CACILEND I CACIJARH

 AKO ZNAMO KO SU CACI (PISALA SAM O TOME) ONDA ZNAMO STA JE I CACILEND. ILI NE ZNAMO? JER OVI U NE ULIVAJU POVERENJE ,OVI U BELIM SATORIMA KOJE NAZIVAJU TURSKI CADORI ,A NALAZE SE OKO SKUPSTINE SRBIJE . CACIJARH JE NARAVNO PATRIJARH PORFIRIJE KOGA ZASLUZENO DO SADA ZOVU PATRIJARH PROFITERIJE JER ZIVI U VILI NA DEDINJU I VOZI NAJSKUPLJI AUTO. PA KRENIMO REDOM.

 

“Ko god da je osmislio Ćaciland, svaka mu čast! Ideja da se svi poklonici ovog režima okupe na jednom mestu, gde će biti izolovani i simbolično razapeti na stub srama, fenomenalna je i duboko simbolična. To mesto, koje će zauvek ostati upamćeno i istoriji, menja moralnu i kulturnu paradigmu ovog naroda.

Ćaćiland nije samo fizički prostor - on je spomenik jednoj epohi moralnog sunovrata. Baš kao što postoje muzeji posvećeni zabludama prošlih vremena, i on može postati neka vrsta istorijske opomene, mesto na kojem će buduće generacije učiti kako izgleda društvo kada se kriminal, kič i primitivizam postave kao dominantni obrasci ponašanja.

Nakon 34 godine nametanja lažnih vrednosti i sistematskog uništavanja kulture putem medija, predvođenih televizijom Pink, konačno dolazi do preokreta. Nekada je bilo "in" biti deo tog sveta - vođe kriminalnih klanova viđale su se na državnom svečanostima, starlete su dobijale uloge ministarki, a huligani su postajali organi reda i mira.

Danas, pred našim očima, ta lažna elita gubi svoj status i pretvara se u simbol srama, dok oni koji su bili na marginama: studenti, profesori, intelektualci i ljudi od integriteta postaju pravi uzori. Sada prisustvujemo u kojem dekadentne vrednosti postaju predmet sramote, dok studenti postaju novi nosioci društvenih promena i ponos svojih roditelja.

Vrline i kvaliteti koje oni neguju i promovišu, poput organizacije, tačnosti, ekološke svesti, tehnološke pismenosti, elokvencije, umetničke kreativnosti i širokog obrazovania, postaju novi moralni standardi. Ljudi se sada ponose tim vrednostima, a studenti postavljaju temelje trenda koji ne samo da menja Srbiju, već može postati model i za druge zemlje koje žele da pokrenu (R)EVOLUCIJU.

Ono što vidimo danas nije samo pobuna protiv jednog režima, već preoblikovanje celokupne kulturne i moralne slike društva. Studenti stvaraju NOVI SRPSKI SVETSKI POREDAK.

Ćaciland nije samo simbol pada jednog režima i mesto osvete, već ogledalo u kojem se jasno vidi gde su lažne vrednosti dovele društvo. Svi tzv. Ćaciji koji budu imali hrabrosti da se suoče sa svim svojim postupcima, možda pronađu put ka promeni i preobraženju.

Ne treba žuriti sa rasformiranjem Ćacilanda, jer je njegov smisao kolektivna katarza. Što duže traje, pročišćenje će biti temeljnije, a iskustvo dublje urezano u kolektivnu svest naroda.”

baba iz komšiluka

 Ćacilend je satiričan izraz koji se koristi u javnom diskursu u Srbiji kako bi se opisale situacije ili događaji povezani sa pristalicama vlasti, posebno u kontekstu organizovanih mitinga i skupova. Ovaj termin je nastao kao rezultat greške u pisanju reči “đaci” na ćiriličnom pismu, gde su slova “Đ” i “Ć” vizuelno slična. Tako je nastao izraz “Ćacilend”, koji je potom dobio satiričnu i ironičnu konotaciju.

Kako se koristi izraz “Ćacilend”?

Ovaj izraz se često koristi na društvenim mrežama i u medijima da označi:

• Skupove pristalica vlasti koji se organizuju kao kontraprotesti ili podrška aktuelnim političkim strukturama.
• Masovna okupljanja ljudi dovedenih iz raznih krajeva Srbije (plaćenih ili ucenjenih), često autobusima, sa ciljem da popune mitinge.
• Satirično opisivanje političke atmosfere, gde se implicira da su učesnici ovih događaja tu iz koristi ili pod pritiskom.

