CACILEND I CACIJARH

 AKO ZNAMO KO SU CACI (PISALA SAM O TOME) ONDA ZNAMO STA JE I CACILEND. ILI NE ZNAMO? JER OVI U NE ULIVAJU POVERENJE ,OVI U BELIM SATORIMA KOJE NAZIVAJU TURSKI CADORI ,A NALAZE SE OKO SKUPSTINE SRBIJE . CACIJARH JE NARAVNO PATRIJARH PORFIRIJE KOGA ZASLUZENO DO SADA ZOVU PATRIJARH PROFITERIJE JER ZIVI U VILI NA DEDINJU I VOZI NAJSKUPLJI AUTO. PA KRENIMO REDOM.

 

“Ko god da je osmislio Ćaciland, svaka mu čast! Ideja da se svi poklonici ovog režima okupe na jednom mestu, gde će biti izolovani i simbolično razapeti na stub srama, fenomenalna je i duboko simbolična. To mesto, koje će zauvek ostati upamćeno i istoriji, menja moralnu i kulturnu paradigmu ovog naroda.

Ćaćiland nije samo fizički prostor - on je spomenik jednoj epohi moralnog sunovrata. Baš kao što postoje muzeji posvećeni zabludama prošlih vremena, i on može postati neka vrsta istorijske opomene, mesto na kojem će buduće generacije učiti kako izgleda društvo kada se kriminal, kič i primitivizam postave kao dominantni obrasci ponašanja.

Nakon 34 godine nametanja lažnih vrednosti i sistematskog uništavanja kulture putem medija, predvođenih televizijom Pink, konačno dolazi do preokreta. Nekada je bilo "in" biti deo tog sveta - vođe kriminalnih klanova viđale su se na državnom svečanostima, starlete su dobijale uloge ministarki, a huligani su postajali organi reda i mira.

Danas, pred našim očima, ta lažna elita gubi svoj status i pretvara se u simbol srama, dok oni koji su bili na marginama: studenti, profesori, intelektualci i ljudi od integriteta postaju pravi uzori. Sada prisustvujemo u kojem dekadentne vrednosti postaju predmet sramote, dok studenti postaju novi nosioci društvenih promena i ponos svojih roditelja.

Vrline i kvaliteti koje oni neguju i promovišu, poput organizacije, tačnosti, ekološke svesti, tehnološke pismenosti, elokvencije, umetničke kreativnosti i širokog obrazovania, postaju novi moralni standardi. Ljudi se sada ponose tim vrednostima, a studenti postavljaju temelje trenda koji ne samo da menja Srbiju, već može postati model i za druge zemlje koje žele da pokrenu (R)EVOLUCIJU.

Ono što vidimo danas nije samo pobuna protiv jednog režima, već preoblikovanje celokupne kulturne i moralne slike društva. Studenti stvaraju NOVI SRPSKI SVETSKI POREDAK.

Ćaciland nije samo simbol pada jednog režima i mesto osvete, već ogledalo u kojem se jasno vidi gde su lažne vrednosti dovele društvo. Svi tzv. Ćaciji koji budu imali hrabrosti da se suoče sa svim svojim postupcima, možda pronađu put ka promeni i preobraženju.

Ne treba žuriti sa rasformiranjem Ćacilanda, jer je njegov smisao kolektivna katarza. Što duže traje, pročišćenje će biti temeljnije, a iskustvo dublje urezano u kolektivnu svest naroda.”

baba iz komšiluka

 Ćacilend je satiričan izraz koji se koristi u javnom diskursu u Srbiji kako bi se opisale situacije ili događaji povezani sa pristalicama vlasti, posebno u kontekstu organizovanih mitinga i skupova. Ovaj termin je nastao kao rezultat greške u pisanju reči “đaci” na ćiriličnom pismu, gde su slova “Đ” i “Ć” vizuelno slična. Tako je nastao izraz “Ćacilend”, koji je potom dobio satiričnu i ironičnu konotaciju.

Kako se koristi izraz “Ćacilend”?

Ovaj izraz se često koristi na društvenim mrežama i u medijima da označi:

• Skupove pristalica vlasti koji se organizuju kao kontraprotesti ili podrška aktuelnim političkim strukturama.
• Masovna okupljanja ljudi dovedenih iz raznih krajeva Srbije (plaćenih ili ucenjenih), često autobusima, sa ciljem da popune mitinge.
• Satirično opisivanje političke atmosfere, gde se implicira da su učesnici ovih događaja tu iz koristi ili pod pritiskom.

Popularizacija izraza

• Ovaj termin je postao popularan kroz društvene mreže, posebno na Instagramu i TikToku, gde korisnici koriste hešteg #ćacilend kako bi na humorističan način komentarisali političke događaje.
• Zoran Kesić, u emisiji 24 minuta, koristio je ovaj izraz u satiričnom segmentu pod nazivom Ćacilend. Kralj ničega i podanici ništarije (pogledaj video ovde).

Važnost razumevanja izraza

“Ćacilend” je primer kako slučajna pravopisna greška može dobiti širu simboliku i postati deo političkog i društvenog narativa. Iako je nastao kao omaška, izraz se brzo proširio i postao sredstvo kritike i satire.

Ono što je najviše zabrinjavalo u danima koji su prethodili prostestima bilo je podizanje improvizovanog kampa u Pionirskom parku ispred Predsedništva, svega nekoliko desetina koraka od Skupštine, mesta predviđenog za protest 15. marta.

Prvi šatori pojavili su se na travi parka već u četvrtak 6. marta. U roku od nekoliko dana park se napunio šatorima i ljudima koji su spavali u njima, uz usluge pravog pravcatog cateringa.

Prema zvaničnim informacijama, radilo se o “studentima koji žele da uče”, poznatim i kao “studenti 2.0”, čiji je jedini zahtev, za razliku od plenumskog pokreta, bio povratak u klupe. Njihovo prisustvo odmah je uočeno i primio ih je predsednik Vučić. Od nedelje, 9. marta, ove grupe počele su se uvećavati

Što je više ljudi pristizalo, bilo je sve jasnije da se nije radilo o studentima, već o statistima angažovanim da doprinesu masovnosti akcije i čuvaju okupirani prostor. Istovremeno, novinari koji su pokušali proveriti da li se radilo o pravim studentima grubo su udaljeni, a potom ih je zaustavila policija.

Novinar N1 pozvao je kamp i, predstavivši se kao 28-godišnji student, pitao kako se može priključiti. Tako je otkrio da su osobe prisutne u improvizovanom kampu bile plaćene samo da sede i leže, kako je ispričala koordinatorka “studentskih” grupa.

Dnevnice, koje su se isplaćivale isključivo u gotovini, kretale su se od 50 do 80 evra. Ubrzo je postalo jasno da je u kampu zapravo bilo vrlo malo pravih studenata i da su većinu činili plaćeni glumci.

Ovo je postalo još očiglednije kada su se u parku pojavile Crvene beretke, veterani JSO-a, zloglasne jedinice za specijalne operacije, koja je nakon delovanja u Hrvatskoj i BiH, pod komandom ratnih zločinaca Stanišića i Simatovića, učestvovala u pokušaju državnog udara u Srbiji 2001. i ubistvu premijera Đinđića 2003. (dvojica osuđenih za ubistvo Đinđića, Ulemek i Jovanović, bili su članovi JSO-a). Nakon ubistva premijera, JSO je zvanično raspuštena.

Dolazak JSO-a, dan uoči godišnjice Đinđićevog ubistva, viđen je kao provokacija, ali i kao zlokobno upozorenje. No vreme nikoga ne štedi i “crvene beretke”, pored mrkih pogleda, nisu mogle sakriti isturene stomake i boljke vremešnosti.

Među njihovim vođama, oslanjajući se na štap, pojavio se Živojin Jovanović, zvani Žika Crnogorac , nekadašnji komandant Miloševićevih specijalnih snaga, pominjan među odgovornima za etničko čišćenje u Doboju.

Neposredno po dolasku u kamp “studenata 2.0”, Crnogorac je privukao pažnju napadajući štapom građane koji su doveli u pitanje njegovu ulogu u parku.

Pored navodnih studenata i veterana paravojnih formacija, dan uoči protesta garnizon “studenta koji žele da uče” pojačan je vojskom poljoprivrednih traktora.

Neuobičajena kretanja uočena su prethodnih dana, kada je u Beograd stiglo na stotine traktora na prikolicama koji su bili privremeno parkirani u gradskoj fabrici u vlasništvu biznismena bliskog SNS-u.

Dan uoči protesta traktori su se misteriozno pojavili oko Pionirskog parka i pored zgrade Predsedništva. Uprkos prisustvu brojnih policajaca duž perimetra parka, traktori su bili parkirani na trotoarima i na ulici ispred Skupštine, očigledno kršeći zabranu parkiranja.

U pojedinim zonama traktori su bili parkirani u dvostrukim redovima, formirajući neku vrstu obrambenog zida oko improvizovanog kampa i otežavajući prolaz. Procenjuje se da je u stvaranju ovog improvizovanog zida učestvovalo najmanje 300 traktora.

Poreklo traktora, koji su bili vidno dotrajali i imali su registarske tablice, nije razjašnjeno, ali veruje se da pripadaju poljoprivrednim preduzećima, restoranima, vinarijama i drugim subjektima te da mnogi više nisu upotrebljivi.

Beogradskom sarkazmu nije promakla apsurdnost situacije. “Đaci koji žele da studiraju” odmah su nazvani “ćacima” po makroskopskoj pravopisnoj grešci u jednom grafitu, gde je umesto ćiriličnog Ђ napisano Ћ pa je ispalo “ćaci u školu”.

Tako je čitav Pionirski park postao "Ćacilend" , zemlja ćacija, sa oznakama na Google maps.

Sarkazam na stranu, prisustvo kampa na samo nekoliko metara od mesta gde je trebalo da se održi protest izazvalo je veliku zabrinutost organizatora. Pored toga, dan pre protesta po gradu su pronađeni džakovi puni kamenja, a na jednom snimku se vide osobe koje vade cigle iz gepeka i nose ih u Pionirski park.

 

 Gotovo misteriozno podizanje belih velikih šatora ispred Skupštine Srbije i u njima neki ljudi, u žiži je javnosti ovih dana, a gotovo da nema čoveka koji nije upitao - čemu to služi? Na ovo pitanje nije bilo službenih izjava i objašnjenja vlasti, ali se ipak čini da je odgovor stigao sam.

Zašto je jedna od najfrekventnijih saobraćajnica ispred Skupštine Srbije danima zatvorena i zašto se na njoj nalaze veliki beli šatori? Ko su ljudi koji se tamo dovoze i šta tačno rade?

Odgovor na ova i slična pitanja tražili su novinari, javne ličnosti ali i obični građani. U potrazi za odgovorom novinarku Istinomera, u noći između ponedeljka i utorka, jedan od stanovnika Ćacilenda 2.0 udario je po ruci, iako je ona nosila akreditaciju i predstavila se kao novinarka.

