CUDO ARHITEKTURE

 NIJE SREDNJI VEK, A OPET MALO JE CUDNO DA NICE GRAD BEZ BETONA I CELIKA. GRAD OD DRVETA. DA LI CE SVEDSKI PODUHVAT PODSTACI I OSTALE ARHITEKTE DAPROBAJU DA NAS MALO VRATE PRIRODI/ OSTAJE DA SE VIDI, A DOTLE PREDSTAVLJAM GRAD OD DRVETA .

 Grad budućnosti nastaje u predgrađima Stokholma – i to ne od čelika i betona, već od drveta.

Novi gradski okrug Sikla, koji se nalazi južno od centra prestonice, gradi se korišćenjem unakrsno laminiranog drveta (CLT) i prostiraće se na površini od 250.000 kvadratnih metara. Drvo se koristi u svim delovima konstrukcije - od podova i zidova do nosećih elemenata.

 

Bivša industrijska zona Sikla, poznata po proizvodnji dizel motora, sada se transformiše u moderno naselje sa drvenim stambenim zgradama, kancelarijama, školama i prodavnicama. Postojeće starije zgrade neće biti srušene – neke od njih su već pretvorene u biblioteke i bioskope, a novi objekti će se uklopiti u postojeću urbanu strukturu.

Šef razvoja poslovanja u kompaniji Hokan Hilengren, kaže da projekat ima jasan cilj – da pokaže kako izgleda održiva urbana budućnost. On ističe da građevinski sektor proizvodi čak 37% globalnih emisija gasova staklene bašte, što znači da ova industrija ima najveći potencijal za promene.

Brojne studije potvrđuju prednosti drvene gradnje. Prema američkoj studiji iz 2024. godine, drvene zgrade proizvode 81% manje emisije gasova staklene bašte u poređenju sa betonskim, i 76% manje od čeličnih konstrukcija.

Nije slučajno što Švedska predvodi ovu promenu – čak 70% njene teritorije je prekriveno šumama, a drvo se decenijama koristi u građevinarstvu. Arhitekta Oskar Norelijus iz studija "White Arkitekter", koji radi na projektu, ističe da Šveđani imaju duboku kulturnu vezu sa šumom: „To je naš prostor mira, energije i ideja, ali i fundamentalna ekonomska sirovina.“Drvena gradnja nije slučajan izbor ona značajno smanjuje emisije ugljen-dioksida u poređenju sa tradicionalnim građevinskim materijalima. U zemlji u kojoj su šume dominantan prirodni resurs, drvo je logičan i održiv materijal, ali i deo kulture i identiteta.

Norelijus već ima iskustva sa izgradnjom velikih drvenih konstrukcija – on je autor "Sara Kulturhusa", dvadesetospratnice u severnoj Švedskoj koja sadrži galerije, muzej, biblioteku i hotel sa 200 soba. Ova zgrada je promenila percepciju drveta u industriji, koje se sve više doživljava kao inspiracija u arhitekturi, a ne kao prepreka.

U novom naselju Sikla, prvi blok sa 80 stanova pod nazivom Distrikt 7 biće završen do kraja 2025. godine. Plan je da se do 2027. godine izgradi oko 2.000 dodatnih stanova, a zgrade će biti fleksibilno projektovane – stanovi se po potrebi mogu pretvoriti u kancelarije, čime će im se obezbediti „drugi život“.

Pored funkcionalnih i ekoloških prednosti, drvo takođe izaziva emocionalnu vezu. Posetioci Sara Kulturhusa viđeni su kako grle drvene stubove, a arhitekte očekuju slične reakcije u Sikli. Vidljiva drvena konstrukcija, uključujući instalacije poput ventilacije i cevi, daje prostoru osećaj topline i otvorenosti.

Iako je betonska podna ploča u proseku 20% jeftinija od one od drveta, gradnja drvetom je znatno brža. To znači da su stanovi i poslovni prostori brže spremni za useljenje i izdavanje u zakup. Hilengren smatra da će estetska vrednost i održivost takođe povećati atraktivnost tržišta, što bi kompaniji moglo doneti veći profit kroz veće cene zakupnine.

Uprkos problemima na tržištu nekretnina koji su pogodili i Švedsku 2023. godine zbog rasta kamatnih stopa, investitori su optimistični. Sa odličnim saobraćajnim vezama i vizijom izgradnje za održivu sutrašnjicu - drveni grad u Stokholmu mogao bi postati simbol nove ere evropske arhitekture.

 

Sistem za grejanje može da bude značajan akter kada je u pitanju energetska tranzicija. I Nemačka se određenim koracima, odlučuje da menja zakone koji će promeniti tokove u novoj gradnji, jer sistemi za grejanje kada se naprave, koriste se između 20-25 godina. Zbog toga će od sledeće godine svaka nova kuća ili zgrada, pri izradi, morati biti rađene po novim standardima za sisteme grejanja. Iako je bilo polemike oko zakona, ideja je da je zapravo gasni sistem skuplji, i da će cena nafte i gasa rasti godinama, zbog trgovine i kasnije zbog ograničenosti pomenutih resursa. Kada građanin pređe na OIE, ove investicije se nadoknađuju nižim operativnim troškovima tokom veka trajanja i korišćenja.

Što se tiče grada od drveta, one prema istraživanjima, pruža bolji kvalitet vazduha, povećava produktivnost i skladišti CO2, s obzirom da je drvo u pitanju. Prirodan je materijal koji “diše”, odnosno poznato je da se često stolarija izrađuje od njega baž zato što omogućava protok i bolji kvalitet vazduha. Gradnja od drveta znači i manje buke, manje otpada i manje CO2 otpuštenog u atmosferu, između ostalog i manje transporta tokom izgradnje. Ceo projekat ima još ekoloških prednosti, s obzirom da će na krovovima biti i solarni paneli.

OVO JE BUDUCNOST. CETVRT U PREDGRADJU STOKHOLMA -SVEDSKA.

A OVO JE PROSLOST. VENECIJA ITALIJA

 

U većini savremenih građevina, armirani beton i čelik preuzimaju funkciju koju u Veneciji već vekovima obavlja "preokrenuta šuma". Ovo su detalji.

Dok su moderne građevine projektovane da traju oko 50 godina, Venecija opstaje već više od 1.600 godina zahvaljujući genijalnom drevnom inženjerskom rešenju – drvenim temeljima koji održavaju ovaj vodeni grad na površini.

U većini savremenih građevina, armirani beton i čelik preuzimaju funkciju koju u Veneciji već vekovima obavlja "preokrenuta šuma". Međutim, čak i pored svoje snage, malo koji temelji danas mogu trajati koliko venecijanski.

"Betonski ili čelični stubovi projektovani su da traju oko 50 godina. Naravno, mogu trajati i duže, ali kada gradimo kuće i industrijske objekte, standard je 50 godina", objašnjava Aleksandar Puzrin, profesor geomehanike i inženjeringa geosistema na ETH univerzitetu u Cirihu.

Tehnika venecijanskih stubova fascinantna je zbog svoje geometrije, dugovečnosti i same veličine. Tačan broj drvenih stubova ispod grada nije poznat, ali samo ispod mosta Rialto nalazi se 14.000 čvrsto spakovanih drvenih stubova, dok temelje bazilike Svetog Marka, sagrađene 832. godine, drži 10.000 stabala hrasta.

"Rođena sam i odrasla u Veneciji. Oduvek sam znala da ispod venecijanskih građevina postoje stabla iz Kadora (planinskog regiona u blizini Venecije). Ali nisam znala kako su postavljeni stubovi, kako su se brojali i pobijali, niti da su battipali (majstori koji su ih zabijali) imali izuzetno važan zanat – čak su imali i svoje pesme. To je fascinantno sa tehničke i tehnološke tačke gledišta", kaže Katerina Frančeska, profesorka hemije životne sredine i očuvanja kulturnog nasleđa na Univerzitetu u Veneciji.

Kao što svaki lokalac zna, Venecija je zapravo preokrenuta šuma. Grad, koji je 25. marta napunio 1.604 godine, izgrađen je na milionima kratkih drvenih stubova pobijenih u tlo vrhovima nadole. Ovi stubovi – napravljeni od različitih vrsta drveta, u dužinama od 3,5 metra do manje od jednog metra – vekovima nose kamene palate i visoke zvonike. Ova tehnika predstavlja pravo inženjersko čudo koje koristi snagu fizike i prirode.

Majstori battipali su ručno zabijali stubove, pevajući staru pesmu kako bi održali ritam – hipnotišuću i ponavljajuću melodiju čiji stihovi slave Veneciju, njenu republikansku slavu i katoličku veru, ali i pozivaju na smrt tadašnjim neprijateljima, Turcima. Jedan venecijanski izraz koji se i danas koristi, na testa da bater pai ("glava dobra za zabijanje stubova"), slikovit je način da se kaže da je neko sporog uma.

Stubovi su postavljani što dublje, sve dok više nije bilo moguće dalje ih zabijati. Počinjalo se od spoljne ivice građevine, krećući se ka centru temelja, obično u rasporedu od devet stubova po kvadratnom metru, u spiralnom obliku. Nakon toga, vrhovi stubova su se odsecali kako bi se dobila ravna površina ispod nivoa mora.

