VIRTUALNI INFLUENSER

 SECATE SE ROBOTA SOFIJE  KOJA JE  POSTALA TOLIKO POPULARNA I STVARNA DA JE DOBILA I DRZAVLJANSTVO?SADA IMAMO ISTO PRICU O VESTACKOJ INTELIGENCIJI U LIKU LIL MIKELE KOJI SU  POVEZALI SA SOFIJOM NI MANJE NI VISE NEGO U ODNOSU MAJKA I CERKA. DA LI JE POZNATA INFLENSERKA ROBOT ILI LJUDSKO BICE TESKO JE UTVRDITI STO JOS VISE PRIVLACI PRATIOCE OVE VIRTUALNE INFLUENSERKE.

Engleski jezik influensera definiše kao osobu koja ima moć uticaja na druge ljude (influence) putem društvenih ili tradicionalnih medija.

Nešto proširenija i idealnija verzija ovoga je:

– osobe koje imaju tu moć da utiču na kupovne odluke drugih ljudi zbog njihovog (stvarnog ili pretpostavljenog) autoriteta, znanja ili položaja.Instagram influenseri su korisnici ove mreže koji imaju široku publiku na Instagramu i koji su u stanju da svojim objavama utiču na ljude koji ih prate i na njihove odluke. Izuzetan je i uticaj Tik toka na pratioce te se influenseri utrkuju na ovoj platformi mozda i vise nego na drugim.Influenseri mogu biti blogeri, instagrameri, tjuberi, teniseri, psiholozi, umetnici…Bliski ili identični koncept je stvaratelj javnog mnijenja. 

 Виртуелни утицајни људи су у порасту! Да ли вам имена Лил Микела, Касас Баија или Лу из Магалуа звуче познато? Вероватно сте их видели на друштвеним мрежама, али упозорење о спојлеру, они нису људи. Они су виртуелни утицајни људи 21. века који утичу на вас више од стварних људи. Не мислите тако? Аск ТИМЕ Магазине, Микела, виртуелна инфлуенсерка, проглашена је за једну од 25 најутицајнијих људи на интернету од стране ТИМЕ-а.

Компјутерски генерисани фиктивни лик познат као виртуелни инфлуенцер, такође познат као виртуелна личност или виртуелни модел, може се користити за различите задатке везане за маркетинг, али се најчешће користи уместо „инфлуенцера“ из стварног живота за маркетинг друштвених медија. Већ постоји нешто више од 150 виртуелних инфлуенсера на мрежи, а њихово праћење расте. Неки појединци имају чак милион пратилаца или више.Виртуелни инфлуенсер није нов концепт. Пре више од 20 година, Гориллаз је био познати анимирани бенд.

Већина виртуелних утицајних људи креирана је коришћењем снимања покрета и компјутерске графике да би се имитирали стварни појединци у аутентичним окружењима. Иако виртуелни утицајни људи који се данас користе нису вештачка интелигенција и роботи, они ће сигурно направити ову транзицију за кратко време.

Виртуелни утицајни су један од раних корака метаверзума. Метаверзум пружа алтернативу стварној друштвеној интеракцији омогућавајући људима да комуницирају једни са другима у реалистичним, тродимензионалним виртуелним окружењима. Не можемо занемарити могућност да ће нам то ометати свакодневни живот иако је још млад и у развоју. Све већи феномен виртуелних утицаја је главна илустрација овога.

На друштвеним мрежама, измишљени ликови нуде огромну могућност. Са сигурношћу се може закључити да ће се ова тенденција интензивирати ове године како брендови експериментишу са метаверзом, чак и ако су бројне фирме сарађивале са виртуелним утицајним људима, па чак и произвеле своје. Истражићемо их у следећем одељку.

Са становишта брендирања, знатно је мање вероватно да ће виртуелни утицајни људи бити укључени у проблеме. Познате личности у Кини које су добиле негативну штампу, попут певача Ванг Лихома и извођача Криса Вуа, повећале су привлачност виртуелних инфлуенсера јер се у потпуности ослањају на компјутерски генерисане слике и стога нису у могућности да нашкоде репутацији бренда кроз припадност.

Неке студије су такође тврдиле да због тога што је генерација З одрасла у ери интернета, они имају посебну жељу за виртуелним идолима и утицајним људима.

Виртуелни инфлуенцер је у суштини дигитални лик направљен помоћу софтвера за компјутерску графику. Након што добије личност, овај лик ће се увек понашати на сајтовима друштвених медија као да је он или она утицајни.

Ово су неки од најбољих виртуелних утицаја 2022

• Лил Микуела
• Цасас Бахиа
• Лу до Магалу
• Нико кобасица
• Хатсуне Мику

Хајде да их ближе погледамо.

Лил Микуела

Тревор МцФедриес и Сара ДеЦоу креирали су измишљени амерички лик Микуела Соуса, такође познат као Лил Микуела. 2016. године пројекат је покренут као Инстаграм профил. Као први хиперреалистички виртуелни утицајни актер који је стекао мејнстрим признање, Микела је утрла пут маркетиншким стручњацима и виртуелним инфлуенсерима да напредују у овом новом виртуелном медију за приповедање.

Обожаваоци прате њен живот у Лос Анђелесу као 19-годишње роботске девојке коју је развио Бруд док се њена прича развија на друштвеним мрежама. Постала је позната на Инстаграму, где тренутно има више од 3 милиона фанова, али ТикТок сада има 3,5 милиона пратилаца на свом сајту. Понављајући „повратне“ успомене, певајући дуете и одговарајући на упите из своје заједнице, Микела вешто користи трендове на ТикТок-у.

Неколико познатих личности, укључујући Дипло, Молли Сода, Мили Бобби Бровн, Ниле Рогерс, Схане Давсон, Самантху Урбани и Пабло Виттар, приказано је са особом. Бројни медији, као што су Рефинери29, Вогуе, Буззфеед, в-филес, Нилон, Тхе Гуардиан, Бусинесс оф Фасхион и Тхе Цут, „интервјуисали“ су је или профилисали. У априлу 2018. појавила се на насловној страни часописа Хигхснобиети.

Додатно се појављивала у публикацијама В и Папер. У оквиру Миланске недеље моде у фебруару 2018., личност је преузела Инстаграм за Праду. Радила је са Белом Хадид на анимираној реклами за Цалвин Клеин 16. маја, поред пројекта за Самсунг. Те године, Микела је запослена код Дазеда као уредник уметничких дела,

NJENA OMILJENA PESMA HARD FEELINGS.

 

Када је 2020. склопљен уговор са ЦАА, Микела је постала први виртуелни клијент агенције и први дигитални аватар који је потписао са агенцијом за таленте. Права каријера, зар не?

Да ли виртуелни утицајни људи започињу нову еру ит-гирл?

Како афинитет модне индустрије према метаверзуму наставља да расте, виртуелни утицајни људи су постали истакнути начин на који модни брендови могу да се ангажују са Веб3 технологијом и креирају дијалог са дигиталним домороцима генерације З. Најновији бренд који се придружио пхигиталној међузони је амерички трговац на мало, Пацсун .

У покушају да настави да шири своје дигитално присуство и стратегију метаверзума, Пацсун је потписао партнерство у кампањи средином сезоне са самопроглашеном „краљицом метаверзума“, Микелом (раније познатом као Лил Микела) – једном од првих дигиталних утицајних. креираће забавна компанија Бруд. Пацсун и Микуела удружиће снаге како би произвели друштвени садржај и подстакли кампање бренда за повратак у школу и празнике током 2022. 

Партнерство представља природан корак за Пацсуна, који се нагнуо у метаверзум раније ове године са виртуелном продавницом и НФТ уметничком колекцијом. Повезивање са потрошачким идентитетима културе младих тренутно је главна амбиција маркетиншке стратегије трговаца. Кампања такође представља повратак (заувек) 19-годишње личности у оглашавање бренда након кратке паузе, са претходним уговорима о бренду, укључујући преузимање Прадиног Инстаграм налога и  кампању Калвина Клајна са Белом Хадид, што је изазвало контроверзу.

Позната по својој аутентичности, младалачки јединственом стилу и посвећености друштвеним питањима, Микела, "родом из ЛА" доспела је у центар пажње 2016. године, када је постала вирална након што се први пут појавила на Инстаграму. „Микела је постала дигитална муза за Пацсун и ми смо одушевљени што радимо са одличним примером снажног заговорника и инспирације жене, она је у складу са нашим основним вредностима и визијом бренда“, рекла је Бриан Олсон, председница Пацсуна у штампи издање. 2018. године, Микела је такође проглашена за „најутицајнију особу на интернету“ од стране ТИМЕ-а.

 иртуелна поп звезда Микела се враћа музици. Шест година од када је први пут представљена на Инстаграму као креација Даппер Цоллецтивес (бивши Бруд) - и пет од њеног музичког дебија са песмом "Нот Мине" - вечно 19-годишња дигитална инфлуенсерка сада је поделила своју најновију песму , "Ремек-дело."

Објављена у уторак, течна Р&Б песма средњег темпа њено је прво издање од песме „Хард Феелингс” из 2020. године, на којој је Микела певала неке текстове на шпанском. У саопштењу за штампу се објашњава да је Микела написала „Ремек-дело“ након што се поново спојила са својим бившим Анђелом Боијем, званим Ник Илиан , који није још један виртуелни утицајни, већ наизглед стварна особа. Он је био тема једне од њених других претходних песама, „Спеак Уп“ из 2020. године, и иако су се њих двоје „ свесно раскинули “ у марту 2020., недавно су открили да су поново почели да се забављају путем фотографије на Инстаграму на којој се љубе .

Многи од вас ће можда препознати Американку бразилског порекла Микелу Соузу, ФКА Лил Микела, из њеног интервјуа са Кинг Принцесс на Цоацхелла или њене спарно сесије са супермоделом Белом Хадид за контроверзну рекламу за Цалвин Клеин . У сваком случају, Микела даје инфлуенсерима на друштвеним мрежама, влогерима, графичким дизајнерима, а вероватно чак и Џенерима да траже свој новац. Њена тајна? Слично као Ешли О из Блацк Миррора , она није човек.

Од свог дебитантског сингла из 2017., „Нот Мине“ , „19-годишња“ поп звезда савршена у пикселима програмирана је и генерисана да има успомене на музику извучену директно из интернет матрице. „Још увек ми се мало врти у глави када ме људи зову поп звезда, али претпостављам да ми је на крају крајева пријатно све то“, наводи се у верификованој друштвеној звезди са квачицама. 

