ZALJUBLJIVANJE U BREND

 NISTA LAKSE. DANAS SE U BREND ZALJUBLJUJEMO STO NA PRVI POGLED STO  NAM OMOGUCUJU REKLAME KOJE NAS PRATE TOKOM CELOG DANA MA STA RADILI. OVO JE PRICA O JEDNOM BRENDU. I VEROVATNO CE I OVAJ POST ONDA LICITI NA REKLAMU. A ZAPRAVO NIJE. HTELA SAM SAMO DA MALO POJASNIM KAKO TO FUNKCIONISE.

 

Brand Sapiens zvuči kao filozofija, a ne samo projekat. Kako ste od brend menadžmenta stigli do ideje o “brendovima sa svešću”?

Zapravo, to i jeste filozofija. Brand Sapiens je rezultat višedecenijskog putovanja kroz svet brendova, strateškog konsaltinga i komunikacija, ali i ličnog traganja za dubljim smislom u poslovanju. Tokom godina sam uočio sve veću prazninu između onoga što brendovi govore i onoga što ljudi zapravo žele da čuju, a to nije još jedna komercijalna poruka, već iskrenost, relevantnost i povezanost. Nisu nam potrebni brendovi koji samo govore i to najviše o sebi, već brendovi i koji slušaju, razumeju i povezuju se sa ljudima na dubljem nivou.

Brand Sapiens je odgovor na taj izazov. Spoj ljudske empatije i tehnološke inteligencije koji svaki brend pretvara u autentično, pouzdano biće sa kojim želimo odnos, a ne samo razmenu. Ne tražimo više od brendova da prodaju, tražimo da razumeju, da dele vrednosti i da zauzmu stav. Brand Sapiens omogućava upravo to, da brend ne bude korporativna maska, već prisutan, svestan sagovornik u životima ljudi.

Da li je Brand Sapiens vaša vizija za 22. vek? Kako će izgledati brendovi kada generacije rođene uz AI postanu njihovi glavni korisnici?

Brand Sapiens nije vizija za 22. vek, on je odgovor na izazove 21. veka.

Duboko verujem da će posle digitalizacije i AI-zacije sledeća velika revolucija biti humanizacija. Ne kao povratak u prošlost, već kao „Back to the Future“ u punom značenju. Ljudskost će postati nova premijum vrednost. Sve što bude nosilo autentičan ljudski izraz, pa makar nastalo uz pomoć najnaprednije tehnologije, biće dragocenije.

Brendovi budućnosti neće se takmičiti u efikasnosti, već u empatiji. Generacije rođene uz AI neće se impresionirati tehničkom savršenošću, već sposobnošću brenda da ih razume, da im se obrati iskreno i smisleno. Tražiće autentičnost, transparentnost i vrednosti s kojima mogu da se poistovete. Brendovi će morati da budu više od proizvoda, biće interaktivna bića koja slušaju, uče, osećaju i reaguju u realnom vremenu.

Onaj ko to ne razume, neće govoriti jezik budućnosti.

Govorite o brendovima koji slušaju, razumeju i saosećaju. Da li to znači da će naklonost ka brendovima budućnosti biti čin ljubavi? Ili to već živimo u nekom obliku?

I ranije su brendovi koristili emocije da bi ih ljudi “zavoleli”, ali to je bila površna zaljubljenost. Danas su ljudi postali svesniji, oprezniji i često ravnodušni a mnogi i nepoverljivi. Ljubav više nije slepa kad su brendovi u pitanju. Internet i napredna tehnologija su skinuli višedecenijsku masku kojom su brendovi skrivali nedostatke proizvoda. Sada svi vide ono što se nekada skrivalo iza bleštavog svetla reklama. Da bi se danas neko istinski “zaljubio” u brend, potreban je stvaran odnos, uzajamno poštovanje, transparentnost i vrednosti. I da, naklonost ka brendovima može biti čin ljubavi, ali samo ako ta ljubav više nije jednostrana iluzija.

Gde povlačite liniju između humanističkih ideala i profitne realnosti? Može li se brend zaista transformisati u etičkog, odgovornog aktera – ili je to utopija?

Profit u biznisu je ono što je sreća u životu – posledica, a ne cilj. Ni jedno ni drugo ne treba da se jure. Oni se privlače kao rezultat onoga što radite ispravno. Da biste bili srećni, morate činiti dobro i sebi i drugima. Isto važi i za biznis u budućnosti. Profit će dolaziti samo kada donosite stvarnu vrednost ljudima. Proizvod, ma koliko dobar bio, više neće biti dovoljan. Brend mora imati stav, svrhu i odgovornost. Nije utopija da brend postane etički akter, to je postala tržišna potreba.

