FRIZERI I TAKSISTI SU LJUDI KOJIMA SE NAJVISE "ISPOVEDAMO"! NE DA ONI TO TRAZE OD NAS ALI NE NI DA ODBIJAJU DA NAS SASLUSAJU!
TEME SU NEISCRPNE. NEMA TABU TEMA, NITI BIZARNIH ,NEMA STIDA . SA JEDNOM STVARI BIH SE SLOZILA SA POMENUTIM PRIPADNICIMA 'ISPOVEDACA" - NEMA LAZI!
ZASTO I KAKO SMO SPREMNI DA STRANCU POVRIMO NAJINTIMNIJE TAJNE? MADA FRIZER CESTO MOZE DA BUDE I POZNAT, DOK SU TAKSISTI POTPUNI STRANCI.
Neuzvracene ljubavi, preljube, seks, problemi u vezi , problemi sa sefom i kolegama, cak i problemi sa zakonom - sve su to ljudi spremni da ispricaju na putu do svoje lokacije. Zanimljivo je da su spremni da "podele" i najdublju intimu o seksualnom opredeljenju.
Film "Holivudski frizer" govori bas o tome sta se sve desava u svetu glamura! Meni je super to sto su frizeri kao psiholozi, pa znaju da slusaju. Nazalost, sto bi rekla moja komsinica ima i frizerki pravih "torokusa" promenila ih je dvadesetak i sve su iste - ne prestaju da pricaju. Obrnut sindrom. One jedva docekaju da se ispovedaju. Ima to i kod taksista. Udjes u auto, a on odmah krene da te smara pricajuci o svom jadnom zivotu. I tako. Taksisti i frizeri ni krivi ni duzni uzimaju posao psiholozima. A ljudi dobijaju "dva u jedan" - em stignu gde zele ( ili se isfriziraju) ,em "olaksaju " dusu.
Dobro, moze tu da bude i distance, moze da bude i empatije, ali najcesci je slucaj slusanje za sve pare. Nedavno sam se vozila taksijem (posle mnogo godina), usla sam i napravila distancu (cutala sam), ali covek je bio opterecen placanjem poreza i time sto mu oba sina ne rade te mi je odmah krenuo sa pricom. Cutala sam i dalje, jer kako prekinuti monolog. Kad smo stigli do lokacije na koju sam zurila ( Gradska bolnica) covek mi je rekao : Izvinite jel vama nije dobro pa zato cutite? Posto mi je dao "resenje" rekla sam - da ,platila sam i izasla. Kroz prozor mi je doviknuo : Ako hocete mogu doci po vas ,ne treba da platite i dao mi broj svog mobilnog. Naravno, da ga nisam zvala ipak covek treba da zaradi za porodicu.
Sa frizerima odavno nemam iskustvo, ali poznajem jednu devojku komsinicu koja radi "po kucama" jer kaze tako joj se isplati. Dodje i do mene ( doduse vise zbog muza i sinova) i onako komsijski dobije kaficu ispricamo se i retko uzme neki dinar! Ne, nemojte da mislite da joj se mi ne revansiramo na neki nacin .
Ipak bih se vratila na teoriju zasto smo skloni da neke svoje probleme pricamo strancima? Mozda ako bi ispricali rodjacima ili prijateljima , mozda bi nas osudili , mozda bi "pali" u njihovim ocima, a mozda nam bas oni prave probleme. Verujem da je zbog toga. Jer, opet ko ti najpre moze pomoci nego onaj ko ti je blizak.
Ali , opet ako vam se desi nesto ,a vi ste tog momenta u taksiju naravno da cete to podeliti sa njim, jer ne mozete valjda telefonom da razgovarate sa prijateljem o" toj stvari". Sad opet ako taksisti pricate o nekom problemu koj vam je vec duze na "grbaci" onda ste zreli za psihologa.
Tako isto ako ste sa svojom frizerkom ( mislim ako je uvek ista) stvorili prijateljski odnos pa joj se poveravate to je nesto drugo. Ali ako idete uvek kod razlicitih frizera da bi mogli da pricate o svojim problemima ( tamo gde vas niko ne poznaje) onda je i vama psihijatar neophodan!
MOZDA VISE KAO SAVET! RAZMISLITE PRE NEGO STO KRENETE SA ISPOVEDANJEM NEKOM TAKSISTI ILI FRIZERU ILI NEKOM STRANCU NA KLUPI U PARKU ILI CEKAJUCI U NEKOM REDU . DA LI JE POSTENO DA OPTERECUJETE DRUGE LJUDE VASIM PROBLEMIMA? I DA LI BI VAM PRIJALO DA VAMA TO LJUDI RADE?
