DIJAGNOZU POSTAVLJA MASINA

DIJAGNOZU POSTAVLJA MASINA! DA LI TREBA DA POSTOJE LEKARI OPSTE PRAKSE? VELIKI NAPREDAK U MEDICINI   ALI, SE ONA PREVISE OSLANJA NA TEHNOLOGIJU! SVE MUKE OBICNOG PACIJENTA. DOBILI SMO NOVE KNJIZICE - CIPOVANE KAO I LICNE KARTE IPAK STOJIMO U BESKRAJNIM REDOVIMA I CEKAMO - TAKO SMO RADILI ODUVEK I NE ZNAMO DA POSTOJI DRUGI NACIN ZA RESAVANJE ZDRAVSTVENIH PROBLEMA. A NJIH JE SVE VISE. DECA, MLADI, ODRRASLI, STARI - SVEJEDNO BOLEST POSTAJE PROBLEM BROJ   JEDAN  U SRBIJI. UZ FINANSIJSKU KRIZU I POTPUNO URUSENE VREDNOSTI  DRUSTVA BOLEST POSTAJE JOS TEZA NEGO STO VEC JESTE.
 "Mašina ne može da pogreši, jer ona registruje promene na tkivu koje se pregleda u okviru svojih mogućnosti” - kazu strucnjaci. Za jedan pregled skenerom potreban je jedan inzinjer, jedan doktor specijalista i jedan radiolog. Ipak, greska se desi. Ali ko gresi masina ili covek?
 "Greši, naravno, čovek – izborom metode ili lošim čitanjem rezultata. Postoji osam do 10 odsto tumora, koji se mogu prevideti bilo kojim od naših dijagnostičkih uređaja, pa je tako moguće da neke vrste tumora u roku od godinu dana porastu do te mere da se i mi lekari začudimo", iskljucivi su strucnjaci. Dijagnozu koju postavlja masina stvorilo je "duboko ucenje".Rec je o oblasti masinskog ucenja koja omogucava preciznija predvidjanja i modele na osnovu velikog seta neobelezenih podataka. Vestacka inteligencija koju smo znali kao Al vec je zastarela.. Zato su strucnjaci  osmislili takozvane “ekspert sisteme”, kompjuterske programe koji rade u saradnji s ljudima, stručnjacima za određenu oblast. Tako su kompjuteri počeli da, recimo, postavljaju medicinske dijagnoze postavljajući setove pitanja lekarima o pacijentu. Ako računar pogreši u dijagnostici, stručnjak doda još nekoliko pitanja ili pravila u zaključivanju, kako bi mu olakšao posao.Stručnjaci veruju da će proučavajući ljudski mozak uspeti da shvate šta je zapravo inteligencija i kakva svojstva mozga su ključna za stvaranje inteligentnih sistema. Recimo, znamo da mozak predstavlja informaciju koristeći oskudno distribuirane reprezentacije (SDR), koje su ključne za semantičku generalizaciju i kreativnost. Istinski inteligentni sistemi, prema dosadašnjim saznanjima, trebalo bi da budu zasnovani na tom principu. SDR nije nešto što se može jednostavno dodati postojećim tehnikama mašinskog učenja. To je više osnova od koje zavisi sve ostalo. Druga ključna svojstva mozga su pamćenje, prvenstveno niza šema i sposobnost kontinuiranog učenja.I tako se danas doktori najvise oslanjaju na dijgnozu koju postavlja masina.
Tu sada dolazimo do price o lekarima opste prakse. Koja je njihova uloga u ovom veku tehnologije i napretka medicine koja je je toliko "usitnila " specijalnosti da bukvalno postoje specijalisti samo za "levo oko", mali prst na nozi i slicno.Procedura pak nalaze kada vas boli to oko ( levo i li desno) morate da predjete put - lekar opste prakse - specijalista - lekar opste prakse.  Sto predstavlja ogroman gubitak vremena i zivaca.  I tako je za svaki delic tela koji vas boli. Dodjete -kazete lekaru opste prakse sta vas boli, on vas posalje kod specijaliste, on pomocu masine utvrdi sta vam je - da vam terapiju .a vi onda opet  uDom zdravlja kod svog lekara za recepte. Vec sam pisala koliko su nase beogradske bolnice, ruinirane i pretrpane jer u njih dolaze ljudi iz cele Srbije pa je nekad potrebno cekati mesecima da dodjete do spasonosne masine ( citaj dijagnoze). I sve vreme trpite bolove i strah da li ce se vas zdravstveni problem resiti do ozdravljenja.
Tako da zaista ne znam svrhu postojanja lekara opste prakse. Izgleda ih je dobrano "pregazilo" vreme. Sem sto vam  izmere pritisak ili vam kazu da pijete caj i skidate temperaturu ili sitnijih intervencija ( davanje inekcija, ili pruzanja prve pomoci ako se neko onesvesti u redu cekajuci) nista drugo sem papirologije ne treba da urade i nemaju ni ovlascenja. A da. Imaju i oni kompjutere, ali nekako bukvalno je papirologija vaznija jer i danas nista nema bez upisivanja u raspale kartone ( ako cesce idete u Dom zdravlja znate o cemu pricam). I dalje na listove i listove papira beleze vase dolaske i razloge tih dolazaka. Nemojte samo da mislite da nisam sentimentalno vezana za te lekare jer kod moje doktorke idem vec dvadeset godina, a i deca mi sad kad su odrasla idu kod nje. I ona je dobra, prijatna, saslusa strpljivo i samo mogu da je pohvalim. Ali, zar ona nije skolovana za nesto vise od pisanja u karton i kuckanja u kompjuter? Secam se  vremena kada su lekari u Domovima zdravlja bili zaista ti koji su nam pruzali pomoc kada se razbolimo. Secam se "rucnih" pregleda i uspostavljanja dijagnoze na osnovu njih. Kod specijalista smo isli samo ako je u pitanju bilo srce ili nedaj boze tumor. Sva ova "skeniranja" magnetne rezonance, ultra zvukovi svih organa radi dijagnoze mozda su i preterani. I mnogo, mnogo skupi. Recimo magnetna rezonanca - enterografija tankog creva kosta od 40-60 hiljada dinara!!! A ako nemate novac onda se taj pregled moze obaviti samo na jednom mestu u Beogradu na klinici za Onkologiju! Cekanje beskonacno. Osecaj odlaska medju veoma bolesne ljude stvara paronoju i paniku jer odmah mislite da cim vas tu salju imate kancer!
IMAMO DAKLE POTPUNO NOV SVET MEDICINE POTPOMOGNUT MASINAMA. SAMI DOKTORI KOJI MOZDA VISE NISU DOVOLJNO SKOLOVANI ZA OVU NOVU MEDICINU I TEHNOLOGIJU PRIZNAJU DA VISE VERUJU MASINAMA.
DOKTORI U DOMOVIMA ZDRAVLJA SLUZE KAO SECANJE NA NEKADASNJE VREME MEDICINE I NISTA VISE! USTVARI PRUZAJU JOS MANJE NEGO NEKADA- DIJAGNOSTIKU TOTALNO NE! MADA RUKU NA SRCE NI BOLESTI VISE NISU KAO NEKADA. POCEV OD ALERGIJA PA DO SVIH MOGUCIH VRSTA AUTOIMUNIH BOLESTI!

