PROSLA JE JEDNA OD NAJGORIH GODINA! MENI LICNO NIJE BILA LOSA CAK NAPROTIV! DOBILA SAM UNUCICU,SVI SMO ZDRAVI I EKONOMSKI NEKAKO ODRZAVAMO NORMALAN ZIVOT. MEDJUTIM, SVET OKO MENE KAO DA SE RASPADA I NE MOGU DA NE PRIMETIM STA SE SVE DESAVA. HAJDE MALO DA VDIMO STATISTIKU PROSLE 2020-TE I NEKE JOS ZANIMLJIVOSTI.
Osamdesetih godina dvadesetog veka, Hiroaki Ota, japasnki psihijatar koji radi u Parizu, kod japanskih turista koji posećuju ovaj grad, identifikovao je retko stanje. Neobičan poremećaj pratili su simptomi kao što su anksioznost i vrtoglavica, čak i halucinacije - a kao njihov uzrok identifikovao je razočarenje francuskom prestonicom.
"Pariški sindrom" kod turista, kako je nazvao ovo stanje, usled ukidanja međunarodnih putovanja zbog pandemije, bio je manje uočljiv ove godine. Međutim, stanovnici i dalje često imaju pojačano lupanje srca zbog cena grada u kom žive.
Prema najnovijim rezultatima Ankete o troškovima života širom sveta koju je sprovela Ekonomska obaveštajna jedinica (EIU), sestra kompanija Economist-a, francuska prestonica ima najviše životne troškove na svetu dok Hong Kong i Cirih dele prvo mesto u anketi, koja upoređuje cene gotovo 140 proizvoda i usluga u 133 grada širom sveta.
A kada se saberu svi parametri, koji uključuju i promene nastale usled pandemije kovid-19, objedinejna lista najskupljih gradova za život u 2020. godini izgleda ovako:
PARIZ,HONG KONG, CIRIH,SINGAPUR,OSAKA,TEL AVIV, NJUJORK, ZENEVA, LOS ANDJELES, KOPENHAGEN.
JAVNI PREVOZ KOJI JE POTPUNO DRUGACIJI OD ONOG NA STO SMO NAVIKLI
Na petoj poziciji je klasik. Kada se spomene San Francisko, nemoguće je ne pomisliti na "žičaru", simbol grada iz nekog prohujalog vremena koja ide gore-dole po vrtoglavim padinama grada. Žičare su sastavni deo baštine San Franciska, ali i kolektivne mašte, istaknutih filmova i fotografija. One su i osnovni i autentični sistem javnog prevoza koji prema nekim procenama koristi oko 30 odsto građana San Franciska.
Žičara je uvedena 1873. godine, a danas je u funkciji još samo nekoliko linija, koje od 1964. godine imaju status nacionalnog spomenika. Najpoznatije su rute Powell-Mason i Powell-Hyde, a žičarom možete stići do mnogih glavnih atrakcija kakve su Fisherman’s Wharf, Ghirardelli Square, Nob Hill i ulica Lombard.
Na četvrtoj poziciji su poznati džipovi (jeepneys) na Filipinima. Posle Drugog svetskog rata, SAD, koje su vojno okupirale teritoriju Filipina, ostavile su svoje džipove iza sebe. Ovi napušteni džipovi pronašli su drugi život, postavši sistem javnog prevoza. Džipovi funkcionišu kao autobusi, a krasi ih jarka boja i druge vrste ukrasa. Ako odete na Filipine, ne propustite jednu vožnju u njima!
Na trećem mestu su čamci od trske (totora) u Peruu. Duž jezera Titikaka, na granici sa Bolivijom, indijske zajednice Ajmaras i Uros koriste totora, biljnog "rođaka" trske, koji može narasti i do 10 stopa visoko, za izgradnju svojih čamaca. Ovi čamci su pouzdani jer je trska totora vrlo otporna na vodu i vrlo jaka kada je pletena.
Na drugom mestu je voz od bambusa u Kambodži. Nekoliko kilometara od grada Batambang, čini se da su železničke pruge napuštene. Međutim, stanice rasute širom regiona svedoče o njihovoj aktivnosti kada su bambusovim vozovima vođeni radnici na popravku oštećenih delova koloseka. Danas je "voz od bambusa", ili norry, prilično turistička atrakcija i putnici se slažu da se to iskustvo isplati.
Zlatna medalja ide hongkonškim pokretnim stepenicama. Da, ovo su zaista sistemi javnog prevoza, koji omogućavaju ljudima da se prebacuju iz jedne zgrade u drugu, a da ne stanu nogom na zemlju. Tamo nije retkost da su ulice obložene pasarelama i pokretnim stepenicama kako bi se lokalnom stanovništvu olakšalo kretanje. Kako je centar ostrva delimično pokriven planinama, ova neobična prevozna sredstva su vrlo korisna za penjanje niz padine bez trošenja energije.
Naravno prave se mnoge liste, svode se racuni, a meni je ovo bas bilo super. Da li skupi gradovi zaista pruzaju svu udobnost svojim stanovnicima? I da li je ovaj alternativni nadasve zanimljiv javni prevoz bolji od naseg guzvanja po autobusima?
U DANASNJE VREME KADA SE SVET MENJA PRED NASIM OCIMA IZ SATA U SAT MOZDA I JESTE ODGOVOR NA PRVO PITANJE DA MNOGO TOGA IPAK ZAVISI OD NOVCA, A ODGOVOR NA DRUGO PITANJE BI SVAKAKO BIO DA TREBA DA SE STO VISE VRACAMAO PRIRODI I BEZIMO IZ URBANIH SREDINA JER JE PREZIVLJAVANJE GRADSKOG PREVOZA PRETESKO.
USTVARI NOVO UPUSTSTVO ZA NORMALAN I BOLJI ZIVOT BI SVAKAKO BILO ZIVI U PRIRODI I SA PRIRODOM, ALI SA DOSTA NOVCA. NEMOGUCE ZAR NE? PA IPAK LEPO JE MASTATI!
Нема коментара :
Постави коментар