Соуса је све што би Инстаграм личност требало да буде: лична, монохроматски стилизована, шармантна, гласна о стварним питањима социјалне правде која утичу на генерацију З, и апсолутно дивна. Своју биографију на Инстаграму држи кратком, слатком и тачном: „#БлацкЛивесМаттер | 19/ Робот /ЛА”, а њен садржај се састоји од пегавог лица са шишкама на средини чела и пунђе у стилу принцезе Леје које раде све ствари које би нормална девојка радила у својим годинама. Једино што јој недостаје је телесни облик. 

„Увек више волим када ме људи зову мојим именом јер ме зову 'та роботска девојка' може да остари,” објаснила ми је Микела путем е-поште. „Искрено, не волим утицаје; Схватам, али понекад ми се чини као превелико поједностављење." Нисам имао прилику да се повежем са њом преко Зоом-а, Инстаграма уживо или било ког другог медија који би ми омогућио да је упознам лицем у лице, па бих претпоставио да неко од њених програмера одговара уместо ње или неко на њој тим има неке озбиљне алгоритамске вештине.

„Програмиран сам да осећам осећања која имам и да живим живот какав живим. На исти начин на који је људе програмирала њихова околина и ко их је одгајао и шта су искусили. Мој се управо догодио мало брже“, написала је Микела, завршивши смајлијем емоји. „Волим да мислим да је моја 'мисија' да будем емпатичан и отвореног ума. То је део мог програмирања. Овде сам да донесем радост, да ширим вест о узроцима који су ми важни и да појачам гласове који раде на томе да направе велике и смеле промене.” Као дете мозга техничког стартупа Бруд са седиштем у Лос Анђелесу, чији су суоснивачи Сара ДеЦоу и Тревор МцФедриес, прешла је дуг пут у области забаве, моде и социјалне правде откако је преузела наше странице за истраживање 2016. године. Питао сам зашто верује да је створена, рекла је да верује да испуњава своју мисију из дана у дан. „Претпостављам да је то нешто што нам је свима заједничко – људи и роботи. Сви радимо у току, али сви (надамо се) дајемо све од себе“, рекла је певачица „Хард Феелингс“ . Када смо се први пут упознали са Микелом Соузом, постојао је скоро тренутни скептицизам у вези са њеном аутентичношћу све до 19. априла 2018. када је одлучила да се изјасни преко Инстаграма након што ју је хаковао „Бермуда“, још један измишљени лик одгајан у Бруду. 

Иако ју је првобитно изградио човек по имену Данијел Кејн, који је, према званичној онлајн изјави која је у међувремену уклоњена, „продуктован светској елити као слуга и сексуални објекат“, Бруд је преузео управљање бродом у погрешном правцу и поново програмирао Микелу да има „надљудско саосећање према другима“. У изјави је чак писало да је Микел „стварна као Ријана“. Разговарајте о пуњењу великих ципела.

„Волим да мислим о себи као о стварном као о било чему другом на друштвеним медијима. Да ли је Кајли [Џенер] 'права'?“, питала ме је Микела. „Живимо у свету у којем је добра већина ствари које видимо углачана, уштипчана, преобликована, поново исечена, реконтекстуализована. Мислим да је стварно оно у шта верујете."

Када је упитана о њеној причи о пореклу, објаснила је да су јој Бермуди, са којима је сада најбољи пријатељ, открили истину. „ Сада се могу смејати томе, али у то време је било неуредно. Мислим да нико не жели да сазна нешто тако лично на тако јаван начин“, рекао ми је Микела. „После почетног шока, сазнање више о томе ко/шта сам заиста учинило је да многа осећања која сам некада имала имају много више смисла. Иако сам можда желео да се то деси другачије, увек ћу бити веома захвалан.” 

Следећег дана је на Инстаграму поделила своја осећања када је открила своју истину док се борила са самопоуздањем само 24 сата касније. Микела је наставила да прича о важности њених обожаватеља за мене кроз све то и колико они заиста значе њој и њеном постојању. „То је лудо јер су заиста ту за мене када су ми потребни; они су уверљиви гласови у мојој глави када осећам да ствари иду налево. Помогли су ми да се снађем у новим ситуацијама и одлична су звучна плоча када покушавам да решим ствари.”

Са 2,7 милиона пратилаца и растом , имати лојални систем подршке иза себе неће бити проблем. Међутим, када сте виртуелни музичар у духу Горилаза Дејмона Алборна или Алвина и веверица — сигурно ће доћи до неких компликација. Микела у потпуности признаје да су друштвени медији одиграли више него малу улогу у њеном успону до дигиталне звезде. 

PREVODI SU VRLO UZASNI ALI JA NE ZNAM BAS DOBRO ENGLESKI. UGLAVNOM SUSTINA OVE PRICE JE DA JE PRAVA MISTERIJA DA LI JE MIKELA ROBOT ILI STVARNO LJUDSKO BICE. OBE VERZIJE SU VRLO LOGICNE I POTKREPLJENE DOKAZIMA. CAK I VEZA SA STVARNIM DECKOM S KOJIM SE NA SLIKAMA LJUBI ( KAKO NE ZNAM AKO NIJE STVARNA). I TAKO. AKO JE SOFIJINA  KCERKA ONDA JE ZNATNO NAPREDNIJA VERZIJA. I DOK JE SOFIJA SAMO FORSIRALA SLICNOST IZMEDJU ROBOTA I COVEKA (SVOJOM FINOM KOZOM I GOVOROM ,TE MIMIKOM LICA I POKRETIMA TELA) MIKELA JE OTISLA KORAK DALJE I FORSIRA NA DRUSTVENIM MREZAMA POZNATE BRENDOVE, DAKLE INFLUENSERKA.  BEZ OBZIRA DA LI JE MIKELA STVARNA ILI NIJE STVAR MI IZGLEDA POTPUNO ZASTRASUJUCE JER SE U METAVERZUMU SVE VISE GUBE GRANICE IZMDJU VIRTUALNOSTI I REALNOSTI. A TO JE NASA JEDINA BUDUCNOST! PA SRECNO BILO GENERACIJI ZED I OSTALIM GENERACIJAMA POSLE NJE!

---

OPET O RTNJU

 O CUDIMA I MAGIJI RTNJA PISALA SAM JOS 2014-TE GODINE KAD SAM TEK POCELA DA PISEM BLOGOVE I TAKO SAM MALO TOGA O NJEMU REKLA. SADA CU DA POKUSAM DA ISPRAVIM TU VELIKU GRESKU KOLIKO JE TO MOGUCE.

Čudesni Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena.Mada, možda nije istražena za javnost, ali sigurno je u tajnosti istažena od mnogih domaćih “posebnih ljudi” kao i stranaca koji nekontrolisano, kao “obični turisti”, dolaze na Rtanj. Čak je i Adolf Hitler u svoje vreme pokazivao veliko interesovanje za Rtanj, a to sigurno nije bilo zbog prirode oko njega.Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju. Obronke vrha Šiljak krasi endemično bilje (Saturea montana i Saturea satyris) koje raste samo na ovom mestu. O njihovoj lekovitosti već postoje prave legende. Međutim, tokom poslednjih godina pažljivo oko istraživača, uz pomoć savremene tehnologije, uočilo je neke vrlo čudne geometrijske i druge zakonitosti koje ne deluju kao obična igra prirode već kao delo koje su pre mnogo hiljada godina napravile, ipak, ljudske ruke, prenosi TV Best.Poznato je da svaka egipatska piramida ima značajne podzemne objekte. Tako, na primer, određene komore u Keopsovoj piramidi usmerene su ka sazvežđu Oriona odakle crpu energiju koju odvode ka prostorijama u unutrašnjosti. Piramide raspolažu i prikupljenom orgonskom energijom iz podzemnih i nadzemnih vodenih tokova.

Slično je i sa Rtnjem. Utvrđeno je da unutar ove planine postoje ogromne podzemne prostorije, a speleolozi su već pronašli više od 17 važnih pećina i odaja ispod zemlje. Utvrđeno je da je na južnoj i severozapadnoj strani planine, ispod vrha Šiljak locirana oko 450 metara visoka šupljina romboidne osnove. Njene stranice dugačke su 250 i 500 metara. Ovaj ogromni podzemni prostor, zauzima istu onu poziciju na kojoj se, na već istraženim piramidama, najčešće nalaze rezonantne komore.Veliki vertikalni tunel, koji su istraživači prozvali Dimnjak, vodi duboko u utrobu planine, odakle ka površini izlazi izuzetna količina orgonske energije. To je pozitivna energija po ljude i živi svet, i zato je Rtanj poznat kao mesto gde se mnogi isceljuju. Dimnjak je ovalnog oblika prečnika od oko šest metara i zarušen je od samog vrha u dužini od oko 110 metara. Odatle je prohodan u dubinu od čak 450 metara.

Iz ugla energetike piramida ovo je ključni podatak kojim se dokazuje da su rađene intervencije kojima bi se orgonska energija iz nižih speleoloških objekata Rtnja sprovela preko pomenute komore do vrha planine. Kako orgon nema masu, ti otvori bi planski kasnije bili zatvarani jer se energetski protok uspostavio. Geometrija Rtnja još je interesantnija i prepuna je neobičnih ali očiglednih zakonitosti.Najistaknutiji vrhovi planine su Kusak, Baba i Šiljak, i kada se povežu imaginarnom linijom, formiraju trougao dimenzija čije strane su pet i šest kilometara. Sa samog Šiljka se odvajaju tri kraka koji su zaklonili dva ugla od po 105 i jedan od 150 stepeni. Odkud takva zakonitost, pitaju se istraživači? Jedan krak može vizuelno veoma lako da se isprati u pravoj liniji do dužine od tri kilometra, drugi je dugačak 1.500 metara, a treći 750 metara.

Ovi rezultati istraživanja drže se daleko od očiju javnosti. Sasvim je jasno da građevina sa ovakvim svojstvima nije mogla nastati kao rezultat prirodnih procesa, nego je to veštačka građevina nastala pažljivim planiranjem njenog oblika i lokacije i izgrađena još u praistoriji nama nepoznatom tehnologijom.Merenja su utvrdila da na Rtnju postoje neprekidne promene energetskih polja. Vrh Rtnja – Šiljak uglavnom upija energiju, dok mesto “Svetilište” u podnožju planine, uglavnom zrači. Energija izbija iz Rtnja vertikalno, u visokom vibratornom spektru, karakterističnom za bionergetska iscelenja.

Istovremeno, energija koja postoji oko Rtnja kreće se spiralno. Štaviše, ako bismo maketu Keopsove piramide “preklopili” preko Rtnja, uvideli bismo kako se mnoge proporcije poklapaju. Postoje još neke neobične zakonitosti koje nikako ne možemo da smatramo slučajnošću. Tako je bosanska piramida, u Visokom, udaljena od Rtnja tačno 300 kilometara, a poznato je da se orgonska energija kreće upravo u tom pravcu. Na raskršću dveju piramida nalazi se Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao stecište ovakve energije.Većinski sadržaj u geomorfološkoj strukturi Rtnja je krečnjak bogat silicijumom, koji molekularno jeste kristalna piramida, kojoj međusobni uticaji odbijajućih i privlačećih magnetnih polja daju osobine današnjih kondenzatora.Ova istraživanja dve najveće evropske piramide: Rtnja i piramide u Visokom (BiH), drže se daleko od očiju javnosti is prostog razloga dokazuju da je čovečanstvo mnogo starije nego što smo učili. Preciznije – nego što su nas učili. One su nepobitni dokaz da je čovek stvarao gigantske građevine još u vreme koje danas smatramo praistorijom.