Zatvaranje ulice izazvalo je saobraćajni kolaps u centru Beograda, a „lica“ koji su tamo dovožena i koja su boravila u šatorima bila su nepoznanica za javnost. Iako su u početku izazivali samo čuđenje prolaznika, postali su poznati jedne noći kada su se međusobno potukli. Tom prilikom reagovala je i policija, a snimak je postao gotovo viralan na društvenim mrežama.

Danas, samo nepuna tri dana od podizanja velikih belih šatora ispred Skupštine Srbije, jedan od odgovora na pitanje čemu šatori i ljudi u njima služe, nametnuo se sam.

Na video snimku koji je predsednik Srbije objavio na društvenoj mreži Instagram, vidi se trenutak njegovog dolaska u Skupštinu Srbije, u kojoj su novi premijer i ministri polagali zakletvu.

Do tog trenutka, gotovo neupadljivi stanovnici „ćacilenda“ 2.0 (kako građani zovu taj prostor), koje smo viđali retko ali uglavnom sa maskama na licima i kapuljačama na glavama, odjednom su se probudili i spontano okupili da dočekaju predsednika.

Na snimku se vidi kako Aleksandar Vučić izlazi na plato ispred Skupštine, dok nekadašnji „spavači“ stoje, viču iz sveg glasa „Aco Srbine“, „Srbija“, i mašu mnoštvom srpskih zastava.

Ni predsednik Vučić nije ostao ravnodušan. Spustio se Vučić niz stepenice, a onda kao na snimcima koje smo već viđali na mnogobrojnim utakmicama, pesnicom i visoko podignutom rukom, bodrio je svoje navijače.Međutim, ono što se ne vidi na snimku, a dešava se na istom prostoru – na Trgu Nikole Pašića su ograde i policijski špalir, koji su u trenutku dolaska predsednika, razdvajali Vučića i njegove pristalice od jedne druge grupe ljudi. Ta grupa ljudi uzvikivala je „lopovi“, „uaaa“, duvala je u pištaljke i vuvuzele.Srbija je duboko podeljeno društvo, na one u belim šatorima čiju ljubav predsednik treba, i one druge koji njegovu ljubav nikada neće zaslužiti jer mnogo pitaju i previše traže – da vole slobodno.

CACIJARH

 

Dodao je da SPC ima dobar odnos sa predsednikom Srbije, te da je Aleksandar Vučić uputio pozdrave Putinu i poručio da će biti u Moskvi 9. maja, bez obzira na okolnosti i Evropu.

Patrijarh je naveo da je u Srbiji „u toku obojena revolucija“ i da se nada kako će zemlja pobediti to iskušenje.

„Mi znamo i osećamo da sile Zapada žele da razbiju identitet srpskog naroda i kulture“, naveo je patrijarh Porfirije.

Predsednik Rusije je, kako je saopšteno na Instagram profilu Kremlja, uz dobrodošlicu u Moskvu, rekao da zna da Srpska pravoslavna crkva daje značajan doprinos jačanju odnosa naroda, koji tradicionalno održavaju najtoplije, najbliže, najpoverljivije savezničke odnose.

Čestitao je srpskom patrijarhu Vaskrs, dodajući da je to „zajednički svetli praznik“.

„Već sam rekao da rusko-srpski odnosi uvek imaju poseban karakter, a i ovih dana. To je i zato što smo povezani snažnim, dubokim, duhovnim zajedničkim korenima. Uvek nam je drago da vas vidimo. Predsednika Srbije očekujemo 9. maja u Moskvi na svečanosti posvećenoj pobedi u Velikom otadžbinskom ratu“, rekao je Putin.

Bukvalno objasnjenje ne treba. Eto sta su za patrijarha srpski studenti. Koji hodaju, krvare, voze bickl, trce, drze blokade, gude godinu zivota ne samo fakuteta.

Patrijarh koji ode u Moskvu da tamo blati veći deo svog naroda, a naročito onaj njegov najvredniji i najpametniji deo, nije pravi patrijarh. On je nula, zarozana mantija kroz koju duva severac, kao kroz prljav veš na štriku.

Jer patrijarh je ljubav, milost, pravda, patrijarh oseća srcem i svakim damarom ono što oseća njegov narod, šta ga tišti, mori, kakva ga nepravda guši. Patrijarh je bio Pavle, koji je litijama razbijao policijske kordone…

A ovaj bi ih izgleda najrađe poslao na svoje vernike, na onu decu što isusovski iskušavaju sebe krstareći Srbijom i Evropom uzduž i popreko, tražeći samo pravdu i istinu, mladost našu i budućnost što u rukama nosi srpske barjake i ikone, što peva svetosavske himne, što nas božjom promisli (jer fakat nemam drugo objašnjenje) posle toliko decenija zla i mržnje pomiri sa braćom islamske vere…

I što je najgore, ovaj patrijarh ne sme tu decu ni da pogleda u oči kad im radi o glavi, nego poput najgoreg žbira trči u Kremlj da ih tamo denuncira, naziva izdajnicima i plaćenicima nekakve “obojene revolucije”(?!)

Dok ga Putin gleda s druge strane stola, smeška mu se, a osećam u sebi promišlja: Čime li je onaj narod zaslužio da ga vodi ovakav patrijarh?

I za kraj još jedna, vrlo indikativna skica za portret…

Ovaj patrijarh, koji to zapravo nije, jer pravi patrijarh izaziva poštovanje i ushićenje, a ovaj samo mučninu, pre nekoliko meseci je na sajtu Patrijaršije objavio nepotpisani tekst u kome je studente nekoliko fakulteta optužio da žive u paralelnim univerzumima, da “nameću svoj antisvetosavski, antihrišćanski i antisrpski koncept života”…

Da bi se, kad je javnost listom osudila taj pamflet, brže bolje ogradio, a kao krivca i žrtvenog ovna poturio svoju desnu ruku u Patrijaršiji, na njega svalivši sav narodni bes.

Ako je na taj njegov trik i vodvilj neko i naseo, ako je i postojao Srbin koji je tada progutao udicu, siguran sam da više nema dileme, da nema tog trika i te prevare kojom nas ovaj manipulator u mantiji može preveslati.

PA CACI I CACICELND,A NAROCITO CACIJARH DEO SU NECEGA STO MORA DA NESTANE STO PRE. OVAKVO RUGLO SRPSKOG DRUSTVA SRAMOTA JE ZA CEO SRPSKI NAROD. HAJDEMO NARODE ,SVI KOJI ZIVITE U SRBIJI, BILO KOJE,VERE I NACIONALNOSTI UCINIMO SVE DA OVO ZLO PRESTANE. NE MOZE SE VISE IZDRZATI!

NEKAKO S PROLECA

 KAKAV NASLOV, A KAKVA SUSTINA. MENE PROLECE PODSECA NA NOVI ZIVOT (DECU).IMAM IH CETVORO OD KOJIH SU JEDNO HTELI DA UKRADU. TA PRICA SE NALAZI U MOM BLOGU OD 10.MARTA 2014. JA SAM SPASLA SVOJU BEBU ZAHVALJUJUCI BABICI TANJI. ALI KOLIKO NJIH NIJE USPELO. UZASNO.

Evo sta pise u tvitu koji je podelio Sinisa Kovacevic:

Ako je tacno da u centrima za socijalni rad,postoji katalog od 240 malisana ,ponudjenih na usvajanje strancima (citaj prodaju),autore kataloga treba posuti katranom i bez gaca, na prikolici, voziti kroz Srbiju ,a nas treba da nestane.Narod koji trguje beba isirocicima ne treba da postoji. 

skupstina 22.12. 2022.

 Poslanica Narodne stranke Ivana Parlić postavila je pitanje ministarki Dariji Kisić Tepavčević da li su upoznati da je 12. decembra šestogodišnja devojčica Zorana Mihajlović odvedena u Švedsku iz svog jedinog doma, iz sela Brezjak za koje Rio Tinto ima planove da nestane s lica zemlje. Živela je u hraniteljskoj porodici od drugog meseca svog života. Hraniteljka Zora Marković je jedina majka koju devojčica zna i saznala je nedavno da će devojčica ekspresno biti poslata u Švedsku. Da li ovaj maleni građanin države Srbije ima pravo da živi svoj život u svoj zemlji, da govori svojim jezikom, među svojim narodom? Za usvajanje srpske dece kad je u pitanju stranac nadležan je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna prava. Dakle šestogodišnju Zoranu je iz hraniteljske porodice, iz svoje kuće, svog sela, svog vrtića, otgrla svojom odlukom Darija Kisić Tepavčević. - Da li znate da postoji cenovnik po kojem se usvajaju deca iz Srbije u Švedskoj, tačnije prodaju? Ko vas je ovlastio da prodajete decu strancima? Trenutno 71 dete čeka da bude prodato strancima. Zar mi kao društvo ne možemo da othranimo, da podignemo 71 dete? Da li je ovo odmazda aktivistima Ne damo Jadar, koji su ovo dete gledali i odgajali kao svoje - upitala je Parlić. 

Ovo me sve podseca na aferu Picagejt i Epstajnana. Na "duboku drzavu" i sav kriminal vezan za zloupotrebu dece. I stvarno se pitam da li je moguce da odrasli ljudi cine toliko nasilja i zla deci, ljudskom prolecu zivota.

 

Nedavno otkriveno postojanje sajta u Egiptu za prodaju dece svih uzrasta, šokiralo je celokupnu tamošnju ali i svetsku javnost.

"Za one koji su zainteresovani za usvajanje ili kupovinu, imamo decu za prodaju svih uzrasta" stoji na sajtu koji nudi od novorođenčadi do starije dece čiji, roditelji nisu poznati.

Cene variraju u zavisnosti od boje kože, pola, zdravstvenog stanja, boje kose i očiju, kao i niza drugih karakteristika.

Inženjer kompjuterskih nauka otkrio je slučajno ovaj užasan sajt dok je pravio straicu na Fejsbuku za pomoć u pronalaženju nestale dece.

Remi el-Gebali rekao je da njegova stranica, koja ima 12 miliona pratilaca, pomaže porodicama čija su deca nestala objavljivanjem njihovih slika i kontakata roditelja, za slučaj da neko ima neku korisnu informaciju.

Od tog slučaja, Gebali se, kako je rekao, posebno zainteresovao za načine na koji kidnaperi i krijumčari dece dolaze do potencijalnih kupaca. Dok je to istraživao, Gebali je naišao na šokantan sajt za prodaju dece.

Takođe, otkrio je da je vlasnik sajta arapski državljanin sa prebivalištem u Holandiji. Uspeo je da otkrije na koji način se odvija proces prodaje dece putem sajta. Obavestio je policiju i centar za trgovinu ljudima, nakon čega su nadležni odmah preduzeli mere.

Upravo su mu neki od pratilaca njegove stranice koji žive u gradu El Šoruk, severoistočno od Kaira, prijavili sumnjivi stan u kojem živi veći broj mališana i u "koji često dolaze porodice koje odlaze sa decom".

Kako su opisali, porodice uglavnom dolaze skupocenim automobilima i vidi se da su bogati. Kada su prijavili policiji, ispostavilo se da su u stanu kidnaperi koji su nameravali da prodaju decu.