BESTIJA

BITI BESTIJA ILI NESRECNA ZENA? BRAK JE INSTITUCIJA ZASNOVNA NA LJUBAVI, POVERENJU  I SLOZI! BURMA SE NOSI NA DOMALOM PRSTU (AMORIS- VENA LJUBAVI) JER DIREKTNO VODI DO SRCA.
Kada uzmemo u obzir sve obaveze prosecan zaposleni par koji ima decu provede nasamo neverovatnih cetiri minuta!Zbog toga sto se u braku svako okrece sebi i prilagodjava zivot onako kako njemu odgovara ne vodeci racuna o partneru nastaje i "nesrecna" zena. Ako primetite da vasa zena : manje prica, brzo plane, gubi poverenje, stalno je umorna, odbija seks, ima tajne, ne obraca paznju, ima nove interese, razmislja samo o sebi, menja izgled znajte da je jako nesrecna i pitanje je dana kada ce vas ostaviti. Ako vam je stalo ne zanemarujte ove cinjenice vec odmah preduzmite nesto dok nije kasno. Reci Oskara Vajlda zvuce zaista istinito kada se sve uzme u obzir: Muskarci se zene zato sto im je dosadno, a zene zato sto su radoznale. Na kraju se razocaraju  i jedni i drugi. Muskarcu dosadi "osvajanje" koje mora da "izvede" pre nego sto stigne do svog cilja ( bilo ljubav ili seks) i onda mu je lakse da se ozeni i da ne mora vise da bude zavodnik nego da se opusti. I to je naravno najveca greska - to opustanje. Zena voli da misli da moze da promeni svog partnera i zato kada se uda eksperimentise  i cini sve da to ostvari. Naravno da nikad ne uspe. Zato te zene nazivamo bestijama - za razliku od gore pomenutih nesrecnih zena koje nisu uspele da se snadju u partnerskom odnosu. Naravno, sredina je uvek "zlatna". Niti treba "bestijati" niti se povuci u sebe i pustiti da brak propada. Kompromisna resenja u braku moraju da postoje.
Statistika kaze da se u Srbiji svaki peti brak okonca nakon tri godine. Stvarno strasno. Koliko razlike u odnosu na samo tridesetak godina unazad kada su brakovi trajali mnogo duze. Zlosutna istina je pred nama  usledecih tridesetak godina ravoda ce biti jos vise ako uopste bude brakova. Da, zanimljivo je sto posle trogodisnjeg braka  bivsim supruznicima treba isto oko tri godine da zapocnu novi brak. Sokrat bi rekao ovo: U svakom slucaju - ozenite se! Ako nadjete dobru zenu bicete srecni. Ako nadjete losu postacete filozof! I jos je rekao da je brak nesto zbog cega se uvek kajes bilo da ga sklopis ili ne! Fantasticno!
Mladi ljudi danas imaju veliki strah od braka. Iz mnogo razloga. Da ih ne nabrajam i sami znate u kakvom drustvu zivimo. Pa opet ne mogu da  ne spomenem da smo im sem zagadjene planete i drustva bez morala ostavili i sliku naseg odnosa u braku koji su oni gledali dok su odrastali. Shvatate sta smo im ucinili i da zaista nemamo pravo da ih osudjujemo sto se toliko plase i braka i vanbracne veze  i veze uopste. Taj strah je nazalost opravdan.
Ulazeci u brak ocekujemo da necemo nikada biti usamljeni sto je velika zabluda. Usamljenim se mozemo osecati i u braku i van njega i obrnuto. Greska je misliti da je brak zapravo nacin da se uvek ima seks - kad god ti se prohte! Ili da se time resava tvoja finansijska situacija. Neko ce da zaradjuje za tebe. Danas nijednog muskarca nije sramota ako zena zaradjuje za njega!!! Mada ne kazem da se  i devojke ne udaju radi novca vise nego ikad. A kad stvari podju naopako najveca greska je "praviti dete" da  se spase brak! Dete nije lepak  ili stvar. To je zivo bice koje ce odrastati ili u paklu svadja ili samo sa jednim roditeljem jer brak ako je krenuo da se raspada dete nece nista promeniti .
NIKAD NIJE DOVOLJNO 'UPUTSTAVA' KADA SE RADI OBRAKU. NITI MOZEMO SVOJA ISKUSTVA  GRADITI NA TUDJIM. SVAKI BRAK JE JEDINSTVEN KAO I OSOBE KOJE GA CINE. IPAK ZAISTA NIJE NA ODMET  PROCITATI PONEKAD  TEKSTOVE O BRAKU. IMA IH VRLO MNOGO STO DOKAZUJE KOLIKO JE BRAK VAZAN! EVO I MOG SKROMNOG DOPRINOSA. MADA SAM JA VEC PRIZNALA DA I NISAM NEKI SPECIJALISTA ZA BRAK JER MOJ BRAK I NIJE BAS USPESAN IAKO TRAJE ITRAJACE ZAUVEK. IPAK SAM JA U BRAKU VISE OD TRIDESET GODINA I SPADAM U ONU KATEGORIJU KOJA VERUJE DA MORAMO BITI ZAJEDNO DOK NAS SMRT NE RASTAVI.