Preko njih su se postavljale poprečne drvene konstrukcije – zatteroni (daske) ili madieri (grede). Kod zvonika, ove grede su bile debele i do 50 cm, dok su kod drugih zgrada bile tanje, često manje od 20 cm. Hrast je bio najotpornije drvo, ali i najvrednije. Kasnije se hrast koristio isključivo za brodogradnju jer je bio suviše dragocen da bi se "zabijao u blato". Na ove drvene temelje postavljano je kamenje, stvarajući stabilnu osnovu za izgradnju.

Mletačka republika je brzo shvatila važnost očuvanja svojih šuma kako bi osigurala dovoljno drveta za gradnju i brodogradnju.

"Venecija je izmislila šumarstvo. Prvi zvanični dokument o upravljanju šumama u Italiji potiče iz 1111. godine i dolazi iz Veličanstvene zajednice doline Fijeme. On detaljno propisuje pravila korišćenja šuma kako ne bi bile iscrpljene", objašnjava Nikola Makioni, istraživač na Institutu za bioekonomiju pri Nacionalnom savetu za istraživanje Italije.

Prema Makioniju, ove prakse očuvanja morale su postojati i pre nego što su zvanično zapisane.

"To objašnjava zašto je dolina Fijeme i danas prekrivena gustom šumom jela," kaže on. Nasuprot tome, Engleska je već sredinom 16. veka počela da se suočava sa nestašicom drveta.

Iako i drugi gradovi, poput Amsterdama, koriste drvene stubove za temelje, Venecija se izdvaja zbog specifičnog načina gradnje. Dok su u Amsterdamu stubovi zabijeni duboko sve do stenske podloge i deluju kao noge stola, u Veneciji oni ne dosežu stenu. Umesto toga, koriste trenje tla kako bi pružili stabilnost građevinama. Ovaj fenomen poznat je kao hidrostatički pritisak – tlo "hvata" stubove kada su gusto postavljeni, omogućavajući im da drže zgrade iznad vode.

MNOGO VOLIM DRVO. I ZIVELA BI U KUCI OD DRVETA. MEDJUTIM ,NAZALOST ZIVIM U BEOGRADU U KOME JE DRVO ISTREBLJENO. NEMAM BOLJI IZRAZ. ZNAM ZA PATNJE ZLATIBORA ,ALI I AMAZONIJE I MILIONE ISKRCENIH STABALA. A BEZ SUMA NEMA ZIVOTA OVE PLANETE. PA IPAK NAPISALA SAM OVAJ TEKST BAS ZATO STO VOLIM DRVO I STO MISLIM DA JE ZA LJUDSKU VRSTU HUMANIJE DA ZIVI U DRVENIM NEGO BETONSKIM BLOKOVIMA. PA MOZDA SE NADJE NEKO RESENJE. STO DA NE? 

.

PERCEPCIJA VREDNOSTI

 KO OCEMU JA O PERCEPCIJI. ALI NEZNAM DA LI  I VI SHVATATE DA JE PERCEPCIJA NAJVAZNIJA STVAR U NASEM ZIVOTU I OD NJE ZAVISI NASE PONASANJE, SNALAZENJE U ZIVOTU, NASA SRECA I ZADOVOLJSTVO . ZATO EVO JEDNOG VRLO DOBROG PRIMERA PECRCEPCIJE VREDNOSTI.

 

Ljudi ne plaćaju za stvarnu, već za percipiranu vrijednost.

Zamislite cijelu lubenicu i čašu soka od lubenice, oboje se prodaju za 4 dolara. Na prvi pogled čini se da imaju istu vrijednost, ali to nije tako.

Kada vidite cijelu lubenicu, vidite i rad potreban da se ona pretvori u sok: transport, pranje, rezanje, uklanjanje sjemenki, miksanje i filtriranje. Sve to zahtijeva vrijeme i energiju.

Sada zamislite čašu gotovog soka. Vidite ga i pomislite na praktičnost: bez truda, bez otpada, samo zadovoljstvo da ga odmah ispijete.

Zato bi mnogi ljudi radije platili 4 dolara za čašu soka nego za cijelu lubenicu. Plaćaju za jednostavnost, a ne samo za proizvod.

To je poduzetnički način razmišljanja. Jednostavan prodavač jednostavno nudi proizvod, dok poduzetnik eliminira gnjavažu i sve olakšava kupcu.

U slučaju lubenice, umjesto da ju prodaje kakva jest, poduzetnik ju pretvara u više čaša soka, umnožavajući svoju dobit.

To je moć percipirane vrijednosti.

 Percepcija vrednosti je subjektivno shvatanje kupca o prednostima proizvoda ili usluge koje premašuju troškove, a uključuje materijalne i nematerijalne elemente koji utiču na odluku o kupovini. Kompanije koriste ove modele vrednosti kako bi kreirale predloge vrednosti koji privlače kupce, vode ka njihovoj lojalnosti i rastu prihoda, a često su jači pokretači odluke od same cene, kao što su dizajn proizvoda ili brzina isporuke

 Ključni elementi percepcije vrednosti: 

Subjektivnost:

Vrednost je ono što kupac percipira kao važno, a ne nužno objektivna vrednost proizvoda.

Višestruki faktori:

Ne odnosi se samo na cenu, već i na druge karakteristike poput dizajna, brzine isporuke, ili usklađenosti sa potrebama kupca. 

Povezanost sa kupovinom:

Uspostavljanje jasnog i uverljivog predloga vrednosti pomaže kupcima da prepoznaju koristi koje prevazilaze plaćeni iznos.

 

Marketing i strategija:

Poznavanje modela potrošačke vrednosti omogućava kreiranje efikasnih marketing strategija.

Lojalnost kupaca:

Pravilno uspostavljena vrednost proizvoda ili usluge vodi ka većoj lojalnosti kupaca.

Održivi rast:

Trajni rast prihoda postiže se isporukom vrednosti koja je značajna za kupca.

 

 

Vrednost za kupca predstavlja razliku između koristi koje ostvaruje od učinka proizvoda ili usluge koju je kupio u odnosu na ukupni trošak koji je imao da to nabavi. Što je proizvod korisniji za kupca, a trošak nabavke manji – vrednost je veća. I obrnuto.

Za mnoga preduzeća vrednost za kupce svodi se na cene i popuste. Međutim, važno je zapamtiti da kupci pri kupovini ulažu više od samog novca. Tu su i trošak energije i vremena u pronalaženje, odabir i nabavku proizvoda ili usluge, kao i emocionalni angažman koji kupci imaju kada donose odluku o kupovini.

Razumevanje vrednosti za kupce može pomoći vašem preduzeću da pravilno oceni vrednost svojih proizvoda ili usluga i smanji nesklad između cena i njihove vrednosti za kupce. Uspešnost prodaje u mnogome zavisi od toga koliko ste dobro elemente vrednosti svoje ponude uskladili sa potrebama ciljanih kupaca i načina kako ćete im to prezentovati.

Prezentovana vrednost je relativna vrednost proizvoda ili usluge zasnovana na korisnosti i važnosti za kupca. Isporučuje se kroz isticanje karakteristike samog proizvoda i načina na koje proizvod zadovoljava potrebe kupaca. Dovodi do saznanja o osobinama proizvoda i zainteresovanosti kupaca. Povećava se isticanjem prednosti koje kupci ostvaruju kupovinom proizvoda ili usluga. Primera radi, Hundai promoviše kako novi Tuscon, osim progresivnog dizajna, donosi najsavremeniju pametnu tehnologiju i najveći asortiman električnih pogonskih sklopova u svom segmentu.

Dodatna vrednost podrazumeva uvođenje karakteristika i usluga koje prevazilaze standardnu ponudu proizvoda. Isporučuje se kroz razvijanje konkurentskih prednosti, odnosno kroz diferencirani razvoj i unapređenje proizvoda i usluga. Povećava želju kupaca i podstiče ih na donošenje odluka o kupovini. Stvara se kroz programe preduzeća usmerene na prepoznavanje i zadovoljavanje potreba kupaca na drugačiji i za kupce bolji način od onoga kako to čini konkurencija. Na primer, izgled, performanse, bezbednost upotrebe i imidž IPhone pametnih telefona izdvajaju ih od ostalih i čine privlačnim za mnoge kupce, bez obzira na relativno višu cenu.

Kreirana vrednost zahteva ideje i rešenja izvedena iz ponude proizvoda i usluga, prilagođena potrebama svakog pojedinačnog kupca. Isporučuje se kroz pozitivno iskustvo kupovine, koje kreira prodavac u poslovanju sa kupcem. Obezbeđuje stabilnu prodaju kroz dugoročnu saradnju kupca i prodavca. Razvija se kroz osposobljavanje zaposlenih koji su uključeni u aktivnosti prodaje da kupcima ponude rešenja koja najbolje odgovaraju na njihove potrebe. Za razliku od prodaje gotovih šablona veb-sajtova, izrada sajta po meri je primer kreirane vrednosti.Kada kupci procenjuju proizvod ili uslugu, oni odmeravaju njegovu percipiranu vrednost u odnosu na traženu cenu. Mnogi proizvođači i prodavci izražavaju vrednosti svoje ponude isključivo kroz cenu. Između ostalog i zato što je u zbiru vrednosti nekog proizvoda cenu najlakše prepoznati i izraziti: određivanje cena se obično sastoji od upravljanja relativno malim skupom brojeva, a analitika i taktike određivanja cena veoma su razvijene.