Popularizacija izraza

• Ovaj termin je postao popularan kroz društvene mreže, posebno na Instagramu i TikToku, gde korisnici koriste hešteg #ćacilend kako bi na humorističan način komentarisali političke događaje.
• Zoran Kesić, u emisiji 24 minuta, koristio je ovaj izraz u satiričnom segmentu pod nazivom Ćacilend. Kralj ničega i podanici ništarije (pogledaj video ovde).

Važnost razumevanja izraza

“Ćacilend” je primer kako slučajna pravopisna greška može dobiti širu simboliku i postati deo političkog i društvenog narativa. Iako je nastao kao omaška, izraz se brzo proširio i postao sredstvo kritike i satire.

Ono što je najviše zabrinjavalo u danima koji su prethodili prostestima bilo je podizanje improvizovanog kampa u Pionirskom parku ispred Predsedništva, svega nekoliko desetina koraka od Skupštine, mesta predviđenog za protest 15. marta.

Prvi šatori pojavili su se na travi parka već u četvrtak 6. marta. U roku od nekoliko dana park se napunio šatorima i ljudima koji su spavali u njima, uz usluge pravog pravcatog cateringa.

Prema zvaničnim informacijama, radilo se o “studentima koji žele da uče”, poznatim i kao “studenti 2.0”, čiji je jedini zahtev, za razliku od plenumskog pokreta, bio povratak u klupe. Njihovo prisustvo odmah je uočeno i primio ih je predsednik Vučić. Od nedelje, 9. marta, ove grupe počele su se uvećavati

Što je više ljudi pristizalo, bilo je sve jasnije da se nije radilo o studentima, već o statistima angažovanim da doprinesu masovnosti akcije i čuvaju okupirani prostor. Istovremeno, novinari koji su pokušali proveriti da li se radilo o pravim studentima grubo su udaljeni, a potom ih je zaustavila policija.

Novinar N1 pozvao je kamp i, predstavivši se kao 28-godišnji student, pitao kako se može priključiti. Tako je otkrio da su osobe prisutne u improvizovanom kampu bile plaćene samo da sede i leže, kako je ispričala koordinatorka “studentskih” grupa.

Dnevnice, koje su se isplaćivale isključivo u gotovini, kretale su se od 50 do 80 evra. Ubrzo je postalo jasno da je u kampu zapravo bilo vrlo malo pravih studenata i da su većinu činili plaćeni glumci.

Ovo je postalo još očiglednije kada su se u parku pojavile Crvene beretke, veterani JSO-a, zloglasne jedinice za specijalne operacije, koja je nakon delovanja u Hrvatskoj i BiH, pod komandom ratnih zločinaca Stanišića i Simatovića, učestvovala u pokušaju državnog udara u Srbiji 2001. i ubistvu premijera Đinđića 2003. (dvojica osuđenih za ubistvo Đinđića, Ulemek i Jovanović, bili su članovi JSO-a). Nakon ubistva premijera, JSO je zvanično raspuštena.

Dolazak JSO-a, dan uoči godišnjice Đinđićevog ubistva, viđen je kao provokacija, ali i kao zlokobno upozorenje. No vreme nikoga ne štedi i “crvene beretke”, pored mrkih pogleda, nisu mogle sakriti isturene stomake i boljke vremešnosti.

Među njihovim vođama, oslanjajući se na štap, pojavio se Živojin Jovanović, zvani Žika Crnogorac , nekadašnji komandant Miloševićevih specijalnih snaga, pominjan među odgovornima za etničko čišćenje u Doboju.

Neposredno po dolasku u kamp “studenata 2.0”, Crnogorac je privukao pažnju napadajući štapom građane koji su doveli u pitanje njegovu ulogu u parku.

Pored navodnih studenata i veterana paravojnih formacija, dan uoči protesta garnizon “studenta koji žele da uče” pojačan je vojskom poljoprivrednih traktora.

Neuobičajena kretanja uočena su prethodnih dana, kada je u Beograd stiglo na stotine traktora na prikolicama koji su bili privremeno parkirani u gradskoj fabrici u vlasništvu biznismena bliskog SNS-u.

Dan uoči protesta traktori su se misteriozno pojavili oko Pionirskog parka i pored zgrade Predsedništva. Uprkos prisustvu brojnih policajaca duž perimetra parka, traktori su bili parkirani na trotoarima i na ulici ispred Skupštine, očigledno kršeći zabranu parkiranja.