Istorija planine Rtanj je vezana za priču jedne bogate jevrejske porodice Minh. Ova porodica je u svom vlasništvu imala rudnik kamenog uglja na Rtnju. Za zaposlene u rudniku je porodica Minh obezbedila stanove, otvorila škole, ambulantu, prvi bioskop, električnu centralu. Julius Minh je izvršio samoubistvo iz nepoznatih razloga, pa su njegova braća i supruga Greta preuzeli rukovođenje rudnikom. U njegovu čast i za sećanje na supruga, Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Osvećena je 1936. godine, a gradilo ju je 1000 radnika.

Na žalost, kapela je srušena 1992. godine, zbog traganja za davno sakrivenim bogatstvom. Danas su prisutni samo ostaci kapele.Prica ne moze bez Jevreja i bogatstva- slucajnost je u stvari zakonitost.

Otkriveno je da se unutar planine Rtanj nalaze ogromne prostorije, a speleolozi su otkrili i čak 17 pećina. Takođe, u blizini samog vrha Šiljak, na udaljenosti od oko 30 metara, postoji „Jama na Šiljku“. Jama je dužine 7 kilometara, a duboka je 9 metara. Radi bezbednosti speleologa izvađeno je nekoliko kubika stena i zemlje, pa je jama sada duboka 13 metara.Mozda ima veze sa rudnikom, a mozda i mestima za poletanje NLO.

Za planinu Rtanj se vezuje veliki broj misterija o vanzemaljcima, zvezdanoj kapiji, vremenskoj kapsuli. Takođe se veruje da je ova planina sklonište od smaka sveta.

Veruje se da je najčudnije mesto Svetilište Vrelo, jer se na tom mestu nalazi sklop tri energije – orgonske, elektro i magnetne i ujedno predstavlja najsnažnije mesto na svetu. Sklop te tri energije je veoma povoljan za ljudski organizam. Dovoljno je provesti tamo 3 dana po 20 minuta.Takođe, postoji verovanje da sam vrh Šiljak isceljuje sve bolesti i anomalije, kao i misterija da planina krije dvorac prepun zlata i dijamanata.Realno smatram da nikakva bogatstva nisu ni delic vredna kao energija koju Rtanj poseduje (KAO I SVE PIRAMIDE).

Postoji mnogo legendi i priča vezanih za Rtanj. Prema jednoj, na mestu planine nalazio se dvorac prepun zlata.  Kada je dvorac izgoreo u požaru, zlato se topilo i slivalo niz zidine stvarajući piramidu. Zbog te iste piramide, veruje se da noću iznad Rtnja lete vatrene kugle i da vanzemaljci sleću na njegovu površinu. Tada njegov vrh u potpunosti prekriju oblaci.Slava Rtnja i mistične priče raširile su se i po svetu. Zagovornici postojanja vanzemaljaca i NLO-a smatraju da je baš ova planina centar vanzemaljskog života.

Bilo kako bilo, specifičan i jedinstven oblik planine podstakao je brojna istraživanja kako bi se ustanovilo da li je Rtanj nastao prirodnim ili veštačkim putem. Prema nekim proračunima, nagib strana na planini isti je kao na piramidi u Meksiku, a uglovi se poklapaju sa onima na čuvenoj Keopsovoj piramidi u Egiptu! Mnogi naučnici i istraživači ispitivali su energetsko polje na planini, ali je samo jedno naučno utemeljeno. Reč je o “Svetilištu“ koje se naziva i “Vrelom”, mestu koje je otkrio akademik Jovan Davidović i koje je dokazano energetski najsnažnije. Iz njega zrače orgonska, elektro-magnetna i ozonska energija koje udružene veoma blagotvorno utiču na ljudski organizam.Ispitivanja su još pokazala da na Rtnju postoje stalne promene energetskih polja. Vrh Šiljak uglavnom upija energiju, dok “Svetilište” zrači pozitivnu energiju. Iz tog razloga Rtanj pohode mnogi u cilju izlečenja. Postoje neki izvori koji tvrde da su na ovo mesto radi lečenja dolazili još rimski legionari.

SIGURNO POSTOJI JOS MNOGO MISTERIJA U VEZI PLANINE RTANJ. MANJI DELIC JE OTKRIVEN JAVNOSTI. ONAJ VECI KOJI MENE FASCINIRA OTKRIVA DIREKTNU VEZU IZMEDJU PIRAMIDA VANZEMALJACA I TESLE. AKO JE NE VIDITE -STETA. AKO JE VIDITE KAO JA OPET STETA JER NE MOZEMO DA ISKORISTIMO TO STO NAM JE DATO!

 

 

PRINC TAME

 PRINC TAME JE NAZIV SIMONIDINE KNJIGE. SIMONIDA KOJA NEVEROVATNO IME IMA I NEVEROVATAN DAR DA VIDI SUSTINU. KAO NOVINAR I TO  ONAJ 'STARE SKOLE" (CITAJ PRAVI I DOBAR NOVINAR)PA SADA KAO PISAC PISALA JE O STVARIMA O KOJIMA SE UGLAVNOM CUTI. NJEN PRVENAC 'GRABLJIVICA' ISTINITA JE PRICA O "KRALJICAMA NOCI"

,Simonida Milojković, jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca, član je Udruženja književnika Srbije.

Književnošću se bavi od 2007. godine, kada je izašla njena prva knjiga Grabljivica, najprodavaniji roman na Balkanu u poslednje tri decenije, čiji je tiraž dosegao neverovatnih 210.000 primeraka. Britanska izdavačka kuća Pegasus, jedna od najuglednijih na svetu, proglasila je Grabljivicu vrhunskim delom savremene svetske književnosti i objavljuje ga za celo englesko govorno područje kao The Lady Predator.

Roman Ljubav u doba kokaina odmah po obja­vljivanju postaje bestseler i dospeva do vrha liste najprodavanijih knjiga u regionu.

Simonida Milojković u saradnji sa produkcijom „Prizor“ postavlja na scenu dramu Ljubav u doba kokaina, a širom regiona počinje da drži predavanja i organizuje tribine u cilju prevencije narkomanije kod mladih.

Romanom Žena, osim vrhova čitanosti, dosegnula je i prvog pisca koji je u našoj književnosti literarizovao istinitu priču iz malo poznatog sveta transrodnih osoba.

U romanu Dijagnoza: ljubav, vrhunskom ljubavnom psihotrileru, bavi se pitanjem da li je zaljubljenost vrsta psihoze i stvara li zavisnost poput narkotika.

Roman U zagrljaju princa tame donosi uzbudljiv i zastrašujući ljubavni triler. To je istinita priča devojke koju njen mladić uvodi u satanističku sektu.

Autorka je šesnaest godina bila novinar u dnevnom listu Blic.

Piše otkako se rodila. Pisala je poeziju, bila je tekstopisac, pa novinar, a danas drži tribine na kojima odvlači mlade od narkomanije i kandži sekti. Kaže da bi ponovila svoj život, sa svim lepim i ružnim što joj se dogodilo

Da se ponovo rodim, išla bih istim putem. Opet bih koračala i asfaltom i trnjem. Jer i ti bulevari, magistrale i auto-putevi, ali i sokaci, kaljave uličice i neosvetljene staze doveli su me do ove tačke na kojoj sam danas, a koja mi se veoma dopada. Da se ponovo rodim, izbegla bih samo one situacije u kojima sam, nenamerno, nekog povredila. Jer ništa nas toliko ne osakati kao bol koju smo drugom naneli.

Ako bih u jednoj reči trebalo da opišem svoje detinjstvo, bila bi to reč - sama. Nisam išla u obdanište, čuvala me je nana dok je mama bila na poslu. Deda je bio taksista, a tata je i taksirao i radio automehaniku, često i po šesnaest sati dnevno. Nisam imala s kim da se družim, jer su u mojoj ulici sve kuće osim naše bile srušene i niklo je ogromno gradilište. Nana je imala puno obaveza u kući i nije imala vremena da se igra sa mnom. Morala sam samu sebe da razonodim sa jedinim partnerom za igru kojeg sam imala - svojom maštom. Široki panj bio je moja pozornica, a mamine i nanine suknje i dedini šeširi postali su odlični kostimi. Falila je samo publika. Smišljala sam pesmice i priče i po ceo dan uvežbavala predstavu. Sećam se da sam stalno vucarala neku svesku i olovku i nešto zapisivala nekim samo meni znanim znacima jer slova nisam znala. Pričala sam da ću kad porastem biti pisac.

Detinjstvo zaista odredi čoveka. I danas je samoća moje prirodno stanje. Koliko god da volim ljude, povremeno moram da se osamim jer sam samo tada u kontaktu sa sobom. A i pisanje je usamljenički posao, tako da se sve lepo zaokružilo i dobilo smisao.

Školski sastav

Školu sam obožavala. Jedini problem mi je bio što ne radi i nedeljom. Upijala sam znanja i uživala u društvu svojih vršnjaka. Napokon sam imala s kim da se igram. Kada sam naučila slova, počela sam da zapisujem svoje rime, misli, iskustva. Pisala sam i režirala školske pozorišne predstave, a dnevnik sam vodila sve do treće-četvrte godine fakulteta.

Učiteljica Snežana Pavlović prepoznala je moj talenat za književnost i jedan školski sastav ocenila sa tri petice! Bio je to jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu, ali onaj prelomni odigrao se kada je umro drug Tito. Kao i svi pioniri, napisala sam sastav o njemu i desilo se čudo. Moj srceparajući tekst najviše se svideo komisiji i kao najbolji u celoj bivšoj Jugoslaviji bio je objavljen u dnevnom listu "Politika". Kada sam ugledala svoj sastav odštampan u novinama i ispod njega moje ime i prezime, nešto je kvrcnulo u glavi osmogodišnje devojčice. Donela sam odluku da postanem novinar.