Poznavanje modela potrošačke vrednosti omogućava preduzeću da smisli nove kombinacije vrednosti koje bi njeni proizvodi i usluge mogli da isporuče. Prave kombinacije vrednosti vode ka većoj spremnosti potrošača da isprobaju određeni brend, jačoj lojalnosti kupaca i održivom rastu prihoda. Svi znaju šta se podrazumeva pod „cenom“ proizvoda. Ali, isto tako su za vrednost proizvoda za kupca važni i ostali elementi vašeg marketing miksa. Nešto što je daleko manje upadljivo, jer zavisi od subjektivnih procena korisnika, često može biti odlučujuće za odluku o kupovini. Recimo, boja tostera koja se uklapa uz kuhinjski nameštaj ili brzina isporuke hitno potrebne količine građevinskog materijala mogu biti mnogo jači pokretači odluke o kupovini od same cene.

Verujemo da iza bilo koje uspešne marketing i prodajne strategije mora da stoji uverljivi predlog vrednosti – jasna, jednostavna izjava o prednostima, kako materijalnim tako i nematerijalnim, koje će se isporučiti kupovinom proizvoda ili usluge. Kupcima treba omogućiti da lako prepoznaju kako koristi od transakcije prevazilaze iznos koji tražite da plate.Ono što potrošači zaista cene, međutim, može biti komplikovano i ponekad je teško je odrediti. Količina i priroda vrednosti u određenom proizvodu ili usluzi uvek leže u očima posmatrača. Elementi vrednosti se generalno mogu podeliti u četiri kategorije: funkcionalne, emocionalne, one koji menjaju život i one koji čine društveni uticaj. Neki elementi se prvenstveno odnose na lične potrebe potrošača, kao što je jednostavnost upotrebe ili bezbednost. Drugi su fokusirani na spoljašnje odnose, na primer potrebu da kupovinom nekog proizvoda kupac naglasi svoj društveni status.

 

 

A AKO SE PITATE STA JE UOPSTE PERCEPCIJA EVO ODGOVOR.

 

Percepcija je sposobnost primanja, obrade i tumačenja informacija koje dobijamo putem naših čula. To je kognitivni proces koji nam omogućava da razumemo svoje okruženje putem stimulusa koje primamo putem naših čula. Ova važna kognitivna veština je od suštinskog značaja za naš svakodnevni život jer nam omogućava da razumemo svoje okruženje. Moguće je trenirati i poboljšati percepciju uz kognitivnu stimulaciju. Percepcija je aktivan proces koji zahteva da obrađujemo informacije "odozdo- nagore" i "odozgo- nadole", što znači da mi nismo samo vođeni stimulusima koje primamo (pasivna, odozdo-nagore obrada podataka) već takođe predviđamo i očekujemo određene stimuluse koji kontrolišu percepciju (aktivna, odozgo-nadole obrada podataka).

Percepcija je složeni proces koji nam omogućava da ostvarimo interakciju sa svetom koji nas okružuje. Klasična podela percepcije je na pet čula:

• Čulo vida: Sposobnost da vidimo i tumačimo informacije putem spektra svetlosti koji stiže do naših očiju. Područje mozga koje je zaduženo za vizuelnu percepciju je potiljačni režanj (primarni vizuelni korteks V1 i sekundarni vizuelni korteks V2).
• Čulo sluha: Sposobnost primanja i tumačenja informacija koje stižu do naših ušiju putem zvučnih talasa frekvencije kroz vazduh ili na drugi način (zvuk). Područje mozga koje je zaduženo za auditivnu percepciju je slepoočni režanj (primarni auditivni korteks A1 i sekundarni auditivni korteks A2).
• Dodir, percepcija dodira, somatosenzorna ili haptička percepcija : Sposobnost tumačenja informacija koje primamo na osnovu vibracija ili dodira. Temeni režanj je područje mozga zaduženo za haptičku percepciju (primarni somatosenzorni korteks S1 i sekundarni somatosenzorni korteks S2).
• Miris ili olfaktorna percepcija: Sposobnost tumačenja informacija ili hemijskih supstanci u vazduhu (putem mirisa). Područje zaduženo za percepciju mirisa je mirisno zadebljanje ili olfaktorni bulbus (primarni olfaktorni korteks) i piriform korteks (sekundarni olfaktorni korteks).
• Ukus: Sposobnost tumačenja informacija putem pljuvačke (putem ukusa). Osnovna područja mozga zadužena za ukus su primarna područja za ukus G1 (postcentralna vijuga, temeni režanj, prednja insula, prednji-temeni poklopac ili operkulum) i sekundarna područja za ukus G2 (orbitofrontalni korteks i anteriorni cingularni korteks). 
• DA LI VAM JE SADA JASNO ZASTO VAM REKLAME ISKACU DOK GLEDATE TV, SLUSATE MUZIKU, KRECETE SE ULICOM,  SURFUJETE PO INTERNETU.... CEO NAS ZIVOT NEKO POSMATRA I SMISLJA KAKO DA NAS PRIVUCE DA KUPUJEMO NEKI PROIZVOD. JER IPAK OVO JE POTROSACKO DRUSTVO , MI RADIMO DA BI IMALI NOVAC DA TROSIMO ZA NASE POTREBE. LJUDSKA VRSTA  ZAVISI OD PROIZVODA KOJE JOJ NUDITE ( ZA HRANU, OBLACENJE, LEKOVE, ZABAVU I SVE OSTALO)

UVEK KINA

 DAKLE KINA JE 100 GODINA ISPRED SVIH NE MOZE SE NABROJITI STA ONIVEC SVE IMAJU STO JE ZA OSTATAK SVETA JOS U DOENU FANTAZIJE. PA MOZDA NE BI BILO LOSE DA NAPRAVIMO NEKI PRESEK OVE 2025-TE I DA SE DUBOKO ZAMISLIMO STA LI CE BITI ZA JOS PAR GODINA. MADA NIJE DA SE NE ZAPITAM KAKO KINO KAKO?

 

Kina je preuzela prethodne epicentre automobilske industrije (Nemačka, Japan, SAD) i prodaje više automobila od bilo koje druge zemlje, zahvaljujući hit proizvođačima električnih automobila kao što je BYD.

Veći deo uspeha u svetu električnih vozila takođe je vezan za to što je Kina danas najveći proizvođač baterija na svetu.

U obnovljivoj energiji, Kina je zaslužna za procenjenih 80‑95 odsto globalnih lanaca snabdevanja solarnim panelima, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).

Istraživači kažu da je Kina postala velika sila u obnovljivoj energiji i do 2028. godine predviđaju da će 60 odsto sve obnovljive energije na svetu nastajati u Kini.

Sa dronovima je vrlo slično - Kina vlada nebom.

DJI iz Šendžena ima udeo u svetskom tržištu od 70 odsto, prema BBC Istrazi, koji kaže da su tri od 10 najvećih proizvođača dronova na svetu kineski.

Da bi ostvarila te ciljeve, Komunistička partija Kine je iscrtala više od 250 mini ciljeva na detaljnoj mapi.

Prema analizi Saut Čajna morning posta - 86 odsto njih je do sada štiklirano.

„Ono u čemu je Kina bila uspešna je korišćenje vlastite vrste kapitalizma podržane od države, gde vlada određuje agendu za istraživanje i finansiranje", kaže Lindzi Gorman, generalna direktorka nemačke stručne grupe Maršalov fond i bivša savetnica predsednika Džozefa Bajdena.

Gorman ističe sposobnost Kine da podstakne strane talente i ohrabri strane firme da osnuju zajednička preduzeća sa kineskim kompanijama.

Takođe je potrošena ogromna količina novca.

Prema istraživanju američkog kongresa, kineska vlada je isplanirala da izdvoji ili potroši 1,5 biliona dolara na grantove za istraživanja, razvoj ili kupovinu stranih kompanija.

Prema ovom izveštaju, do 2020. godine je potrošeno više od 627 milijardi dolara.

Projekat „Napravljeno u Kini 2025" (Made in China 2025) je postao toliko uspešan da je posle svega nekoliko godina vlada prestala da koristi taj izraz jer je počeo da antagonizuje rivale.

Ali već je bilo kasno i poslednjih godina mnoge zemlje na Zapadu su uvele sve strože sankcije na izvoz njihove tehnologije u Kinu.

Plan je bio sa se uspori razvoj i u nekim oblastima kao što je inovacija mikročipova čini se da je on počeo da funkcioniše.

Ali u drugim oblastima neki analitičari misle da su ograničenja samo dodatno motivisala Kinu.

Na kraju krajeva, postati još više samoodrživ bio je otpočetka ključni motiv iza projekta „Made in China 2025".

„Postoji stara izreka u Kini - 'život uvek pronađe put za sebe'", kaže profesor Peng Džou, profesor primenjene ekonomije u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Kardifu.

„Ograničenja i sankcije samo menjaju njen koren, ali ne i njen pravac", kaže on.

Stručnjaci, kao što je profesor Džou, ukazuju na Dipsik kao veliki primer za to.

Firma nije mogla da dođe do najmoćnijih čipova da bi obučila vlastiti model zbog kontrole izvoza iz SAD.

Umesto toga, ona tvrdi da je morala da se snađe sa starijim i manje snažnim čipovima i da inovira nove tehnike da bi izgradila impresivnog bota za mnogo manje novca i sa mnogo manje opreme.

Ove tvrdnje osporavaju neki rivali, ali Dipsik je predstavljao šok za Ameriku, a predsednik Tramp ga je nazvao „pozivom na buđenje" za AI gigante u zemlji.

