NAJVECA TEORIJA ZAVERE KOJA TO VEROVATNO I NIJE IMA SA PRICOM O MIGRANTIMA I NEVEROVATNIM MIGRACIJAMA KOJE SE ODVIJAJU ZADNJIH GODINA. SMISLJEN PROJEKAT - TO MISLI I TRAMP. EVROPA CE NESTATI ,BAR STO SE TICE IZMESANOG STANOVNISTVA . U NEMACKOJ SE VEC ODAVNO RADJAJU STRANCI, A I SRBIJA NE ZAOSTAJE.
Najveća zavjera nikad nije bila u onome što se događa,
najveća zavjera je kad to vidiš svojim očima, a ipak odlučiš ne priznati.
Ovdje ne govorimo o “teorijama”, nego o sustavima koji stvarno postoje i utječu na živote milijuna: trgovina ljudima, manipulacija medijima, modifikacija hrane, subliminalne poruke, prediktivno programiranje, inscenirani ratovi i masovna cenzura činjenica.
To nije “skriveno”. To je pred našim očima svaki dan.
Prava ironija?
Nisi teoretičar zavjere zato što vjeruješ da se ovo događa, teoretičar si ako se praviš da nije stvarno… ili da “nije toliko bitno da bi uzrokovalo probleme koje danas vidimo”.
Jer upravo je to cilj svakog oblika programiranja:
učiniti te ravnodušnim.
Današnje programiranje nema veze s računalima i videoigrama.
Radi se o programiranju percepcije.
O tome što smiješ vidjeti, što smiješ znati i što ti je dozvoljeno vjerovati.
Ako želiš biti slobodan, prvi korak je brutalno iskren:
prestani ignorirati ono što je očito.
KAKVA JE POLITIKA JEDNE DRZAVE ( SRBIJE),KOJA U ISTO VREME UVOZI MIGRANTE, A KUKA NA BELU KUGU I IMA SEDAM AGENCIJA ZA PRODAJU DECE U INOSTRANSTVO?
TRAMPOVO OBRACANJE EVROPI
EVROPA JE U OZBILJNOJ NEVOLJI
NAPALA IH JE SILA ILEGALNIH IMIGRANATA KAKVU SVET JOS NIJE VIDEO
KAD SU VAM ZATVORI PUNI TRAZILACA AZILA KOJI SU NA VASU LJUBAZNOST UZVRATILI ZLOCINOM .VREME JE DA SE OKONCA NEUSPELI EKSPERIMENT OTVORENIH GRANICA. VASE ZEMLJE IDU K VRAGU!.
Београд све пунији странаца, са свих страна света.
Преко ноћи постало ''нормално'' да делиш животни простор са Пакистанцима, Сиријцима, Непалцима, Турцима, али није мали број ни Европљана. Пре неки дан ме у мом крају зауставио Италијан да пита за неку локацију, а дају се чути и немачки, шпански на нимало ексклузивним градским локацијама, да не помињемо мноштво Руса, Украјинаца...
''Мелтинг пот'' ради пуном паром, убрзано се претварамо у мешавину нација, раса, вера по америчком и западноевропском обрасцу. Београд све више наликује америчким мегалополисима, а то вероватно чека и друге веће градове у Србији и ван Србије. Исто се дешава у окружењу, па и у Русији, где је пре десет година у сред Москве отворена највећа европска џамија, са минаретом од 72 метра.
И нема то везе са ''потребом за радном снагом'', него је и та ''потреба'' вештачки изазвана упумпавањем енормних количина новца и у Србију и у друге земље, из неког од западних глобалистичких центара, да би се покренуле термитске најезде са свих страна света, које треба ухлебити на што већем броју радних места. Зато се зида у небеса и у бескрај, зато се копа и прекопава уздуж и попреко, зато гигантски пројекти попут Експа и Београда на води, зато хипертрофија услужних делатности. До пре коју годину било сасвим нормално да сам слетиш из стана по пљескавицу, а сада то одједном не може без ''Волта'' и ''Глова'', патентираних и инсталираних само ради ухљебљења хиљада азијата. Поред других сличних изума.
Не мрзим друге народе и културе, баш напротив, али ово и није негодовање против њих, већ против још једног подмуклог глобалистичког пројекта који злоставља и нас и њих.
Против уништавања оригиналних и самониклих идентитета!
Против кварења лица света!
Гледам јуче две тамнопуте у 706-ици, на путу за Земун. Убрађене, у дугим хаљинама, ваљда Пакистанке, Авганистанке. Показују нешто једна другој на телефону, смеју се, чаврљају. Обичне жене, домаћице, али некако нестварне, неприличне, створене за други амбијент и друго поднебље. Мислим се, куд сте се и вас две, јадне не биле, дигле толико далеко од Авганистана. Шта вам треба да се тумбате и вилените по Србији, која са вама никакве везе нема нити ви са њом, за коју до јуче нисте ни знале да постоји? Да се пребијате по Зеленом венцу и 706-ицама, нагурани с мужевима у радничке бараке и монтажне контејнере, по блатњавим периферијама далеке и непознате земље? Је ли то тај ''бољи живот'' због кога је вредело отићи хиљаде километара од родног и рођеног, тамо где не припадаш?
Слушаш статистике о десетинама хиљада Срба који одлазе, па о десетинама хиљада Несрба који долазе, први убеђени да се такозвани ''бољи живот'' налази свуда осим у Србији, док други очигледно не мисле тако и по ''бољи живот'' долазе баш у Србију. И једни и други без по муке и икакве гриже напуштају сопство да би се помешали са туђством, као да су читавог живота само то и чекали - да се ишчупају из рођеног тла и пресаде било где.
''Цијели свијет се дао у гурбетлук'', говорио је тим поводом мој покојни отац.
Збиља, зашто се људски род толико проскитао и какав је то свраб ушао у људе, па више нико није задовољан местом где га је Бог посадио?
Шта има да тражи кактус на врх Дурмитора или четинар у Аризони?
Зашто више никоме ништа не значе отаџбина, заједница, гробови предака - ништа родно и рођено - него по речима професорке Невенке Миличић ''свако тражи себе тамо где га нема нити га може бити''?
Oduvek sam mislila da je normalno da se ljudi razlikuju i da njihove nacionalne i verske razlike pa cak i boja koze zavise od podneblja gde zive. ZASTO? ONDA ZASTO SE TEZI DA SE LJUDI NASILNO IZMESTAJU?
KAKO CE SADA LJUDI IZ AFRIKE DA ZIVE U SRBIJI? IZ PAKISTANA ILI RUSIJE, IZ BRAZILA I SA SEJSALA I TAJLANDA? NE ZNAM? I NE RAZUMEM?
Нема коментара:
Постави коментар