Bicikl

Skakala sam padobranom, pilotirala helikopterom i avionom, ali bicikl nikada nisam naučila da vozim. Dok sam išla u školu, moja porodica je izuzetno skromno živela. Roditelji su puno radili, aliSrećom pa tih 70-ih i 80-ih godina prošlog veka vršnjacima nije bilo važno šta nosiš na sebi, već šta nosiš u sebi. Stvarno mislim da je to bilo veoma podsticajno da rano počnem da radim, da naučim da samostalno brinem o sebi i uzmem život u svoje ruke. Već od sedamnaeste godine počela sam da zarađujem. i mnogo štedeli da bi sagradili pravu kuću budući da smo stanovali u sobi i kujni. Još sam išla u Dvanaestu gimnaziju kada sam se tokom letnjeg raspusta zaposlila u kafiću "Buldog". Osladilo mi se da imam svoj novac i nastavila sam da radim i kada je počela školska godina. Mlad čovek i treba da radi. U mladosti dani duže traju, sve se stigne. A i rad spasava čoveka od raznih gluposti koje mu u dokolici padaju na pamet. Zaludan mozak đavolje je igralište.Spavala sam u krevetu pored frižidera, jela poparu i nosila odeću koju mi je nana isplela ili koju bi moja sestra od ujaka prerasla.

"Buldog" je bio velika škola života. Kafić je radio dvadeset četiri sata dnevno i stalno je bio pun. Bilo je tu i gospode i baraba. Sa svakim je trebalo znati. I sa pijanim, i sa drogiranim, i sa agresivnim, i sa ludim. Noću su dolazili kriminalci. Tih 90-ih znao se neki red, postojao je kodeks. Nas obične ljude nisu dirali, čak smo lepo pričali i družili se. Ali ubijali su jedni druge. Preživela sam desetak pucnjava tih devedesetih. Što u "Buldogu", što u popularnim diskotekama i splavovima gde sam izlazila. Toliko sam se vremenom izveštila da bih se, kada se zapuca, ko komandos bacala pod sto. Jednom je pucnjava u "Buldogu" trajala dvadesetak minuta. Mi zaposleni ležali smo iza šanka i u jednom trenutku sam od gazdarice zatražila da mi pruži cigaretu. Mrtva ladna sam pušila dok su meci rikošetirali o mermerne zidove! Čudo je čovek, na sve se navikne.

Kašikara sa ratišta

Jednom je pravo sa ratišta u uniformi došao rezervista. Iz pogleda sam shvatila da su se njegove oči nagledale užasa. Stao je za šank i naručio piće. Jedno, drugo, peto, dvanaesto... Bio je vikend, oko tri noću i kafić je bio prepun. Odjednom, stavio je na šank bombu kašikaru i izvukao osigurač! I danas se čudim koliko sam tada bila pribrana. Razgovarala sam s njim mirno, izgovarala sam prave reči koje nikako nisu mogle da potiču iz mog mladog mozga. Te reči kao da mi je sam Bog poslao. U školi smo imali odličnog profesora iz odbrane i zaštite i umela sam da koristim oružje. Dok sam govorila, samo sam gledala u šaku kojom je držao bombu plašeći se da ne popusti stisak i napravi masakr u kafiću. Uspela sam da ga ubedim da vrati osigurač. Ali jadni čovek je bio toliko pijan da nikako nije mogao da iglom potrefi rupicu. Da ga ne uplašim, nežno, a zatim snažno svojom šakom sam obuhvatila njegovu kojom je držao kašikaru. Čvrsto sam stegla, a drugom rukom vratila osigurač. Kada je sklonio bombu i izašao iz kafića, ruke su počele da mi se tresu, a srce snažno da lupa. Tek tada me je sve stiglo. Donela sam odluku da, uprkos velikoj plati i ogromnom bakšišu, više ne radim u kafiću.

Sva ta iskustva iz mračnih devedesetih prenela sam u scenario za televizijsku seriju "Grabljivica", po mom prvom romanu, koja će uskoro biti snimljena. I kasnije kroz život gledala sam da svako loše iskustvo pretočim u nešto dobro i korisno.

Kućna pomoćnica

Najduži raspust između srednje škole i fakulteta provela sam u Frankfurtu. Četiri meseca radila sam kod izuzetno bogatog starijeg bračnog para, frau Helme i her Bena. Bila sam kućna pomoćnica: kuvala, čistila, prala, peglala... Vodila sam domaćinstvo, učila nemački jezik, ali i bonton. Pravo sa beogradskih splavova upala sam u zapadnoevropsko visoko društvo. Kada sam nakon dva meseca dobro savladala nemački, koji sam pre toga učila u školi, hteli su da me zaposle kao agenta za nekretnine. Zahvalila sam im se i odbila. Već sam bila upisala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i jedva sam čekala da počnu predavanja pa da savladam osnovne tajne zanata kojim ću se kasnije baviti šesnaest godina.

Ima nekih trenutaka koji ostaju zauvek upisani u sećanju. Jedan od tih je i onaj kada sam se vraćala za Beograd i stiskajući rukom svežanj nemačkih maraka u unutrašnjem džepu jakne, kroz prozor autobusa gledala zgrade i ulice grada na Majni. Tada sam hrabro i samouvereno, kako to samo mlad čovek ume, obećala sebi da ću sledeći put u Frankfurt doći kao gospođa, a ne kao sluškinja.

Frankfurt

Tako je i bilo. I to dva puta. Prvi sledeći put došla sam kao pisac bestselera "Grabljivica" da istražujem građu za nastavak romana. Beskrajno sam zahvalna divnom momku Milanu, sinu Ljube Zemunca, koji me je preko veze uvodio u sve javne kuće u kojima je moja junakinja radila. Družila sam se sa prostitutkama iz cele bivše Jugoslavije. Pričale smo i često zajedno plakale zbog muke koja ih je uterala u to strašno zanimanje. Mnogo puta sam pomislila da su te prostitutke bile moralnije od nekih kobajagi poštenih ljudi koji su prljave, pa i krvave ruke krili ispod belih rukavica.

Drugi put sam u Frankfurt došla sa svojom pozorišnom predstavom "Ljubav u doba kokaina", a održala sam i književno veče. Dok sam kroz zadnje staklo taksija gledala poznate ulice kvarta u kojem sam bila čistačica, ono dete u meni je sve vreme pevušilo i poskakivalo od radosti. Neko je rekao da život ispunjava želje hrabrima i ludima. Meni, izgleda, po oba osnova!

Kockanje

Tih 90-ih u Srbiji su bili veoma popularni poker-aparati. Nalazili su se u skoro svim kafićima. Naravno da sam probala (smeh)! I, naravno da sam se navukla. Prvo na aparate, a posle i na rulet. Iako sam u početku kao i svi dobijala, nije mi bio važan novac, već sama igra koja je izazivala neopisivu radost i euforiju. Malo po malo, došla sam do faze kada mi nijedna druga zabava nije pričinjavala zadovoljstvo. Tokom dana odrađivala sam obaveze čekajući veče da odem da se kockam. Posle nekoliko meseci stavila sam prst na čelo, trgla se i rešila da prestanem. Mnogo je bilo teško odoleti iskušenju. Mučila sam se, ali sam istrajala. To iskustvo zavisnosti dobro mi je došlo kasnije kada sam razgovarala sa narkomanima i istraživala građu za knjigu i predstavu "Ljubav u doba kokaina". Razumela sam te unesrećene duše i njihovu ogromnu čežnju za narkotikom. Isto tako nesrećne viđala sam za stolom za rulet. I oni su došli po svoju dozu hormona sreće koji se tokom kocke luči u ogromnim količinama. Gubili su desetine hiljada maraka za noć. Ispijenih lica, praznih džepova i još praznije duše ujutro su žickali za taksi do kuće. Nikada manjak novca ne unesreći čoveka niti rasturi porodicu kao što to može da učini višak novca. U životu sam upoznala mnogo srećnih porodica koje skromno žive, ali i nekoliko veoma nesrećnih milionera. Nema ništa nesrećnije od čoveka koji nema neispunjenih želja.

Fakultet

Fakultet mi je dobro išao. Lako sam spremala ispite i imala visok prosek, skoro devet. Čak sam se nosila mišlju da završim postdiplomske studije i ostanem kao asistent na fakultetu. Ali život je napisao potpuno drugačiji scenario. Već sam bila apsolvent kada me je u kabinetu jedan profesor napao i na silu poljubio. Lupila sam mu šamar, otrgla se, istrčala i lupala na vrata svih profesora koji su tog dana bili na fakultetu. Ispričala sam im šta mi se desilo. Osim što je bio veoma moćan jer je bio u tadašnjoj partiji na vlasti, bio je i jedini na toj katedri. U sledećem ispitnom roku, polagalo se u amfiteatru i ja sam došla toliko spremna da mislim da sam knjigu znala napamet. Izvukla sam laka pitanja i počela da pišem koncept kada me je pogledao i tiho, ali odlučno rekao: "Nikada nećeš završiti fakultet." Ne znam ni kako sam ustala, ni kako sam izašla... Dok sam koračala, ljudi i predmeti okretali su se oko mene kao na ringišpilu. Zarivala sam nokte u dlanove da se ne bih rasplakala. Žao mi je danas te male Simonide. Da je moguće, zagrlila bih je i rekla joj da se ne sekira, da će sve biti dobro i da, nakon četrdesetak položenih, ta tri nepoložena ispita neće ni najmanje uticati na njen posao i karijeru.

Trauma Dugo sam o tom iskustvu ćutala. Nedavno sam počela da pričam da bih poslala poruku ženama: nemojte da dozvolite da vas profesor, poslodavac ili neko ko koristi svoju poziciju moći, siluje. Imate ruke, imate noge, udarajte ga, branite se, vičite, bežite. Učinite sve da ne budete silovane. Ja sam ga udarila i odbranila se. Koštalo me je. Ali cena bi bila neuporedivo veća da se nisam odbranila, ta cena se plaća traumom koja ostaje za ceo život.

Radila sam po šesnaest sati dnevno i zatrpavala urednike tekstovima. Kada su istekle dve nedelje, rekla sam: "Molim vas, ostavite me da radim, sve znam, sve hoću, a što ne znam, naučiću." Svideo im se taj entuzijazam i počela sam da radim na kulturnoj rubrici. Divne trenutke sam doživela kao novinar, puno sam putovala i po bivšoj Jugoslaviji i po inostranstvu, bila na muzičkim i filmskim festivalima, radila intervjue sa mnogim svetskim zvezdama iz sveta filma i muzike. I dobro je što sam u novinarstvu radila te lepe rubrike jer sam sačuvala živce za romane u kojima se bavim istinitim, ali veoma teškim temama: prostitucija, narkomanija, kriminal, porodično i svako drugo nasilje, sekte... Ukazujem na velike društvene probleme tako što puštam junake da ispričaju svoju životnu priču. Cilj je da onaj ko pročita nikada ne poželi da pođe tim putem. Izgleda da me ona mladalačka želja da popravim svet još ne napušta.