Ono što se menja je da će nove generacije već na prvom filteru isključivati kompanije koje ne pokazuju brigu o planeti, zaposlenima, zajednicama, jednakosti, budućim generacijama i transparentnosti. Nekada su potrošači prvo gledali kvalitet, cenu, dostupnost i promociju, a tek na kraju vrednosti. Danas se ta piramida odlučivanja okreće.

Pritisak će biti toliko snažan da čak i oni brendovi koji ne žele, moraće da budu odgovorni. I to je dobra vest.

MAŠINE DOLAZE - HOĆE LI NAS AI UČINITI SUVIŠNIM

U svetskoj kulturi postoji nasleđe koje upozorava na opasnost prepuštanja mašinama. Kako vi balansirate između AI kao alata i AI kao potencijalnog kreatora?

Još uvek sve zavisi od nas. Ljudskost još nije umrla, a ka’ će ne znamo (AI Ðekna).

Između utopista i distopista postoji ogroman jaz kada govorimo o mašinama budućnosti. Distopisti veruju da će nas mašine uništiti, utopisti da će sve ići idealnim tokom. Ja sam se odlučio da ne budem distopista, jer ako se crni scenario ne desi, oni koji su ga očekivali neće biti spremni za svet koji traži viziju i stvaralaštvo. A ako se dogodi najcrnji mogući ishod… onda je, iskreno, i svejedno. Zato biram da verujem u ljudsku sposobnost da tehnologiju usmeri u pravcu koji nas oplemenjuje, a ne zamenjuje. Koja nas osnažuje, a ne briše.

Na drugi deo pitanja, moj odgovor je jednostavan. AI koristim kao alat koji pojačava ljudsku kreativnost, ali mu ne prepuštam autonomiju nad suštinom. Kreacija, za mene, nije samo generisanje sadržaja, već prenošenje osećaja, vrednosti i smisla. AI može da predloži, da pomogne, da ubrza. Ali ne može (još uvek) da razume kontekst iz kojeg dolazi duboko ljudska poruka. Balansiram tako što ne očekujem od AI da misli umesto mene, već pre svega da mi pomogne da mislim brže, šire i jasnije.

AI je kao ogledalo, može reflektovati ono što mu dam, ali ne može stvoriti svetlost iznutra.

Kao član Savetodavnog odbora Srpskog društva za veštačku inteligenciju, da li smatrate da biznis ima obavezu da bude korektiv tehnologiji – da kaže “ne” i kad tržište kaže “da”?

Apsolutno. Biznis ne bi smeo da bude samo pasivni korisnik tehnologije, već njen odgovorni korektiv. Tržište često nagrađuje efikasnost, ali ne pita po koju cenu. Ako ne postavimo granice, tehnologija će preći i one koje nismo ni znali da imamo.

Ne sme sve što je moguće automatski postati i prihvatljivo.

Na primer, korišćenje AI za manipulisanje emocijama u oglašavanju ili kreiranje deepfake sadržaja radi profita možda je već tehnološki izvodljivo, ali to ne znači da je moralno opravdano. Uloga biznisa je da ne kaže „da“ samo zato što tržište to traži, već da zna kada treba da kaže „ne“ — u ime čoveka, društva i budućih generacija.

Kada brend počne da “sluša” i “oseća” kroz AI – da li on postaje entitet? Da li time menjamo samu definiciju brenda?

Ako brend kroz AI počne da sluša, oseća i odgovara, ne postaje entitet u klasičnom smislu, ali svakako menja svoju ulogu. Prestaje da bude statični simbol, i postaje dinamičan sagovornik. Ulazi u prostor odnosa, ne samo poruke. Menja se i percepcija brenda, više nije ono što kompanija kaže o sebi, već ono kako se ponaša, uči i reaguje. Definicija brenda se ne briše, već se nadograđuje, od identiteta ka iskustvu, od slike ka prisustvu. Brend ne oživljava u biološkom smislu, već kroz to kako ga doživljavamo i kako on reaguje na nas. U digitalnoj stvarnosti, to je dovoljno da ga osetimo kao prisustvo.

 zato, kada neka ideja ipak uspe, ona u sebi nosi posebnu snagu, jer je preživela nešto što bi drugde bilo nemoguće.