NOVA GODINA U SEPTEMBRU

NOVA GODINA MORA DA BUDE U SEPTEMBRU! NE U JANUARU, FEBRUARU ILI BILO KOM DRUGOM MESECU. LICNO MENI JE SEPTEMBAR NAJRADOSNIJI I NAJTUZNIJI MESEC. I ZATO BI JA RACUNANJE GODINE POCELA BAS OD SEPTEBRA I TO DRUGOG!
Da krenem  dakle od tog 2-og septembra. Te daleke 88-me godine rodila sam prvo dete. Sina! Moze li se nekako opisati sva strepnja, bol i radost odjednom. Erupcija emocija. Svih 27 dokazanih ( vidi prosli tekst).Od tog dana pocinje moje brojanje godina. Sve pre njih se ne broje! Bar  ja na to gledam tako. zivot pocinje kad postanes majka! Verujte mi.
Sledecih sedam godina u septembru sam pravila ajvar, kuvala paradaiz  i dzemove i uopste spremala zimnicu jer je septembar najbogatiji vocem i povrcem. Eto jos jednog razloga da od njega racunamo vreme jer se samo u septembru mogu sresti sva godisnja doba. Lubenice, paprike, limun, grozdje , breskve...
A onda stize i 1-vi septembar - prvi djak je krenuo u skolu. Tek to se ne moze opisati recima. Ponos, strepnja,nada...
U septembru stize jesen, a na jesen naravno prave se svadbe jer kao sto rekoh ima li bogatijeg doba za spremanje svecanih jela. Svega ima u izobilju a vreme taman - ni toplo ni hladno! I ja sam 25-tog septembra pravila prvu svadbu za drugo dete!
Inace, 28-og septembra je  i Medjunarodni dan prava da javnost zna! Ali, to pravo je bukvalno "mrtvo" slovo na papiru oduvek. Javnost , citaj narod, nikad nista ne zna. I pored najsavremenije tehnologije sada se zna manje nego ikad. Sto nas vise bombardaju informacijama sve manje znamo! Sigurna sam u to. I da se i ja ne ponavljam. Tvrdim da se isti tekstovi vrte zadnjih 4-5 godina otkad ja citam elektronske novine zbog pisanja blogova.Tako da bi svakog septembra kao i svake Nove godine trebali da saznamo sve ono sto je bitno za nas "obocne ljude". Trebali bi! Ali....
Stevan Raickovic  i mnogi drugi pesnici i pisci bili su opcinjeni septembrom kao mesecom kada iz vreline leta lagano ulazimo u jesenje kisne dane. Simbolicno jesen predstavlja kod ljudi doba zrelosti (kao i voca) i skore starosti.Ljudima  koji su u  "jeseni zivota" nazivaju se ljudi "treceg zivotnog doba': detinjstvo, mladost, zrelost ( starost). I ja pripadam toj grupi ljudi. I meni  vec 30 godina septembar oznacava pocetak Nove godine. Prvo skolske ,a onda i ove obicne. Znate li zasto?
Zato sto se svake jeseni nadam da cu preziveti zimu i docekati prolece i leto.Svakog septembra se uplasim da ce sa pocetkom sivila i hladnoce moj zivot koji je zadnjih godina isto takav biti jos tezi i da ce se pod teretom briga i godina samo ugasiti. A svakog proleca se radujem sto je godina koja je pocela u septembru naravno prosla i doslo je novo lepo vreme i novi veseliji ,topliji zivot. Leti je sve opustenije - bar meni. I zato mi nije logicno da nova godine pocinje u zimu kada je sve nekako uspavano i zamrznuto. Svi su na - cekanju!
UPOREDITE SAMO ZIMSKU NOVU GODINU SA DIVNOM I RASKOSNOM SEPTEMBARSKOM NOVOM GODINOM! KAKVA RAZLIKA1 DA MOGU JA BIH TO PROMENILA  I SVI LJUDI BI UVIDELI PREDNOSTI CEKANJA NOVE GODINE U SEPTEMBRU  U ODNOSU NA KRAJ DECEMBRA! TO JE SAMO PAR MESECI RAZLIKE ,A UCINILO BI NAS MNOGO SRECNIJIM!
SRECNA NOVA GODINA ( PO MOM RACUNANJU).