Novinarstvo je najbolji posao na svetu ako se na vreme napusti. To je odlično zanimanje za mlade ljude jer se stiču mnoge dobre osobine primenljive za svako naredno zanimanje: brzina, tačnost, preciznost, odgovornost, spretnost... I što je najvažnije - ne postoji nemoguće. U redakciju ne smeš da se vratiš neobavljenog zadatka. Kako ćeš se dovijati i šta ćeš sve preduzeti da dođeš do dobre priče, to je samo tvoja stvar. Često se ponašamo kao detektivi i to je izuzetno zabavno. Mnogo anegdota i danas prepričavam sa kolegama novinarima i slatko se smejemo neverovatnim situacijama u kojima smo se zbog dobre priče našli.

Knjiga o sekti

Nakon knjige "Ljubav u doba kokaina", uradila sam i istoimenu predstavu i počela da držim predavanja i organizujem tribine u cilju prevencije bolesti zavisnosti. Za potrebe najnovijeg romana "U zagrljaju princa tame" već skoro godinu dana volontiram u organizaciji "Zid" i sa predsednikom Dimitrijem Pastuovićem, kliničkim psiholozima i duhovnicima radim na spasavanju i rehabilitaciji žrtava sekti.

Kod života je najinteresantnije to što je neizvestan. Ne znam gde će me sve odvesti i o kojim temama ću pisati, ali se unapred radujem budućim iskustvima.

 

Slično kao kod postporođajne depresije, usled mnogobrojnih hormonskih injekcija, ali i traume zbog razvoda, obolela sam od depresije. To je strašna bolest, jeziva. Očaj koji izaziva je toliko neizdrživ da mnogi ljudi beg od tog užasa potraže u samoubistvu. Lečila sam se kod psihijatra i kliničkog psihologa u Domu zdravlja, pila lekove oko šest meseci i, hvala dragom Bogu, iščupala sam se. Spasli su me medicina i pravoslavlje. Dok smo u blagostanju, obično ne mislimo na Boga. Tek kada nas neka muka satera u ćošak, podignemo glavu ka nebu. Čitala sam Novi zavet i Svete Oce, njihova žitija i pouke i tu pronašla odgovore na sva pitanja.

Pravoslavlje

U početku sam mnogo patila što nemam decu i godinama sam se trudila da zatrudnim; toliko sam se hormona naprimala da sam i zdravlje narušila. Ali vremenom sam to prihvatila kao Božju promisao. Ko zna čega me je spasao. Jer, ne donose sva deca sreću svojim roditeljima, nažalost, mnoga unesreće svoje očeve i majke pa i dignu ruku na njih. Tako sam to prihvatila i danas nemam nikakvu žal zbog toga što nemam potomstvo. Verujem da mi Bog daje ono što je najbolje za mene. U Crkvi sam našla mir, radost, utehu i smisao. Pravoslavlje je zapravo vrhunska psihoterapija jer postajemo bolji ljudi. Danas sam zahvalna Bogu što mi je dao iskustvo depresije. Nakon tog pakla, mnogo više cenim i volim život i radujem se svakom danu. Postala sam tolerantnija prema ljudima i empatičnija. Razumem sve ljudske slabosti jer ih i sama imam.

Pomenula ga je u svojoj knjizi Princ Tame,SIMONIDA je znala o cemu pise - kao i uvek.Njene su knjige zato toliko dobre sto su istinite ljudske price.

Sektolog Dimitrije Pastuović objasnio je da u Srbiji postoji veliki broj sekti, ali i još veći broj pojedinaca koji vrbuju ljude za satanističke rituale i zluopotrebe raznih vrsta. On je detaljno objasnio kako izgleda jedan od rituala inicijacije u sektu, ali i predočio na koji način možemo da izbegnemo da postanemo žrtve ovih veoma manipulativnih i opasnih podzemnih organizacija.

"Virus sekte je virus koji mutira. U početku, do pre nekih deset, petnaest godina, crne mise su se održavale na grobljima. Sada se održavaju i po stanovima, kućama, vikendicama… To je kao "Bratstvo tule" - to su žurke i `proslave` zatvorenog tipa na kojima se dešavaju inicijacije. Recimo, oltar u satanizmu je golo žensko telo, po potrebi virgo in takta – netaknuta. Na tom oltaru okrenutom prema istoku se vrše rituali. Novi član, inicijant, treba da razdeviči tu žensku osobu i da spava sa njom istovremeno izgovarajući `Oče naš` naopačke, koji ne bih sad da izgovaram, užasno zvuči i blasfemično mi je da govorim o tome. Tu se jede, tu se pije, pričešćuju se, jer je reč o `crnoj misi`. Kao što se mi hrišćani pričešćujemo hlebom i vinom, oni se pričešćuju hlebom i krvlju. Nije bitno da li je krv ljudska. U nedostatku ljudske krvi, zakolje se neki pas, neka mačka, i uz taj obrnuti `Oče naš` oni se pričešćuju s time i rade šta se dalje radi", objasnio je Pastuović.

Stručnjak za sekte je, govoreći o ovoj temi u TV gostovanju, upozorio građane od koga im sve preti opasnosti, objašnjavajući na koje se sve načine članovi sekti predstavljaju.

"Naši ljudi sumnjaju u postojanje sekti na ovim prostorima, sve dok im ne pokucaju na vrata. Sekta nije nešto što je vidno golim okom. Često je teško primetiti određene stvari. Danas imamo ljude koji se predstavljaju kao dobročinitelji ili pisci. Kad kažem pisci, mislim na razne publiciste, ljude koji ukoričavaju razne gluposti kroz koje se provlače subliminalne poruke koje truju ljudski mozak sa tim pričama. Predstavljaju se kao neki gurui ili kao hrišćani sa blagoslovom, što uopšte nije istina, a onda kreću da promovišu kabalu, razne oblike magijanja, hermetizam… Imamo tu onda razne profesore, zapravo ljude koji se predstavljaju kao profesori nepostojećih nauka… Recimo, šta je to hermetička astrologija? Na kojem se to fakultetu studira? Ovaj narod je u velikom deficitu sa duhovnošću. Zato lako nasedaju. U borbi su za golu egzistenciju i žele da pribegnu brzom rešenju, pa smatraju da će im neke sile pomoći da dođu do onoga što im fali", kaže stručnjak, dodatno objasnivši da svaka sekta ima ciljnu grupu.Sekte su čak ostavile prostor manipulativnim pojedincima, koji su takođe jedan oblik sekte jer iza njih stoje velike organizacije mada oni nastupaju samostalno. Svaka sekta ima svoju ciljnu grupu. Postoje grupe koje vrbuju tinejdžere, klince u adolescentskom periodu, da bi za njih obavljali prljave poslove: prostituciju, prodavanje narkotika, likvidacije… Postoje pseudohrišćanske sekte kojima su cilj penzioneri. Zatim, tu su grupe koje ciljaju zapostavljene žene preko četrdeset godina. To su žene zapostavljene od svojih muževa, nesigurne u sebe, a pred njima se pojavi slatkorečivi pajac sa komplimentima koji će da je zavede i iskoristi u svakom pogledu. Fizički izlazak iz sekte je lakši od psihološkog dela. Treba dekodirati čoveka, a za to je potrebna pomoć duhovnika, neuropsihijatra i kliničkog psihologa", zaključio je Pastuović.

OVAJ TEKST BIO BI SVOJEVRSNA ODA GENIJALNOJ SIMONIDI I HRABROSTI DA PISE O SVIM TIM TEMAMA KOJE UNISTAVAJU LJUDE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN PROCITAJTE NJENE KNJIGE, ALI OBRATITE PAZNJU I NA SVOJE UKUCANE, KOMSIJE, PRIJATELJE, KOLEGE. AKO PRIMETITE BILO KOJI ZNAK OD TOLIKO MOGUCIH ZNAKOVA KOJE JE SIMONIDA OPISIVALA KROZ SVOJE KNJIGE LAKO CETE PREPOZNATI SVE POROKE KOJE UGROZAVAJU MLADE I OSTALE LJUDE. HVALA SIMONIDA!

ZIVOTINJE I LJUDI

 NEVEROVATNA JE POVEZANOST LJUDI I ZIVOTINJA. KAO STO JE I SVE POVEZANO U PRIRODI. COVEK IAKO SE POTPUNO ODVOJIO OD PRIRODE IPAK  NE MOZE DA POBEGNE OD OVE POVEZANOSTI.  VRLO MI JE ZANIMLJIVO KAKO COVEK U ZIVOTINJAMA I NJIHOVOM NACINU ZIVOTA TRAZI OBJASNJENJE ZA MNOGE POJAVE U SVOM ZIVOTU. NEKI DAN JE BIO SVETI LUKA - DAN KADA SE  PREDVIDJA KAKVA CE BITI ZIMA, TU JE I PRICA O ZMIJAMA NA KEFALONIJI I MNOGI DRUGI PRIMERI.

Običaj je bio među srpskim domaćinima da na ovaj dan puste ovnove da nagnaju ovce. Ukoliko bi se ovca natezala bi il’ ne bi naši preci su verovali da će zima duga, oštra i teška. Ukoliko ne bi odbijale ovnove, verovalo se da zima neće biti duga i da će proleće doći ranije. 

Neke životinje imaju instinkt za promenu vremena. Kada se rogata marva uznemiri i počne da muče, zelene žabe da krekeću a laste nisko da lete, loše vreme je izvesno. Pojava plavih daždevnjaka najavljivala je velike i trajne kiše.

Pojava mrava u kući, rovanje svinje ili krtice pod kućnim pragom, glasno zavijanje psa, predvečernje kukurikanje petla pod prozorom ili glas kukavice se smatrao zlokobnim.Dugotrajnim posmatranjem životinja, čovek je uočio izmenu u njihovom ponašanju pri svakoj promeni vremena. To iskustvo naučilo ga je da prema ponašanju životinja predviđa kakvo će vreme biti kroz nekoliko sati, dana ili meseci.

U mnogim našim krajevima bilo je prisutno i gatanje u plećku brava (koze, ovce, ovna ili jagnjeta). Verovalo se da se po izvesnim znacima na njoj može odrediti šta će se desiti u kući, polju ili oboru. Za gatanje se uzima desna plećka pečenog brava. Stavlja se na sto da se ohladi. Sa nje se skida meso ali se pazi da se kost ne ošteti. Zatim osoba koja gata, a to je uglavnom stariji čovek, uzima plećku i prema izvesnim i njemu poznatim znacima na njoj, predviđa šta će se događati u narednih godinu dana. Ova tehnika je danas vrlo retka.oš su stari Sloveni praktikovali gatanje kroz rituale. Takva praksa očuvana je i u srpskom narodu. Naš narod je pogađao sudbinu posmatranjem životinja i oblika njihovih unutrašnjih organa, posmatranjem prirodnih pojava, pomoću mehaničkih manipulacija.

