ZIVOT JE IGRA

  TAKO BAR TVRDE MAX BET KLADIONICE. A ONE VALJDA ZNAJU O  CEMU SE RADI. JER STA MOZE COVEKU DA BUDE VAZNIJE U 9 UJUTRU NEGO STO SE OTVARA KLADIONICA SA PRIMAMLJIVIM DOBICIMA?

Posle potpisivanja protokola o saradnji Ministarstva zdravlja sa Fondacijom „Mocart” ministarka dr Danica Grujičić kaže da radi isključivo za građane Srbije i smatra da su dobrodošle sve donacije i obezbeđivanje dodatne opreme za zdravstvene ustanove

Ne bavim se promocijom poslovanja nijedne firme koja posluje u Srbiji, ističe ministarka zdravlja Danica Grujičić u izjavi za „Politiku” povodom polemike u javnosti koju je izazvalo potpisivanje protokola o saradnji Ministarstva zdravlja i Fondacije „Mocart”. Mnogi, naime, nisu ravnodušni na to da li bi ovo ministarstvo trebalo da sarađuje sa kladionicama. Ima onih koji smatraju da treba prihvatiti donacije od svake firme jer je za zdravstvo svaki vid pomoći dobrodošao, ali i onih koji ocenjuju da nije u redu da se na ovaj način sarađuje sa kladionicama. Kako je najavljeno, protokolom o saradnji je predviđena „zajednička realizacija društveno odgovornih aktivnosti u cilju promocije zdravijeg načina života i poboljšanja uslova rada zdravstvenih ustanova širom Srbije”.

Među prvima je reagovala Stranka slobode i pravde koja je zatražila od Vlade Srbije da po svim zakonima kontroliše rad kladionica, a istovremeno od resorne ministarke da podnese ostavku zbog promovisanja jedne od njih. Predsednica beogradskog odbora SSP Mila Popović u saopštenju se zapitala da li ministarka zna da u Srbiji ima oko 300.000 zavisnika od kocke, a da najmlađi ima 14 godina. „Da li zna da na taj način kladionice uništavaju oko 900.000 ljudi, jer su u problem uvučene čitave porodice”, pita funkcionerka SSP-a.

Profesor dr Danica Grujičić kaže da je predmet sporazuma sa Fondacijom „Mocart” jedino i isključivo uručivanje donacije zdravstvenim ustanovama. „Ovom prilikom su obezbeđena tri inkubatora koja će ići u porodilišta u unutrašnjost Srbije, vredan aparat za Institut za majku i dete, više desetina računara kojima treba da opremimo domove zdravlja u malim mestima i seoskim ambulantama. Ne bavim se promocijom poslovanja nijedne firme koja posluje u Srbiji. Radim isključivo za građane Srbije, ali smatram da su dobrodošle sve donacije i obezbeđivanje dodatne opreme za zdravstvene ustanove u Srbiji koje će olakšati rad mojih kolega. Dugo sam u javnom životu i moji stavovi su dobro poznati, kao i to kakve stilove života promovišem”, istakla je dr Grujičić za naš list.Mila Popović je navela i da država Srbija treba da obezbedi sve što je potrebno za bolnice, umesto što se novac „rasipa u korupciji, a kladionice se ’peru’ zbog uništavanja društva javnim poklanjanjem inkubatora”. Pitala je i šta je ministarstvo preduzelo u lečenju bolesti od zavisnosti.

„Potpisivanjem ovakvog sporazuma ministarka je demantovala Vučićeve priče o najvećim izdvajanjima za zdravstvo ikad i priznala potpuni slom zdravstva. Inače, ne bi sarađivala i prihvatila donacije onih kojima suze i muka pune džepove. Dobro je to što Fondacija ’Mocart’ želi da pokloni bolnicama, ali to mogu da rade u tišini, a ne da prave reklamu. SSP zahteva od države Srbije da se uozbilji, počne da kontroliše rad kladionica po svim zakonima, kako po pitanju udaljenosti od škola, međusobne udaljenosti ne manjoj od 100 metara, tako i po sprečavanju pranja novca, i da uvede striktna pravila o reklamiranju koja neće dozvoliti trenutno bahaćenje. Vreme je za hitne mere protiv bolesti zavisnosti od kocke”, navela je u saopštenju Popovićeva.