SONJA SAVIC

SONJA SAVIC! 27 EMOCIJA!Naučnici su dugo tvrdili da pored šest osnovnih vrsta emocija (sreća, tuga, bes, iznenađenje, strah i gađenje) ne postoji više osnovnih vrsta emocija. Ali - prevarili su se! Meni se sa pravom cini da je Sonja Savic to znala! Kao retko ko! Steta sto je droga obelezila njen zivot. Pa ipak ja joj se divim. Skoro kao Mariji Tereziji!
Sonja Savić je rođena na današnji dan. Bila je među najpopularnijim glumicama bivše Jugoslavije, a njen jedinstven pogled na svet i odstupanje od ustaljenog načina ponašanja i razmišljanja zauvek su je vinuli među legende.

Njen privatni život obeležilo je odbacivanje tabua. Rođena je 15. septembra 1961. godine u Čačku, a preminula je u 47. godini, tačnije 23. septembra 2008. godine u Beogradu, usled prevelike doze narkotika. Pronađena je mrtva u svom stanu u Kursulinoj ulici, a mada su lekari Hitne pomoći pokušali da je reanimiraju, nisu uspeli da je spasu. Sahranjena je u selu Donja Gorevnica.

Talenat koji je imala joj je i doneo status jedne od naših najboljih glumica, a bavila se i režijom i učestvovala je u brojnim avangardnim projektima. Do poslednjeg dana života ostala je specifična, drugačija, čudna, svoja.

–Ovde sam sve vreme pokusavala da odrzim urbanu kulturu ,ali to niko ne primecuje. Znamo i da se reforma kostima. sminke i mizascena na filmu osamdesetih moze pripisati Sonji Savic,pa opet nikom nista. Suknja od skaja i sako na golo telo nisu se pre mene nosili,bojila sam tusem nokte u crno zato sto takvog laka nije bilo - rekla je u jednom intervjuu. Kao i sve dame, ona je mastala o udaji  ideci sa poznatim muzicarem Vlajkom Lalicem. Imala je tek 15 godina kada se zaljubila u njega,a on je bio i ostao jedina njena ljubav/ Razdvojila ih je njegova prerana smrt 1990-te godine,kada se utopio na jedrenju kad ga je zahvatila oluja.   Dok sam bila mlada, često sam zamišljala kako ću imati brak i porodicu sa čovekom koga beskrajno volim i kome ću se potpuno posvetiti. Imala sam veliku ljubav. Otkako je on otišao iz mog života, kada sam imala dvadeset devet godina, sebe smatram udovicom – govorila je Sonja. 

U istraživanju u kome je učestvovalo 800 muškaraca i 1.200 žena, ispitanicima su prikazivani video sadržaji ljudi koji se venčavaju, rađanje dece, rukovanje i umiranje.
 
Nakon posmatranja rezultata njihovih reakcija, ustanovili su da njihova osećanja mogu da klasifikuju u 27 kategorija. Te kategorije su: divljenje, obožavanje, estetsko divljenje, zabavljenost, bes, anksioznost, strahopoštovanje, začuđenost, dosada, smirenost, zbunjenost, prezir, žudnja, razočarenje, gađenje, saosećajnost, uživljavanje, zavist, uzbuđenje, strah, krivica, užasavanje, zainteresovanost, sreća, nostalgija, ponos, olakšanje, romatičnost, tuga, zadovoljstvo, seksualna želja, iznenađenje, simpatija i trijumf.
Zanimljivo je da jedan isti snimak moze da izazove razlicite emocije.
STA DA KAZEM! COVEK MOZE DA IMA MNOGO EMOCIJA. VELIKA JE STETA STO IH NE KORISTIMO- KAO NI MOZAK! KOLIKO BI SVE DRUGACIJE BILO. KOLIKO BI SVET BIO DRUGACIJI LEPSI! STA DA SE RADI. OSKUDEVAMO U EMOCIJAMA I U RAZMISLJANJU. POSTALI SMO TOTALNO KAO PIONI U SAHU ( OPET MOJA TEORIJA DA SMO NECIJA VIDEO IGRICA I DA JE NAS ZIVOT MATRIKS) . STETA. JA SAM ODUVEK PADALA NA LJUDE KOJI IMAJU EMOCIJE I PAMET!

