KAD SE DESI ZLOCIN MOZE DA BUDE TOLIKO TEZAK ,TOLIKO STRASAN DA BUKVALNO NE POSTOJI KAZNA ZA TO. TU JE I DILEMA. DA LI JE BOLJE TAKVOG MONSTRUMA UBITI ILI MU DATI PRAVO DA ZIVI U ZATVORU. MNOGO LJUDI KAZE DA JE UBITI ZLOCINCA ZAPRAVO NAGRADA ZA NJEGA JER DA IMA SAVESTI NIKADA NE BI URADIO TAKO NESTO. A SAD OPET, STA AKO NEKO SLUCAJNO IPAK IMA SAVEST MOZDA I JESTE KAZNA DA SE SVAKI DAN SUOCAVA SA TIM STO JE UCINIO. MI SMO LJUDI TOLIKO RAZLICITI DA ZAISTA NE MOGU DA DAM ODGOVOR STA JE PRAVA KAZNA ZA ZLOCINE KOJI SU SVE MONSTROUZNIJI. EVO MALO PRICE O SMRTNOJ KAZNI.
Smrtna kazna u Srbiji je primenjivana od nastanka moderne države 1804. do 2002. godine, kada je (26. februara) zakonom ukinuta. Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992,
a poslednje smrtne presude su izrečene 2003. godine. Srbija je
obavezana sledećim međunarodnim konvencijama koje zabranjuju smrtnu
kaznu (datumi ratifikacije navedeni su u zagradama): Drugi fakultativni protokol uz Međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima (6. septembar 2003) i Protokoli br. 6 i 13 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima (3. mart 2004). Prema čl. 24 važećeg Ustava (2006): „Ljudski život je neprikosnoven. U Republici Srbiji nema smrtne kazne“.
Zanimljivo je da pogubljenja nikad nisu bila električnom stolicom ili injekcijom.
Poslednje pogubljenje, streljanjem, izvršeno je 14. februara 1992. godine, a poslednje smrtne presude su izrečene na samom početku novog milenijuma, da bi, nakon ukidanja smrtne kazne 26. februara 2002. godine, bile zamenjene vremenskim kaznama.
Istorijski zabavnik piše da je po nekim procenama, od 1804. do 2002. u Srbiji pogubljeno preko 7.000 ljudi koji su proglašeni krivim za razne zločine koji nisu uvek uključivali ubistva
Naime, na početku, u prvim decenijama 19. veka, smrtna kazna u Srbiji je primenjivana veoma često, i to za najrazličitija krivična dela – ubistvo, krađu, političke delikte, čedomorstvo, pa čak i za vanbračni polni odnos. Korišćeni su različiti načini pogubljenja: streljanje, vešanje, lomljenje točkom, „mrtva šiba“ i dekapitacija, a u početku je bilo i nabijanja na kolac, navodi Vikipedija, dok je za ubice bila propisana “ekvivalentna” smrtna kazna, što znači da je ubica bivao ubijen na isti način (pa i istim oružjem) na koji je bila ubijena žrtva. Pored toga, tela pogubljenih su skoro uvek javno izlagana na točku na određeno vreme ili do potpunog raspadanja.
Od 1858. godine su ukinuti svi načini pogubljenja osim streljanja, a tela pogubljenih više nisu javno izlagana, već su odmah ukopavana u zemlju na mestu izvršenja smrtne kazne.
Redovne statistike o smrtnim kaznama počele su da se vode tek 1889. godine, ali se može naći podatak da je u 1883, kada se zbila Timočka buna, izrečeno je 117, a izvršeno 47 smrtnih presuda, uglavnom nad pobunjenicima. Zanimljivo je da je smrtna kazna za krađu ukinuta tek 1902. godine.
Od 1905. godine smrtne kazne u Beogradu više nisu izvršavane javno, nego na skrovitim mestima bez prisustva publike, ali su u drugim gradovima i selima izvršenja i dalje ostala javna i prisustvovale su im hiljade posmatrača.
Kako bi se ujednačio način izvršenja smrtne kazne u raznim delovima zemlje, posle stvaranja Jugoslavije 1929. donet je jedinstven Krivični zakonik za celu zemlju. On je kao jedini način pogubljenja propisano vešanje. Smrtnu kaznu vešanjem su izvršavali državni dželati (krvnici). Izuzetak su bile smrtne presude vojnih sudova, koje su izvršavane streljanjem.
Smrtne kazne su izricane najviše za ubistvo i razbojništvo sa smrtnom posledicom, ali i za terorizam. Prema zvaničnim statistikama, od 1920. do 1940. u Srbiji je izrečeno 459, a izvršene su 232 smrtne presude.