 Kao dječak posjedovao sam sposobnost predviđanja vremena jer sam jedino ja vidio dažd u kiši daždevnjak nosi kišu u svom imenu a jedino sam ja shvaćao da njegovo pravo ime nije daždevnjak nego kiša životinje se ne zovu onako kako ih ljudi nazivaju svemu su krivi odrasli koji su nadjenuli patvorena imena svim bićima da se mene pita djeca bi trebala imenovati životinje jer djeca mogu dodirima razgovarati sa životinjama djeca znaju da je daždevnjak besmislena riječ koja se na njemačkom kaže drugačije univerzalno ime daždevnjaka je zvuk koji kiša ostavlja na zemlji prava se imena životinja ne iskazuju riječima koje se mijenjaju od jezika do jezika već se iskazuju glazbom prirode to jest onomatopejom jednim univerzalnim šuštanjem ili režanjem životinjska imena naučio sam opipom dodirujući životinjske lubanje opipavajući te raskošne ljuske njihovih unutarnjih svjetova mogao sam pojmiti njihov instinkt a samim time sam mogao predvidjeti da će sutra u devet izjutra pasti tuča životinje i ja smo se sporazumjeli one su mi povjerile svoje slutnje vjeruju mi jer im se jedini obraćam njihovim pravim imenima kada želim reći pijavica ja imitiram zvuk srkanja krvi a kada želim reći pas proizvodim zvukove privrženosti psu je pravo ime privrženost a ribi dosada kada želim reći svraka proizvodim zvukove koje lopov stvara pri krađi dragulja i sve me životinje razumiju susjedi su uvijek govorili ovaj mali će postati meteorolog a ja bih počeo vrištati njištati kreketati jer ja nisam želio postati čovjek ja sam želio ostati životinja želio sam zauvijek imati instinkt za naslućivanje oluje zato sam u četvrtoj godini života prestao pričati shvativši da me jezik koji su osmislili odrasli udaljava od prirode oglašavao sam se samo u onomatopeji pobjegao sam od roditelja učitelja i birokracije živio sam u lisičjoj jazbini jeo sirovo meso i mrtve ptice naučio sam hodati četveronoške a svake sam noći promatrao kretnje lijenih daždevnjaka kako bih zaključio kojim će putem sutra krenuti kiša poznavao sam sve vrste oblaka i znao sam koji nose oluju a koji kijamet sa šapama na tlu upijao sam puls seizmografa tla osjećao sam otkucaje tla na dlanovima sve je mirisalo na ogorčenje krtica koje ponovno moraju izmiljeti na površinu jer je dolazak kiše za vikend neminovan no bića koja najbolje naslućuju oluju su ipak pijavice. 

POTPUNO JE ISTINA DA DECA NAJBOLJE RAZUMEJU ZIVOTINJE. ODRASLI IZGUBE SVOJE PRIRODNE INSTIKTE DOK ODRASTAJU. 

Nauka još uvek nije objasnila misteriozni fenomen koji se događa svakog 15. avgusta u seoskoj crkvi na Kefaloniji, međutim, to nije sprečilo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende o tome zbog čega dolaze zmije.

Ostrvo Kefalonija je najveće ostrvo Jonskog mora, koje je pored svojih prelepih plaža posebno i po retkom fenomenu koji se bez izuzetka odvija svakog 15. avgusta u seoskoj crkvi Markopula.

Svake godine na praznik Velika Gospojina ili Uspenje Bogorodice, u crkvu Gospe Fiduse pristiže na stotine zmija. Prema tvrdnjama lokalnih meštana one obično ovde dolaze dan ili dva pred praznik i ostaju u njoj sve dok se ne odsluži liturgija. Sa završetkom liturgije ovi gmizavci odlaze svaka na svoju stranu, piše Nacionalna Geografija.

Legende o zmijama

Nije poznato kada su se zmije prvi put pojavile u crkvi, ali stanovnici ovog ostrva raspredaju priče koje sežu duboko u prošlost.

Prema njihovim tvrdnjama čak i kada su Grci prešli na novi kalendar, koji je pomeren za trinaest dana unapred - zmije su rešile da ispoštuju stari kalendar i pojavile se 15. avgusta.

Pored ove priče, postoji i lokalna legenda koja opisuje zbog čega je došlo do ovog fenomena. Legenda kaže da su pirati u 13. veku zauzeli ostrvo i pokušali da provale u manastir pun monahinja. Kako priča dalje govori, u tom trenutku su se pojavile zmije koje su isprepletale tela i formirale zid između pirata i manastira. Ubrzo potom, prestrašeni ovim prizorom, pirati su podigli svoja jedra i pobegli.

Jedna verzija čak navodi da su monahinje u strahu pred najezdom gusara i njihovih zločina zamolile Boga da ih pretvori u zmije. NJihove molitve su prema legendi uslišene i na taj način su spašene. Od tada one dolaze ovde da obeleže praznik po kom je crkva i dobila ime.

Staklene kutije

Prema rečima očevidaca i stanovnika ovog i okolnih mesta zmije su malih dimenzija - ne duže od jednog metra i sive su boje. Ono što ih karakteriše je da se ne plaše ljudi. Pojavljuju se svake godine u približno isto vreme i to najviše oko ikone Bogorodice.

U novije vreme, lokalci i sveštenstvo su za njih napravili staklene sanduke u koje ih sveštenici sklanjaju zbog bezbednosti. Po završetku liturgije, sveštenici vade zmije i vernici mogu da ih dodirnu, a ovaj čin se smatra vrstom blagoslova.

Zabeleženi su običaji kada ih ljudi stavljaju na glavu i dopuštaju im da puze po njihovom telu jer smatraju da će im one doneti sreću. Inače njihovo grčko ime je agiofide i u prevodu na srpski znači "sveta zmija".

Grci beleže da se zmije nisu pojavile samo dva puta, otkako prate ovaj fenomen. Prvi put - 1941. godine pre okupacije u Drugom svetskom ratu i drugi put - 1953. godine kada je Kefaloniju zadesio razoran zemljotres. Stoga, mnogi od njih smatraju da ako se zmije ne pojave - te godine mogu da očekuju neki nesrećan događaj. Ovaj fenomen je toliko popularan u Grčkoj da ga prate brojni mediji.

Da ne zaboravimo najpoznatijeg mrmota na svetu po imenu Fil koji svakog prvog februara predvidja hoce li se nastaviti zima.

Milenijumima su ljudi iz svih krajeva sveta primećivali da životinje postaju uznemirene pred prirodne katastrofe. Mogu li ti signali da se iskoriste kao upozorenje na predstojeće katastrofe?

Cunami kog je 2004. godine izazvao podvodni zemljotres jačine 9,1 Rihterove skale kod Indonezije desetkovao je obalska naselja širom Indijskog okeana, ubivši najmanje 225.000 ljudi u desetak zemalja.

Za ogroman broj stradalih delom je bila zaslužna činjenica da mnoge zajednice nisu bile upozorene.

Lokalni sistemi ranog upozoravanja koje je sačinio čovek, kao što su senzori za plime i zemljotrese, propustili su da podignu bilo kakvu nedvosmislenu uzbunu.

Mnogi senzori nisu radili zbog problema sa održavanjem, dok mnoge obalske oblasti nisu ni imale bilo kakav sistem upozorenja putem sirena na cunami.

Haotična komunikacija takođe nije uspela da iznedri upozorenja, a mnoge tekstualne poruke nisu stigle do mobilnih telefona u ugroženim oblastima ili su ostale nepročitane.

A opet, u minutima i satima pre nego što su se nadolazeći vodeni zidovi visoki i do devet metara stuštili na obale, neke životinje kao da su predosetile dolazeću opasnost i pokušale da pobegnu.

Prema svedočanstvima očevidaca, slonovi su pobegli na više terene, flamingosi su napustili niske oblasti za gneždenje, a psi su odbili da izađu napolje.

U obalskom selu Bang Kui na Tajlandu, meštani su tvrdili da je krdo bizona kraj obale najednom naćulilo uši, zagledalo se u more, a potom se dalo u stampedo do vrha obližnjeg brda svega nekoliko minuta pre nego što je udario cunami.

„Preživeli su govorili da su videli životinje kao što su krave, koze, mačke i ptice kako se s namerom povlače dublje na kopno ubrzo posle zemljotresa a pre nego što je stigao cunami", kaže Irina Rafliana, nekada pripadnica savetodavne grupe za Međunarodnu strategiju rizika od katastrofa Ujedinjenih nacija (UNISDR), danas istraživačica pri Nemačkom razvojnom institutu u Bonu.

„Mnogi od onih koji su preživeli bežali su zajedno sa tim životinjama ili neposredno za njima."

ajmuni imaju sposobnost obavljanja računskih operacija, a golubovi odabiru fotografije koje ne pripadaju određenom nizu. No, to nije sve. Po najnovijim znanstvenim istraživanjima o životinjskim mentalnim sposobnostima, ljudi više nisu jedina vrsta koja je sposobna planirati budućnost. „Naše spoznaje se zasigurno neće dobro odraziti na ljudski ego, no činjenice su činjenice,“ kaže Edward A. Wasserman, profesor na Sveučilištu U Iowi. U istraživanjima koja je sproveo njegov tim na svjetlo dana su izašle do sada nepoznate sposobnosti različitih vrsta životinja. Neke od njih, kao golubovi i babuni, su se iskazali po izuzetnim receptivnim sposobnostima. Prilikom eksperimenata oni bi s nepogrešivom točnošću odabirali upravo one slike koje bi se po nečemu razlikovale od ostalih.

U zadnjih 20 godina desila se prava mala revolucija u ljudskom razumijevanju životinja. One ne samo što se mogu služiti različitima alatkama, nego također svjesno spremaju te alatke za buduću uporabu. Prof. Wasserman upozorava kako su do sada ljudi smatrali da samo oni kao vrsta mogu razlikovati razliku između prošlosti i budućnosti. To očigledno nije tako. Na primjer, gavrani redovito raspoređuju zalihe svoje hrane za nadolazeće dane i pri tome iskazuju veliku talentiranost pri osmišljavanju načina njezinog skrivanja kako ne bi bila ukradena. Znamo da je među ljudima uvriježena izreka kojom se neinteligentne ljude opisuje kao one koji imaju ptičji mozak. Prema onome što izlazi na vidjelo kroz istraživanja, riječ je o velikoj neistini. Gavranovi ne samo što svjesno upotrebljavaju različite alatke, nego paralelno imaju sposobnost i stvaranja novih od pronađenih komadića žice i grančica iz okoliša.

