NISMO IM MNOGO OSTAVILI. USTVARI JESMO- PROBLEME. NE ZNAM KAKO CE USPETI DA SE OPORAVE, ILI KAKO CE USPETI DA OPORAVE PLANETU, ALI IMAM OGROMNU NADU DA CE SE TO IPAK DESITI. I TO NE ZAHVALJUJUCI NAMA.. SAMI CE TO URADITI.
Kažu da se svet najjasnije vidi kroz oči dece.
Ako je to istina, onda 2026. godina izgleda kao ogledalo koje se raspuklo na hiljadu tankih, oštrih linija.I svaka od tih linija je po jedno dete.Deca više nisu samo deca.Oni su nova vrsta ljudi.Tiši. Brži. Otporniji. Krhkiji.U isto vreme sve i ništaSvet ih je prerano gurnuo u realnost koju ni odrasli ne razumeju.
A oni?
Oni su se prilagodili. Brže nego mi.
Kao da im se mozak već rodio sa zaštitnim slojem — tankim, providnim filmom koji prigušuje osjećanja da ne bi bolela.
Jer ovaj svet previše boli.
Nekada smo mislili da je detinjstvo najnevinije doba.
Danas je to vreme kada se uči kako preživeti.
Kako se ne raspasti.
Kako ostati normalan u svetu koji je odustao od normalnosti.
Ovo su deca koja znaju šta je rat pre nego što nauče tablicu množenja.
Ovo su deca koja su pandemiju upila kao da je crtani film — nešto što je “bilo”, kao epizoda u kojoj su odrasli paničili, a oni se navikli.
Ovo su deca koja znaju da mame i tate nisu superjunaci.
Da škole nisu bezbedne.
Da se svet može promeniti za jednu noć, jednim klikom, jednom konferencijom za novinare.
Ovo su deca koja su odrasla gledajući kako odrasli gube kontrolu.
A ništa ne utiče tako kao prizor kada odrasli kleknu.
Tu počinje njihova “evolucija”.
2026-tegodine, škole su postale neka vrsta improvizovanih skloništa za zdravi razum.
Nešto kao poslednja tačka ljudskosti.
Nastavnici su sve više terapeuti, sve manje predavači.
Učionice su tiše, ali ne zato što su deca poslušnija — već zato što su emotivno... utišana.Izbrisana.Zatvorena.Kao da su naučila da emocije troše energiju koju nemaju.
A ljubav?
Ljubav im je i dalje potrebna — samo je ne znaju tražiti, ne umeju prepoznati, a još manje izraziti.Ovo je generacija koja se ne ljuti glasno.
Oni se gase tiho.Generacija koja se ne buni na ulicama.Oni se pobune unutra.
Generacija koja se ne svađa.
Oni prekidaju vezu.
Precrtaju ljude kao da su opcija u podešavanjima.Ne zato što su loši.
Nego zato što su naučeni da je svet nestabilan, a ljudi prolazni.
I dok odrasli pričaju o ekonomiji, pandemijama, teorijama zavere, digitalnim ID-ovima i klimatskim planovima…
deca sede sa strane i posmatraju.
Ne veruju više odraslima.
Ne veruju sistemu.
Ne veruju državi.
Ne veruju autoritetima.Ali njima odavno niko ništa i ne objašnjava — samo se očekuje da će “shvatiti usput”.
To je najveća laž 21. veka:da se deca sama snalaze.
2026.je godina kada smo shvatili da više ne odgajamo decu —
već poslednju generaciju koja će oblikovati svet posle nas.
Ako im prenesemo strah, oni će ga umnožiti.
Ako im prenesemo apatiju, oni će je pretvoriti u emocionalnu paralizu.
Ako im prenesemo ljubav — možda, samo možda — oni će je odbaciti kao zastarelu stvar, jer ljubav u svetu koji se raspada ne izgleda korisno.
Ali ako im prenesemo hrabrost…ako im prenesemo granice…ako im prenesemo veru da smo još uvek ljudi…možda će biti nova vrsta, ali bolja od nas.Jer deca jesu nova vrsta ljudi 2026.
Ali šta će postati — to još uvek zavisi od nas.Ako se ne predamo.
Ako im pokažemo da je čovek mnogo više od sistema bodovanja, aplikacije, digitalnog nadzora i izmišljenih strahova.Ako im pokažemo da svet nije igrica u kojoj je neko kliknuo “game over”, nego da uvek postoji mogućnost za “restart”.Možda je ova generacija tiša.Možda je zbunjena.Možda deluje emocionalno isprana.
Ali pazi dobro —
to su najopasnije generacije.Tihe.Oštre.Nepredvidive.
U njima se krije poslednja šansa za spas jednog sveta koji je odustao od sebe…Zato što su jedini koji još mogu da ga počnu iz početka.
NIKADA JAZ GENERACIJA NIJE BIO VECI. KAKO MOGU DA SE RAZUMEJU GENERACIJE GDE SU I GODINA ILI DVE MNOGO JER SE SVET MENJA SVAKODNEVNO. A STA ONDA RECI O 10,20,30 GODINA. JAZ GENERACIJA JE NEPREMOSTIV. I ZATO NEMA VEZE STO IH NE RAZUMEMO. PODRZIMO IH I VOLIMO NAJVISE STO MOZEMO. NISMO ZA COVECANSTVO I PLANETU URADILI NISTA DOBRO. ONI HOCE. ZNAM. VERUJEM.
Нема коментара:
Постави коментар