TEME SU NEISCRPNE. NEMA TABU TEMA, NITI BIZARNIH ,NEMA STIDA . SA JEDNOM STVARI BIH SE SLOZILA SA POMENUTIM PRIPADNICIMA 'ISPOVEDACA" - NEMA LAZI!
ZASTO I KAKO SMO SPREMNI DA STRANCU POVRIMO NAJINTIMNIJE TAJNE? MADA FRIZER CESTO MOZE DA BUDE I POZNAT, DOK SU TAKSISTI POTPUNI STRANCI.
Neuzvracene ljubavi, preljube, seks, problemi u vezi , problemi sa sefom i kolegama, cak i problemi sa zakonom - sve su to ljudi spremni da ispricaju na putu do svoje lokacije. Zanimljivo je da su spremni da "podele" i najdublju intimu o seksualnom opredeljenju.
Film "Holivudski frizer" govori bas o tome sta se sve desava u svetu glamura! Meni je super to sto su frizeri kao psiholozi, pa znaju da slusaju. Nazalost, sto bi rekla moja komsinica ima i frizerki pravih "torokusa" promenila ih je dvadesetak i sve su iste - ne prestaju da pricaju. Obrnut sindrom. One jedva docekaju da se ispovedaju. Ima to i kod taksista. Udjes u auto, a on odmah krene da te smara pricajuci o svom jadnom zivotu. I tako. Taksisti i frizeri ni krivi ni duzni uzimaju posao psiholozima. A ljudi dobijaju "dva u jedan" - em stignu gde zele ( ili se isfriziraju) ,em "olaksaju " dusu.
Dobro, moze tu da bude i distance, moze da bude i empatije, ali najcesci je slucaj slusanje za sve pare. Nedavno sam se vozila taksijem (posle mnogo godina), usla sam i napravila distancu (cutala sam), ali covek je bio opterecen placanjem poreza i time sto mu oba sina ne rade te mi je odmah krenuo sa pricom. Cutala sam i dalje, jer kako prekinuti monolog. Kad smo stigli do lokacije na koju sam zurila ( Gradska bolnica) covek mi je rekao : Izvinite jel vama nije dobro pa zato cutite? Posto mi je dao "resenje" rekla sam - da ,platila sam i izasla. Kroz prozor mi je doviknuo : Ako hocete mogu doci po vas ,ne treba da platite i dao mi broj svog mobilnog. Naravno, da ga nisam zvala ipak covek treba da zaradi za porodicu.
Sa frizerima odavno nemam iskustvo, ali poznajem jednu devojku komsinicu koja radi "po kucama" jer kaze tako joj se isplati. Dodje i do mene ( doduse vise zbog muza i sinova) i onako komsijski dobije kaficu ispricamo se i retko uzme neki dinar! Ne, nemojte da mislite da joj se mi ne revansiramo na neki nacin .
Ipak bih se vratila na teoriju zasto smo skloni da neke svoje probleme pricamo strancima? Mozda ako bi ispricali rodjacima ili prijateljima , mozda bi nas osudili , mozda bi "pali" u njihovim ocima, a mozda nam bas oni prave probleme. Verujem da je zbog toga. Jer, opet ko ti najpre moze pomoci nego onaj ko ti je blizak.
Ali , opet ako vam se desi nesto ,a vi ste tog momenta u taksiju naravno da cete to podeliti sa njim, jer ne mozete valjda telefonom da razgovarate sa prijateljem o" toj stvari". Sad opet ako taksisti pricate o nekom problemu koj vam je vec duze na "grbaci" onda ste zreli za psihologa.
Tako isto ako ste sa svojom frizerkom ( mislim ako je uvek ista) stvorili prijateljski odnos pa joj se poveravate to je nesto drugo. Ali ako idete uvek kod razlicitih frizera da bi mogli da pricate o svojim problemima ( tamo gde vas niko ne poznaje) onda je i vama psihijatar neophodan!
MOZDA VISE KAO SAVET! RAZMISLITE PRE NEGO STO KRENETE SA ISPOVEDANJEM NEKOM TAKSISTI ILI FRIZERU ILI NEKOM STRANCU NA KLUPI U PARKU ILI CEKAJUCI U NEKOM REDU . DA LI JE POSTENO DA OPTERECUJETE DRUGE LJUDE VASIM PROBLEMIMA? I DA LI BI VAM PRIJALO DA VAMA TO LJUDI RADE?
Нема коментара :
Постави коментар