Šta biste poručili nekome ko danas ima 20 godina i tek ulazi u ovu industriju? Koliko je važno da mladim ljudima damo slobodu da kreiraju svet po svojoj meri?

Ne vidim sebe više kao čoveka iz marketinga, već kao nekoga ko koristi kreativnost da menja sisteme. Ne verujem da će kreativne industrije spasiti svet, ali verujem da će kreativnost u svakoj industriji to pokušati. Marketing više nije ono što je bio, a tek će ga tehnologije transformisati. Zato mladima ne savetujem da traže profesiju, već poziv. Nešto što ih gura iznutra, čak i kad okolnosti nisu idealne. Ako im damo slobodu da ne kopiraju nas, već da zamišljaju svet po svojoj meri, možda upravo oni stvore ono što mi nismo ni umeli da zamislimo.

Nekome ko danas ima 20 godina, poručio bih im da ne traže karijeru koja deluje sigurno, već onu koja će kombinovati njihove talente i buduće potrebe ljudi. Da ne traže savršen trenutak za početak, jer on ne postoji, već da krenu odmah, s onim što imaju. Da ne tragaju za titulom, već za svrhom. Da ih ne vodi strah od greške, već radoznalost za učenjem.

Svet se menja brže nego ikad, ali to je njihova šansa, da ne naslede podeljeni svet kakav smo im ostavili, već da stvore novi, po svojoj meri.

Ne prihvatajte svet koji smo vam ostavili. Stvorite onaj koji bi i nama bio inspiracija.

NOVI SVET NA STAROM TLU

Dubai je mesto gde se gradi budućnost na pesku stare civilizacije. Kako to okruženje utiče na vaše ideje?

Dubai je primer da je sve moguće. Kada vidiš šta je izgrađeno za samo nekoliko decenija, dok u nekim gradovima sveta još nema ni osnovne infrastrukture, shvatiš da su najveća ograničenja često samo u glavi.

Dubai ti ne dozvoljava da ciljaš nisko, jer svakog dana gledaš u najvišu zgradu na svetu. Ne dozvoljava ti da budeš prosečan, jer se na jedan oglas za posao javi hiljade ljudi iz celog sveta. To okruženje ti svakodnevno pomera kriterijume — profesionalno, mentalno i emocionalno.

Podseća me na rečenicu Lea Burnetta: “Neka ti ruka uvek bude usmerena da dohvati zvezde. Možda ih ne dotakneš, ali ti ruka neće ostati u blatu.”

Iskreno, zbog toga sam i došao u Dubai. Da je Dubai osoba, družio bih se s njom. Ili bismo, u najmanju ruku, bili partneri u poslu.

Da li verujete da će takvi novi “gradovi-ideje” postati laboratorije za ispitivanje budućnosti?

Ne samo da verujem, već mislim da nemamo izbora. Novi „gradovi-ideje“ moraće da budu laboratorije budućnosti, jer stari sistemi su umorni, tromi i često previše vezani za prošlost. Gradovi koji se grade na pesku imaju tu prednost da nemaju nasleđe koje ih sputava. Oni kreću bez nostalgije i zato lakše zamišljaju ono što još ne postoji.

U budućnosti, neće se ispitivati samo pametne zgrade, već pametnije društvo. Ne samo tehnologije, već i nove kulture življenja. Ako su nacije priče koje pričamo o sebi, onda su gradovi mesta gde te priče možemo da testiramo i promenimo.

Dubai je centar gde se inovacije vrednuju, gde su ljudi i kompanije gladni za rešenjima koja pomeraju granice. Ovde naš Brand Sapiens, koji humanizuje brendove koristeći generativnu veštačku inteligenciju, može postati globalni predvodnik nove ere komunikacija. To je mesto gde naš rad nije ograničen na lokalni nivo – gde se svaka ideja odmah testira i primenjuje na globalnoj sceni.

Osim tržišnih prilika, Dubai pruža neprocenjiv ekosistem – zajednicu ljudi iz svih krajeva sveta koji razmišljaju progresivno, deluju brzo i cene vrednost saradnje. To je grad u kojem se klijenti hrabro odlučuju za inovacije, investitori prepoznaju vrednost pre nego što je jasno vidljiva, dok regulatorni okviri omogućavaju efikasno prilagođavanje i implementaciju promena. Ulaganja u nove tehnologije ovde nisu samo podržana, već predstavljaju ključni prioritet.

