MIKROPLASTIKA

 

JEDNO JE KAD COVEK SAM PRAVI KIBORGA. KAD IZIGRAVA BOGA SPAJAJUCI ZIVO I NEZIVO. A SASVIM DRUGO JE KADA NAM SE BEBE RADJAJU SA MIKROPLASTIKOM U PLACENTI!

Teško je reći koliko je mikroplastika duboko prodrla u našu okolinu, a sada, čak i u naša tela. Ali važno je napomenuti da, iako još uvek nemamo saznanja u vezi njihovih posledica na ljudsko telo, već znamo da za druga bića, poput morskog života, ona može imati katastrofalne efekte, uključujući poremećaj reproduktivnih sistema, zastoj u rastu, smanjen apetit, zapaljenje tkiva i oštećenje jetre i promenjeno ponašanje i ishrana.

Jedno istraživanje je prvi put pronašlo čestice mikroplastike u posteljici nerođenih beba, što su istraživači označili kao „razlog za ozbiljnu zabrinutost“.

Studije su već pokazale da svakodnevno unosimo oko 330 sitnih komada plastike, veličine semena susama ili manje. Ali u kojoj meri su ove čestice uspele da se uvale u naše organe, kao i to kakve su tačno posledice ostaje relativno nepoznato. Naučnici se plaše da bi u sebi mogle sadržati hemikalije koje bi mogle naneti dugotrajnu štetu ili poremetiti imuni sistem fetusa u razvoju.

Novo istraživanje otkrilo je mikroplastične čestice u posteljici četiri zdrave žene koje su imale i normalne trudnoće i uredne porođaje. Ove čestice su majke verovatno unele ili udahnule. Otkrivene su i na fetalnoj i na materinoj strani placente, kao i u membrani unutar koje se fetus razvija.

Iako je kod svake majke pronađeno desetak plastičnih čestica, ispitano je samo oko četiri procenta posteljice, što znači da bi stvarni broj mogao biti veći. Sve čestice su imale tragove pigmenata i crvenih, plavih, narandžastih ili ružičastih boja, koje su možda izvorno dolazile iz ambalaže, boja ili kozmetike i proizvoda za ličnu negu.

„To je kao da ste rodili bebu-kiborga: nije više sačinjena samo od ljudskih ćelija, već od mešavine bioloških i neorganskih tvari“, rekao je Antonio Ragusa, direktor akušerstva i ginekologije u bolnici San Đovani CKalibita Fatebenefrateli u Rimu, koji je vođa studije. „Majke su bile šokirane.“

Istraživanje pod nazivom „Plasticenta: prvi dokaz mikroplastike u ljudskoj posteljici“ objavljeno je u časopisu Environment International. Istraživači u članku navode sledeće: „Zbog presudne uloge placente u podršci razvoju ploda i u interakciji sa spoljnim okruženjem, prisustvo potencijalno štetnih čestica plastike je razlog za ozbiljnu zabrinutost. Potrebno je izvršiti dalje studije kako bi se procenilo da li prisustvo mikroplastike može pokrenuti imuni odgovor ili dovesti do oslobađanja toksičnih zagađivača, što škodi organizmu”.

Mikroplastika potencijalno može da omete rast fetusa i prouzrokuje preeklampsiju (komplikaciju trudnoće koju karakterišu visok krvni pritisak i znaci oštećenja drugih organa, najčešće jetre i bubrega), navodi se u studiji. U studiji su učestvovale još dve žene i kod njih u posteljici nije nađena mikroplastika, što je možda rezultat različite fiziologije, ishrane ili načina života.

Da bi sprečili plastičnu kontaminaciju posteljice, u bolnici insistiraju na pakovanjima bez plastike. Akušeri i babice koriste pamučne rukavice za pomoć porodiljama, a u procesu istraživanja su korišćeni samo pamučni peškiri. Pupčana vrpca je takođe presečena metalnim makazama, izbegavajući kontakt sa plastičnim materijalom.

U oktobru su naučnici otkrili da bebe širom sveta, hranjene adaptiranim mlekom u plastičnim bočicama, gutaju milione čestica dnevno. A 2019. istraživači su izvestili o otkrivanju čestica zagađenja iz vazduha na fetalnoj strani placente, ukazujući da su i nerođene bebe izložene zagađenju izazvanom automobilskim saobraćajem i sagorevanjem fosilnih goriva.

„Bilo bi naivno misliti da je plastika svuda oko nas, ali ne i u nama. Sada nudimo istraživačku platformu koja će omogućiti nama i drugim da vidimo nevidljivo – vrlo sitne ostatke plastike nevidljive golim okom. Tako sitne čestice mogu biti rizik za zdravlje“, upozorio je Rolf Halden sa Univerziteta ArizonA.

Razvijena metoda omogućava da se identifikuje prisustvo različitih tipova plastike, a među njima je i ona koja se koristi za proizvodnju flaša. Istrazivaci  su u 47 uzoraka pronašli i bisfenol A. hemikaliju koja se koristi za pravljenje plastike.

Istraživači sada analiziraju tkiva u kojima su se skupljale čestice plastike. Prethodna istraživanja su pokazala da ljudi konzumiranjem namirnica i disanjem godišnje u organizam unesu 50.000 čestica plastike.Taj broj je najveći u Londonu.

Već je poznato da plastika šteti morskim stvorenjima, ali i da se čestice plastike prisutne u srcu i ljudskom mozgu dovode u vezu sa rizikom od karcinoma mozga.

Mikroplastika ne zagađuje samo svetska mora. Milijarde ljudi svakodnevno sa vodom za piće iz vodovoda u telo unose i nevidljive plastične mikročestice. Odakle one u vodi i koliko su opasne?

Za studiju je uzeto 150 uzoraka vode iz vodovoda iz gradova sa pet kontinenata. 83 posto uzoraka je sadržavalo plastične čestice. To znači da samo 17 posto uzoraka nije sadržavalo plastične čestice. Studija je istraživala samo da li ima plastike, a nije se bavila njenom toksičnošću odnosno opasnošću za zdravlje. Mikroplastike naravno ima i u hrani!

STA RECI NA SVE OVO? ZAGADJENJE I ZAGADJENJE SVUDA OKO NAS PA I U NAMA. NA SVE TO VIRUSI I NEDOVOLJNO ISPITANE VAKCINE. PA KAKAV IMUNI SISTEM COVEK DA IMA KOJI MOZE OD SVEGA OVOGA DA SE ODBRANI?