka je slična sa cenom šećera, što pozitivno utiče na konačni trošak ovih proizvoda. Takođe, slatkiši su bogati dragocenim aminokiselinama i silimarinom sa hepatoprotektivnim svojstvima, što pozitivno utiče na funkciju jetre i tela.

"Dobijena čokolada ima povećanu hranljivu vrednost zbog sadržaja proteina sa čitavim nizom esencijalnih aminokiselina i mikroelementa sa hepatoprotektivnim svojstvima. Modelirani recept čini čokoladu otpornom na proces 'pobeljivanja' i sprečava stvaranje belog premaza koji obeshrabruje kupce", objasnila je Tkešelašvilijeva.

Istraživanje koje su sproveli naučnici Univerziteta u Aberdinu pokazalo je da ljudi koji jedu čokoladu imaju za 11 odsto niži rizik da obole od kardiovaskularnih bolesti nego što je to slučaj s onima koji su isključili tu poslasticu iz svog jelovnika.

Dakle, iako je čokolada dugo izaziva rasprave među naučnicima, sad je zvanično potvrđeno ono što smo priželjkivali: ako jedemo čokoladu, živećemo duže.

Oni koji konzumiraju čokoladu su za devet odsto manje primani u bolnicu zbog srčanih oboljenja, a 23 odsto su imali smanjeni rizik od infarkta, čak i kad se uzmu u obzir ostali faktori.

NEMOJTE SE PLASITI DA JEDETE COKOLADU I TO PRAVU SA VISE KAKOA POGOTOVU SADA KADA KAZU DA JE KAKKAOVO DRVO OSUDJENO NA SMRT ZBOG PROMENE KLIME. JEDITE COKOLADU NE SAMO KAD STE TUZNI DA BI VAM PODIGLA 'HORMON SRECE' , JEDITE JE DA BI BOLJE PAMTILI, BILI SRECNIJI I ZDRAVIJI. ZABORAVITE SVE PRICE KAKO CE VAM POISPADATI ZUBI ZBOG PREVELIKE UPOTREBE COKOLADE.  I KAKO CETE BITI DEBELI I TROMI.