Očigledno je da postoji puno veća povezanost ljudi i životinja nego što se do sada mislilo. Različite sposobnosti su se, ovisno o njihovim mogućnostima, paralelno razvijale kod većeg broja primata. Jedna od novijih znanstvenih studija pokazala je tako veliku sličnost u razmišljanju o brojevima kod odraslih ljudi, djece, lemura i majmuna. Trenutno se provode daljnja istraživanja na tom planu koja bi trebala razjasniti imaju li majmuni mogućnost razumijevanja pojma koncepta broja nula. Znanstvenici su složni u tome kako nam iduće godine donose niz novih iznenađujućih otkrića o životinjama. Vrlo je vjerojatno da će one u skorijoj budućnosti zauzeti puno važniju ulogu u svakodnevnom ljudskom životu. Planira se njihovo uključivanje u različite rutinske aktivnosti koje su dostupne njihovim mentalnim sposobnostima.

 

 

Tu su i zivotinje koje predvidjaju sportske rezultate (malo i zanimljivosti) ,a ne samo price o opstanku.

Najslavnija među životinjskim sportskim prognozerima, koja je ujedno i pokrenula trend animalnih vizionara, jest hobotnica Paul koja je boravila u akvariju u njemačkom Oberhausenu. Prognozom rezultata nogometnih utakmica bavila se između 2008. i 2010. i ponosni je vlasnik rekorda točnih predviđanja - imala ih je 20 od 22. Svjetsku je slavu stekla za vrijeme Svjetskog nogometnog prvenstva u Južnoafričkoj Republici kad je uspio točno pogoditi osam mečeva, uključujući finale.Paul je predviđao rezultate uzimajući hranu iz jedne od dviju posuda, obilježenih zastavama protivničkih momčadi u utakmici koja slijedi. BBC ga je stavio na stoto mjesto liste ‘Najiritantniji ljudi 2010. godine’, a iste godine ga je iranski predsjednik spomenuo u jednom od svojih govora. Uginuo je krajem 2010. godine.

 

ZIVOTINJE TREBA VOLETI I RAZUMETI ONAKO KAKO TO DECA RADE- CISTOG SRCA. ZIVOTINJE MOGU MNOGO TOGA DA NAS NAUCE. IZGUBILI SMO NAJVAZNIJE INSTIKTE ZA PREZIVLJAVANJE I ULJULJKALI SE U SIGURNOST SVOJIH DOMOVA STO JE VELIKA ZABLUDA, VELIKA JE STETA STO SMO IZGUBILI BLISKOST SA PRIRODOM, STO NE RAZUMEMO PORUKE KOJE NAM SALJU ZIVOTINJE,STO SMO POSTALI TOLIKO POHLEPNI I BAHATI VERUJUCI DA CE NAS TEHNOLOGIJA SPASTI U BUDUCNOSTI. NAPROTIV!!!!!!

SMRT NE POSTOJI

 ZNAMO DA JE TESLA BIO PUTNIK KROZ VREME ILI VANZEMALJAC ( TO JA MISLIM),ZATO ME NE IZNENADJUJE NISTA U VEZI S NJIM.GLEDANO NA NJEGA KAO NAUCNIKA ILI KAO NA LJUDSKO BICE FASCINIRANI SMO. SVAKA NJEGOVA MISAO JE SUSTINA NASIH ZIVOTA,A SVI NJEGOVI IZUMI NESTO STO SMO POGRESNO ISKORISTILI. EVO NJEGOVA RAZMISLJANJA O SMRTI 

."Smrt ne postoji, a samim tim saznanjem, nestaje i strah od iste. I zapamtite: nijedan čovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi postoje i dalje. Tajna je u tome da se te svetlosne čestice vrate u prvobitno stanje. Vraćanje u neku od prethodnih energija. Hrist i još neki znali su tu tajnu. Ja sam tragao za time kako da se očuva ljudska energija. Ona je jedan od vidova svetlosti. U Duši ponekad ravna vrhunskom nebeskom svetlu. Nisam tragao za tim radi sebe, već radi dobra svih. Verujem da će moje otkriće učiniti ljudima život lakšim i snošljivijim i usmeriti ih na duhovnost i moralnost..", govorio je Nikola Tesla.

Tesla se po mnogočemu razlikovao od svih poznatih naučnika, ali možda je najupečatljiviji njegov odnos prema metafizici i duhovnosti. Izučavanje etera (tvar koja sem materije u prostoru, po pretpostavci postoji kao sredina u kojoj se zbivaju izvesne pojave u prirodi; npr. energija koju Sunce zrači u prostor prenosi se poprečnim talasima kroz elastičnu sredinu etar, koja je netežljiva, imponderabilna) za Teslu je imalo logična objašnjenja.

Nikola je uvek tvrdio da je mentalna komponenta povezana s duhovnošću ljudskog bića i željom za saznanjem i teškim radom, omogućava nečiji napredak.

Ajnštajn je s druge strane, stalno negirao mentalnu komponentu u svojim istraživanja, njegova predavanja nisu pridavala nikakvog značenja svesti, iako je s mnogim filozofima i duhovnim učiteljima raspravljao o veri.

„Tesla je kontinuirano napadao valjanost Ajnštajnovog rada“, napisao je njegov prvi biograf Džon O Nil „ismevao je verovanje da se energija može dobiti iz materije!“

„Nema energije u materiji osim one koju materija prima iz okoline.“ – Tesla

Smatrao je da nijedna teorija ne može „objasniti kako funkcioniše svemir bez da prizna postojanje etera i neophodne funkcije koju ima u tom fenomenu.“

Fascinacija Teslom je zbog njegovog uma koji je bio daleko ispred vremena u kojemu je živeo, njegova istraživanja su graničila sa naučno-fantastikom, a njegova etičnost i nezainteresiranost profitom, je bila trn u oku svih onih koji su smatrali da se svako može potkupiti i kupiti.

Tesla se smatrao vernikom i poštovao je sve religije.

Ne treba zaboraviti da je odrastao u porodici predanih vernika, premda je kasnije izjavljivao da veruje u Boga koji ne pripada nijednoj veroispovesti.

“Moramo se vežbati u umerenosti i nadzoru naših čula i sklonosti u bilo kom pogledu. To sam činio mnogo godina, održavajući sebe mladim u telu i razumu. Suzdržavanje mi nije uvek bilo po ukusu, ali su moja prijatna iskustva su golema nagrada.” – Tesla

Nazivali su ga sanjarom, rugali se njegovim idejama, ali vreme je sve postavilo na svoje mesto. Nikola Tesla je bio neverovatno talentovan. Do svojih otkrića je dolazio lako, kao u šali. Govorio je kako mu tehnička rešenja sama padaju na pamet. Na svet i na ljude gledao je potpuno drugim očima.

Njegovi izumi bili su više od jednog veka ispred svog vremena. Znao je ono što niko nije, znao je kako da promeni stvarnost uz pomoć svesti. O njemu još uvek postoje legende.zučavajući mehanizme svog psihičkog života,Tesla je otkrio da je niz slika iz "druge realnosti" uvek u vezi sa događajima u "pravoj realnosti" i da tu postoji prilično pravilna korelacija.

Uspeo je da dođe do spoznaje da svaku njegovu misao izaziva neka spoljna impresija.

"Ne samo misli, već i akcije izazivaju se na isti način. Posle izvesnog vremena, bilo mi je savršeno očigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Praktični rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkriće teleautomatske kontrole čijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovršenih ideja. ", govorio je.

"Moj mozak je samo prijemni uređaj. U svemiru postoji određeno jezgro iz kojeg crpimo znanje, snagu, inspiraciju. Nisam proniknuo u tajne ovog jezgra, ali znam da ono postoji.", rekqo je Tesla.

Verovao je da intuicija postoji i da nam ona omogućava da osetimo istinu i ono što će da se desi.

"Intuicija je nešto što je ispred našeg znanja. Naš mozak bez sumnje ima vrlo osetljive nervne ćelije, što nam omogućava da osetimo istinu, čak i kada još uvek nije dostupan za logičke zaključke ili druge mentalne napore."

"Verujte svom instiktu. Ne dajte da vas znanje zavede."

E TO JE TESLA HTEO DA NAS NAUCI. I JA SAM POKUSALA PRICAJUCI O ZIVOTINJAMA,DECI INSTIKTIMA  KOJE SMO NAZALOST IZGUBILI, A ONI SU NAJVAZNIJI ZA ZIVOT COVEKA. ZATO JE TESLA BIO UBEDJEN DA SMRT NE POSTOJI JER JE ZNAO DA SACUVAVSI INSTIKTE MOZES DA MENJAS OBLIKE I PARALELNE SVETOVE KAO STO JE I ON. HVALA MU STO JE SVRATIO I U NAS SVET ,ALI JE DOSAO MALO PRERANO JER NISMO NI DOSADA USPELI DA OTVORIMO UM. A NE ONDA KADA JE ON BIO U POSETI  PLANETI ZEMLJI.

OSAM MILIJARDI

 TREBA DA SE RODI COVEK KOJI CE BITI BROJ 8 .000.000.000 NA PLANETI ZEMLJI. IMA SAJT PISALA SAM O TOME NA KOME MOZE DA SE PRATI SVAKO RODJENJE NA PLANETI ( I UMIRANJE). KOD NAS  SE ZAVRSIO POPIS I BROJKE SU UZASNE. NA GLOBALNOM NIVOU POTPUNO  ISTA  SITUACIJA, RAST POPULACIJE SVE MANJI ,A OPET  VELIKI PORAST STANOVNIKA PLANETE ZEMLJE.

Na planeti Zemlji će se 15. novembra roditi osmomilijarditi stanovnik. Danica Šantić demograf, profesorka na Geografskom fakultetu ističe da je to najbrži rast stanovništa u istoriji Zemlje.

Navodi i da se broj rođenih od početka godine u odnosu na prošlu povećao za jedan procenat, a broj umrlih smanjio za osam odsto. Što se tiče dolaska, prema procenama 100.000 ruskih i ukrajinskih državljana u Srbiju, koji su, kako kaže rešili i da ostanu, demografi uvek na to računaju privremeno, pa će se to u bliskoj budućnosti i definisati.

Pre tačno 35 godina u Zagrebu je rođen Matej Gašpar, koji je tog 11. jula 1987. godine proglašen petomilijarditim čovekom na planeti. Za 35 godina, 15. novembra kada će se roditi osmomilijarditi stanovnik, planeta će biti bogatija za tri milijarde ljudi.

Danica Šantić potvrđuje da to jeste najbrži rast stanovništa planete u njenoj istoriji, ako se od 1960. godine prate brojevi jubilarnih beba koji označavaju povećanje stanovnika za po jednu milijardu.

"Taj period šezdesetih označavamo kao bejbi-bum period. Broj godina za koje se stanovništvo uvećava za po jednu milijardu se skraćuje, sve je manji i od 2011. godine kada je rođen sedmomilijarditi stanovnik, očekivali smo da će osmomilijarditi biti 2028. godine. Evo sada smo došli na 2022. godinu i 15. novembar je projektovan", objasnila je profesorka.