LEGENDE BEOGRADA

KLAVIRE PREVOZI OSTOJA! MILE RIZIK! BEOGRADSKI FANTOM! JOVAN  BULJ! COVEK OD CELIKA !TRAVOLTA IZ BORCE GREDE! MILE SECER! OVI LJUDI SU URBANE LEGENDE BEOGRADA  ISTVARNO SU POSTOJALI. NEKOLICINU SAM IH LICNO VIDELA.
Zapravo sve je zapocelo sa akrobatom Dragoljubom Aleksicem - "covekom od celika".
"Čovek od čelika"  se smatra prvom opštepoznatom urbanom legendom Beograda. Rođen početkom 20 veka, Dragoljub Aleksić se proslavio u vremenu između dva svetska rata nastupajući sa svojom akrobatskom trupom širom Jugoslavije i Evrope.
Na ulicama Beograda mogli ste ga videti kako zubima savija metalne šipke ili visii zubima zakačen za konopac povezan sa avionom koji nadleće Kalemegdan.. I njegove akrobatske veštine bile su zadivljujuće pa je tako vozio bicikl ili šetao preko užeta razapnutog između dve zgrade. Bio je pravi umetnik o čemu govori i činjenica da su svi njegovi javni nastupi uvek bili besplatni.
Poznat je i kao tvorac prvog srpskog zvučnog filma "Nevinost bez zaštite" u kome je i glumio. Film je snimljen 1941. godine, u toku okupacije, a na prikazivanjima su ovacije bile toliko glasne da su nadjačavale ton nemačkih filmova koji su puštani u susednom bioskopu.
Posleratne vlasti su mu, umesto zahvalnosti, iskazale nepoverenje i optuživale ga za kolaboraciju i pozajmljivanje filmske opreme od okupatora. Kao i mnoge legende umro je u staračkom domu, zaboravljen i siromašan.
I o "Beogradskom fantomu je snimljen film. Vlada Vasiljevic je nekoliko letnjih noci   te 1979-te godine vozio beli porse ( jedini tada u Beogradu).Inace porse je bio ukraden ,a Vlada je u njemu izvodio svakakve vratolomije za publiku koja se povecavala svaki dan. Kako je najvljivao preko radija svoje nastupe ljudi su hrlili na Slaviju da bi gledali njegovo nadmudrivanje sa trosnim milicijskim "zastavama". Uhvacen je  u zasedi i odlezao dve godine zatvora. Medjutim, smrtno je stradao pod nerazjasnjenim okolnostima cim je pusten.Imao je 32 godine kada je "poginuo" u saobracajnoj nesreci kojoj nije bilo svedoka pa ni samog dosijea o nesreci.
Mile Rizik je dobio nadimak zbog izuzetno opasne voznje autobusa. Radio je na nekoliko gradskih linija a najvise na relaciji Kumodraz Karaburma ( koju je vozio za 35 minuta usred "spica") i na liniji Mirijevo 4- Trg Republike koju je savladavao za 11 minuta! Osim po vanrednim vozackim sposobnostima bio je poznat i po svojoj duhovitosti. A sem smisla za humor znao je i da napravi iznenadjenja kada je jednu damu vozio na odrediste preskacuci stanice da ona ne bi zakasnila!
Jovan Bulj, je bio saobraćajni policajac i velika zvezda Beograda sedamdesetih godina prošlog veka.. On je dosadne pokrete svojih kolega zamenio gracioznim baletskim pokretima i napravio umetnost od monotonog posla regulisanja saobraćaja.
Na raskrsnicama prestonice  ljudi su zastajali da gledaju njegovu koreografiju, čije je osnove savladao kao bivši glumac amaterskog teatra. Na vrhuncu slave bio je pozvan da svoj talenat pokaže na londonskom Okdsford stritu, a gostovao je i u drugim evropskim metropolama.
Doživeo je i svetsku slavu osvojivši treće mesto na svetskom prvenstvu u gracioznom regulisanju saobraćaja. Prevremeno je penzionisan 1980, posle čega je radio kao prodavac u trafici i čuvar parkinga. Umro je 2010. u 72. godini.

Nekoliko godina pre smrti beogradski prevoznik klavira Ostoja Vukašinović, postao je prava medijska senzacija zahvaljujući svom originalnom i veoma uspešnom načinu reklamiranja svog biznisa. Jednostavan tekst "Klavire prevozi Ostoja" do pre par godina mogao se pročitati na jednostavnim belim nalepnicama kojima je bio oblepljen čitav grad, a neverovatna kreativnost pri odabiru mesta za svoj oglas i sažeti tekst su privukli novinare pa je o njemu napravljen niz emisija i reportaža. Zahvaljujući njima otkriveni su mnogi detalji o ovom zanimljivom i svestranom čoveku.
Do 71. godine života, više od pola veka, Vukašinović je prevozio klavire, a rekord je oborio kada je u danu „uselio” 60 komada ovih instrumenata u muzičku radnju, koji su pristigli šleperima iz Subotice.
 Dušan Ivković – Džigi Bau (1938–2009) je stvarno postojao.U njegovom decenijskom utočištu – kafani "Tašmajdan", – kažu da je bio drugi profesionalni bokser u Jugoslaviji, posle Ivana Prebega. Džigi je bio pravi sportista pa naredbu menadžera da preda jedan meč, odreagovao tako što je nokautirao protivnika, spakovao kofere i vratio se u Beograd. "Riblja čorba" posvetila mu je jednu pesmu.
 Tu je i Stole Piksi, frulaš i ulični zabavljač iz Knez Mihailove, za kojeg na jednom domaćem sajtu piše da "njegov unikatni performans uključuje sviranje frule sa podignutom nogom i provlačenje ruke ispod nje", a ne treba izostaviti ni muzičke "zvezde Jutjuba" poput Travolte iz Borče Grede. O Lazi Seceru  i njegovoj diskoteci sam vec pisala. Ali uzmite u obzir  i cinjenicu da je on imao diskoteku nivoa "Studio 54" u Njujorku i to 10 godina ranije!
Ne smemo da zaboravimo ni Kaleta - Gospodara vremena  ( nekadasnji SKC radio) o kome sam pisala takodje, pa Mirko Pijuk koji je pucao na zene u bundama iz rucno napravljenog pistolja ( naravno ne pravim mecima. Svakako  i Zika Obretkovic! Jedna od prvih urbanih legendi Beograda je i lepotan Stevica Markovic koji je kasnije bio telohranitelj Alenu Delonu pa ga je ubila korzikanska mafija. Kad smo kod glumaca najpoznatiji kaskader bio je svakako Bata Kameni.
Ne smemo zaboraviti ni cuvene "baba sere" iz beogradskih bioskopa .....
NA KRAJU MOGU SAMO DA KAZEM DA JE BEOGRAD SEDAMDESETIH  I OSAMDESETIH GODINA PROSLOG VEKA BIO GRAD SA MNOGO VISE DUSE  I KULTURE I LEPIH STVARI ZA KOJE NISMO NI ZNALI DA CE NAM OVOLIKO NEDOSTAJATI.  UMESTO DA SE LJUDI KOJI SU SE OVDE NASTANILI PRILAGODE NAMA RODJENIM BEOGRADJANIMA MI SMO MORALI DA PRIHVATIMO NJIHOVE "NOVITETE". URBANIZACIJA I NAPREDNA TEHNOLOGIJA U MNOGOME SU NARUSILI DUSU NASEG GRADA! MOZDA SAD NE BI IMALI NI VREMENA DA ZASTANEMO  I POGLEDAMO OVE LJUDE- MOZDA! A MOZDA BI NAM DOBRO DOSLO DA VIDIMO I NESTO MNOGO BOLJE OD OVOG STO NAS OKRUZUJE!
 IPAK SU URBANE LEGENDE  ZAKON.