Posle Drugog svetskog rata, navodno je za samo nekoliko godina bilo nekoliko hiljada osuđenih na smrt u Srbiji – u celoj Jugoslaviji je izrečeno oko 10.000 smrtnih presuda od kojih je većina izvršena. Pored političkih krivičnih dela, smrtna kazna je izricana i za imovinski kriminalitet – krađe i pronevere državne imovine i, najzad, za ubistva i razbojništva.
Od 1950. godine, broj smrtnih kazni značajno opada. Reforma iz 1959. bitno je ublažila strogost krivičnog zakonodavstva. Smanjen je broj kapitalnih krivičnih dela i ukinuta je smrtna kazna za imovinski kriminalitet.
Ukinuto je izvršenje smrtne kazne vešanjem, pa je jedini zakonski način pogubljenja ostalo streljanje bez prisustva javnosti. Smrtnu kaznu u Srbiji izvršavao je osmočlani streljački vod, čiji članovi nisu znali ko od njih ispaljuje prave metke, a ko “ćorke”. A broj izrečenih smrtnih kazni u Jugoslaviji pada na dve do tri godišnje.
U Srbiji, koja je od 1992. godine bila deo Savezne Republike Jugoslavije, sudovi su od 1991. do 2002. godine izrekli 19 smrtnih kazni, od kojih nijedna nije izvršena.
Poslednja smrtna kazna u Srbiji
Dana 14. februara 1992. u Somboru je streljan Johan Drozdek, osuđen na smrt 1988. godine zbog silovanja i ubistva šestogodišnje devojčice.
O Johanu se pre ovog strašnog zločina znalo samo da je poreklom Poljak, da nema zanimanje i zaposlenje. Devojčicu je ubio kako bi se osvetio njenom ocu koji mu nije dao stari bicikl.
Komšije iz Karavukova kod Sombora su videle Johana kako na biciklu nekuda odvozi malu Ivanu. Obećao joj je čokoladicu, ako se provoza s njim. Na osnovu tragova na cigli, nađenoj pored Ivaninog tela, utvrđeno je da je dete koje se otimalo i vrištalo, najpre usmrtio, a zatim silovao. Osim po svom jezivom zločinu, ovaj monstrum je ušao u istoriju kao poslednji čovek nad kojim je izvršena smrtna kazna u Srbiji.
Smrtna kazna se primenjuje u velikom broju zemalja širom sveta, iako se sve više zemalja odlučuje za njeno ukidanje ili suspenziju. Kina, SAD i Vijetnam koriste smrtnu kaznu, dok je Saudijska Arabija primenjuje obezglavljivanjem, a Iran, Avganistan i druge zemlje koriste različite metode kao što su vješanje ili strijeljanje.
- Kina: Koristi smrtnu kaznu i smrtonosnu injekciju, i strijeljanje.
- SAD: Koristi smrtonosnu injekciju.
- Vijetnam: Koristi smrtonosnu injekciju.
- Saudijska Arabija: Koristi obezglavljivanje.
- Iran: Koristi vješanje i strijeljanje, a Amnesty International je izvestio o javnim pogubljenjima u 2023. godini.
- Avganistan: Koristi strijeljanje, kao i javna pogubljenja u 2023. godini, prema Amnesty International.
- Sjeverna Koreja: Koristi strijeljanje.
- Zemlje koje su ukinule smrtnu kaznu:
- Veliki broj zemalja, uključujući Alžir, Benin, Brunej, Ganu, Madagaskar, Malavi i mnoge druge, ukinulo je smrtnu kaznu u praksi. Korišćenje smrtne kazne u suprotnosti sa međunarodnim pravom:
- Amnesty International je izvestio da se smrtna kazna 2023. godine nastavila koristiti na načine koji krše međunarodno pravo i standarde.
- Posebno su upozorili na činjenicu da je u Iranu i Avganistanu izvršeno najmanje pet pogubljenja osoba koje su počinile zločine kao maloletnici, što je kršenje međunarodnog prava.
-
Osuđeni ubica u Americi postao je prvi čovek pogubljen trovanjem netestiranom metodom trovanja azotnim gasom.
Nedavno je muškarac u Japanu osuđen na smrt vešanjem zbog podmetanja požara, u kojem je poginulo 36 ljudi.
Iako mnoge zemlje ukidaju smrtnu kaznu, broj pogubljenja u svetu raste.
Najnoviji podaci nevladine organizacije Amnesti internešenel za 2022. godinu pokazuju da:
- 55 zemalja predviđa smrtnu kaznu krivičnim zakonikom
- od tog broja, u devet zemalja smrtna kazna propisana je samo za najteže zločine, kao što su višestruko ubistvo ili ratni zločini
- 23 zemlje imaju smrtnu kaznu u zakonodavstvu, ali nije bilo izvršenja u poslednjih 10 godina
Podaci Amnesti internešenela su kombinacija zvaničnih podataka, medijskih izveštaja i informacija prikupljenih direktno od ljudi koji su osuđeni na smrt, kao i njihovih porodica i pravnih zastupnika.
mnesti internešenel je 2022. godine zabeležio 883 pogubljenja širom sveta, ali u taj broj ne ulazi Kina, koja ne objavljuje informacije o izvršavanju smrtne kazne.