Crno tržište dece kojom usvojitelji nisu zadovoljni gotovo nesmetano funkcioniše a mališani se putem kataloga predstavljaju i reklamiraju bez garancije da će ih roditelji koji ih izaberu i zadržati, otkriva jedna francuska reportaža.

U francuskoj TV emisiji "Sept à Huit" 21. jaunuara ove godine prikazana je reportaža o usvajanju u SAD, snimljena 2016. godine

Svako četvrto usvojeno dete se, tvrde novinari, vraća u ustanovu koja mora da pokuša da ih zameni. Usvojena deca koja nisu "zadovoljila potrebe usvojitelja" prisiljena su na prodaju novim porodicama, koje takođe mogu biti razočarane.

Sve liči na, kako kažu, vraćanje proizvoda u supermarketu. Usvojitelji nemaju obvaezu da daju bilo kakvo objašnjenje. Profil deteta se objavljuje u malim oglasima za usvajanje "kao u katalogu"

U filmu su prikazana svedočenja silovanja mladih devojčica, koja lede krv u žilama.

Metoda vraćanja deteta na tržište usvajanja je neverovatna. Kako se navodi u reportaži, deca moraju da se ponašaju poput prostitutki kako bi se svidela klijentu. Okvirna cifra kao provizija agencije je 3.500 dolara.

Nalik modnoj reviji, deca defiluju ispred majki koje čak i aplaudiraju. Imaju dva sata da “osvoje srca” svojih budućih roditelja.

Usvajanje i vraćane deteta ide u nedogled. S obzirom na nizak stepen institucionalne socijalne zaštite, usvojena deca su vrlo lak plen pedofila.

Autorka reportaže Sofi Prizhodni otkriva da se svake godine oko 25.000 dece u SAD proda na crnom tržištu ponovnog usvajanja

Posebno zabrinjavajuće je to što, ističe Sofi, roditelji koji se odriču već usvojene dece i oni koji ih ponovo usvajaju ne vide ništa loše u tome.

"Smatraju da je sve slično braku. Ako odnos roditelja i deteta ne funkcioniše, najbolje je, kažu, da dete traži sreću kod drugih roditelja" kaže autorka.

Ona objašnjava da je poseban problem to što se u SAD zakoni vezani za ponovno usvajanje razlikuju od države do države.

"Na primer, u državi Ilinois ponovno usvajanje je zabranjeno, ali malo dalje u državi Arkanzas je dozvoljeno. Takođe, dete koje se preseli iz jedne Američke zemlje u drugu, ne prati niko, što omogućava seksualnim predatorima da rade šta hoće" upozorila je Sofi.

"Rekli su nam da nešto postoji, ali nismo očekivali da ćemo naići na ovakav sistem. Nemamo tačnu informaciju koliko već dugo postoji ovo tržište - 10 možda 15 godina, jer se radi o crnom tržištu. Tek kada su se uključile socijalne službe, ovo tržište je postalo vidljivo, tako da verovatno postoji 20 i više godina" objasnila je autorka reportaže.

.

NE MOGU DA NASTAVIM OVAJ BLOG JER IMA TOLIKO ZLA NA OVOJ PLANETI, A OVA JADNA SRBIJA MORALA JE TOLIKO NISKO DA PADNE DA OD SVIH ZALA KOJE VEC CINI PRIDODAJE I OVO NAJVECE ZLO ZA KOJE ZAISTA NEMA KAZNE KOJA BI BILA  ADEKVATNA.

PAPA FRANJA

GODINAMA PISEM O PAPA FRANJI KOJI JE TOLIKO DRUGACIJI OD OSTALIH PAPA. ETO UMRO JE NA USKRS I TO ONAJ KAD GA SLAVE SVI HRISCANI. (OVE GODINE USKRS JE ISTOG DANA I ZA PRAVOSLAVNE I KATOLICKE VERNIKE).

 Rođen u Argentini, Franjo je bio jedini latinoamerički papa i prvi neeuropski papa u više od 1,000 godina.Simbolički uzevši ime po sv. Franji, svecu skromnosti i siromaštva, Bergoglio je isticao nužnost solidarnosti i milosrđa u svijetu razdrtom ratovima i mržnjom, te se zauzimao za zaštitu žrtava i nezaštićenih i međureligijski dijalog.

 

Bio je skromni i brižni zaštitnik siromašnih.

U svojim propovedima je pozivao na pomoć siromašnima, delio novac beskućnicima i organizovao davanje hrane po ulicama Rima. Posebnu pažnju je posvećivao nacionalnoj manjini Roma. Zalagao se da se napušteni samostani iskoriste za smeštaj izbeglica.

Svoju humanist je pokazai već u prvoj godini pontifikata - dobio je na poklon motor „harli dejvidson“ a novac od prodaje motora namenio je obnovi skloništa za beskućnike 10.oktobra na Svetski dan beskucnika Papa je organizovao rucak za 1300 beskucnika!

"Nije nužno verovati u Boga da biste bili dobar čovek

Neko može biti duhovan,ali ne i religiozan

Nije nužno ići ni u crkvu,ni davati joj novac

Za mnoge crkva može biti i priroda.

Neki od najboljih ljudi nisu verovali u Boga dok su se mnoga najgora dela radila u Njegovo ime.

Koliko puta vidimo ljude koji svaku nedelju provode u crkvi, a žive da bi mrzeli i loše govorili o drugima.

Homoseksualne osobe imaju pravo da budu u porodici. Oni su Božja deca i imaju pravo na porodicu. Nikoga zbog toga ne treba izbaciti ili učiniti nesrećnim."

„Ono što se gradi na temelju sile, a ne na istini o jednakosti u dostojanstvu svakog ljudskog bića, počinje loše i završit će loše“.

Ta rečenica, jedna od posljednjih što ih je papa Franjo uputio javnosti, mogla bi se shvatiti kao sažimajuće geslo njegova pontifikata dugog 12 godina, obilježenog snažnim zauzimanjem za ugrožene ovoga svijeta. Usprkos tom Franjinu zagovoru, ili baš zbog njega, mnogi moćnici i u crkvi i izvan nje neće biti pretjerano rastuženi njegovim odlaskom,

Citirana rečenica dio je papina otvorenog pisma kojim se, među prvima od svjetskih političkih autoriteta, otvoreno suprotstavio šokantnom početku drugog predsjedničkog mandata Donalda Trumpa. Pismo je papa uputio američkim katoličkim biskupima, potičući katoličke vjernike da „ne pokleknu pred narativima koji diskriminiraju i uzrokuju nepotrebnu patnju naše braće i sestara migranata i izbjeglica“. Tim je pismom poglavar crkve s najmanje 1,4 milijarde vjernika potvrdio svoju nepopustljivu kritiku antiimigrantske politike američkog predsjednika, za kojega je još, tijekom prvoga Trumpova predsjedničkog mandata, papa Franjo ustvrdio da „nije kršćanin“.

Milosrđe i pomoć prema migrantima te razumijevanje njihova egzistencijalnog položaja nisu jedine ideje vodilje pontifikata pape Franje, svjetovnog imena Jorge Maria Bergoglio, rođenog 1936. godine u Buenos Airesu, kojega je vatikanska konklava izabrala za papu 13. ožujka 2013. godine, nakon što se njegov prethodnik Benedikt XVI (Nijemac Joseph Ratzinger), 15 dana ranije povukao zbog nemoći uzrokovane starošću.

Simbolički uzevši ime po svetome Franji, svecu skromnosti i siromaštva, Bergoglio je kao papa slijedio put tog sveca skromnosti, siromaštva i altruizma: osobno naglašeno skroman i neformalan isticao je nužnost solidarnosti i milosrđa u svijetu razdrtom ratovima i mržnjom, zauzimao se za zaštitu žrtava i nezaštićenih i međureligijski dijalog, a u Katoličku je crkvu pokušao uvesti liberalne promjene, poput poboljšanja položaja žena, veće otvorenosti prema LGBT vjernicima te priznanja i iskorjenjivanja pedofilije i seksualnih prijestupa, teškog i masovnog grijeha katoličkog klera.

Takvi su stavovi pape Franje sukobili s mnogim moćnicima, i u politici, ali i u vlastitoj crkvi. U studenome prošle godine, u knjizi intervjua Nada nikad ne razočara – hodočasnici prema boljem svijetu, koje je vodio s novinarom Hernanom Reyesom Alcaideom, pozvao je na istragu kako bi se utvrdilo jesu li izraelski napadi u Gazi genocid, nakon što ih je dva mjeseca ranije ocijenio „nemoralnima i nesrazmjernim“ jer je „izraelska vojska otišla dalje od pravila rata“. U istoj je knjizi govorio kako svijet zahvaća „globalizacija ravnodušnosti“, kojoj treba suprotstaviti „globalizaciju dobročinstva i saradnje“.

Njegova stajališta o ratu u Ukrajini, u kojima je dao naslutiti kako za rusku invaziju djelomice smatra odgovornom i zapadne zemlje, također nisu naišle na dobar odjek u mnogim metropolama Zapada, naročito ne u Ukrajini, ali papa Franjo uvijek se nedvosmisleno zauzimao da patnja ukrajinskih ljudi, kao uostalom i svih koji podnose ratne užase, završi što prije.smisleno zauzimao da patnja ukrajinskih ljudi, kao uostalom i svih koji podnose ratne užase, završi što prije.

 

Otišao je Papa Franja. Voleli su ga i ljudi koji su do sada imali odbojnost prema predhodnim papama.

Prvi koji je izjavio – ko sam ja da bilo kome sudim. -

Ili – Bog ne pravi razliku između religija kada vidi ljubav. -

Ili – Nasilje u ime religije je zloupotreba imena Božjeg. -

Sve je to unelo neku vrstu revolucije u hrišćanstvo.

Bio je prvi Papa iz Latinske Amerike, tačnije iz Argentine.

Odbio je da živi u papinskoj palati.

Nosio je običan krst, a ne zlatni.

Kao i obične cipele, a ne crvene, papinske.

Vozio se često, kao i Patrijarh Pavle, gradskim prevozom.

Nosio je sam svoju torbu, bez poslužitelja.

Izbegavao je, kada god je mogao, ceremonije.

Govorio je jezikom naroda, toplo, neformalno, ljudski, ne želeći od sebe da pravi ne znam šta.

Nije imao ništa protiv ateista i agnostika, pod uslovom da su dobri ljudi.

Nije govorio protiv homoseksualaca.

Često je pominjao kapitalizam kao glavni problem današnjice,

duboko svestan da je mnogo šta do sistema i ljudi, a ne viših sila.

Stao je u odbranu migranata i izbeglica.

Bio je i ostao deo naroda - nije im samo mahao sa visokih balkona palata.

Apelovao je na bogate da podele sa siromašnima.

Pozivao je na razumevanje i savest, a ne na osudu i prezir.

Uzor mu je bio Franja Asiški, simbol skromnosti.

Ljudskost mu je bila važnija od svetosti.

Umesto da ljude drugih vera zove – pagani, zvao ih je – druga braća u veri.

Dostupan medijima, spreman da primi kritike, a i da se našali na svoj račun.