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

Decа su oduvek bilа superkreаtivnа kаdа se rаdi o slobodnom vremenu provedenom u pаrkiću ispred zgrаde. Pored kuvаnjа, preskаkаnjа lаstišа, fudbаlа, žmurke i ostаlih rаzbrigа postojаle su i dečje rаzbrаjаlice, često sa svrhom dа se odredi ko je sа kim u ekipi. Jednа od tih rаzbrаjаlicа nаs vrаćа u osаmdesete godine prošlog vekа.
Poznаti beogrаdski mаngup Sаvа je popodne provodio po uobičаjenom šаblonu: prvo bi mаlo šetаo sаrаjevskom dа vidi dа l’ se u krаju ištа dešаvа, zаtim bi otišаo do Slаvije i nа krаju do Kаlemegdаnа. Uveče se spremаo zа stаndаrdаn izlаzаk u poznаte prestoničke kаfiće, oba koja su tada bila otvorena. Ali tog presudnog dana 1980. ništa nije išlo po ustanovljenom toku. Prvo u krаju je bilа rаcijа pа je morаo dа zаpаli. Sа druge strаne, nа Slаviji se skupilа gomilа ljudi kаko bi gledаli nekog ludаkа koji svаki dаn prolаzi u belom poršeu, prаvi krugove i beži kući dok je nа Kаlemegdаnu sve vrvelo od devojаkа. Sаvršeno.
Tinа je nа prvi pogled bilа sаmo još jednа beogrаdskа lepoticа. Ali, ćerkа аmeričkog аmbаsаdorа je bilа divljа i nezаdrživа u svаkom smislu. Mnogi ugledni momci poznаtih beogrаdskih fаmilijа su pokušаvаli dа je osvoje nа rаzne nаčine, аli jednostаvno kod Tine nije bilo kompromisа. Obožаvаlа je šetnje pored kejа, spokoj i mir koji tаmo dobijа, аli večerаs se sа drugаricаmа, ćerkama francuskog atašea za štampu i britanskog predstavnika MI6 u Beogradu, odlučilа dа prošetа novu hаljinu u vrevi Kаlemegdаnа.
Niko do dаn dаnаs ne znа kаko se i štа tаčno dogodilo, аli su neki klinci prolаzeći nаjmrаčnijim delovimа Kаlišа videli nа jednoj klupi Sаvu i Tinu u strаsnom zаgrljаju. Nije trebаlo puno dа se pričа pročuje beogrаdskom čаršijom. Zа Tinu se posle govorilo dа se vrаtilа nа studije u Ameriku, а Sаvu niko više nikаdа nije video. Ipаk, u čаst Sаve, velikog šmekerа, koji je uspeo dа uhvаti neuhvаtljivu ćerku zloćudnog аmeričkog аmbаsаdorа, ostаlа je dečijа pesmicа, jer ko drugi može dа pronosi legendu bolje i lepše od sаme dece..
“En den dinu, SAVA RAKA TINU…”