Kineske AI firme sada registruju više patenata nego bilo koja druga zemlja i kineski tehnološki giganti kao što su Alibaba i Bajtdens ulažu maletene isto toliko novca u svoje proizvode kao Gugl ili Open AI.

Ali uprkos tome, SAD se i dalje smatraju svetskim liderom u veštačkoj inteligenciji uprkos projektu „Napravljeno u Kini 2025".

U kvantnim kompjuterima, SAD su u prednosti u većini oblasti uprkos tome što kineski naučnici objavljuju više kvantnih istraživanja godišnje nego bilo koja druga zemlja.

SAD takođe rade na tome da dorastu kineskom izazovu sa stotinama milijardi dolara privatnih i javnih sredstava koje se ulažu u proizvodnju mikročipova i naučnih dostignuća, baš kao i infrastrukturu za veštačku inteligenciju.

Druga potencijalna prepreka na putu za Kinu je zabrinutost u vezi sa nacionalnom bezbednošću.

Nesputani uspeh TikToka kao prve neameričke društvene mreže koja je ušla u masovnu upotrebu širom sveta ugrožava potencijalna američka zabrana zasnovana na strahovima za nacionalnu bezbednost zbog špijuniranja.

Uspon kineskih e-trgovina kao što su Temu i Šejn mogao bi takođe da bude ugrožen baš kao i Dipsik.

Međutim, dovoljno je samo da pogledate kineske telekomunikacione gigante kao što je Huavej da biste videli da postoji život i mimo Zapada.

Kompanija je bila zaustavljena na vrhuncu kao lider 5G opreme i proizvodnje mobilnih telefona kad je bila pogođena sankcijama i zabranama zbog zabrinutosti u vezi za nacionalnom bezbednošću počev od 2019. godine.

Sada se preusmerila na druge delove sveta, počela da pravi vlastite mikročipove i upravo zabeležila rekordnih 100 miliona dolara prihoda i rasta nakon što se naizgled oslobodila okova zapadnih ograničenja.

 Do juče su tehnološke kompanije najavljivale budućnost 5G mreža uz demonstracije peciznih zahvata na daljinu i robote koji reaguju bez kašnjenja. Danas, Kina ide korak dalje – pokretanjem prve 10G širokopojasne mreže u svom eksperimentalnom, ali još uvek polupraznom gradu Ksionang.

U saradnji sa telekomunikacionim gigantom Huaveji, kompanija Čajna Junikom je u ovom gradu pustila u rad novu mrežu zasnovanu na tehnologiji 50G-PON, koja omogućava brzinu prenosa od 10 gigabajta u sekundi – dovoljno za preuzimanje celog filma u svega nekoliko sekundi ili za besprekorno strimovanje igara i 8K sadržaja bez ikakvog zastoja.

Ali ova mreža nije napravljena zbog filmova. Njena svrha je mnogo složenija: ona treba da bude temelj za gradove budućnosti, u kojima će se samovozeći automobili, veštačka inteligencija i virtuelni svetovi neprimetno preplitati sa svakodnevnim životom.

Ksionang, grad izgrađen na praznoj ledini 110 kilometara jugozapadno od

Danas, to je mesto sa najbržim internetom na svetu – ali sa vrlo malo stanovnika.

Nova mreža trebalo bi da omogući primenu tehnologija koje se danas nalaze na granici naučne fantastike: funkcionisanje samovozećih automobila, razvoj kompleksnih virtuelnih i proširenih svetova, kao i ubrzan rad velikih jezičkih modela i drugih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji.

Iako je Ksionang zamišljen kao grad budućnosti, u stvarnosti se još bori da postane grad uopšte. U njegovu izgradnju uloženo je više od 100 milijardi dolara, ali bez značajnijeg interesovanja privatnog sektora, a još manje građana.

Prema planovima kineskih vlasti, grad je koncipiran po modelu “15-minutnog života”, prema kojem bi svaki stanovnik imao pristup svim osnovnim uslugama – od prodavnica do parkova – u krugu od 15 minuta hoda. Ali, kako navode neki zapadni mediji, Ksionang trenutno više podseća na kulisu nego na mesto stvarnog života, kako prenosi Intresting Inženjerig.

Izveštaj agencije Blumberg ukazuje da, iako infrastruktura postoji, ljudi za sada ne dolaze. Ipak, Kina u ovom projektu vidi više od pukog urbanog eksperimenta.

Za nju, Ksionang je pokazna vežba, uvod u ono što dolazi: mrežu gradova koji će zahvaljujući tehnologiji postati efikasniji, zeleniji, i – barem u teoriji – prijatniji za život.

Hilman, analitičar i direktor projekta Ponovno povezivanje Azije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies), rekao je: "To je nevidljivo, ali je svuda. Čak i tradicionalni infrastrukturni projekti imaju digitalnu komponentu."

Od 5G do nadzornih sistema koje omogućava veštačka inteligencija i fiber optičkih kablova, Peking i Vašington se bore za kontrolu nad mrežama budućnosti i, kako Hillman piše u svojoj knjizi, "mrežni ratovi su počeli".

"Ovo je kompleksan trenutak, a nadmetanje koje je u toku je još kompleksnije", dodao je on.

'Nevidljivo, ali svuda'

Višegodišnja pravna bitka kineskog komunikacionog giganta Huaveja (Huawei) i male kompanije iz SAD u avgustu je prebačena na američki savezni sud s optužbama te kompanija da je Huavej ukrao njenu tehnologiju i izvršio pritisak na nju da napravi "zadnja vrata" kako bi dobio pristup bezbednosnom projektu u Pakistanu.

Američki zvaničnici već dugo izražavaju zabrinutost povodom Huaveja i načina na koji bi kineske vlasti mogle da koriste njegovu opremu za špijuniranje zemalja koje je instaliraju, što je Huavej više puta negirao.

Međutim, kompanija Biznis efišensi solušns (Business Efficiency Solutions) navela je u svojoj tužbi da ju je Huavej primorao da postavi sistem koji bi kineskoj kompaniji omogućio pristup osetljivim podacima o Pakistancima i državnim službenicima preko projekat nadzora "Siguran grad" koji je Kina podržala, a koji je instaliran u Lahoru, drugom po veličini gradu u Pakistanu.

Spor je i dalje na sudu, ali epizoda – mada malih razmera – ulazi u srce globalnih mreže kompanija, izvođača radova, novih tehnologija i nacionalnih interesa koji čine okosnicu sve intenzivnijeg rivaliteta Kine i SAD.

Razjašnjavanje ovog komplikovanog lavirinta geopolitičkih ambicija i tehnologije sledeće generacije fokus je knjige koja je objavljena 19. oktobra.

'Mrežni ratovi'

Sa širenjem kineskog Digitalnog puta svile širi svetom, od Latinske Amerike do južne Azije, ulozi su veliki.

Nastojanje Pekinga da ostvari digitalnu dominaciju dolazi s vrha. Kineski predsednik Si Đinping pozvao je zemlju da bude lider u naprednoj proizvodnji do 2025. godine, lider u postavljanju standarda za nove tehnologije do 2035. godine, a da do 2050. godine postane supersila.

Da bi se ostvarili ti ciljevi, Si je tražio od kineskih kompanija da mnogo ulažu u digitalnu infrastrukturu unutar Kine i šire svoje proizvode u inostranstvu pod okriljem proširene Inicijative pojas i put.

U tom smislu, to je borba za tržišta sutrašnjice.

Uspeh Kine doneo bi zemlji komercijalne i strateške koristi i omogućio Pekingu da kontroliše globalne finansije, komunikacije i protok podataka, koji bi mogli da se preoblikuju kako bi bolje pogodovali njegovim geopolitičkim interesima. Sve te prednosti trenutno uživaju SAD.

Centralni deo Hilmanove knjige razmatra kako je Vašington pomogao usponu Kine kao tehnološke sile, verujući da bi tehnologija mogla imati ulogu u održavanju otvorenog protoka informacija i podstaći kinesku tranziciju ka demokratiji.

"Postojao je ovaj preveliki optimizam u vezi s tehnologijom i pretpostavkom da bi veća povezanost i tehnologije pomogli širenju slobode", rekao je Hilman. "Ali tehnologija je oruđe i, kao što smo videli, takođe se može koristiti za represiju i pomoć autoritarnim liderima."

Prema izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije iz 2019. godine, 71 odsto Huavejevih ugovora "Siguran grad" je napravljeno sa zemljama koje imaju sporno stanje ljudskih prava.

Promena bojnog polja

Kineske kompanije su se brzo proširile poslednjih godina, osvajajući veći udeo na tržištu nuđenjem svojih proizvoda i usluga po nižoj ceni i mogućnošću da posluju uz manji nadzor od svojih zapadnih konkurenata.

U centralnoj Aziji, kineske tehnološke kompanije imaju istaknutu ulogu.

Huavej je 2019. sklopio ugovor s Uzbekistanom vredan milijardu dolara za izgradnju velikog sistema za praćenje saobraćaja, dok je Hikvižn (Hikvision), koji je razvio softver za prepoznavanje lica koji može pratiti Ujgure, glavni dobavljač za gradove širom Kazahstana.

Komandni policijski centar otvoren 2019. godine u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, takođe se obratio kineskim firmama za kamere za prepoznavanje lica.