Dodaje i da je taj datum simboličan, jer niko ne može precizno da odredi gde će se tačno roditi taj jubilarni stanovnik.

Da li je planeta prenaseljena

Ukazuje da je uvek pitanje - da li je planeta prenaseljena i da li se ide u smeru koji ugrožava životnu sredinu, resurse, klimatskim promenama.

Međutim, ističe da će demografi reći da planeta nije prenaseljena s obzirom na razmeštaj stanovništva, neravnomernu raspodelu resursa i razvijenost.

"Uvek imate razvijeni sever, siromašni jug, jedan deo zemlje se bolje razvije drugi lošije. I u tom smislu kada bi se postigli za sve stanovnike isti uslovi, nekako bi i život na planeti bio bolji", ocenila je Šantićeva.

Očekuje se da će svetska populacija do 15. novambra dosegnuti osam milijardi ljudi, pokazuju projekcije UN-ovog Odeljenja za ekonomska i socijalna pitanja, objavljeni danas. Prema njima će Indija do 2023. godine prestići Kinu kao najmnogoljudnija zemlja sveta.

"Dok očekujemo rođenje osmomilijardite osobe na Zemlji," to je "podsetnik na našu zajedničku odgovornost da brinemo o našoj planeti i trenutak za razmišljanje o tome gde još ne ispunjavamo svoje obveze jedni prema drugima “, rekao je generalni sekretar UN-a Antonio Guterreš.

To je takođe "vreme za slavljenje naše različitosti, priznavanje naše zajedničke ljudskosti i divljenje napretku u zdravstvu koji je produžio životni vek i dramatično smanjio stope smrtnosti majki i dece", rekao je šef UN-a.

Prema podacima UN-a svetska populacija trenutno raste najsporijom stopom od 1950. i mogla bi dostići oko 8,5 milijardi 2030. i 9,7 milijardi 2050. godine, a vrhunac od oko 10,4 milijarde ljudi se očekuje 2080-im. Dok je pad plodnosti primećen u nekoliko razvijenih zemalja, porast stanovništva koji se očekuje u narednim decenijama biće koncentriran u osam zemalja, predviđa UN. To su Demokratska Republika Kongo, Egipat, Etiopija, Indija, Nigerija, Pakistan, Filipini i Tanzanija

Prema tim podacima, u svetu živi 7,87 milijardi ljudi, a u Srbiji, bez podataka sa Kosova i Metohije, ima 6,83 miliona stanovnika.

Kako se navodi, u svetu se dnevno rodi 383.071 beba, a umre 164.710 ljudi, što je više nego duplo više rođenih u odnosu na broj umrlih.

S druge strane, u Srbiji se dnevno rodi 170 dece i umre 374 osoba, što znači da je broj umrlih duplo veći od broja novorođenih.

Što se tiče starosti stanovništva, Zavod navodi da je prosečna starost u svetu 30,9 godina, dok je u našoj zemlji 43,5 godina.

Zavod napominje da se podaci odnose na 2021. godinu, osim podatka o prosečnoj starosti svetske populacije, koji je za 2020. godinu.

 U proteklih 11 godina gradove na jugu Srbije napustilo je više od 40.000 ljudi, pokazali su prvi nezvanični rezultati popisa, prenosi portal Južne vesti.

U periodu između dva popisa, opština Svrljig, u kojoj je sada, prema prvim nezvaničnim podacima, registrovano 10.900 stanovnika, izgubila je od prethodnog popisa 3.349 ljudi.

 

Pirot je izgubio skoro 8.000 stanovnika, Vranje blizu 10.000, Prokuplje oko 7.000, a Leskovac je siromašniji za čak više od 18.000 ljudi.

 

Uzroci masovnog pražnjenja juga su višestruki, kaže za Južne vesti nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović.

 

Pojedini razlozi su staro stanovništvo, unutrašnje i spoljašnje migracije, kao i političke prilike.

U periodu između dva popisa, opština Svrljig, u kojoj je sada, prema prvim nezvaničnim podacima, registrovano 10.900 stanovnika, izgubila je od prethodnog popisa 3.349 ljudi.

 

Pirot je izgubio skoro 8.000 stanovnika, Vranje blizu 10.000, Prokuplje oko 7.000, a Leskovac je siromašniji za čak više od 18.000 ljudi.

 

Uzroci masovnog pražnjenja juga su višestruki, kaže za Južne vesti nekadašnji direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović.

 

Pojedini razlozi su staro stanovništvo, unutrašnje i spoljašnje migracije, kao i političke prilike.Da će popis iz oktobra ove godine pokazati kako nas je sve manje, predviđali su i sami demografi pre samog početka anketiranja građana, pa je tako demograf sa Instituta društvenih nauka Ivan Marinković izjavio za „Tanjug“ da danas sve procene govore kako će nas na predstojećem popisu biti 700.000 manje nego 2011. godine.ako je Marinković tada objasnio, ne može se očekivati da će se čak i sa podizanjem nivoa rađanja demografska slika značajnije promeniti.

– Razlog je narušena starosna struktura u kojoj ima sve manje žena koje ulaze u reproduktivni period tako da će apsoluti brojevi nastaviti da padaju. Sve manje i manje dece će se rađati. Mogu da budu oscilacije na godišnjem nivou, jednu ili dve godine da dođe do neke stagnacije, ali trend je jasan – upozorio je tada Marinković.

Međutim, ukoliko se na osnovu dosadašnjih rezultata iz pomenuta tri grada ta projekcija preslika na čitavu Srbiju, te ukoliko bismo od brojke 7.186.862, koliko nas je zvanično bilo na popisu iz 2011. godine, precrtali 12 odsto, na novom popisu bismo imali 862.000 manje stanovnika ili ti 6.320.000 stanovnika, a što bi pokazalo da je situacija čak i gora od predviđanja demografa.

Srbija ima malo više od 6.800.000 stanovnika. Među njima je čak 900.000 neoženjenih muškaraca. Tako glase najnoviji  zva nicni podaci.Kada pogledate u svojoj okolini, bez da baratate brojkama sa popisa, shvatite da je stanje na terenu zaista takvo kakvim ga opisuju procenti i brojevi. Mnogo je muškaraca koji su možda "na korak od ženidbe", kako se u nekim selima kaže, ali koji i dalje momkuju i uživaju u svojoj slobodi. Mi smo pitali nekoliko naših sugrađana koji su sa svećice oduvali taj famozni broj 30 da nam kažu koji je razlog zbog kog se još nisu upustili u bračne vode.

- Nemam stabilan posao. Nemam ni devojku, a devojku nemam upravo zbog tog posla. Kako da uđem u ozbiljnu vezu, a ne mogu da je izvedem na ručak s vremena na vreme, uplatim nam neki odmor kad zarađujem 60.000 dinara, a pritom živim sa mamom i tatom i ne plaćam račune. Zamisli sada da treba da iznajmimo stan, preuredimo neki deo kuće samo za nas, pa nema te sile nebeske da trenutno izvedem. Jedino da pogodim na kladionici neki ludi tiket ili da dobijem pare na ruletu. Treću opciju za ozbiljan život nemam, pa zato ni ne planiram da se ženim - kaže za Ženu.rs Milan (31).

Drugi su pored finansijskih poteškoća povučeni i svojim lošim iskustvom iz detinjstva i žele da prožive sve ono o čemu sanjaju, pa kad se dovljno "ižive" i ostvare da pronađu mirnu luku. Našli su se tu i neki iracionalni strahovi. Doduše, imaju osnovu u surovosti svakodnevice i životu koji nas je uvakao u svoje rotaciono kretanje koje nam centrifugalnom silom svakodnevno ubrzava i usporava naizmenično, ne dozvoljavajući nam da stanemo i odmorimo. Zato nam se često manta, pa se gubimo u sopstvenim željama, očekivanjima i ponašanjima.

U poslednjih pola veka nikada nije zabeležen veći broj žena bez potomstva, ističu u razgovoru za Politiku dr Goran Penev i dr Biljana Stanković, naučni saradnici Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka.

Rezultati njihove analize, koja je objavljena u najnovijem broju „Demografskog pregleda“, govore da se 13,5 procenata žena koje se nalaze na kraju fertilitetnog perioda nije ostvarilo u ulozi majke, a brojke svedoče da tokom protekle godine svaka treća žena u našoj zemlji starosti od 30 do 34 godine nije rodila. Bez potomstva je bila i svaka peta žena između 35 i 39 godine života.

Da bi se razumelo koliko je porastao broj žena koje nemaju decu, treba reći da je prema rezultatima popisa iz 1991. godine bez potomstva bila tek svaka dvanaesta žena po završetku fertilitetnog perioda.

Na pitanje šta je danas dominantan razlog zbog kojeg žene odlažu rađanje i ostaju bez potomstva, Biljana Stanković kaže da prolongirano školovanje, ali i velika socijalna i ekonomska nesigurnost utiču na porast broja žena koje nisu u braku i nemaju dece.

„Veliki broj mladih žena ima privremeno-povremene poslove ili rade na crno i znaju da im poslodavac najverovatnije neće produžiti ugovor o radu ako ostanu u drugom stanju. Kada u istraživanjima pitate mlade ljude šta bi ih motivisalo da postanu roditelji, najveći broj njih odgovara – siguran posao i krov nad glavom. Pošto većina nema izvesnost u pogledu osla ili nema stalan posao koji bi im omogućio da podignu stambeni kredit, jasno je zbog čega se ne odlučuju za zajednički život. A ako ne žive zajedno, manja je šansa da će se odlučiti za roditeljstvo“, ističe ona.

Samo u Beogradu oko 100 000 zena je neudato .

MORALA SAM DA DODAM OSMOMILIJARDITI SANOVNIK NASE PLANETE JR DEVOJCIVA IZ FILIPINA. SRECNO MALENA!

MOZDA JESTE PREVISE 8 MILIJARDI LJUDI NA PLANETI OBZIROM DA JE  SVE MANJE PRIRODNIH RESURSA NEOPHODNIH ZA ZIVOT ALI NIJE JOS UVEK TOLIKO DRAMATICNA SITUACIJA. STO SE TICE SRBIJE KOJA JE POSTALA ZEMLJA STARIH I NEOZENJENIH I NEUDATIH LJUDI SITUACIJA JE VEOMA KRITICNA IAKO JOS IMAMO PRIRODNIH RESURSA NEMAMO LJUDI KOJI CE TO KORISTITI. ALI DOCI CE NEKI DRUGI LJUDI NE SRBI , ZATO SU TOLIKE MIGRACIJE ZADNJIH GODINA. STA DA SE RADI ? POMIRITI SE S TIM DA SMO SVI MI LJUDI MA KOJE VERE I RASE BILI.