Osuđivao svaku zloupotrebu u ime crkve.

Često je išao u posete, u predelima pogodjenim ratom, pokušavajući da se iskupi za mnoge greške njegovih prethodnika i politike.

Papa Franja je negde bio svestan da crkva, na ljudskim osnovama, treba da se približi vernicima.

Nije u njima video stado koje treba voditi, nego bratsku zajednicu i prijatelje.

Insistirao je da crkva ne živi samo za sebe, nego za sve ljude.

Odrekao se titula „Njegova Svetost“, rekao je da je samo „Otac Franjo“,

Umesto da bude vladar, rekao je da je uloga pape da bude sluga.

Nije bio u sporu sa naukom i umetnošću, naprotiv.

Verovao je da su one osnova duhovnosti i da treba da idu rame uz rame, u službi humanosti,

čime je dobio ogromno poštovanje nereligioznih ljudi.

Mnogim verama i učenjima je pružio ruku, što je pre bilo nezamislivo.

Nije se predstavljao kao svetac, već kao grešnik koji se trudi da postane bolji.

Više puta se izvinjavao zbog zločina crkve kroz istoriju i kolonijalizma.

Nije čuvao crkvu iza zidina – izašao je napolje, među ljude.

Pokazao je da se vera meri dobrotom, a ne molitvama i ikonama.

Obraćao se svima kao braći, bez da je delio ljude.

Učio je blagosti, saosećanju, toplini, nežnosti.

Trudio se da razume ljude, a ne da ih plaši grehom i zastrašuje.

Nije želeo sledbenike – želeo je prijatelje.

Voleo je i život, ne samo Boga.

Naravno, za sve ono u čemu je bio drugačiji, bio je i osporavan.

Nazivan je populistom.

Kritikovan što je ženama u crkvi dao isuviše prostora,

ili što mu je komunizam bliži od tržišta, jer je sanjao o društvu jednakosti.

Proglasili su ga "socijalistom u mantiji."

Sve u svemu –

Ono što je vekovima unazad čekano, doživljeno je sa njim.

I zato ga je narod voleo, mnogi crkveni krugovi baš i ne.

Smetalo im je što mu je važnija suština od forme.

Tako se i ponašao –

Obično, ne zato što je bio običan, nego veliki.

Do sada su nas druge pape plašile strašnim sudom i kaznom, a Papa Franja beskrajno radovao,

i dao ono najvažnije, ljubav, veru i nadu, u stvarnom životu.

'Nije nužno vjerovati u Boga da biste bili dobar čovjek.

Tradicionalno vjerovanje u Boga čak je pomalo i zastarjelo.

Netko može biti duhovan, ali ne i religiozan.

Nije nužno ni ići u crkvu i davati joj novac.

Za mnoge crkva može biti i priroda.

Neki od najboljih ljudi kroz povijest nisu vjerovali u Boga,

dok su mnogi koji jesu radili najgore stvari u njegovo ime.'

Papa Franjo

 

Po prvi put u stoljećima, 1,3 milijarde katolika moglo bi dobiti papu iz Afrike ili Azije, regija koje su tradicionalno nedovoljno zastupljene u vrhu Crkve.

Nakon smrti pape Franje, Katolička crkva se nalazi na prekretnici dok se Kardinalski zbor priprema za okupljanje u Vatikanu radi izbora novog vrhovnog poglavara, piše Anadolija.

Po prvi put u nekoliko stoljeća, moguće je da novi papa dođe iz Afrike ili Azije, regija koje su do sada bile marginalizovane u najvišim crkvenim krugovima.

Nakon pogreba pape Franje, započet će konklava, svečan i tajan proces koji se odvija u Sikstinskoj kapeli, gdje će kardinali mlađi od 80 godina glasati u više krugova sve dok jedan kandidat ne osvoji dvotrećinsku većinu. O tome kako se bira novi papa, pročitajte ovdje.

Papa Franjo preminuo je u ponedjeljak ujutro u 88. godini, nakon duže bolesti.

Rođen u Buenos Airesu, glavnom gradu Argentine, 17. decembra 1936. godine, papa Franjo bio je ličnost koja je tokom više od decenije izazivala i divljenje i kontroverze.

Iako je Evropa tradicionalno dominirala papinskom funkcijom, sve više pažnje dobivaju kandidati iz tzv. Globalnog juga, što odražava promjene u uticaju unutar Crkve.

Peter Turkson

Kardinal Peter Turkson iz Gane smatra se jednim od najenergičnijih i međunarodno najcjenjenijih crkvenih lidera iz Afrike.

Bivši nadbiskup Cape Coasta, 76-godišnji Turkson imenovan je za kardinala 2003. godine od strane pape Ivana Pavla II, a istaknutu ulogu je imao i pod papom Franjom kao šef Papinskog vijeća za pravdu i mir.

Poznat je kao borac u očuvanju klime i okoliša, po borbi protiv siromaštva i za ekonomsku pravdu. Papa Franjo ga je poslao kao mirovnog izaslanika u Južni Sudan.

Ako bude izabran, Turkson bi bio prvi tamnoputi papa u modernoj historiji, potez koji bi mogao dodatno ojačati veze Crkve s Afrikom.

Luis Antonio Tagle

Luis Antonio Tagle, bivši nadbiskup Manile, poznat i kao „azijski Franjo“, jedan je od vodećih kandidata.

Danas obavlja funkciju prefekta Kongregacije za evangelizaciju naroda.

Tagle (67) se smatra liberalnim kardinalom i glasnim zagovornikom socijalne pravde, inkluzivnosti i suosjećanja prema siromašnima i marginaliziranima.

Njegov izbor bio bi historijski trenutak – postao bi prvi papa iz Azije.

Pietro Parolin

Kardinal Pietro Parolin obavlja dužnost državnog sekretara Vatikana od 2013. godine.

Sedamdesetogodišnji Parolin jedan je od najiskusnijih ljudi u Kuriji, član je Savjeta kardinala od 2014. godine.

Poznat je po angažmanu u borbi protiv siromaštva i klimatskih promjena te značajnoj ulozi u pregovorima s Kinom i državama Bliskog istoka.

Peter Erdo

Peter Erdo je mađarski kardinal i nadbiskup Esztergom-Budimpešte od 2003. godine.

Ako bude izabran, bio bi drugi papa iz bivšeg sovjetskog bloka, nakon Ivana Pavla II.

Među ostalim kandidatima izdvajaju se i Robert Sarah iz Francuske Gvajane, Matteo Zuppi iz Italije (nadbiskup Bologne) te Mario Grech s Malte.

MOZE MNOGO TOGA DA SE KAZE O PAPI FRANJI. IMAM NEKOLIKO BLOGOVA O NJEMU JER JE TO ZAVREDIO. E SAD I ONO PROROCANSTVO O CRNOM PAPI (KOJI JE KAO OBUCEN U CRNO) KOJI JE ZAPRAVO VLADALAC CRKVOM A NE PAPA OBUCENO U BELO. MEDJUTIM, MOZDA KAD DODJE NA CELO CRKVE PAPA KOJI JE CRN (MISLIM BAS CRNAC) ,MOZDA ONDA BUDE I TAJ KRAJ SVETA  KOJI SE STALNO NAJAVLJUJE!

.

• 
  

VICE

 DUGO VREMENA NISAM ZNALA STA SE DOGODILO SA VAJSOM .ODJEDNOM PRE GODINU I PO DANA VISE NISAM MOGLA DA NADJEM NI JEDAN TEKST. EVO SADA SAM PRONASLA OBJASNJENJE. OBZIROM KOLIKO JE VAJS BIO 'CASA IZVORSKE VODE' ,KOLIKO MI JE DIVNIH TRENUTAKA PRUZIO OSETILA SAM POTREBU DA SVIMA KOJI NE ZNAJU KAZEM STA SE ZAPRAVO DOGODILO.

BIVSI GLAVNI ODGOVORNI UREDNIK VAJSA -DANIEL BUKUMIROVIC

 

Uz kafu sam potom pročitao i vesti na američkim sajtovima u kojima je najavljeno gašenje internet izdanja vice.com i otpuštanje više stotina zaposlenih širom sveta. Iako se već godinama menjaju vlasnici, investicioni fondovi, menadžment i urednici, u pokušaju da se spasi kompanija koja je „eksplodirala“ na medijskom nebu 2014. godine, čini se da je ovakav kraj bio neizbežan iako je pre samo 10 godina osnivač Vajsa Šejn Smit obilazio najveće svetske TV stanice i ponosno govorio o tome kako je od pank fanzina iz Montreala napravio medijsku kompaniju koja je sa pravom nazivana „glasom generacije“.

Baš tada, dobio sam poziv da osnujem srpsku redakciju Vajsa. S obzirom na to da sam odrastao uz pank i formirao se devedesetih godina kao novinar na Radiju B92, nisam mnogo razmišljao – izgledalo je kao neverovatna prilika. I bila je.

U narednih 5,5 godina bio sam privilegovan da budem glavni urednik, iliti „šef sadržaja“ Vice Srbija. Privilegovan zbog ogromne slobode u izboru ljudi i tema kojima ćemo se baviti. Bili smo Vice Srbija, a zapravo smo pokrivali kompletan prostor bivše Jugoslavije.

Vice Srbija je bilo preduzeće koje je nastalo kao partnerstvo globalnog Vajsa i grčke Antene koja je obezbedila finansiranje, plasiranje sadržaja na TV kanalima i promociju kroz podršku sajta B92. Vajs je sa druge strane obezbedio vrhunski video i pisani sadržaj iz više od 40 zemalja. Antena je, pored Srbije, otvorila kancelarije i u Grčkoj i Rumuniji. U jednom trenutku bila je blizu lansiranja Vajsa u Sloveniji, Hrvatskoj i Mađarskoj, ali se to na kraju ipak nije desilo.Vajs je 2015. bio globalna medijska senzacija. Svi su želeli da budu deo Vajsa. Investitori, najveći svetski brendovi, holivudski reditelji, novinarske zvezde, umetnici, aktivisti, istraživači. Ako postoji definicija medijskog hajpa, to je ono što su ljudi iz Vajsa uspeli da naprave u tom periodu

„Vajs je glas generacije“, „sirova istina“, „izveštavanje sa stavom“, „obraćanje publici jezikom koji publika razume“. Sve su to bile parole koje su besomučno ponavljali ljudi koji su vodili Vajs. Kao posledica „hajpa“ svi su želeli da omirišu taj Vajs, da se očešu, da udahnu taj dašak slobode u izrazu koji je ovaj medij ponudio. „Hajp“ je između ostalog uspeo zato što je bio iskren i autentičan. „No bullshit policy“ je ono što je jedan od osnivača Šejn Smit širio kao zarazu među ljudima u kompaniji.