Rusija se takođe oprezno oslanja na Huavej za svoju sledeću generaciju 5G telekomunikacionih mreža, za koju Kremlj priznaje da zemlja ne može sama da postigne visok kvalitet. Taj potez ne samo što jača položaj kineske kompanije na ruskom tržištu, već takođe poboljšava njenu poziciju u borbi za druga tržišta u razvoju.

Kako Hilman primećuje u svojoj knjizi, ovo tehnološko nadmetanje je još u ranoj fazi i moglo bi se dramatično promeniti u narednim godinama s razvojem političke situacije, kao i novih tehnologija.

 

Humanoidna robotika ubrzano se razvija kao značajna industrija u Kini, a mašine koje oponašaju ljudski izgled i pokrete pronalaze sve češću primenu u fabrikama.

Ova industrija razvija se veoma brzo. U ovom trenutku, u Kini posluje oko 900.000 kompanija povezanih sa robotima.

Svetska konferencija posvećena robotici održana je u Pekingu, od 8. do 12. avgusta. Konferencija je obuhvatila niz foruma, izložbi, takmičenja i događaja posvećenih umrežavanju, na kojima je učestvovalo više od 200 kompanija iz oblasti robotike iz celog sveta, predstavivši svoje najnovije inovacije.

Očekuje se da tržište humanoidnih robota u Kini ove godine dostići vrednost od 8,2 milijarde juana, odnosno više od milijardu dolara. Kinesko tržište humanoidnih robota činiće oko 50 odsto ukupnog svetskog tržišta.

 Kina ima ambiciju da do 2026. godine transformiše svoju industriju primene nuklearne tehnologije. Što je za ekonomski sektor od velikog značaja,

Radioizotopi su varijante elemenata čija jezgra emituju radijaciju, i nastaju kada se atomi stabilnih izotopa transformišu pod uticajem nuklearnih reakcija, kada procesi oslobađaju energiju u obliku radijacije, koja se koristi u raznim primenama, od industrijskih do medicinskih.

U medicini, radioizotopi se koriste za dijagnostiku i terapije, u poljoprivredi, koriste se za unapređenje genetike biljaka i sterilizaciju insekata bez upotrebe hemikalija. U industriji, primenjuju se u sterilizaciji opreme i konzervaciji hrane, kao i u sigurnosnim proverama za detekciju skrivenih materijala.

 

Kineska vlada je 2021. godine uključila kvantnu tehnologiju u sedam oblasti "graničnih naučnih i tehnoloških istraživanja" svog "14. petogodišnjeg plana".

Prema izvještaju McKinseya iz 2022. godine, Kina prednjači u svijetu po javnom finansiranju kvantne tehnologije sa 15,3 milijarde dolara - osam puta više od ulaganja američke vlade (1,9 milijardi dolara) i dvostruko više od ukupnih ulaganja svih zemalja članica EU (7,2 milijarde dolara).

Dana 11. oktobra, Hong Kong South China Morning Post je izvijestio da je kineski istraživački tim koristio kvantni kompjuter koji je razvila kanadska kompanija D-Wave da uspješno razbije RSA algoritam enkripcije koji se trenutno široko koristi u komercijalnom polju, čak je razbio i "vojni nivo". " AES enkripcija ("Napredni standard šifriranja") izazvala je široku pažnju i kontroverze u međunarodnoj kvantnoj zajednici.

Dana 7. decembra, China Telecom Quantum Group je otkrila supravodljivi kvantni računar "Tianyan 504", opremljen čipom "Xiaohong" sa 504 kvantna bita koji proizvodi Kineski univerzitet za nauku i tehnologiju Guodun Quantum, čime je postao jedini kineski kvantni računar sa najvećim brojem bitova. Bit će povezan s platformom u oblaku za kvantno računanje Tianyan i pružati eksterne usluge, "i postići će dvostruku nadogradnju u skali i vrsti računarske snage", izvještava agencija Xinhua.

I Sjedinjene Države i Kina podigle su kvantnu tehnologiju do arene u globalnoj tehnološkoj konkurenciji, slično hladnoratovskoj borbi za nuklearne kapacitete", napisao je u izvještaju Mercator Institut za kineske studije, njemački istraživački centar.

“Iako će krajnji proizvod biti kompjuter, a ne bomba, prva strana koja će razviti tehnologiju kvantnog računarstva imat će značajnu prednost u vojnim poljima kao što su kriptografija, komunikacije i obrada informacija.”

OVAJ POST BI BIO NAJDUZI U ISTORIJI POSTOVA. TAKO DA ZNATE DA JE OVO SAMO DELIC TOGA STO UOPSTE MOZEMO VIDETI ,A KINA TO PROIZVODI ILI JE NA PUTU DA PROIZVEDE. ZEMLJA CUDA SVAKAKO. PROSTO NE ZNAS DA LI JE U KINI FASCINANTNIJA PROSLOST ILI BUDUCNOST, KINESKA TRADICIJA I MUDROST ILI NEVEROVATNA DOSTIGNCA U TEHNOLOGIJI? NEVEROVATNA KINA! 

Huavej, koji se nekada smatrao silom u zapadnim političkim krugovima, posustao je usled diplomatske kampanje sa sankcijama koje predvode SAD, zbog koje je morao da eksperimentiše s novim poslovnim linijama, prepusti neka tržišta u inostranstvu i obnovi lanac snabdevanja tako da bude nezavisan od SAD.

U avgustu je ta kompanija objavila da joj je prihod pao za 29 odsto u prvoj polovini 2021. godine, dok je njen predsednik rekao da je "cilj kompanije da preživi".

SAD, Evropska unija, Indija i Japan takođe su krenule u formiranje alternativa Inicijativi pojas i put sa snažnim fokusom na digitalnu infrastrukturu, iako su te inicijative tek u povoju.

Za Hilmana to predstavlja jedan od najtežih izazova za SAD dok nastoje da se nadmeću s Kinom na digitalnom bojnom polju širom sveta.

Do sada je većina američkih mere bila, kako Hilman kaže, "defanzivna", poput sankcija i kontrole izvoza. Ubuduće će SAD takođe morati da izvrše pritisak "ofanzivnim" potezima, poput razvoja novih tehnologija i proširenja pristupa informacijama.

"Postoji rizik da se samo kritikuju kineske aktivnosti bez nuđenja kredibilnih alternativa", rekao je on. "Moramo da smislimo kako da se nadmećemo, a ne samo da kritikujemo".

KAKO JE TEHNOLOGIJA UNISTILA SVE

 NARAVNO DA SVET NE MOZE UVEK DA OSTANE ISTI. CAK NIJE NI ISTINITA NI ONA SVE SE MENJA SEM KAMENJA JER SE I KAMENJE MENJA. MEDJUTIM, NIKO NIKAD NIJE MOGAO DA PREDVIDI STA JE TEHNOLOGIJA URADILA SVETU I STA MU I DALJE RADI. PA DA VIDIMO. 

 

Život je bio divan u kamenom dobu... spavali su u pećini do podne... jeli voće, lovili mamute i pretvarali ih u velike sendviče koje su jeli noću oko vatre... i plesali su i imali zabava, a nije bilo zakona, nije bilo zubara, nije bilo bolova zglobova... žene se za koga vole... i plivaju u rijeci ne obazirući se na to koga pojede krokodil ili zmija anakonda...

Tehnologija je sve uništila..!!

 

Koliko dugo neko mora da spava da bi se probudio u svetu koji ne razume ili u kome ne može odmah da se snađe bez većih poteškoća? Autor ovog teksta pokušao je da to otkrije kroz eksperiment

Pre nekoliko meseci imao sam veliko zadovoljstvo i čast da održim završno predavanje na fenomenalnoj DigiTalk konferenciji u Zrenjaninu. Govorio sam kako se tehnologija menja kroz vreme, kako se istorijski obrasci ponavljaju, šta iz toga možemo da naučimo, i kako možemo da primenimo to znanje da bi se što bolje suočili sa izazovima koje donosi veštačka inteligencija.Najveći izazov koji sam imao dok sam pripremao prezentaciju je bio kako da pričam publici o nečemu što smo zajedno proživeli, na način koji je ne samo zanimljiv i privlačan, nego koji će im omogućiti da vide tu prošlost novim očima. Kako mogu da razbijem perceptivni problem koji je toliko ukorenjen da ga delimo sa žabama? Kao što žabe ne mogu da primete postepenu promenu u temperaturi vode, tako izgleda da ni mi ne možemo da primetimo postepene promene u svetu oko nas.

Da bih rešio ovaj problem, odlučio sam da sa publikom sprovedem „Rip Van Vinkl“ misaoni eksperiment. Ovaj misaoni eksperiment je inspirisan pričom Vašington Ervinga, u kojoj istoimeni heroj zaspi zahvaljujući nekoj magiji, i probudi se godinama kasnije mnogo posle američke revolucije, u svetu bez crvenih mundira koji on više ne prepoznaje. Priča služi kao metafora za dezorijentirajuću promenu u svetu oko nas, čiju veličinu i značenje gotovo i ne primetimo ako ih proživimo. I kao što Rip ne može da prepozna svet posle velike političke promene, tako neko ne bi mogao da prepozna svet posle velike tehnološke promene koju bi prespavao.

Prosto rečeno, eksperiment glasi: Koliko dugo neko mora da spava da bi se probudio u svetu koji ne razume ili u kome ne može odmah da se snađe bez većih poteškoća?