Prilikom potpisivanja protokola o saradnji upravitelj Fondacije „Mocart” Borjan Popović je naglasio da nastavljaju, ali i podižu na viši nivo sjajnu saradnju koju imaju sa Ministarstvom zdravlja i da je u planu realizacija velikih zajedničkih projekata koji će doprineti još boljem funkcionisanju zdravstvenog sistema i poboljšanju uslova u zdravstvenim ustanovama širom Srbije.

„Raduje nas što je protokol sa Ministarstvom zdravlja jedan od prvih zvaničnih dokumenata koji potpisujemo kao Fondacija ’Mocart’ i što nas je nova ministarka zdravlja prepoznala kao pouzdane partnere, čime nastavljamo dugogodišnju tradiciju društvene odgovornosti po kojoj je kompanija ’Mocart’ poznata”, istakao je Popović.

U Udruženju „Doktori protiv korupcije” smatraju da je u situaciji u kojoj je srpsko zdravstvo, koje ima ogromnu potrošnju, svaka donacija dobrodošla.

„To što donacije dolaze od privrednog sektora koji je diskutabilan posebno je pitanje, ali i u SAD industrija zabave u Las Vegasu potpomaže zdravstvo. Mislim da je kod nas deplasirana tema o moralnom čistunstvu. Opozicija očigledno ne zna kako treba raditi promene u zdravstvu, jer ima mnogo drugih tema koje su bitnije od toga ko je donator aparata za zdravstvene ustanove”, ocenjuje dr Draško Karađinović iz ovog udruženja

.Kladionice su na svakom koraku, rijaliti programi na nas skacu iz svih mogucih uredjaja JER KAO STO KLADIONICARI KAZU ZIVOT JE IGRA.

Pinkerova omiljena tema je racionalnost danas za koju tvrdi da je nema dovoljno. To smatra najvećim problemom čovečanstva.

„Kada se i vi i ja brinemo zbog (ne)postupanja prema pravilima razuma, javne racionalnosti, političke retorike ili lažnih vesti, često nije u pitanju pojedinac koji u svojim rukama ima moć da menja stvari. U pitanju su pravila igre“, kad god ima priliku ističe profesor Pinker.

Kada raspravlja o racionalnosti, Pinker uvek ističe da ljude krasi pamet i kolektivno su učinili neverovatne stvari. Ali, isto tako, ljudi su podložni raznim ludostima, a razlog zbog kojeg nisu svi uvek ’ludi’ ne krije se u zdravom razumu, već u institucijama.

„Vremenom smo razvili institucije koje naše predrasude i ludosti drže pod kontrolom“, kaže Pinker.

Gde se onda u ovakvoj raspodeli snaga krije teorija igre? Kako se racionalnost, na kojoj Pinker toliko insistira, može ojačati? Pinker ovako vidi situaciju:

„Svi želimo da pobedimo u raspravama, da se to za šta se zalažemo i tvrdimo na kraju ispostavi kao tačno. Ali, pravila igre su takva da svaku teoriju koju zastupate morate da testirate dokazima. Svoje ideje morate da podnesete na uređivanje, proveru, upoređivanje i recenziju drugih ljudi.

Umesto da ljude podstičemo da samo izbrbljaju to što im je na umu, moramo da ih podstičemo na razmišljanje, testiranje, analizu. Naš zajednički rezultat moramo da učinimo razumnijim tako što ćemo naša uverenja testirati i filtrirati raznim proverama. Tako smo, uostalom, uspeli kao društva da razumemo svet i kontrolišemo prirodu u našu korist, a nadamo se i u korist prirode.“

Problem nad problemima koji se nameće je da ideali prosvetiteljstva, recimo da čovek može koristiti znanje za poboljšanje opšteg blagostanja, nisu naročito prirodno ljudski, tvrdi Pinker. Uvek postoji tendencija ka nazadovanju. Do nedavno, antibiotici za sprečavanje infekcija, manje plemenskih ratova ili produženje života bile su čiste ludosti kojima se čak čovek nije ni nadao.