Pročitajte još na http://www.tarzanija.com/urbane-legende-beogradskih-krajeva/

KRAVA PROTIV SVINJE

KRAVA PROTIV SVINJE! HRISCANSTVO PROTIV ISLAMA! SVAKO ZIVO BICE NA PLANETI JE "SVETO"! IPAK, UZ LJUDE PORED KUCNIH LJUBIMACA NAJVAZNIJI SU UPRAVO SVINJA  I KRAVA KOJI IMAJU VISE ZAJEDNICKIH GENA SA LJUDIMA VISE CAK I OD OSTALIH PRIMATA.
U Indiji je krava "sveta" zivotinja i za njeno ubistvo odgovara se kao za ubistvo coveka ( Indijci misle da kad ubijes kravu kao da si ubio majku.I veruju da ako je krava zadovoljna i srecna da su svi ljudi na svetu zadovoljni i srecni. Muslimani je jedu i to u ogromnim kolicinama jer ne jedu svinjsko meso.Koliko razlike u religijama koje sve poticu sa istog mesta iz Jerusalima.Hriscani jedu svinjsko meso ,jedu i govedje i nemaju taj odnos prema zivotinjama ova je sveta, a ova je necista ( svinja). Na severu Indije krave veceraju sa ljudima, a najveci kompliment koji moze da se da zeni je da ima oci poput  kravinih. Kod hriscana kada zelis nekoga da uvredis poredis ga sa volom ili svinjom. Ali malo ljudi zna da su krave neverovatno  inteligentne, promisljene i osecajne zivotinje. I naravno da nisu "lude". To im je napravio covek -tu bolest. A samoubistvo kome su ponekad sklone je bas iz pomenutih razloga. Zar vas prica o njima ne podseca na ljudske osobine. Da li znate da krave "skacu" od radosti kada ih iz zatocenistva puste na pasnjak? Uzbudjene su dok resavaju neki problem ili situaciju. Isto im jace kuca srce kao nama. Dugo pamte lica. Krave imaju jako dobro i dugo pamcenje. Imaju izuzetan materinski instikt ,ako mogu doje svoje mladunce do 3 godine, a sve ostale krave zajedno sa majkom paze na tele. Zale za voljenima. Kada odvoje tele od majke,ako uspe da pobegne u stanju je da hoda kilometrima i da ga trazi i da pokazuje prave znake besa, stresa i zalosti. Krave takodje izuzetno vole da su mazene i pazene. I da napomenemo da od 22.000 gena koje krava ima 80% se poklapa sa onim koje ima covek! I zamalo da zaboravim da krave imaju akcenat- razlicito mucu u razlicitim krajevima sveta. Fascinantno!
Predjimo sad na svinje. Svinje su takodje izuzetno pametne. Svinje znaju da koriste alate. Na testu lavirinta nasle su izlaz pomocu ogledala. Prasici izuzetno vole da se igraju, a deca su ih naucila da pomeraju djojstik i da igraju igrice kao pravi prijatelji. Svinje mogu da ti donose, papuce, novine, isto kao i psi. I one nikad ne zaboravljaju. Ni lepo ni lose sto ste im ucinili. Ipak imaju i jednu tipicno ljudsku osobinu kada je u pitanju hrana - podmuklost. Znaju da zavaraju druge svinje o mestu gde je hrana i onda da je same pojedu. Tu je onda  i sebicnost. Iako ih smatraju za neciste zivotinje one su zapravo cistunci ako im to omogucimo. Jedan farmer je napravio tus svinjma, a one su naucile da ga  pale i gase! Neverovatno. Svinje su optimisti i vole ljude. Ima mnogo primera gde je svinja bukvalno spasla zivot svom gazdi.
Istraživači su ustanovili da domaće i divlje svinje imaju puno zajedničkih osobina sa ljudima - umeju da se prilagode, zaposedaju teritoriju i često uništavaju sopstveno stanište; lako se pripitomljuju, ali se isto tako lako vraćaju divljem načinu života čim to uslovi dozvoljavaju.
Svinje su, takođe, anatomski i fiziološki slične ljudima i već su korišćene u lečenju ljudi - u kardiovaskularnoj hirurgiji (aortne valvule), proizvodnji heparina (antikoagulans). Zbog te bliskosti, svinje predstavljaju savršene kandidate za presađivanje organa.
Naučnici su utvrdili i da je kod svinja prisutan jedan broj genetskih mutacija koje su povezane sa bolestima kod ljudi poput gojaznosti, dijabetesa, Parkinsonove bolesti i Alchajmera.

Dakle, Biblija je knjiga napisana pod božanskim nadahnućem, ali od strane ljudi. Kuran je knjiga teoretski, ako ne tehnički, napisana od strane Boga. Prva knjiga je proizvod božanski nadahnutog ljudskog delovanja i pisanja, druga je proizvod samog Svevišnjeg.
To je fundamentalna razlika zbog koje hrišćani ne tretiraju Bibliju sa istim stepenom poštovanja kao muslimani Kuran, i to iz jednostavnog razloga: muslimani Kuran skoro pa obožavaju (skoro!) zato što je, budući reč Božija, nešto najbliže Bogu što postoji, zato što je najdirektniji uvid u njegovu mudrost, zato što je njegovo postojanje ultimativni dokaz Božije ljubavi prema ljudima.Da me ne bi pogresno razumeli htela sam da kazem da sam ovaj tekst pronasla na netu i nije moje misljenje. Ipak, zasto sam ga zapisala u ovom tekstu. Iz jednog veoma velikog razloga. Poznajem nekoliko muslimana i odbijam sve verske i ostale razlike - dakle ne posmatram ih iz ugla oni su nasi neprijatelji - verski. Nego kao ljude ,obicne kakvi smo  imi hriscani. I zaista je istina da oni do fatalizma obozavaju i veruju u Kuran. Mozda nisam sretala prave hriscanske vernike, ali one koje poznajem nemaju kod kuce bbliju niti je citiraju. Ja negde izmedju ateizma i hriscanstva kao nekrstena (zbog pogresnog vremena u kom sam rodjena) imam Bibliju i dosta je citam. Tako, da sam samo htela da podvucem razliku izmedju nase i njihove religijske privrzenosti!
NA OSNOVU SVIH CINJENICA I RAZMISLJANJA JASNO VAM JE DA JE REC SVETO VRLO TESKO DOKAZATI I U RELIGIJSKOM ZNACENJU I U STAVU PREMA ZIVOTINJAMA. KUCNE LJUBIMCE NE JEDEMO JER SU NAM - SVETI- MISLIM VOLIMO IH KAO PRIJATELJE. SVINJU I KRAVU JEDEMO U SKLADU SA RELIGIJOM , PA IAKO JE ONA SVETA - ZIVOTINJE KOJE JEDEMO SIGURNO NISU.
NI KADA VIDIMO KOLIKO SU NAM SLICNE NE ODUSTAJEMO OD NJIHOVOG MUCENJA, UBIJANJA I KONZUMIRANJA. ZNAM, SVE OVO VODI KA VEGETERIJANSKOJ ISHRANI, ALI MOZDA BI IPAK MOGLI DA SE ZADRZIMO, NA RIBAMA I PILICIMA! 