Na primer, ako uspavate nekog kovača s početka Rimskog Carstva, i probudite ga 1600 godina kasnije, osim jezičke barijere, ne bi imao mnogo problema da se snađe. Ako uspavate nekog kovača iz 1800. i probudite ga samo 160 godina kasnije, on će misliti da je svet pun čarolija.

Odlučio sam da svoj eksperiment počnem od Epohe 0.

Epoha, ili Unix Time, je kako kompjuteri mere vreme. Da bi izbegli probleme oko prestupnih sekundi i godina, Julijanskih i Gregorijanskih kalendara, letnjeg i zimskog vremena, kompjuteri jednostavno broje sekunde od određenog trenutka i onda to preračunavaju u rogobatne formate koje mi ljudi koristimo. Tako je mnogo jednostavnije. Većina operativnih sistema i programskih jezika broji sekunde od ponoći, 1. januara 1970. UTC, poznatije kao Epoha 0. Pošto sam se i ja „uključio“ samo nekoliko meseci kasnije, izgledalo je baš kao dobra polazna tačka jer sam želeo da pričam o promenama za mog života, sa kojima imam ličnog iskustva.

Sledeća odluka koju sam morao da donesem je bila: koji vremenski interval da odaberem? Koliko dugo bi moj hipotetički junak morao da spava da bi se probudio u svetu koji ne razume? Samo zato što je lep i okrugao broj, prvo sam probao period od 7,93 godine (ili 250.000.000 sekundi). Bio sam najiskrenije iznenađen kada sam shvatio kako se datumi lepo slažu i kako eksperiment dobro radi sa tako besmisleno malim vremenskim razmakom.

Epoha	Datum
0	Četvrtak, 1. januar 1970.
250.000.000	Subota, 3. decembar 1977.
500.000.000	Utorak, 5. novembar 1985.
750.000.000	Četvrtak, 7. oktobar 1993.
1.000.000.000	Nedelja, 9. septembar 2001.
1.250.000.000	Utorak, 11. avgust 2009.
1.500.000.000	Petak, 14. jul 2017.
1.750.000.000	Nedelja, 15. jun 2025.

Svet koji se brzo menja

Pripremio sam slajdove, izabrao slike i filmiće, i postavio eksperiment. Naš junak nije kovač već „kompjuteraš“ koji se budi na svakih 7,93 godine i pokušava da razume digitalni svet oko sebe. Ako između dva buđenja svet ostane fundamentalno nepromenjen ili potpuno predvidljiv, eksperiment bi trebalo da propadne.

Evo kratkog pregleda sa čime se naš junak suočava svaki put kada se probudi:

Četvrtak, 1. januar 1970.
UNIX se pokreće. Računari su ogromni, izuzetno skupi i koriste se isključivo za ozbiljan posao u ozbiljnim institucijama. Koriste ih veoma visoko obučeni operateri.

Subota, 3. decembar 1977.
Računari su mali, pristupačni i može ih koristiti svako. Lični računari poput Apple II, Commodore PET i TRS-80 — prodaju se u milionima, u firmama, školama i domovima, uglavnom za posao ili obrazovanje.

Utorak, 5. novembar 1985.
Bezbroj kućnih računara, uglavnom fokusiranih na zabavu i igre, uključujući legendarne Commodore Amiga i Atari ST. Macintosh pronalazi svoju nišu u oblasti desktop izdavaštva. IBM PC preplavljuje poslovni svet. Pojavljuju se prve mreže mobilnih telefona.

Četvrtak, 7. oktobar 1993.
PC dominira i u kući i na poslu. Retko koja kancelarija više nema računar. Prvi savremeni laptopovi se pojavljuju — poput ThinkPad-a i MacBook-a. Globalno cirkuliše oko 80 miliona mobilnih telefona. Prva SMS poruka se šalje kao test mreže. Mosaic, prvi web čitač, pojavljuje se u akademskim krugovima.

Nedelja, 9. septembar 2001.
Internet je postao ključan za svakodnevni život. Dot-com balon je u međuvremenu narastao — i pukao. Samo u 2001. godini prodaje se 400 miliona mobilnih telefona. U prva tri meseca te godine šalje se više od 50 milijardi SMS poruka.

Utorak, 11. avgust 2009.
Pametni telefoni. Računarstvo je prešlo u „cloud“. Streaming servisi dominiraju. Društvene mreže postaju sveprisutne. Pojavljuju se blockchain i Bitcoin.

Petak, 14. jul 2017.
Glavni hit su veštačka i oboaćena stvarnost. Internet stvari se širi. DeepMind-ov AlphaGo pobeđuje najboljeg igrača Goa na svetu.

Nedelja, 15. jun 2025.
Pandemija je promenila društvo kroz tehnologiju — globalno praćenje kontakata, rad na daljinu je normalizovan. AlphaFold tim iz DeepMind-a osvaja Nobelovu nagradu za hemiju 2024. godine. Veliki jezički modeli i generativna AI su svuda — i u svemu.

Otkrovenje

Negde pri početku mog izlaganja, pokušavao sam da publici dočaram koliko je milijarda sekundi (savet: nikad ne računajte pred publikom, čak ni 4×8). U tom trenutku, verovatno zato što su svima nama u Srbiji izbori konstantno na pameti, shvatio sam da je period koji naš junak prespava, globalno — grubo govoreći — jedan, možda dva izborna ciklusa.

Ta misao me je potpuno pomela u tom trenutku, i ostala je sa mnom mnogo dugo posle toga.

Vidite, ja sam, kroz svoj misaoni eksperiment, dokazao da je brzina razvoja tehnologije takva da je nemoguće predvideti kako će se tehnologija, a sa njom neminovno i društvo, razviti za osam godina. Za života samo jedne ili dve političke administracije. Možda je to bilo očigledno svima, ali za mene je to bilo neverovatno otkrovenje.

Naš demokratski sistem je postavljen tako da mi, građani, biramo svoje predstavnike na osnovu njihovih obećanja, strategija i kampanja, i šaljemo ih po skupštinama, saborima, i parlamentima, da nas tamo predstavljaju do sledećih izbora. Ono što nikako ne smemo smetnuti s uma, je da je delovanje ovih institucija isključivo usmereno na budućnost. One donose zakone i prave propise koji tek treba da budu implementirani u godinama koje dolaze.

Veoma dobro osmišljen sistem, ako je jasan cilj. Uprošćeno govoreći, i u laboratorijskim uslovima gde nema trenja i gravitacije, političari bi najavili svoje strategije, svoje vizije budućnosti i petogodišnje planove. Na osnovu tih planova bi bili izabrani i stvari bi se manje-više odvijale u tom pravcu, ka nekoj zajedničkoj viziji koju smo mi, kao narod, odredili.

Ali moj misaoni eksperiment je pokazao da to više nije slučaj, i nije bio već duže vreme.

Društvene promene su danas vođene tehnologijom, a ne bilo kakvim demokratskim procesom ili principom.

Duboke, fundamentalne promene.

Kada je naš junak legao da spava u četvrtak, 7. oktobra 1993, znao je zasigurno, intuitivno, kao i svako ljudsko biće koje je ikada hodalo planetom pre njega, da svaka informacija, osim usmene, mora imati fizičku formu. Tekst je živeo po knjigama i sveskama, muzika na kasetama, pločama i CD-ima, igrice i fajlovi na disketama, fotografije su bile na papirima i negativima, ljudi su jedni drugima slali pisma i razglednice. Špijuni su krijumčarili mikro-filmove. Sve je bilo kao što je bilo oduvek.

Kada se probudio osam godina kasnije u 2001, ta iskonska intuicija je bila potpuno pogrešna. Prevaziđena. Pregažena vremenom, do te mere, da je malo ko smatrao nenormalnim ono što nikada pre nije bilo normalno.

Ko je glasao za tu promenu?

Nemojte pogrešno da me shvatite. Ne kažem ja da je sve to loše, i da nije trebalo da se dogodi. Samo hoću da postavim pitanje: kako je moguće da se jedna tako velika socijalna promena dogodi a da niko nikoga nije pitao? Pritom, nije se dogodila zbog bilo kakve političke volje, ili ideološke vizije, već samo zbog profita.

Šta vlade mogu da urade po tom pitanju? Ne mogu da urade ništa, osim da rade jedinu stvar za koju nisu postavljene tu. Da reaguju na promene koje nisu bile ni u stripovima kada su pisali svoje programe zbog kojih smo ih izabrali.

Njihov posao je da postavljaju strategiju, da vode društvo unapred, da gledaju u budućnost. Ali to više nije moguće. Vlade su sada primorane da reaguju na događaje i promene koje nisu mogle da predvide. Da regulišu ono što ne mogu da kontrolišu. I zato što ne mogu, uglavnom se i ne trude.

Najosnovnija ideja demokratije je da narod ima moć da kontroliše svoju budućnost. Ali vlade to više ne mogu da ponude. Nisu više za volanom.

Nevidljiva razmena

Te davne 1993, međunarodni telefonski pozivi su bili jako skupi. I morali su da budu. Nije bilo izbora. Bilo je potrebno održavati veliku infrastrukturu na globalnom nivou. Telefonske centrale, dalekovode, satelite… Infrastrukturu o kojoj se hvalilo u petogodišnjim planovima i političkim kampanjama. Godine 2001, pozivi su bili znatno jeftiniji. Danas su „besplatni“.

Globalni korporativni giganti danas poseduju i upravljaju infrastrukturom koja uveliko zasenjuje sve što je bilo pre njih, po svakoj mogućoj meri. Servisi koje nam nude ne koštaju ništa – a oni od toga generišu više bogatstva nego iko ikada u istoriji.