„Obraćamo se generaciji koja ima najbolji bulshit detektor od svih generacija do sada. Milenijalce ne možete prevariti“, govorio je Smit gostujući na CNN-u.HBO je potpisao istorijski ugovor sa Vajsom za dnevni program koji se zvao VICE NEWS TONIGHT. Bio je to veći ugovor od cele sezone serije Igra prestola. Kancelarije i izdanja Vajsa rasle su kao pečurke na svim kontinentima. Vajs je imao najveći Jutjub kanal na planeti, a društvene mreže niko nije bolje razumeo od njegovih ljudi. Fejsbuk, Instagram, Snepčet, Tvič su imali zaposlene koji su bili 24 časa na usluzi Vajsu, jer je Vajs prvi pravio specijalan sadržaj za svaku platformu, generišući neverovatan saobraćaj. U kratkom roku biznis se proširio i na modu, zabavu, sport, gejming, tehnologiju i brzo se došlo do brojke od 17 različitih onlajn brendova. Sponzori su se bukvalno tukli u želji da prospu milionske kampanje u Vajs i milenijalce kao publiku. Sećam se nedeljnih globalnih kolegijuma i izveštaja: Vice Meksiko je potpisao ugovor sa Najkijem na dva miliona, Vice Nemačka sa Adidasom na milion, Francuska – neki viski će pljunuti pola miliona dolara za tri spota od po 45 sekundi. Kada je menadžment ukapirao da ima platforme za distribuciju sadržaja i savršenu produkciju, preostalo je samo još da napravi marketinšku agenciju kako bi zatvorio krug. Brzo je kupljena agencija Virtue koja je dobila naziv Vice Virtue. Svima su uzimane pare na tržištu – medijskim grupacijama, onlajn platformama, kablovskim i telko operaterima i oglašivačima. I svi su bili srećni jer se pored svega – pravio sadržaj koji je nepogrešivo gađao mlade ljude. Nagrade su pljuštale, medijske, filmske, digitalne širom sveta. Proizvodio se sadržaj koji je bio važan mnogim ljudima.

Izgledalo je zaista kao genijalan projekat. Spoj neverovatne kreativne energije, umetničkog talenta, novinarske hrabrosti i biznis logike. Sve je funkcionisalo kako treba. Vajs se preselio u Vilijamsburg u Bruklinu, kreativni direktor postao je genijalni reditelj Spajk Džonz. Snimalo se svuda na svetu, od Severne Koreje, preko ledenog Arktika, rata u Avganistanu do večitog derbija u Beogradu.

Novca i video-produkcije je bilo toliko da je Vajs suvereno saopštio kako je „vreme da se mladi vrate na TV ekrane“. Tako je 2016. nastao kablovski kanal Viceland.

Krajem iste godine, paralelno sa lansiranjem TV kanala širom sveta, počelo je da se govori o prodaji kompanije. Dizni, koji je već bio investitor je najdublje zagazio u pregovore o vlasništvu. Vajs je procenjen na neverovatnih 5,7 milijardi dolara. Osnivači su se cenkali, hteli su više i onda je sve krenulo nadole.

Pored TV kanala koji su gutali novac, kao i u drugim medijskim kompanijama u Americi, počele su da izbijaju optužbe za seksualno uznemiravanje i toksično radno okruženje, bacajući senku na uspeh firme. Posledice su bile brze i ozbiljne. Dizni se povukao, kao i drugi zainteresovani investitori, TV programi u koje se ludački ulagalo, ispostaviće se brzo, nisu uspeli da ubede nove generacije da ima smisla gledati linearni program na nekom TV kanalu, pa makar to bi onaj „kul“ kanal.Paralelno sa lansiranjem TV kanala širom sveta, počelo je da se govori o prodaji kompanije. Dizni, koji već bio investitor, najdublje je zagazio u pregovore o vlasništvu. Vajs je procenjen na neverovatnih 5,7 milijardi dolara. Osnivači su se cenkali, hteli su više i onda je sve krenulo nadole

Vajs je imao poslednji trzaj u borbi za opstanak prošle godine, kada je pokušao bankrotom da se konsoliduje. Privatni investicioni fond i Soroš su upumpali još 350 miliona dolara, potom probali da ga prodaju za milijardu, ali spasa nije bilo. Aktuelni direktor Brus Dikson objavio je 22. februara ono čega su se zaposleni najviše plašili. Ne samo da će biti otpušteno poslednjih 900 zaposlenih, već će sve ono što je hiljade autora pisalo i snimalo u ovih 20 godina, biti sklonjeno sa interneta, usled gašenja sajta vice.

Verujem da je Vajs stradao od sopstvene pank kulture. Njoj u biznisu prosto nije mesto. Ona je dovela do pogrešnih procena, bahatosti i amaterizma u upravljanju, koji su se ogledali u žurkama koje su koštale stotine hiljada dolara, helikopteri su prevozili prezentere, bilo je još mnogo troškova koji se nisu mogli plaćati biznis karticama, već samo kešom. Ali kako se kaže – padne ono što je bilo sklono padu. Barem kada je biznis u pitanju.

Ono na šta sam ponosan kada je Vajs u Srbiji u pitanju je da nismo bili samo “glas generacije”. Galeb, Nikša, Magda, Stefan, Katarina, Iva, Maša, Petra, Uroš, Sara, Korać, Petar, Loca, Miško, Milko, Ana, Marina, Miloš, Vuk, Morača, Ana T…. i na desetine drugih saradnika, profesionalaca, amatera, aktivista i prijatelja Vajsa su učinila da je ovaj medij pet godina bio glas svih manjina, marginalnih grupa i zajednica. Uz bezrezervnu podršku dvoje Grka – Dimitre i Marka, i mnogih ljudi u kancelarijama u Londonu i Njujorku.

Izuzetno sam ponosan na ono što je ostalo iza Vajsa. Hiljade hrabrih i angažovanih tekstova i preko 150 dokumentarnih filmova. Vajs je prvi medij u Srbiji koji je bio zvaničan partner nedelje Prajda. Kroz TV produkciju se na kanalu sa nacionalnom frekvencijom mogao čuti glas mnogih ugroženih ljudi – od Roma, gej i trans osoba, ljudi koji boluju od teških bolesti, žrtava nasilja, onih koji pate od bolesti zavisnosti, mentalnih bolesti, onih koji pamte ratne zločine, koji su zarobljeni u kreditima, koje izvršioci isteruju na ulicu, pa sve do ljudi koji su svojim angažovanjem i autorstvom tako pametno provocirali konzervativni deo društva, medija, kulturne scene i establišmenta. To i jeste uspeh Vajsa, što je svojom pank filozofijom i jezikom koji govore obični ljudi uspeo da pokrene važne teme, osvaja nagrade i srca publike.

Htedoh da zaključim sa: „Priča o Vajsu bi mogla biti savršen dokumentarac, ali nažalost neće biti nikog da to snimi“. Ali ne lezi vraže, već se snima film, a autor je jedna najvećih bivših zvezda Vajsa.

I to je nekako vajsovski.

SA NESTRPLJENJEN CEKAM FILM. ALI BAS BIH ZELELA DA OPET POSTOJI VAJS U SVOM IZVORNOM OBLIKU. MNOGO MI NEDOSTAJE! ZAMALO DA ZABORAVIM KO NE ZNA. REC VICE ZNACI POROK. A TE 2015=TE GODINE FILM VICE JE BIO HIT SA LEGENDARNIM BRUS VILISOM. KAKVA SLUCAJNOST ZAR NE?

DOSTA JE BRE

OVAJ PUT NECU PISATI O POLITICI. I NADAM SE DA CE SE OVIH DANA NA LEP NACIN RESITI OVO ZLO KOJE NAS JE SNASLA IDA VISE NECU MORATI PISATI O POLITICI KAO STO NISAM NI DOSAD, OVO JE BLOG O MALOJ RECCI BRE.

 Uzvik bre primili smo od Turaka, a oni su ga, po svoj prilici, preuzeli od Grka. Teško je utvrditi šta je ta reč nekad značila, ali danas se njome najčešće izražava pretnja, čuđenje ili podsticanje.Njome se skreće i pažnja sagovorniku na nešto što se u govoru želi istaći. Inače uzvik bre može se, bar u Srbiji, veoma često čuti. U vas su, verovatno, na stadionu, ili u prepunom autobusu, u gužvi, ne jednom opomenuli: “Što se, bre, guraš?!” A takvih primera možete i sami navesti još mnogo.

IPAK ONA NIJE SAMO OBICAN UZVIK

 Momo Kapor za reč kaže sledeće:

”Ona služi da izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i žaljenje, služi za čuđenje, za poziv i opomenu, za iznenađenje, za podsticanje, hrabrenje, sokoljenje i za preklinjanje. U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama – čini se, ono je naša suština

.Rečcu "bre" koristimo svakodnevno. Nekad i prečesto. Mnogima para uši i smatraju je neprimerenom za govor. A opet, nijedna svađa ne može da prođe bez nje, svakao emocionalno nabijena rečenica mora u sebi da sadrži i to "bre" da se ostavi željeni snažan utisak. A da li ste se nekad zapitali kog porekla je ova rečca i kako je uopšte ušla u srpski jezik i svakodnevni govor?Kada je u pitanju upotrebno značenje (semantika) reči tu se skoro svi slažu da se ona koristi kada se želi nešto naglasiti! Ona se tretira kao uzvik kojim se želi neko dozvati ili skrenuti pažnja kroz ljutnju, radost i drugo ushićenje i sl. Ona se često izjedačava ili povezuje sa rečima „more“, „h-ej“ itd."Problemi nastaju kada se treba objasniti poreklo (etimologija) same reči „bre“. U svoj toj gunguli izdavaju se nekoliko najpopularnih hipoteza porekla: „turska“, „grčka“, „keltska“ „španska“, „italijanska“ i autohtono-nihilistička hipoteza.

Turska hipoteza je najstarija i do skoro najpopularnija. Po ovoj hipotezi „bre“ znači stoka, magarac ili pak budala, glupak ili nešto slično tome.

Sve više je poznato širokim narodnim masama da bečko-berlinska škola, kasnije potpomognuta komunizmom, sve reči koje su tuđice, a nisu romansko-germanske, proglašava turskim. Ono što je zanimljivo jeste da gotovo sve tuđice koje su navodno iz turskog jezika su u stvari persijske reči, koji su, doduše, u najvećoj meri preneli Turci. Reformom turskog jezika 1928. godine, koju je sproveo Mustafa Kemal Ataturk, nastao je turski jezik koji koristi latinično pismo i iz kog su izbačene skoro sve reči iz arapskog i persijskog. I gle čuda, tuđice u srpskom jeziku, koje su navodno turske, većine nema u današnjem turskom jeziku.

Nešto manje popularnija je grčka hipoteza koja kaže da „bre“, kao i „more“ i slične reči, pa i „bolan“ potiču od srednjovekovne grčke reči βρε (bre), koja je se razvila od starogrčkoge reči μρε (mre), a ona od starogrčke reči μορέ (more) što je vokativ reči μορόϛ, μῶροϛ (moros) a znači luda, ludak, budala, moron i sl. Drugi kažu da su Grci to predali Turcima a oni nama, dok treći kažu da je bilo obratno tj. turska reč ušla u grčki pa iz grčkog u srpski i ostale jezike. Neki pak kažu da to ima i neke veze i sa italijanskom rečju „re“.