I naravno, ono što Dubai čini posebnim jeste energija grada – njegova neprestana ambicija da bude najbolji. Ne samo u svom okruženju, nego najbolji u svetu. Taj duh inspiriše i mene da stalno težim višem, da podignem projekte koje ću voditi iz Dubaija na potpuno novi nivo. U Dubaiju imam pristup ne samo vrhunskim resursima i ogromnom tržištu, već i globalnom kolektivu vizionara koje ovaj grad privlači. Upravo ta kombinacija omogućava projektima koje ću voditi iz Dubaija da ne samo opstanu, već da rastu eksponencijalno i ostave trag na globalnoj sceni.

Brand Sapiens je moj prioritet i vizija kojoj sam potpuno posvećen, jer verujem da brendovi treba ne samo da komuniciraju, već i da razmišljaju i pokazuju empatiju za potrebe svojih korisnika, širu zajednicu i svet koji ih okružuje. Upravo zbog toga smatram da Brand Sapiens ima potencijal da transformiše suštinu brendova, pretvarajući ih u autentične i empatične protagoniste sa stvarnom povezanošću sa svojim korisnicima, bilo da su to potrošači, zaposleni, partneri ili investitori.

Moj cilj je da brendovi postanu svesni i odgovorni akteri – ličnosti koje ne samo da razumeju potrebe svojih korisnika, već i aktivno doprinose pozitivnim promenama, inspirišu pojedince, unapređuju društvo i podržavaju očuvanje planete. Upravo zato Brand Sapiens ne vidim samo kao startup, već kao revolucionarni koncept koji kombinuje naprednu veštačku inteligenciju sa dubokim razumevanjem brendova i njihove uloge u životima ljudi.

Ovde nije reč samo o tehnologiji, iako je Brand Sapiens zasnovan na najnaprednijoj generativnoj veštačkoj inteligenciji – ovo je potpuna redefinicija uloge brenda u životima ljudi. Zamislite brend koji ne samo da odgovara na pitanja, već proaktivno razume potrebe, misli i osećanja svojih korisnika. Brend koji ne samo da priča, već pažljivo sluša, empatično reaguje i ostavlja snažan utisak autentičnosti i iskrene brige. Cilj je izgraditi odnose koji nisu zasnovani samo na transakcijama, već na poverenju, dugoročnom povezivanju i stvaranju iskustava koja brend čine relevantnim, bliskim i zaista značajnim ljudima.

Pored razvoja Brand Sapiensa, kroz New Startegy planiram da proširim portfolio klijenata i usluga. Fokusiraću se na podršku kompanijama u transformaciji ka savremenim poslovnim modelima, pokretanju startapova i kreiranju rešenja koja donose opipljivu vrednost na globalnom nivou.

Početkom godine lansiramo naš dugoočekivani startup Vetifier – projekat u koji smo moji partneri i ja uložili godine znanja, energije i resursa. Ovo je prelomni trenutak za nas, jer otvaramo vrata ka ključnim tržištima poput SAD-a, gde vidimo ogroman potencijal za rast i globalni uticaj. Na projektu već radi posvećen i stručan tim, zbog čega neće biti potrebe za mojim intenzivnim angažmanom osim na konsultativnom nivou. Ipak, iz Dubaija ću pružati svu podršku koja bude potrebna kako bismo osigurali da ovaj startup uspešno zaživi i ostvari svoj puni potencijal.

Moj najveći san za ovu godinu je da kreiramo Brand Sapiens za Dubai City. Vizija mi je da razvijemo brend koji ne samo da simbolizuje grad, već i personifikuje njegov duh inovacija, ambicija i povezanosti sa ljudima. Brand Sapiens za Dubai City bio bi više od prepoznatljivog projekta – postao bi platforma koja dodatno ističe Dubai kao lidera u inovacijama i viziji budućnosti.

Ovaj projekat ne bi samo predstavio Dubai kao globalnog lidera, već bi ga pozicionirao kao grad budućnosti koji razume potrebe svih koji ga čine živim – građana, kompanija, investitora i turista.

Verujem da Brand Sapiens za Dubai može postati globalni model za to kako gradovi i države komuniciraju i povezuju se sa svojim okruženjem. Sve ću dati od sebe da se ova vizija ostvari, jer ako postoji mesto gde je ovakav poduhvat moguć, onda je to upravo Dubai.

NISTA CUDNO. VESTACKA INTELIGENCIJA NECE SAMO POMAGATI DA SE ZALJUBIMO U BRENDOVE NEGO I U LJUDE. VESTACKA INTELIGENCIJA CE NAM ODREDJIVATI NACIN ZIVOTA, PA DOBRO. KAO DA TO VEC NE RADI!