U pojedinim zonama traktori su bili parkirani u dvostrukim redovima, formirajući neku vrstu obrambenog zida oko improvizovanog kampa i otežavajući prolaz. Procenjuje se da je u stvaranju ovog improvizovanog zida učestvovalo najmanje 300 traktora.

Poreklo traktora, koji su bili vidno dotrajali i imali su registarske tablice, nije razjašnjeno, ali veruje se da pripadaju poljoprivrednim preduzećima, restoranima, vinarijama i drugim subjektima te da mnogi više nisu upotrebljivi.

Beogradskom sarkazmu nije promakla apsurdnost situacije. “Đaci koji žele da studiraju” odmah su nazvani “ćacima” po makroskopskoj pravopisnoj grešci u jednom grafitu, gde je umesto ćiriličnog Ђ napisano Ћ pa je ispalo “ćaci u školu”.

Tako je čitav Pionirski park postao "Ćacilend" , zemlja ćacija, sa oznakama na Google maps.

Sarkazam na stranu, prisustvo kampa na samo nekoliko metara od mesta gde je trebalo da se održi protest izazvalo je veliku zabrinutost organizatora. Pored toga, dan pre protesta po gradu su pronađeni džakovi puni kamenja, a na jednom snimku se vide osobe koje vade cigle iz gepeka i nose ih u Pionirski park.

 

 Gotovo misteriozno podizanje belih velikih šatora ispred Skupštine Srbije i u njima neki ljudi, u žiži je javnosti ovih dana, a gotovo da nema čoveka koji nije upitao - čemu to služi? Na ovo pitanje nije bilo službenih izjava i objašnjenja vlasti, ali se ipak čini da je odgovor stigao sam.

Zašto je jedna od najfrekventnijih saobraćajnica ispred Skupštine Srbije danima zatvorena i zašto se na njoj nalaze veliki beli šatori? Ko su ljudi koji se tamo dovoze i šta tačno rade?

Odgovor na ova i slična pitanja tražili su novinari, javne ličnosti ali i obični građani. U potrazi za odgovorom novinarku Istinomera, u noći između ponedeljka i utorka, jedan od stanovnika Ćacilenda 2.0 udario je po ruci, iako je ona nosila akreditaciju i predstavila se kao novinarka.

Zatvaranje ulice izazvalo je saobraćajni kolaps u centru Beograda, a „lica“ koji su tamo dovožena i koja su boravila u šatorima bila su nepoznanica za javnost. Iako su u početku izazivali samo čuđenje prolaznika, postali su poznati jedne noći kada su se međusobno potukli. Tom prilikom reagovala je i policija, a snimak je postao gotovo viralan na društvenim mrežama.

Danas, samo nepuna tri dana od podizanja velikih belih šatora ispred Skupštine Srbije, jedan od odgovora na pitanje čemu šatori i ljudi u njima služe, nametnuo se sam.

Na video snimku koji je predsednik Srbije objavio na društvenoj mreži Instagram, vidi se trenutak njegovog dolaska u Skupštinu Srbije, u kojoj su novi premijer i ministri polagali zakletvu.

Do tog trenutka, gotovo neupadljivi stanovnici „ćacilenda“ 2.0 (kako građani zovu taj prostor), koje smo viđali retko ali uglavnom sa maskama na licima i kapuljačama na glavama, odjednom su se probudili i spontano okupili da dočekaju predsednika.

Na snimku se vidi kako Aleksandar Vučić izlazi na plato ispred Skupštine, dok nekadašnji „spavači“ stoje, viču iz sveg glasa „Aco Srbine“, „Srbija“, i mašu mnoštvom srpskih zastava.

Ni predsednik Vučić nije ostao ravnodušan. Spustio se Vučić niz stepenice, a onda kao na snimcima koje smo već viđali na mnogobrojnim utakmicama, pesnicom i visoko podignutom rukom, bodrio je svoje navijače.Međutim, ono što se ne vidi na snimku, a dešava se na istom prostoru – na Trgu Nikole Pašića su ograde i policijski špalir, koji su u trenutku dolaska predsednika, razdvajali Vučića i njegove pristalice od jedne druge grupe ljudi. Ta grupa ljudi uzvikivala je „lopovi“, „uaaa“, duvala je u pištaljke i vuvuzele.Srbija je duboko podeljeno društvo, na one u belim šatorima čiju ljubav predsednik treba, i one druge koji njegovu ljubav nikada neće zaslužiti jer mnogo pitaju i previše traže – da vole slobodno.

