POTPUNO SAM EMOTIVNO VEZANA ZA SEPTEMBAR. KAKO ZA PRVI, TAKO I ZA DRUGI, ALI ETO SVE OBJAVLJUJEM TRECEG. VEROVATNO BI ZBOG PRVOG SEPTEMBRA I POLASKA DECE U SKOLU NOVA GODINA MORALA BITI U SEPTEMBRU. STA CE NAM DONETI OVAJ SEPTEMBAR NEMAM POJMA. ALI PRVI SEPTEMBAR JE POSTAO U SRBIJI DAN NESVRSTANIH OD OVE GODINE!
Prvi septembar je uvek neka prozivka života. Da li si prisutan? Jesam. Da li si budan? Nisam siguran. Da li si spreman? Nikad, ali nema veze.
Deca su jutros krenula u školu, sa svežim rancima i mirisom novih svezaka. Učionice su ponovo pune, roditelji nervozni, prosvetari umorni, a vlast ponosna što se „školska godina otvara svečano“. Kao da je učenje mera života, a ne samo podsećanje da smo uvek negde na početku.
Istog dana država slavi Dan nesvrstanih – sećanje na trenutak kada je Beograd bio centar sveta, kad su mali i siromašni imali glas protiv velikih i moćnih. Danas, više od pola veka kasnije, i dalje smo nesvrstani, ali ne iz snage, već iz nemoći. Nismo ničiji, jer nas niko neće.
Politička jesen počinje kao i školska: prozivka opozicije, testovi za novu vladu, ispit iz demokratije. Ulice su učionice, protesti su domaći zadatak, a građani večiti đaci koji stalno padaju razred. Vlada obećava pakete pomoći, snižene cene i reforme. Sve su to lepe reči, kao nova sveska prvog dana – prazna, pa još miriše na papir, ali čim se upiše prva ocena, zna se da ništa nije novo.
Ali septembar nije samo politika. On je i podsetnik na sve prve koje nosimo u sebi. Prvi dan škole, prvi poljubac, prvi poraz, prvi posao, prvi put kad si nekog ostavio ili kad je neko ostavio tebe. Prvi put kad si se uplašio i prvi put kad si se usudio.
Možda je to prava lekcija prvog septembra: da svaki „prvi“ vredi samo ako nas nauči da ne zaboravimo sebe. Jer jedino u „prvom“ ima istine, svega posle ima u reprizi.
Nekad je to značilo da mali imaju glas i da Beograd stoji rame uz rame s Njujorkom i Moskvom. Danas znači da smo nesvrstani jer nas niko neće. Ni Istok ni Zapad, ni bogati ni siromašni – svi imaju svoje, a mi imamo praznik. Još jedan neradni dan u kalendaru, još jedna prilika da vlast govori o „nezavisnosti“, dok građani nezavisno broje sitninu pred kasom.
Nekad je nesvrstanost bila politika. Danas je nostalgija. I, nažalost, luksuz.
Zašto je vraćen?
– Vlada Srbije je početkom 2025. odlučila da 1. septembar proglasi praznikom – baš zato što se tada održao prvi samit nesvrstanih u Beogradu.
– Na nivou vlasti to se predstavlja kao „obnavljanje istorijske uloge Srbije u svetu“ i vraćanje nekog ugleda, jer Pokret nesvrstanih i dalje postoji (iako daleko slabiji nego nekad).
📌 Kako izgleda danas?
– Pokret ima oko 120 zemalja članica, ali nema više onu težinu kakvu je imao tokom Hladnog rata.
– Danas se uglavnom koristi za diplomatsku simboliku – Srbija pokušava da pokaže da nije vezana samo za EU ili samo za Rusiju/Kinu, već da „balansira“ kao što je to Jugoslavija nekad radila.
– U praksi, to često znači da vlast koristi datum za samopromociju: govori se o „nezavisnoj spoljnoj politici“, o „prijateljima sa svih strana“, ali retko kada to prelazi u konkretnu korist građanima.
📌 Paradoks
– Nesvrstani su nekad značili snagu malih protiv velikih. Danas, u svetu gde mali jedva preživljavaju, to više zvuči kao nostalgija.