Koliko nas se ikada zaustavi da razmotri najosnovniji ekonomski princip koji se tu igra: razmenu vrednosti?

Jasno je da mora da postoji. Mi, kao potrošači, znamo tačno šta dobijamo. Možemo da pričamo, šaljemo porukice, 4k filmiće, HDR fotografije po celoj planeti, u trenutku, i po ceni od nula dinara. Malo ko od nas shvata šta mi dajemo za uzvrat. U stvari, mislim da većina ljudi misli da mi ne dajemo ništa zauzvrat, a kamoli da to ima toliku vrednost.

Problem nije samo puka monetarna vrednost. Ove korporacije ne usisavaju naše podatke direktno u neku mašinu za pravljenje novca. Ne, pre nego što ih proslede tamo, te podatke će iskoristiti da usavrše svoje algoritme, da ispoliraju svoje varalice i da naoštre svoje udice. Da postave društvo tako da maksimizuju svoj profit.

Kako dalje?

Znam… neki od vas će reći: Tako treba! Vlade su prespore i glomazne, slobodno tržište treba da vlada, sloboda govora mora da je apsolutna…

Fer. Možda ste i u pravu. Ali ja ne pričam o tome.

Ja pričam o tome da je u demokratiji neophodno da građani imaju uticaj u tome u kom će se pravcu razvijati društvo. Demokratski proces i institucije, očigledno više nisu dorasli tom zadatku. Ali moramo nešto da smislimo. I to brzo.

Mi se nalazimo na civilizacijskom, možda čak i evolutivnom raskršću. Pametne mašine su među nama. Najosnovniji princip našeg ekonomskog poretka, razmena rada za novac, je pod ozbiljnom pretnjom. Kako možemo da dozvolimo sebi da ne propustimo ovakve odluke kroz neki socijalni filter? Kako možemo biti tako ravnodušni da dozvolimo šačici pohlepnih milijardera da donose ove odluke – za nas, i za sve koji dolaze posle nas?

Najveći paradoks od svega je što čak i milijarderi vide problem – i nude „razumna“ rešenja. Međutim, političari su prestravljeni, jer su sva ova rešenja veoma ekstremna. Ali moraju biti ekstremna, jer ono sa čim se suočavamo je ekstremno koliko je moguće biti.

Ne mogu da se setim boljeg primera za ovaj paradoks, od ove razmene između bivšeg premijera Velike Britanije Riši Sunaka sa Ilonom Maskom.

U novembru 2023. Riši Sunak je organizovao sigurnosni samit koji se bavio izazovima koje donosi veštačka inteligencija. Ceo samit je bio Rišijev „lični“ projekat, pa je bio željan da lično počasti svog glavnog gosta sa 40-minutnim razgovorom na sceni.

Bilo je potpuno fascinatno gledati kako dvojica ljudi, sa kojima se ne slažem gotovo ni po jednom osnovu, ćaskaju bezbrižno o mojoj, i budućnosti moje dece. Dohvatili su se teme o budućnosti rada, i Riši je otvorio pitanjem koje je jasno pokazalo da on nimalo ne razume problem. Kao i toliko drugih ušorenih ekonomista i političara, on ovu tranziciju vidi kao još jednu veliku promenu koja se može rešiti prekvalifikacijom. Kao u doba industrijske revolucije ili elektrifikacije.

Mask, s druge strane razume problem veoma dobro. Čak je ponudio i neka „razumna“ rešenja. Potreslo me je na trenutak kada sam shvatio da se sa većinom onoga što je rekao potpuno slažem.

(Preveo je robot. Original razgovora je ovde)

Riši:
…

To me nekako dovodi do onoga što sam hteo da pitam. Kada radim intervjue ili razgovaram s ljudima o AI u okviru ovog posla, ono što se najviše pominje, zapravo, verovatno nije toliko ono o čemu smo pričali, već poslovi. Šta AI znači za moj posao? Da li će to značiti da neću imati posao ili da moja deca neće imati posao? Sada… moj odgovor kao kreatora politike, kao lidera, je zapravo da AI već stvara poslove. To možete videti u kompanijama koje se pokreću. Takođe, način na koji se koristi je malo više kao kopilot, nužno, nasuprot zameni osobe. I dalje postoji ljudska aktivnost, ali vam pomaže da bolje obavljate svoj posao, što je dobra stvar. Kao što smo videli sa tehnološkim revolucijama u prošlosti, jasno je da dolazi do promene na tržištu rada, broju poslova. Citirao sam danas MIT studiju koju su uradili pre nekoliko godina. Nešto kao 60% poslova u tom trenutku nije postojalo pre 40 godina, tako da je teško predvideti.

Moj posao je da stvorim neverovatni obrazovni sistem, bilo u školi, bilo da se ljudi prekvalifikuju u bilo kom trenutku svoje karijere, jer na kraju krajeva, ako imamo kvalifikovano stanovništvo, onda bismo trebali da pratimo tempo promena i imamo dobar život. I dalje je to razlog za zabrinutost. Kakvo je vaše mišljenje o AI i uticaju na tržište rada i poslove ljudi, i kako bi trebalo da se osećaju u vezi s tim dok razmišljaju o tome?

Mask

Mislim da ovde vidimo najrazorniju silu u istoriji. Prvi put, imaćemo prvi put, nešto što je pametnije od najpametnijeg čoveka. Teško je reći tačno kada je taj trenutak, ali doći će trenutak kada nijedan posao neće biti potreban. Možete imati posao ako želite posao iz ličnog zadovoljstva, ali AI će moći sve da uradi. Ne znam da li to čini ljude zadovoljnim ili nezadovoljnim. Zato kažem, ako poželite magičnog duha koji vam ispunjava sve želje. Nema ograničenja. Nemate ona tri ograničenja. Ograničenje od tri želje. Besmislica. Imate onoliko želja koliko želite. To je i dobro i loše.

Jedan od izazova u budućnosti će biti, kako pronalazimo smisao u životu ako imate magičnog duha koji može učiniti sve što želite? Kada postoji nova tehnologija, ona obično sledi S-krivu. U ovom slučaju, bićemo na eksponencijalnom delu S-krive dugo vremena. Moći ćete da tražite bilo šta. Nećemo imati univerzalni osnovni prihod. Imaćemo univerzalni visoki prihod. U nekom smislu, to će biti svojevrsni izjednačavač. Zaista, mislim da će svi imati pristup ovom magičnom duhu. Moći ćete da postavite bilo koje pitanje. Sigurno će biti dobro za obrazovanje. Biće najbolji učitelj. Mogao bi biti najstrpljiviji učitelj. Tako da je sve tu. Neće biti manjka roba i usluga. Bićemo u dobu izobilja. Preporučio bih ljudima da čitaju Ijena Banksa. Banksove knjige o kulturi su verovatno najbolja vizija. U stvari, ne verovatno. One su definitivno daleko najbolja vizija AI budućnosti. Nema ničeg ni blizu. Tako da bih zaista preporučio Banksa. Veliki sam fan. Sve njegove knjige su dobre. Neću reći koja, sve od njih. Tako da će vam to dati osećaj šta je… prilično utopijska ili pro-utopijska budućnost sa AI.

Kako da unesemo ovu debatu u glavne političke tokove? Kako da primoramo naše političare da se suoče sa stvarnošću? Koje alate možemo koristiti da povratimo pravo značenje „vladavina naroda“ u reč demokratija?

Ne znam. Ali znam da se to neće desiti kroz „demokratiju“ kako je trenutno razumemo—ne sa mehanizmima i alatima koje trenutno imamo.

To je tehnologija tiho ubila za 1.750.000.000 sekundi.

 Tehnološke inovacije, iako donose mnoge prednosti u današnjem brzom tehnološkom napretku, nose sa sobom i niz negativnih aspekata koji zaslužuju pažnju. Zavisnost od tehnologije postaje sveprisutna, utičući na mentalno zdravlje, socijalne odnose i produktivnost. Pitanja privatnosti i sigurnosti postaju sve važnija u digitalnom dobu, dok ekološki uticaj tehnološke proizvodnje izaziva zabrinutost zbog e-otpada i emisije štetnih gasova. Iako tehnološki napredak donosi mnoge prednosti, važno je razumeti i upravljati negativnim aspektima kako bismo očuvali ravnotežu između tehnologije i kvaliteta života.

 „Veštačka inteligencija je danas stvarnost sa kojom moramo da se suočimo - ranije je bila samo fantazija".

 

Tokom poslednjih nekoliko decenija, uticaj tehnologije se značajno povećao i lako se može videti u svakoj sferi života. Tehnologija je izvor informacija, zabave i ometanja u isto vreme. Tehnologija vam omogućava da istražite onoliko stvari koliko god vi želite…

 

Kristijan Lus Lange je rekao: „Tehnologija je koristan sluga, ali opasan gospodar“.

Tehnologija vam je omogućila da sledite svoje ciljeve i otvorila puteve uspeha. Ali hajde da sveobuhvatno pogledamo pozitivne i negativne efekte koje tehnologija ima na vas.