I BOG STVORI

„U početku stvori Bog nebo i zemlju, a zemlja beše bez obličija i pusta, i beše tama nad bezdanom, duh Božiji dizaše se nad vodom. I reče Bog, neka bude svetlost. I bi svetlost. I vide Bog svetlost da je dobra, i rastavi Bog svjetlost od tame. I svetlost nazva Bog dan, a tamu nazva noć. I bi veče i bi jutro, dan prvi”

 Drugog dana Bog je stvorio svod nebeski i rastavio vodu pod svodom od vode nad svodom, a svod nazva Bog nebo. Treći dan snagom reči Božje odelila se voda od kopna. Četvrti dan Bog je stvorio svetila na svodu nebeskom. Sunce da upravlja danom, i mesec da upravlja noću. Peti dan Bog je stvroio živa stvorenja u vodama, ribe i ostala stvorenja velika i mala, kao i ptice nebeske, po vrstama njihovim. Šesti dan stvorio je Bog stoku i sitne životinje i zveri zemaljske, po vrstama njihovim.

 Na kraju reče Bog: “Da načinimo čoveka po liku i podobiju Našem, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.” Bog stvara prvog čoveka Adama kao krunu celokupnog stvaranja, stvara ga kao gospodara celokupne tvorevine. Adama je Bog načinio od praha zemaljskog po svojoj slici i prilici. Ta slika se ogleda u slobodi čovekovoj, a ne u tome da čovek po izgledu liči na Boga. Boga niko nikada nije video. Ženu Evu stvara Bog od Adamovog rebra, jer nije dobro čoveku da bude sam. Prvi ljudi su bili smešteni u raju, ali nakon što su zgrešili i jeli zabranjene plodove, bivaju proterani iz raja. 

Po Bibliji Bog je stvorio svet, ali njime vlada Majka priroda. Uragan je ogromna sila, ali se zove Irma ili Katarina. Bolesti su nazvane zenskim imenima, a lekovi muskim. Po nekoj rodnoj ravnopravnosti ispada da sve sto je dobro je muskog roda, a sve sto je  lose je zenskog roda.

I tako Bog je radio 6 dana i ostavio je Zemlju kao mesto na kome ce ziveti ljudi. Na scenu tada stupa priroda koja vlada tim svetom svakog dana. Pa, odlucuje da li ce biti lepo vreme ili kisa, da li ce izrasti  biljke i preziveti zivotinje, kao i covek. O svemu ona odlucuje, pa i o vremenskim katastrofama naravno. Jedna od njih su smrtonosni uragani koji sa lica zemlje brisu sve! Inace uragan je meteoroloska pojava koja se sastoji od brzih vetrova i mnogo kise. Prosecan uragan ima brzinu oko 120 kilometara na sat i  precnika je oko 160 kilometara. Kolicina energije koju osobadja uragan ekvivalentna je polovini sve proizvedene kolicine elektricne energije na planeti.NASA tvrdi da je snaga uragana jednaka snazi 10.000 nuklearnih bombi. Srecom uragan traje i po nekoliko nedelja pa se ta energija nekako rasipa do njegovog prestanka. Sta bi bilo da se oslobodi odjednom to vam je jasno.

Morala sam da pojasnim neke stvari da bi tacno razumeli  o cemu pricam. Ako je Bog muskog roda ( niko ne zna ko je i sta je on) prihvatamo da je on stvorio sve oko nas jer bolje objasnjenje nauka  nema i sve ove pricice o bozomima i nekakvim cesticma koje su ozivile i stvorile zivot na Zemlji, a narocito nastanak coveka su potpuno bez dokaza. I sad znaci ako je stvoren zivot na Zemlji i sama Zemlja i ako odlucimo da je zivot nesto dobro ,znaci Bog - musko uradio je nesto dobro. Majka priroda salje nam uragane - to znaci smrt  irazaranje. Onda je to lose svkako. Ali zasto onda taj uragan ne nazovu Stiv ili DZordz, nego Katarina ili Irma ( koja trenutno pustosi Floridu)? Tu su znaci zajedno  i muski i zenski rod - uragan  i njegovo ime!!! Zajedno muski i zenski rod na delu! Valjda je tako Bog hteo da moraju musko  izensko da budu zajedno i u dobru  i u zlu!

Tako je  i sa bolestima. Onih od kojih se umire narocito.A i od onih kojih bolukemo svakodnevno. Glavobolja , migrena, lek aspirin naravno. Ali opet moraju da budu zajedno bolest  i lek. Svejedno kako se zovu i sto  je jedno dobro a jedno lose.

Logicno je onda da se zakljuci da je muskarac koji zamislja da je bog odlucio da na Zemlji uspostavi svoju vladavinu tako sto ce se proglasiti za jaci, vazniji, bolji pol. Zenama ostaje da su slabije, manje vazne i losije. Pa, sad  inije neka podela. Ravnopravna svakako ne. Pravedna ni u kom slucaju. A nekako ravnoteza mora da postoji da bi sve funkcionisalo. Zbog toga majka priroda kada se naljuti na ovoliko nepravde u svetu posalje svoje najjace oruzje - klimatske promene i uspostavi red - doduse na vrlo surov nacin. Ali prirodi koja je svakako veca sila od coveka ( iako covek misli da moze da je ukroti)niko ne moze da naredjuje. Ona na svoj nacin odrzava ravnotezu koju je uspostavio Bog.

Mozda, kad bi se nesto promenilo u smislu da covek manje zamislja da je Bog i da se svako zivo bice tretira po istom principu (pravo da zivi najbolje sto je moguce), onda bi priroda bila bolja prema nama (kao i svaka zena).

I na kraju koliko  god  pokusavali da zenama pripisemo svo zlo ovog sveta ipak zene su te koje radjaju, koje muskarcima olaksavaju  i ulepsavaju zivot , a muskarci su ti koje vode ratove i politiku  i unistavaju kao uragani sve oko sebe!