– U Beogradu će se 1. septembra verovatno organizovati konferencije, polaganje venaca, govornici će ponavljati fraze o „miru, solidarnosti i saradnji“.
– A običan građanin će istog tog dana misliti kako da plati račune i da li će taj paket ekonomskih mera zaista pojeftiniti ulje i hleb.
📌 Simbolika
– Dan nesvrstanih danas više govori o nama nego o svetu:
-
o našoj nostalgiji za vremenom kad smo „nešto značili“
-
o želji da ne biramo stranu, iako nas sile pritiskaju
-
o večnoj igri „ni tamo, ni ovamo“, u kojoj pokušavamo da ostanemo svoji.
2.–7. septembar – prve jesenje senke
Dani prolaze brzo, a septembar nas uči da se ništa ne zadržava zauvek. Lišće još drži boje, ali vetar već šapuće o promenama. Ljudi se vraćaju u rutinu: školske obaveze, posao, papirologija, nabavke. Ulice su pune, ali tišina je u mislima.
Politički, vlast pokušava da pokaže „mir i stabilnost“ dok opozicija traži odgovornost za letnje propuste i ekonomske nepravde. Protesti su i dalje prisutni, ali manji, uglavnom lokalni. Građani su umorni, ali osetljivi – jer svaki glas se i dalje broji.
8.–14. septembar – balans između prošlosti i budućnosti
Septembar nas podseća da svaki početak nosi i kraj. U porodici se raspravljaju sitnice, deca se prilagođavaju školskim rasporedima, a odrasli traže mir u svakodnevici.
Politički, ovaj period je uglavnom dijalog – obećanja o ekonomskim paketima, posete stranačkih delegacija, reportaže u medijima o obećanoj reformi obrazovanja. Ljudi čekaju
konkretne rezultate, ali znaju da reči lako odlete, dok odluke ostaju zakopane u papirima i zapisnicima.
15.–21. septembar – sredina meseca i refleksija
Sredina meseca nosi težinu: dani se smanjuju, hladnoća dolazi, a svetlo postaje vrednije. Ovo je vreme kada se obrađuju unutrašnji pejzaži – kako u porodici, tako i u društvu.
Na političkoj sceni, opozicija pokušava da testira snagu vlasti pred lokalne izbore u oktobru. Ekonomija je i dalje nestabilna: cene rastu, a plate sporije. Ljudi traže stabilnost, ali su naučeni da je retko dobijaju.
22.–28. septembar – jesenje boje i politika
Pred kraj meseca, priroda nas uči strpljenju: lišće je gotovo spalo, ali korenje se priprema za zimu. Isto važi i za ljude – spremaju se za izazove koji dolaze.
Politički, pregovori, sastanci i obećanja dominiraju vestima. Građani gledaju i čekaju, ne uvek verujući da će se nešto promeniti. Ali svaka jesen nosi i nadu – da će nova godina doneti novi početak.
29.–30. septembar – kraj meseca, priprema za oktobar
Kraj meseca je kao poslednja stranica stare sveske: završava se priča o septembru, ali beleške ostaju.
Ljudi se pripremaju za oktobar – mesec kada se sabiru rezultati, kada politička scena postaje još intenzivnija, a priroda završava svoje cikluse. Septembar nas je podsetio na prve stvari: prvi korak, prvi izbor, prvi pad i prvu nadu. Sve što smo naučili, nosimo dalje.
VRLO NEIZVESNA VREMENA. STO ZNACI DA NIKAKO NE SMEMO BITI NI NESVRSTANI NI NEUTRALNI. LJUDI MOJI SVRSTAJMO SE U GRUPU KOJA CE ICI PRAVIM PUTEM, BEZ VUCICA, KA PRAVOJ DEMOKRATIJI, KA VREDNOSTIMA NISKOG EDIKTA! BUDIMO LJUDI . MOZDA CE NEKOM OVI PROTESTI BITI PRVI U ZIVOTU, UCINITE SVE DA BUDETE PONOSNI NA TO STO URADIMO!
Нема коментара:
Постави коментар