Kada smo već kod italijanskog da kažemo da postoji i verzija u kojoj se veruje da „bre“ dolazi od italijansko-latinske reči fra što je skraćeno od frater što znači brat.Keltska hipoteza kaže, pošto su Kelti jelte bili u ovim krajevima, da ovo „bre“ potiče od keltske reči „bri“ što znači poštovanje, moć, snagu i sl.Španska hipoteza koja, u zadnje vreme, postaje najpopularnija jeste da ova reč potiče iz španskog jezika tj. od reči hombre što znači čovek. Ova hipoteza ima i dve pothipoteze. Prva je da ova reč u Srbiju i međ Srbe, navodno, dospela preko krstaša među kojima je bilo i dosta Španaca. Naime španski krstaši su se, prolazeći kroz Srbiju u 12. veku, međusobno a i lokalce nazivali „hombre“ i tako se ona ustalila. Druga, više zastupljena, pothipoteza je da reč „hombre“ nije ušla neposredno iz španskog već iz Ladino jezika Sefardskih Jevreja koji su, kao što je poznato, iz Španije jednim delom došli u Srbiju i Beograd. Gde su, ni manje ni više, baš Dorćolci skratili ovo njihovo „hombre“ na „bre“!I tako, probasmo na svim jezicima pa i na nemuštom, gde god, makar i slučajno, postoji reč ili deo reči sastavljeno od slova „b-r-e“ odnosno „r-e“ samo ne na jeziku u kom se koristi tj. srpskom. Kao što već zaključujete tvrdimo da je ova reč autohtonog porekla tj. da nije tuđica već iz srpskog jezika, a to ćemo i pokazati!

Ova reč predstavlja skraćenu verziju vokativa reči BRAT odnosno skraćenicu reči BRATE! Razvoj reči izgleda ovako: BRATE >> BR’TE >> BR’E >> B’E. Ovde lepo vidimo kako usled brzine govora ili nekih drugih uticaja reč postepeno gubi slova. „Brte“, kao prva promena, je izraz koji se takođe često koristi kao uzrečica, naročito u Bosni, a „be“ jeste najkraći oblik ove reči koji je najviše zastupljen na jugoistoku Srbije kao i u Makedoniji i Bugarskoj. Takođe u BiH postoji i „ba“ oblik. Danas je i cela reč „brate“ takođe uzrečica kod mnogih a u Crnoj Gori gotovo neizostavna. Ova reč menja svoj oblik i na druge načine a ne samo skraćivanjem reči. Neke od tih su sledeće reči:

1) BR oblik: bratko, braco, brale, brajane, braćko;

2) BT oblik: batke, batko, bate, bato, batane;

3) BJ oblik: bajo, baja, bajune;

4) BĆ oblik: baćo, baćko, baćane;

Reči u ovim primerima mogu dodatno da se usložne pokazivanjem istih na raznim dijalektima i narečjima. A zamislite neke primere pre Vukove reforme. Ali ovi primeri su sasvim dovoljni da se uvidi mehanizmi koji su uticali na obrazovanje reči BRE od reči BRATE. Možemo zaključiti da se reči najčešće skraćuju kada su u vokativu, imperativu ili u upitnom obliku a da brzina izgovora ima možda i najveći uticaj.

KADA JE BRE ODOBRAVANJE ILI DIVLJENJE

Bre kako super izgledas. Divan je bre ovaj sok. Al sija sunce bre.

NEODOBRAVANJE ILI ZALJENJE

Nemoj bre da me nerviras. Ne verujem bre da se to desilo. nedaj bre da te muce.

CUDJENJE

Sta kazes bre? Nije bre moguce? Sta radis to bre? 

ZA POZIV I OPOMENU

Pazi bre gde stajes! Bre,opet ti isto radis. Hej bre!

ZA IZNENADJENJE

Sta bi to bre? Au bre! Jesi bre cudo!

ZA PODSTICANJE I HRABRENJE

Mozes bre ti to! Hajde bre ! Bre sta ti je tesko?

PREKLINJANJE

Molim te bre! Nemoj bre! Zar i ti bre? 

NA KRAJU DVE CINJENICE. SRBI SE PREPOZNAJU PO OVOJ RECCI, JER SAMO SRBI KORISTE BRE U SVOM JEZIKU. DRUGO. KNJIZEVNICI SU VEKOVIMA PISALI TZV. 'LEPIM JEZIKOM' NE UPOTREBLJAVAJUCI OVU RECCU. IPAKONA SE UKORENILA U NAS JEZIK PA I DANS UZ SVE VISE KORISCENJE NEKOG ENGLESKO-SRPSKOG IZMIKSANOG JEZIKA ,KORISTI SE BRE KAO POSTAPALICA, KAO ZAMENA ZA GOMILU RECI KOJIMA BI OPISAO NEKO SVOJE OSECANJE. KAZEM VAM BRE!

 

 

BEBE IZ LABORATORIJE

 HAJDE DA UZMEMO DA JE OVO TEORIJA ZAVERE. A ZNAMO DA U SVAKOJ IMA ISTINE MA KOLIKO GOD TO POSTO BILO. OBZIROM DA SE IDE NA DEPOPULACIJU,DA SE FORSIRAJU GEJ ZAJEDNICEM UMESTO PRAVE PORODICE ( I STO NIJE TEORIJA ZAVERE ) ONDA JE MENI OVA PRICA VRLO VEROVATNA.ZASTRASUJUCA SVAKAKO,ALI OBZIROM NA SVE ZAGADJENIJU PLANETU,SVE VISE BOLESNIH LJUDI ,SVE MANJE LJUDI KOJI MOGU DA PRODUZE VRSTU PRIRODNIM PUTEM, NE TREBA TEK TAKO ODBACITI OVU PRICU.

 Portali poznati po širenju dezinformacija uporno izmišljaju nove konspiracije o Svetskom ekonomskom forumu. 14 ZEMALJA VEC JE POTPISALO DA PRISTAJU DA SE DECA ''PRAVE 'U LABORATORIJI.

 

• Na Fejsbuku se dele članci u kojima se tvrdi da je Svetski ekonomski forum zabranio prirodno začeće beba, te da je ova organizacija najavila da sve bebe moraju biti uzgajane u laboratoriji do 2030. godine.
• Radi se o dezinformaciji koju su plasirali veb portali poznati po širenju teorija zavere. Nema dokaza za sporne tvrdnje.
• Objave na Fejsbuku ocenili smo kao netačne.

  „Prema WEF-u, čovečanstvo će biti bolje opremljeno da se nosi sa izazovima budućnosti ako se nerođena deca podvrgnu uređivanju gena kako bi se osiguralo da su oslobođena bolesti i invaliditeta, uključujući psihološke osobine koje elita ne odobrava. Nezadovoljni uređivanjem gena svih koji su se prijavili za eksperimentalnu mRNA vakcinu, globalna elita sada preti da će urediti gene naše dece – pre nego što se ona uopšte rode. Da bi izvršio ovaj zločin protiv čovečnosti, WEF je razvio veštačke materice koje će moći da razviju fetus van tela majke”, piše u spornim člancima koji se dele na Fejsbuku.

  Radi se o dezinformaciji koju je prvobitno objavio portal „The People’s Voice”, poznat po plasiranju teorija zavere. U spornom članku nisu navedeni referentni linkovi ili izvori koji bi podržali sporne tvrdnje. 

  Nema dokaza da je Svetski ekonomski forum (SEF) zabranio prirodni proces začeća ili najavio da sve bebe moraju da budu uzgajane u laboratoriji do 2030. godine.

  Pretraga saopštenja na veb stranici SEF-a nije pokazala rezultate koji bi potkrepili sporne tvrdnje.

  Portparol SEF-a Jan Zopf objasnio je za „USA Today” i „Logically Facts” da „Svetski ekonomski forum nikada nije pozvao na zabranu prirodnog začeća” i da „organizacija nema ovlašćenja da sprovodi ovaj ili bilo koji drugi mandat u suverenim državama”. 

  Skot Mur, politikolog sa Univerziteta u Pensilvaniji objasnio je za „USA Today” da, „budući da je SEF nevladina organizacija, ona nema pravni status da obavlja funkcije suverenih država, iako može biti uticajna u oblikovanju stavova kreatora politike”.

  U spornim člancima takođe se navodi da je „organizacija finansirala japanske istraživače koji će laboratorijski stvorena jajašca i spermu razviti u veštačkoj materici, bez potrebe za ljudskom seksualnom reprodukcijom”.

  Međutim, portparol SEF-a rekao je da organizacija nikada nije finansirala takva istraživanja.

  „Ovo su lažne tvrdnje da se diskredituje važan posao koji Svetski ekonomski forum obavlja po pitanju ozbiljnih globalnih izazova”, objasnio je on za „USA Today”.

  SEF je međunarodna organizacija sa sedištem u Švajcarskoj, koja se fokusira na javno-privatnu saradnju i učestvuje u diskusijama o globalnim ekonomskim, društvenim i tehnološkim pitanjima. 

  Iako istražuje različite teme, uključujući tehnologiju i zdravstvenu zaštitu, nema naznaka da je SEF uključen u bilo kakve tajne ili konspirativne napore da kontroliše genetski materijal, navodi „Lead Stories”, koji se takođe bavio ovom temom.

  DECA ZA GEJ OCEVE

   Otvaraju se vrata za decu koja se rađaju od genetskog materijala dvojice očeva?
  

  Uzgajanje ljudskih beba "od nule" u laboratoriji moglo bi biti moguće za samo pet godina zahvaljujući novim otkrićima japanskih naučnika, prenosi "Dejli mejl".

  Kako se ističe, istraživači u Japanu su na korak od toga da u laboratoriji stvore ljudska jajašca i spermu, koji bi se potom razvili u veštačkoj materici.

  Profesor Katsuhiko Hajaši, naučnik sa Univerziteta "Kjušu", već je uspešno izveo taj proces na miševima, a sada veruje da bi iste rezultate u sledećih pet godina mogao da ponovi i sa ljudima.

  Ipak, u vezi sa time postoje brojna etička pitanja.

  Jedna od najvećih nedoumicma tiče se mogućnosti da bi u budućnosti žene u bilo kojih godina mogle da imaju decu. Osim toga, roditelji bi pomoću alata za uređivanje gena mogli da "dizajniraju" svoje "savršene" potomke, koji bi onda imali određene, željene osobine.

  Dr Hajaši i njegov tim nedavno su stvorili sedam miševa s dva muška biološka roditelja, koristeći ćelije kože mužjaka miša kako bi formirali

  održivu jajnu ćeliju i potom je oplodili.

  Sposobnost proizvodnje ljudske sperme i jajašca po narudžbini u laboratoriji naziva se in vitro gametogeneza (IVG), a sprovodi se tako što se uzimaju ćelije iz krvi ili kože osobe koje se onda reprogramiraju kako bi postale odgovarajuće matične ćelije. U teoriji, te ćelije bi mogle da postanu bilo koja ljudska ćelija, uključujući jajne ćelije i spermu, a zatim bi se mogle da se koriste za izradu embriona i mogli bi da se postave u matericu.