 

Pozitivni efekti:

• Gotovo je nemoguće da provedete jedan dan bez upotrebe tehnologije. Možete iskusiti toliko novih stvari samo u roku od nekoliko minuta uz pomoć tehnologije.
• Učite nove stvari lakim pristupom informacijama prisutnim na internetu.
• Ovaj pristup obrazovanju vas vodi ka radoznalosti.
• Ova radoznalost vas navodi da tražite inspiraciju.
• Ova inspiracija vodi povećanju i poboljšanoj kreativnosti.
• Tehnologija je poboljšala efikasan proces učenja:
• Tehnologija vam je pružila mogućnost da pokušate sami da naučite nove stvari. Mladi su se sada osamostalili u procesu učenja. Zbog efikasnog procesa učenja ste postali osobe koje rešavaju probleme.

 

Negativni efekti tehnologije na mlade:

Tehnologija pruža današnjoj omladini bezbroj prednosti, ali s druge strane, postoje neki negativni efekti tehnologije na zdravlje koji su izuzetno štetni za vas. Sve ima loš uticaj ako ga možete koristiti redovno i rutinski u prekomernoj količini.

 

Albert Ajnštajn je rekao: „Bojim se da će tehnologija nadmašiti našu ljudsku interakciju. Može izazvati prekid, narcizam, želju za trenutnim užitkom, pa čak i obeshrabrenje.

Oštećenje fizičkog i mentalnog zdravlja mladih je prepreka u njihovoj karijeri i njihovim ciljevima. Fizički zdravstveni problemi uključuju: jaku glavobolju, probleme sa vidom, bolove u leđima, probleme sa sluhom. Problemi sa mentalnim zdravljem uključuju anksioznost i depresiju.

 

Tehnologija je olakšala i pojednostavila pristup informacijama. Informacije prisutne na internetu su korisne, ali nisu sve informacije prisutne na internetu korisne za sve. Pristup neprikladnom sadržaju je izuzetno lak i zgodan i u većoj meri iskorišćava mlađe generacije.

 

Zbog tehnologije su neki od vas ostali izolovani. Zbog prekomerne upotrebe tehnologije, mladi pokušavaju da negiraju stvarne činjenice i stvari i da se bave drugim aktivnostima. Tehnologija nekima od vas pruža sve što želite, pa kada počnete da ispunjavate svoje potrebe upotrebom tehnologije, pokušavate da ostanete izolovani i ova izolacija na taj način dovodi do uništavanja pravih međuljudskih odnosa

 

Za mnoge ljude život bez moderne digitalne tehnologije bio bi nezamisliv. Život bez kompjutera, telefona, društvenih mreža i raznoraznih usluga koje internet pruža. Ne samo da bi bio nezamisliv za pojedinca, nego i za funkcionisanje država koje o tehnologiji sve više ovise. Tehnologija je postala poput nekakvog novog božanstva u kojem se vidi spas i jedini put u bolju budućnost. Ako su ljudi dobri samo onoliko koliko i tehnologija, onda smo u problemu.

Spajanje čovjeka i tehnologije

Polako dolazimo do vremena kad naučna fantastika postaje stvarnost i kad teorija zavjere postaje činjenica. Vrijeme kad se o spajanju čovjeka i tehnologije izvještava u medijima. Bukvalno spajanje zasad se odnosi na ugrađivanje čipa što je odavno prisutno. Korištenje čipova objašnjava se lakšim obavljanjem transakcija, identifikaciji osobe, mjerenja radnog vremena, skupljanja podataka o zdravlju itd. S druge strane neki ljudi iz korporacija koje se bave razvojem najmodernih tehnologija govore o potencijalnom povezivanju čovjeka s takozvanim cloud-om što je ustvari neka vrsta skladišta na internetu gdje bismo mogli sačuvati naše misli.

Zbog čega bi tako nešto nekom uopšte bilo potrebno, pitajte njih jer prosječan čovjek sigurno neće naći puno poente. Ipak, činjenica stoji da čovjek tehnologiju prestaje gledati kao alat i slugu, a počinje gledati kao gospodara koji će ga spasiti od svih opasnosti današnjice.

Osim što povezivanjem s tehnologijom čovjek postepeno prebacuje kontrolu nad sobom na vještačku inteligenciju, već danas on sve više razmišlja kao robot ili vještačka inteligencija. To nije nikakvo čudo s obzirom na količinu vremena koje provede izložen društvenim mrežama i ostalim modernim čudima. Čovjek sve manje osjeća, a sve se više oslanja na analitiku. Sve manje kreativno razmišlja, sve više prihvata ono što je popularno ili opšteprihvaćeno. Postaje predvidljiv i tako poželjan u sistemu koji ga nastoji kontrolisati.

Tehnologija je alat

Često zaboravimo da tehnologije nisu samo elektronski uređaji, internet i ostalo povezano s njima. Tehnologija je svako pomagalo koje koristimo u životu, od kojih su neka izmišljena u prastarim vremenima. Stolica, češalj, vrata, bicikl - sve su to proizvodi razvoja tehnologije koji su čovjeku na neki način olakšali ili unaprijedili život. Tehnologija je proizvod ljudske kreativnosti koja po pravilu ima svrhu dopunjavanja života.

Međutim, šta ako mi ne znamo šta je život ili imamo definiciju koja je pogrešna? Čemu će tehnologija onda služiti? Upravo to vidimo danas. Tehnologija od sluge postaje gospodar. Ne zato što je ona univerzalno loša ili prokleta. Jednostavno je naš pogled na nju čini takvom. Materijalista koji smatra da je čovjekovoj evoluciji došao kraj, da ne možemo dalje tim prirodnim putem, u tehnologiji vidi nastavak razvoja.

Transhumanizam

Upravo je ideja o nastavku ljudskog razvoja putem tehnologije ono što danas zovemo transhumanizmom koji u svojoj konačnici nastoji odgoditi ili izbjeći smrt. Zašto bi neko uopšte želio živjeti vječno? Zato što smatra da je smrt kraj svega. Jer ako smatramo da smrt nije nikakav konačan kraj, nego samo završatak jednog ciklusa (kao što proljeće dođe i prođe ustupajući mjesto ljetu pa se poslije godinu dana ponovo vrati ili kao što dan zamijeni noć pa onda ponovo osvane) zašto bismo se toliko vezali za ovaj život? Naravno, niko ne želi umrijeti jer smrt nije svrha, ali pitamo li se kakav život živimo ako svaki dan, umjesto da živimo, mi nastojimo ne umrijeti?

Čovjek koji stalno bježi od smrti nema vremena da živi. On razvija tehnologiju koja će odgoditi ili spriječiti smrt. Iako takva tehnologija možda i ne bi bila loša, ipak mi prvo moramo shvatiti ko smo i šta smo, zbog čega smo ovdje, pa se tek onda baviti tim stvarima.

U tolikom strahu, čovjek je svu svoju moć predao u ruke tehnologije smatrajući je jedinim spasom i jedinom mjerom napretka. Jer ako ne napredujemo u tehnologiji, onda smo zaostali i primitivni. Baš onakvi kakvim smatramo izolovana plemena. Da, jasno nam je da oni nemaju sve digitalne igračke kojim se mi služimo, ali pitamo li se ikad da li žive sretno? Naravno, to nije važno. Važno je da li imaju kompjuter i da li voze električni automobil.

Čovjek je puno više od vještačke inteligencije

Da je život limitiran razvojem tehnologije bili bismo u obziljnom problemu. S obzirom da sistem gura upravo u tom smjeru, nije isključeno da ćemo se naći u njemu i zato je važno barem razmisliti o ovim stvarima. Čemu nama tehnoologija uopšte služi? Da li da olakša život ili da mu da smisao, to jeste, da ga obezbijedi?

Uprkos tehnološkim čudima i napretku, svjedočimo da čak i po tim standardima najrazvijenije države svijeta boluju od istih problema kao i manje razvijene zemlje. Siromaštvo, konstantna borba da se preživi, borba s konkurencijom, briga za zdravlje i opšti osjećaj praznine, neispunjenja i nedostatka svrhe. Ne govori li nam to dovoljno da život nije u onome što je izvan nas? Koje se još digitalne tehnologije trebaju razviti pa da stanovništvo tih tehnoloških zemalja bude konačno sretno? Nema te tehnologije koja će bilo kojeg čovjeka na planeti učiniti istinski sretnim. Ona mu može pružiti kratkotrajnu iluziju, ali to nije sreća o kojoj govorim. Prava sreća je potpuno besplatna.

To je osjećaj u nama, osjećaj kad imamo svhru, kad znamo da vrijedimo, da smo posebni i da zaslužujemo voljeti i biti voljeni. Kad kažemo da je sreća u malim stvarima govorimo iz perspektive sistema. Jer te stvari uopšte nisu male, ali su besplatne pa odatle takav stav. Istina je da dodir i osmijeh voljene osobe ne mogu kupiti hljeb u pekari, ali mogu nam dati ono što nam nikakav novac na svijetu ne može kupiti.

To smo mi. Ljudi.

CHAT GPT POSTAO JE JEDINI PRIJATELJ MNOGIM LJUDIMA. PITAJU GA BUKVALNO KOJU KAFU DA PIJU I STA DA OBUKU. ZANIMLJIVO JE STO MOES DAMU DAS IME I DA SE PRAVIS DA PRICAS SA PRAVIM COVEKOM. MOZES DA BUDES S NJIM U KAKVOJ GOD TI ZELIS VEZI OD RODBINSKE PREKO PRIJATELJSKE DO EMOTIVNE. 

PA SAD SAMI RAZMISLITE DA LI JE TEHNOLOGIJA UNISTILA BAS SVE?