„Tu je, na primer, i tendencija ka odbacivanju naučnih otkrića. Nismo nastrojeni za prosvetiteljski humanizam, ali svejedno, treba da ga podržimo. To moramo da unapredimo. Treba redovno da se podsećamo šta je to u tome toliko dobro.

Jedna ideja za razumevanje naše trenutne nevolje dolazi iz ’teorije igre’“, rekao je Pinker.

Glavno pitanje u ’teoriji igre’ po Pinkeru glasi:

Šta je razumno učiniti ako ste u situaciji u kojoj ishod zavisi od toga šta rade drugi razumni ljudi?

Ovde postoji problem koji se može svrstati u ’lični interes’ – svako radi što misli da je racionalno, a rezultat takvih postupaka je da sve postaje lošije ukoliko bi svako tako radio.

„Recimo“, Pinker nudi primer, „Ako čekam autobus na kiši umesto da vozim svoj automobil, neću spasiti svet od zagađenja i klimatskih promena. Zato ima smisla da ipak sednem za volan. Ali, ako svako tako misli, onda smo u velikoj opasnosti. Svi ćemo biti skuvani.“

Postoji još jedno mesto gde se krije još jedan problem, a to je razumnost sama po sebi. Recimo, primer su situacije kada se čovek odlučuje da u nešto veruje samo zato da bi pripadao klanu ili drugoj grupi, da ne bi bio odbačen.

„Imate ljude koji se pitaju: Da li da verujem u ovo ili da verujem u ono? Ako verujem u ovo, biću heroj grupe ljudi do kojih mi je stalo. U slučaju kada tako misli više ljudi, prave se plemena istomišljenika od kojih niko ne želi da sumnja da ne bi doživeo linč“, kaže Pinker.

Ovako nastaju ortačke grupe gde članovi osećaju poštovanje i pripadanje, ali celo društvo je u problemu jer pojedinci ne tragaju za istinom i ne preispituju stavove. Racionalnost leži na posvećenosti istini što je važnije od zajedničkog uživanja svih i dobrih slogana. 

Uz sve pretnje razumnosti koje postoje, profesor daje odgovor na pitanje Ima li nade?

„Civilizacija ima tendenciju da polako pluta u smeru veće racionalnosti. Naša nauka danas zna mnogo više nego pre 50 ili 100 godina. Mnoga su praznoverja marginalizovana i ne samo činjenična već i moralna. Danas nema više rasprave o ropstvu, ali je postojala pre 150 godina. Napredovali smo u mnogo čemu. Humanističke vrednosti će uvek imati neku vrstu ’ugrađene’ prednosti kad čovek misli o njima.

Svi bismo radije bili živi nego mrtvi.

Svi bismo radije bili zdravi nego bolesni.

Radije ćemo biti obrazovani nego nepismeni.

Dug je popis stvari koje delimo jer smo ljudi bez obzira na sve razlike“, zaključio je u jednom od predavanja profesor Stiven Pinker u pokušaju da teorijom igre objasni najveći problem COVECANSTVA.

AKO C\VEC ZIVIMO U DRUSTVU U KOME JE ZIVOT IGRA, A MORALNE VREDNOSTI DECA UCE IZ RIJALITI PROGRAMA ZAISTA JE VELIKO PITANJE GDE PRESTAJE IGRA A POCINJE ZIVOT. ZIVOT JE DALEKO OD IGRE. ZIVOT JE OZBILJNA STVAR. KOCKANJE JE STRASNA ZAVISNOST- BOLEST. LJUDI SU SVE VISE BOLESNI KLADIONICA MOCART ULAZE U ZDRAVSTVO. MORAL LJUDI NE MOZE BITI NIZI. PA KOME JE DO IGRE NEK IZVOLI. ZIVOT NAM JE ULOG ,KAKO CEMO ODIGRATI OD NAS ZAVISI!