  Kako piše "Dejli mejl", naučnici su na ovaj način uspeli da naprave "vrlo jednostavna ljudska jajašca i spermu", ali ne još i embrione.

  Hajaši pretpostavlja da će biti potrebno oko pet godina da se proizvedu ćelije nalik ljudskim jajašcima, a da će još 10 do 20 godina trajati testiranja pre nego što postupak bude siguran za korišćenje u klinikama.

  Hajaši je za magazin "Nju sajantist" rekao da veruje kako se sad otvaraju vrata za decu koja se rađaju od genetskog materijala dvojice očeva.

  "U smislu tehnologije, to će kod ljudi biti moguće za deset godina", zaključio je Hajaši.

  Dok IVG donosi mnoge potencijalne koristi, ona takođe postavlja kompleksna etička pitanja:

  • “Dizajnirane bebe”: Mogućnost stvaranja velikog broja embriona i njihovog genetskog testiranja može dovesti do selekcije poželjnih osobina, što pokreće zabrinutost oko eugenike i društvene nejednakosti.

  • Promjena porodične dinamike: IVG bi mogla redefinisati tradicionalne koncepte porodice i roditeljstva, posebno u kulturama s duboko ukorenjenim porodičnim vrijednostima.

  • Regulacija i bezbjednost: Kako tehnologija napreduje, neophodno je uspostaviti jasne regulative kako bi se osigurala bezbjedna i etička primjena IVG u kliničkoj praksi.

  FERTILO

   
  

  Nakon osnivanja Gameta, Radenković i Varsavsky su sarađivali sa laboratorijom pri Harvardu, koja je istraživala inženjering ćelija. To ih je dovelo do uvida da bi jajne ćelije mogle sazrevati van tela, smanjujući invazivnost i trajanje postupka. „Shvatili smo da možemo iskoristiti tu tehnologiju za stvaranje sintetičkih jajnika u laboratoriji“, objašnjava Radenković, što je dovelo do stvaranja proizvoda Fertilo.

  Pomoću Fertila, proces hormonskih injekcija u IVF postupku može se skratiti na samo dva do tri dana, pre nego što se nezrele jajne ćelije izvade. One se zatim stavljaju u specijalizovanu posudu, koja funkcioniše kao sintetički jajnik za sazrevanje jajnih ćelija. Ovaj proces smanjuje broj i trajanje hormonskih injekcija za skoro 80% i ublažava njihove nuspojave.

  Dr. Brajan Levin, direktor klinike CCRM u Njujorku, naglašava da Fertilo ne samo da smanjuje nelagodnosti za pacijentkinje, već i troškove, čime IVF postaje dostupniji.

  „Fertilo bi mogao smanjiti troškove IVF-a jer bi pacijentkinje uzimale lekove samo nekoliko dana,“ objašnjava on. „Ako ovaj proizvod omogući stimulaciju u trajanju od samo tri ili četiri dana, to bi moglo značiti razliku između mogućnosti i nemogućnosti pristupa lečenju, posebno za pacijentkinje koje moraju putovati radi postupka.“

  Tim Gameta je proveo godine razvijajući ovu tehnologiju, sprovodeći brojne testove kako bi osigurali da jajne ćelije i embrioni budu zdravi. Klinička ispitivanja pokazala su pozitivne rezultate, a Fertilo je sada odobren od regulatornih tela u šest zemalja. Komercijalno je dostupan u Australiji, Meksiku, Argentini i Peruu, a uskoro planiraju ulazak na tržišta Japana i Paragvaja.

  Trenutno postoji oko deset aktivnih trudnoća ostvarenih pomoću Fertila, uključujući jedan par blizanaca. Prošle sedmice, Gameto je najavio partnerstvo sa lancem klinika IVF Australia radi daljeg širenja na tom tržištu. Radenković ističe da su ova velika partnerstva pomogla kompaniji da ostvari prihode, ali nije otkrila konkretne cifre.

  U Sjedinjenim Državama, Gameto se priprema za fazu 3 kliničkih ispitivanja 2025. godine, nadajući se da će to dovesti do odobrenja od strane FDA. U međuvremenu, Radenković se fokusira na ubeđivanje industrije da je vreme za promene.

  „Postigli smo mnogo u poslednje tri godine i bili smo maksimalno fokusirani na realizaciju,“ kaže ona. „Verujem da se velika naučna dostignuća mogu razvijati unutar velikih kompanija. Zato sam i ušla u zdravstvenu industriju – da bih imala pozitivan uticaj, ali i izgradila uspešan biznis.“

  Ova kompanija objavila je prvo uspešno rođenje bebe uz pomoć Fertilo tehnologije. Porođaj je obavljen u Limi, Peru. 

  SAD SVAKO OD NAS RAZMISLI O STVARNIM CINJENICAMA U VEZI 'PRAVLJENJA BEBA' . SAGLEDAJMO SVE ONO STO ZNAMO, A VERUJTE MI DA MNOGO VISE TOGA NE ZNAMO. UGLAVNOM JA VERUJEM  I U OVU TEORIJU ZAVERE. 
  

  
  

ISTORIJA MOZE I OVAKO I ONAKO

ISTORIJA UVEK MOZE DA SE VIDI NA VISE NACINA. ISTORIJA JE JEDNO PODRUCJE U KOME PERCEPCIJA UZIMA OBLICJE MASTE TE DOGADJAJE SAGLEDAVAMO VISE NA NEKI NACIN KOJI NAMA ODGOVARA. ISTORIJA  BUDUCNOSTI  NASU PERCEPCIJU POD UTICAJEM STRAHA SKORO OSLOBADJA MASTANJA ( MADA MASTA NARAVNO I DALJE POSTOJI. PA EVO JEDNOG VIDJENJA ISTORIJE SRBIJE KOJU MORAM DA PODELIM NA BLOGU.

 

...I onda on ubije brata, a oca zadavi. Pa mu sin uze presto i oslepi ga, pa se zamonaše obojica, ali jedan se predomisli... I ubije i brata i strica i sinovca. Onda kod pape izmoli onaj krunu da je pokloni bratu za rođendan, ali ode kod Vaseljenskog patrijarha da polaže teologiju, jer je školarina tamo bila manja. Onda posle par decenija drugi ubije oca, pa onda brat rokne brata, a njihov naslednik spavaše sa devojčicom od 8 leta, koja ode u manastir, a on postade svetac. I posle se još malo satiraše, otac sina, sin oca, brat brata, teča ujku i tako to... A jedan beše toliko silan da donese i zakon, jer moglo mu se, bio je car jer ga tako proglasio pop koga je on proglasio da može da ga proglasi.... I posle još malo se poklaše svako sa svakim, a onda Turci udariše i beše baš nejasno ko je pobedio na tom Kosovu, u svakom slučaju jedan je tu posthumno od kneza postao car, a žena mu tipu koji joj je skenjao muža pokloni ćerku za ženu, i svi viknuše: "To, carice!"...

I odma posle i ona i onaj njen pokojni pretvoriše se u vino... Pa prođe jos jedno 60 ili 70 godina, tokom kojih su se desila još neka nebitna sranja, od kojih posle skova neuki narod legende o mudrim i premudrim vladarima, ali to je mahom bez veze, jer uskoro Turci totalno nagrnuše, ali ovoga puta baš onako, do jaja, i svi mudri vladari ispadoše budale i ode Srbija pod stečajnu upravu... I tako, prođe nekoliko vekova, tokom kojih je neki slepac na gitari sa jednom žicom bio najpopularniji roker u regionu. Tu je raja počela da se žari i pali i svi rekoše, otprilike: "Dosta nam je više Turske, idemo malo u EU!" I izabraše jednog jadnika, neki glumac iz epa "Bolji život", kao da ih on vodi. Ali on nije znao gde se tačno pruža taj prokleti Koridor 10, propade ustanak i kum mu posla jednog sa sekirom da ga nasekira...

Posle nekoliko godina taj kum digne opet narod na noge, jer je odlučio da bude pravi Don, i nekako oteraše Turke i svi mu ljubiše ruku. Ali, ne lezi vraže, malo im je i on posle dosadio, pa ajde kao, nećemo njega, al sin mu je dobro dete, i tako redom, malo on, malo sin, pa opet on, pa unuk, tako je nekako bilo, uostalom ko bi ih pohvatao kad se svi prezivaju isto, u svakom slučaju, na kraju jedne noći vojska odluči da im je dosta i tih od Dona potomaka i pobiše ih, i kralja i ženu mu, i dovedoše potomka od onog prvog kuma, što je nasekiran dušu ispustio I onda ta dinastija sa tužnim prefiksom koji na turskom znači "crni", al' je na srpskom nešto mnogo bezobraznije, vladaše Srbijom sve dok je ne pretvoriše u Jugoslaviju, a posle jednog velikog rata koji je u principu započeo neki momak iz Sarajeva, koji nije znao da rukuje oružjem, pa je slučajno okinuo u austrougarskog nadvojvodu Ferdinanda, jednog bika iz Beča... (dugačke li rečenice, majko mila!) I tako, par puta udariše neke Švabe i sve je njih Srbin pobedio, al' je na kraju najpametniji ispao jedan kaj je tvrdio da je Zagorec iz Kumrovca. I tu Srbi oteraše kralja, a dobiše dve autonomne pokrajine i sa njima neki mali narod sa Kalimero kapama, koji nije ni od Slovena, ni od Turaka, nego je sa Marsa pao, i to baš na glavu... I negde pri kraju 20. veka setiše se Srbi da je kurčenje njima u genima, pa izabraše jednog degena da ih u kurčenju predvodi. I poklaše se sa svima okolo, onako zainat, što je vazda bila naša dika i slika. I kako se sa kim poklasmo, tako nam "prijatelji" odasvud udariše po prstima - Ameri otvoreno, milosrdno ko anđeli, a Rusi onako "zaštitnički", sve govoreći zlotvorima našim: "Ajd čik im udarite još jedan šamar!" Onda dođe jedan oktobar, i reče narod: nemojte, molimo vas, da nas više niko brani. I oteraše vođe da im drugi sude, i kao krenuše Srbi da ponovo prave državu. Malo da kradu i malo narodu da dadu. Ali ne bi to bila Srbija da se ne zvekne onaj ko ima bolje ideje i bolje radi. I zveknu ga jedan, pa opet pade mrak... I onda, konačno, dođe odnekud čovek zlatousti (jer stavljaše Labelo na svoja impozantna usta), koji je pre bio sav onakav, a sad je sav ovakav, i podeli svima diplome i doktorate, uze svima komad penzije i plate. I reče on: "Hoću i ja da budem Don", i uhvati se i sa Turcima i sa Rusima i sa Amerima i sa Švabama, a bogami i sa onim Kalimero barabama... I obeća trista kuraca i palaca, ali od toga ne bi ništa, jer rok je za dve do tri godine, il' dogodine... A kako u Srbiji već i pre njega beše mrak, on reši da je vreme da se gasi svetlo... I ugasi ga. E, tu se, braćo i sestre, završava ova istorija Srba, a drugi deo možete čitati na nemačkom jeziku, za jedno dve generacije."