CACIJARH

 

Dodao je da SPC ima dobar odnos sa predsednikom Srbije, te da je Aleksandar Vučić uputio pozdrave Putinu i poručio da će biti u Moskvi 9. maja, bez obzira na okolnosti i Evropu.

Patrijarh je naveo da je u Srbiji „u toku obojena revolucija“ i da se nada kako će zemlja pobediti to iskušenje.

„Mi znamo i osećamo da sile Zapada žele da razbiju identitet srpskog naroda i kulture“, naveo je patrijarh Porfirije.

Predsednik Rusije je, kako je saopšteno na Instagram profilu Kremlja, uz dobrodošlicu u Moskvu, rekao da zna da Srpska pravoslavna crkva daje značajan doprinos jačanju odnosa naroda, koji tradicionalno održavaju najtoplije, najbliže, najpoverljivije savezničke odnose.

Čestitao je srpskom patrijarhu Vaskrs, dodajući da je to „zajednički svetli praznik“.

„Već sam rekao da rusko-srpski odnosi uvek imaju poseban karakter, a i ovih dana. To je i zato što smo povezani snažnim, dubokim, duhovnim zajedničkim korenima. Uvek nam je drago da vas vidimo. Predsednika Srbije očekujemo 9. maja u Moskvi na svečanosti posvećenoj pobedi u Velikom otadžbinskom ratu“, rekao je Putin.

Bukvalno objasnjenje ne treba. Eto sta su za patrijarha srpski studenti. Koji hodaju, krvare, voze bickl, trce, drze blokade, gude godinu zivota ne samo fakuteta.

Patrijarh koji ode u Moskvu da tamo blati veći deo svog naroda, a naročito onaj njegov najvredniji i najpametniji deo, nije pravi patrijarh. On je nula, zarozana mantija kroz koju duva severac, kao kroz prljav veš na štriku.

Jer patrijarh je ljubav, milost, pravda, patrijarh oseća srcem i svakim damarom ono što oseća njegov narod, šta ga tišti, mori, kakva ga nepravda guši. Patrijarh je bio Pavle, koji je litijama razbijao policijske kordone…

A ovaj bi ih izgleda najrađe poslao na svoje vernike, na onu decu što isusovski iskušavaju sebe krstareći Srbijom i Evropom uzduž i popreko, tražeći samo pravdu i istinu, mladost našu i budućnost što u rukama nosi srpske barjake i ikone, što peva svetosavske himne, što nas božjom promisli (jer fakat nemam drugo objašnjenje) posle toliko decenija zla i mržnje pomiri sa braćom islamske vere…

I što je najgore, ovaj patrijarh ne sme tu decu ni da pogleda u oči kad im radi o glavi, nego poput najgoreg žbira trči u Kremlj da ih tamo denuncira, naziva izdajnicima i plaćenicima nekakve “obojene revolucije”(?!)

Dok ga Putin gleda s druge strane stola, smeška mu se, a osećam u sebi promišlja: Čime li je onaj narod zaslužio da ga vodi ovakav patrijarh?

I za kraj još jedna, vrlo indikativna skica za portret…

Ovaj patrijarh, koji to zapravo nije, jer pravi patrijarh izaziva poštovanje i ushićenje, a ovaj samo mučninu, pre nekoliko meseci je na sajtu Patrijaršije objavio nepotpisani tekst u kome je studente nekoliko fakulteta optužio da žive u paralelnim univerzumima, da “nameću svoj antisvetosavski, antihrišćanski i antisrpski koncept života”…

Da bi se, kad je javnost listom osudila taj pamflet, brže bolje ogradio, a kao krivca i žrtvenog ovna poturio svoju desnu ruku u Patrijaršiji, na njega svalivši sav narodni bes.

Ako je na taj njegov trik i vodvilj neko i naseo, ako je i postojao Srbin koji je tada progutao udicu, siguran sam da više nema dileme, da nema tog trika i te prevare kojom nas ovaj manipulator u mantiji može preveslati.

PA CACI I CACICELND,A NAROCITO CACIJARH DEO SU NECEGA STO MORA DA NESTANE STO PRE. OVAKVO RUGLO SRPSKOG DRUSTVA SRAMOTA JE ZA CEO SRPSKI NAROD. HAJDEMO NARODE ,SVI KOJI ZIVITE U SRBIJI, BILO KOJE,VERE I NACIONALNOSTI UCINIMO SVE DA OVO ZLO PRESTANE. NE MOZE SE VISE IZDRZATI!