Ovaj broj je za 53 odsto viši nego 2021, kada je pogubljeno 579 ljudi, što je ujedno najviše izvršenih smrtnih kazni od 2017. godine.
Međutim, mnogo je niža nego 1988, 1989 ili 2015, kada je za godinu dana pogubljeno više od 1.500 ljudi.
Amnesti internešenel navodi da je tokom 2022. godine u 52 zemlje izrečeno najmanje 2.016 smrtnih kazni.
U 2021. godini, 56 zemalja je izreklo najmanje 2.052 smrtne kazne.
Mnogi zatvorenici čekaju na pogubljenje godinama, pa i decenijama.
Dvadeset zemalja pogubilo je ljude u 2022, dok je godinu dana ranije pogubljeno 18 ljudi.
Amnesti internešenel veruje da se u Kini izvrši više smrtnih kazni nego bilo gde u svetu - hiljade ljudi svake godine, ali to nije moguće zvanično potvrditi.
Pored Kine, najviše pogubljenja zabeleženo je u Iranu, Saudijskoj Arabiji, Egiptu i Americi.
Amnesti internešenel ističe postoji 11 zemalja u svetu, gde se pogubljenja sprovode svake godine.
Među njima su Kina, Egipat, Iran, Irak, Saudijska Arabija, Amerika, Vijetnam i Jemen.
U ovoj organizaciji veruju da Severna Koreja „verovatno dugo već dugo izvršava smrtnu kaznu", ali to ne može nezavisno da potvrdi.
Broj pogubljenja u Saudijskoj Arabiji 2022. bio je najveći u poslednjih 30 godina.
Pet zemalja - Bahrein, Komori, Laos, Niger i Južna Koreja - osudilo je ljude na smrt 2022. godine, mada u godinama pre toga nije bilo sličnih presuda.
Uodnosu na vrhunac zabeležen 1999. godine, broj pogubljenja u SAD je opao.
Amnesti internešenel kaže da je 2022. širom sveta bilo 325 pogubljenja za krivična dela vezana za narkotike, a između ostalog:
- 255 u Iranu
- 57 u Saudijskoj Arabiji
- 11 u Singapuru
Singapur je 2023. pogubio prvu ženu za skoro 20 godina - Saridevi Djaman je osuđena za trgovinu heroinom.
Smrtna kazna ne postoji u 112 zemalja, u poređenju sa 48 koliko ih je imalo 1991. godine.
Šest zemalja je 2022. godine ukinulo smrtnu kaznu u potpunosti ili delimično.
Četiri - Kazahstan, Papua Nova Gvineja, Sijera Leone i Centralnoafrička Republika - potpuno su ga ukinule.
Ekvatorijalna Gvineja i Zambija su saopštile da će ih izricati samo za najteže zločine.
Malezijski parlament je aprila 2023. glasao za ukidanje obavezne smrtne kazne za 11 teških zločina, između ostalih i za ubistvo i terorizam.
Parlament Gane je u julu 2023. izglasao potpuno ukidanje smrtne kazne.
Saudijska Arabija je 2022. bila jedina zemlja u kojoj odsecanje glave postoji kao metod pogubljenja.
Kao mogućnost postoje još i vešanje, smrtonosnu injekciju i smrt streljanjem.
Američka država Alabama upravo je pogubila osuđenog ubicu Keneta Judžina Smita koristeći azotni gas.
Alabama i još dve američke države odobrile su upotrebu azota, jer je sve teže pronaći medikamente koji se češće koriste u smrtonosnim injekcijama.
Zbog manjka medikamenata za smrtonosne injekcije, broj izvršenja smrtne kazne širom SAD je u padu.
BROJ SMRTNIH KAZNI U SVETU POVECAN JE ZADNJIH 10 GODINA. DILEMA JE VECNA. JER ZASTO MONSTRUMU DATI PRAVO NA ZIVOT AKO JE ON VEC NEKOME ODUZEO ZIVOT. DA NE SPOMINJEM STA BI TREBALO URADITI ZIVOTINJI ( CITAJ ZLOCINCU) KOJI UBIJE DETE? DAKLE, MOZDA BI SADA U XXI VEKU KONACNO TREBALI SMISLITI ADEKVATNU KAZNU. MOZDA BI I VESTACKA INTELIGENCIJA MOGLA DA POMOGNE ZAR NE?
Нема коментара:
Постави коментар