 

SADA O PIRAMIDAMA I TESLI  

Naučnik Nikola Tesla vjerovao je da piramide služe višoj svrsi i istraživao ih je tokom cijelog života

Jedna od najneobičnijih bila je njegova preokupacija egipatskim piramidama, jednom od najtajanstvenijih i najveličanstvenijih građevina čovječanstva.

Tesla se pitao da li su piramide veliki predajnici energije - i ta se misao poklopila s njegovim projektom bežičnog prenosa energije. Tesla je 1905. godine u SAD-u registrovao patent pod nazivom "Umjetnost prenošenja električne energije prirodnim medijima", u kojem su zacrtani projekti za seriju generatora širom svijeta koji bi se priključili jonosferi za prikupljanje energije. Samu Zemlju, sa svoja dva pola, posmatrao je kao džinovski električni generator neograničene energije, piše "Big tink".

Dizajn u obliku trougla postao je poznat i kao Teslina elektromagnetna piramida, prenosi Sputnjik. Presudni su oblik i položaj egipatskih piramida. Tesla je izgradio toranj poznat pod nazivom Teslina eksperimentalna stanica u Kolorado Springsu, kao i toranj Vordenklif ili Tesla toranj na istočnoj obali, za koji je želio da iskoristi energetsko polje Zemlje.

Lokacije su odabrane prema istim zakonima po kojima su izgrađene piramide u Gizi, u odnosu na odnos eliptične orbite planete i ekvatora. Dizajn je bio namijenjen bežičnom prenosu energije.

Tesla je interesovanje za egipatske piramide prvi put izrazio u jednom intervjuu 1901. godine, kada je izjavio: 

"Necrni moćnici... su imali znanje koje je izgubljeno za svet, znanje koje će nam biti otkriveno tek kada budemo spremni za to." 

Ova izjava izazvala je mnoge spekulacije i teorije o tome šta je tačno mislio i zašto je bio tako intrigiran piramidama.

Među mnogobrojnim teorijama koje su nastale, jedna od najčešćih je da je Tesla verovao da su egipatske piramide bile daleko više od samo grobnica faraona, već su imale dublje značenje i funkciju. 

 

Prema nekim interpretacijama, Tesla je smatrao da su piramide zapravo bili napredni energetski uređaji koji su generisali, skladištili i prenosili ogromne količine energije. On je verovao da su bile deo drevnog sistema bežičnog prenosa energije koji je omogućavao besplatnu i neograničenu energiju za čitav svet.

Druga teorija koja se povezuje s Teslom je ideja o "Teslinoj teoriji o nultoj tački", prema kojoj je on verovao da piramide predstavljaju centar energetskih vorteksa na planeti Zemlji, tačku u kojoj se energija može koncentrisati i koristiti za različite svrhe. 

Tesla je verovao da je drevna egipatska civilizacija bila mnogo naprednija nego što se pretpostavljalo, te da su piramide bile ključni elementi u njihovim tehnološkim dostignućima.

Pored svojih teoretskih spekulacija, Tesla je navodno eksperimentisao u svojim laboratorijama i izvodio različite testove kako bi proučavao energetske karakteristike piramida. 

Prema nekim izvorima, čak je planirao da izgradi vlastitu piramidu kao deo istraživanja. Međutim, ovi planovi nikada nisu ostvareni zbog nedostatka finansijskih sredstava i drugih izazova s kojima se suočavao u to vreme.

Postavlja se pitanje zašto je bio tako zaokupljen egipatskim piramidama i šta ga je inspirisalo da proučava njihovu energiju i potencijalnu tehničku funkciju. 

Neki spekulišu da je Tesla bio inspirisan drevnom mudrošću i naprednim tehnologijama koje je smatrao da su postojale u drevnom Egiptu. Drugi sugerišu da je Tesla bio pogođen egipatskom mitologijom i verovanjima u vezi sa piramidama kao izvorima moćne energije i duhovne mudrosti.

Ipak, uprkos njegovoj dubokoj fascinaciji, teorija o piramidama nije bila naučno prihvaćena i ostaje kontroverzna tema među naučnicima i istraživačima. Neki smatraju da su teorije bile plod njegove mašte i da nema naučnih dokaza koji podržavaju njegove ideje o energetskim potencijalima piramida.

Uprkos nedostatku konkretnih dokaza, opsesija piramidama ostaje jedan od najzanimljivijih aspekata njegovog života i rada. Njegov nekonvencionalni pristup naučnom istraživanju i inovacijama i dalje intrigira i inspiriše naučnike, inovatore i istraživače širom sveta.

Poslednjih dana vodi se žustra rasprava među egiptolozima nakon što su pojedini istraživači rekli da su pronašli "podzemni grad" ispod piramida u Gizi. Da li je ovo otkriće, zasnovano na radarskim snimcima, revolucionarno ili "prenaduvano"?

Italijanski istraživači, predvođeni profesorom Koradom Malangom sa Univerziteta u Pizi, tvrde da su otkrili ogromnu podzemnu mrežu ispod egipatskih piramida.

Tvrde da radarski snimci prikazuju ogromne vertikalne šahte, spiralne stepenice, kanale koji podsećaju na cevovode za vodeni sistem i skrivenu mrežu objekata više od 610 metara ispod površine. Oni čak sugerišu da bi legendarna Dvorana zapisa, navodna biblioteka vezana za drevno egipatsko znanje, mogla da leži unutar ovog podzemnog kompleksa.

"Kada uvećamo slike (u budućnosti), otkrićemo da se ispod njih krije ono što se može opisati samo kao pravi podzemni grad", rekao je tim na konferenciji za novinare. 

Međutim, nisu svi stručnjaci uvereni. Stručnjak za radare, profesor Lorens Konjers sa Univerziteta u Denveru, nazvao je ove tvrdnje "preuveličanjem", navodeći da tehnologija koju su koristili - radarski impulsi sa satelita, slično onome kako se sonarni radar koristi za mapiranje okeana – ne može da prodre toliko duboko u zemlju.

Kako prenosi Euronews, on je izrazio sumnju u ideju o podzemnom gradu, ali je priznao da bi manji objekti mogli biti pronađeni ispod piramida, naglašavajući kako su "Maje i drugi narodi u drevnoj Mesoamerici često gradili piramide na ulazima u pećine ili šupljine koje su im imale ceremonijalno značenje".

U sličnom tonu, egipatski arheolog dr Zahi Havas rekao je za "The National" da istraživači nisu u pravu, te tvrdi da njihovo navodno otkriće nema naučnu osnovu. Tim se koncentrisao na Kefrenovu piramidu, jednu od tri piramide u kompleksu Gize, pored piramida Keops i Menkaura. Veruje se da su ove kultne građevine izgrađene pre oko 4.500 godina i da se nalaze na zapadnoj obali Nila u severnom Egiptu. Prošle nedelje, podsetimo, tim istraživača iz Italije predstavio je rezultate svog rada u kojima tvrde da su ispod piramide faraona Kefrena otkrili podzemne strukture visoke nekoliko hiljada metara. Piramide u Gizi se zvanično smatraju starim oko 4.500 godina, a njihova izgradnja i dalje predstavlja zagonetku zbog neverovatne preciznosti i obima radova za tadašnje vreme. Međutim, autori nove studije tvrde da su skrivene podzemne strukture ispod Kefrenove piramide stare čak 38.000 godina – što bi značilo da su nastale desetinama hiljada godina pre bilo koje poznate ljudske građevine takvog tipa.

Istraživači tvrde da su se oslonili na stare egipatske tekstove, koje su interpretirali kao zapise o drevnoj civilizaciji koja je postojala pre faraonskog Egipta, ali je uništena u kataklizmičnom događaju. Oni se posebno pozivaju na poglavlje 149 Knjige mrtvih, koje, po njihovom tumačenju, opisuje 14 božanskih prebivališta – što istraživači vide kao ostatke napredne civilizacije pre dinastičkog Egipta.Takođe, analizirali su Torinski kraljevski kanon, staroegipatski spis u kojem su, pored poznatih faraona, zapisani i imena bogova i polubožanskih kraljeva koji su navodno vladali Egiptom pre prve zvanično dokumentovane dinastije. Istraživači veruju da su ovi "bogovi i polubogovi" u stvari bili stvarni vladari iz daleke prošlosti, pre nego što je došlo do ogromne prirodne katastrofe, možda udara asteroida, koji je izazvao globalne klimatske promene i masovna izumiranja. Dok geološki podaci, poput ledenih jezgara sa Grenlanda i analiza Atlantskog okeana, ukazuju na mogućnost takvog događaja, većina naučnika odbacuje ovu hipotezu zbog nedostatka dokaza o udaru asteroida, poput odgovarajućeg kratera.

Za svoje istraživanje, naučnici su koristili novu metodu podzemnog skeniranja, koristeći radarske impulse sa satelita koji su poslati ka piramidi, a zatim analizirali reflektovane signale kako bi stvorili 3D slike podzemnih struktura. Prema njihovim nalazima, ispod Kefrenove piramide se nalaze:

- Osam vertikalnih tunela prečnika 10 do 12 metara, koji se pružaju 650 metara u dubinu.

- Stepenasti prolazi koji se spiralno spuštaju niz svaki od osam tunela.

- Masivne pravougaone komore dužine 80 metara, koje sadrže četiri dodatna vertikalna okna.

- Podzemni vodeni sistem sa kanalima koji vode još dublje ispod zemlje.

Prema rečima Korada Malange, jednog od autora studije sa Univerziteta u Pizi, ovo je samo početak otkrića:

"Kada uvećamo slike u budućim analizama, otkrićemo da se ispod nalazi ono što možemo nazvati pravim podzemnim gradom."

 

I SAD. KAKVE VEZE IMAJU PIRAMIDE I NASA ISTORIJA? PA DA KAZEM SAMO DA SU U SRBIJI POCEV OD RTNJA MNOGE PIRAMIDE TOTALNO NEISTRAZENE JER NE RAZUMEMO ONO STO JE TESLA GOVORIO. TU NI MASTA NE POMAZE. A NASA ISTORIJA NE BI BILA OVOLIKO NEVEROVATNA DA JE TESLA OSTAO OVDE I POMOGAO NAM DA RAZUMEMO ENERGIJU I SVA ZRACENJA IZ PIRAMIDA. TAKODJE DA JE SLUCAJNO TESLA NAS SAVREMENIK POMOGAO BI NAM DA POVEZEMO SLICICE IZ MOZAIKA NASE ISTORIJE,ALI ONAKO KAKO TREBA, A NE POGRESNO ,STO MI STALNO RADIMO. HOCU DA KAZEM SVA OVA DANASNJA INTELIGENCIJA I PRIRODNA IVESTACKA NE MOGU DA ZAMENE TESLIN UM.

IPAK,ZNAM DA CEMO NA TEZI NACIN DOCI IPAK DO BOLJEG ZIVOTA. MOZDA BAS OD OVE MLADE GENERACIJE I MOZDA OD ENERGIJE KOJA SE OSLOBODI IZ PODZEMLJA PIRAMIDA. STO NASIH TO I ONIH PO CELOM SVETU.