ANKANI VELI

ANKANI VELI ! HUMANOIDNI ROBOTI! SERIJA 'HUMANS'!  FILM "TIN TOJ"! REALAN STRAH OD VESTACKE INTELIGENCIJE!
Jos od filma (Tin Toj iz 1988-me godine) uocen je fenomen da crtani likovi i roboti koji veoma podsecaju na ljude kod ljudskih posmatraca izazivaju nelagodnost i uopste neprijatan osecaj. Ovaj fenomen dobio je ima Ankani veli- sablasna dolina.Verujem da je stvar u tome što čovekolike pojave u mozgu izazivaju neka očekivanja. A ako ova očekivanja nisu zadovoljena, u mozgu nastaje problem što je kod humanoidnih robota današnjeg stepena savršenosti još uvek neminovno.
Smatra  se  da insistiranje na ljudskom izgledu robota nije poželjno, osim ako zaista ne uspemo da ih učinim savršenima, što prema rezutatima ispitivanja znači da po izgledu i ponašanju moraju najmanje 65% da odgovaraju pravim ljudima.
Pored toga, većina nas još uvek ne očekuje (niti želi) u svom životu čovekolike robote kao ljubavnike, kućnu poslugu i virtuelne družbenike, mada postoje i neke oblasti u kojima je humanoidni izgled robota nesumnjivo poželjan, pa čak i neophodan. U pitanju su, recimo, roboti koji služe za preksu studentima medicine, ili  oni koji se koriste za snimanje opasnih scena u filmovima.
Danas postoji dovoljan broj onih koji se iskreno boje kako bi ljudi upravo zbog veštačke inteligencije mogli doći do svog kraja, odnosno postati robovi vlastitog napretka. Kako? Vrlo jednostavno, balansiramo na tankoj granici, ako bi se veštačka inteligencija, čija su rešenja sve bolja i sve je manje zavisna o interakciji s čovekom, otela kontroli postoji realna mogućnost da uslovno rečeno započne "kolonizacija od strane AI". Strah od veštačke inteligencije Raval je zapravo sveo pod dva moguća uzroka koja bi mogla da dovedu do kraha - prvo, ono što su i ostali spominjali, a to je da se AI otme kontroli i krene u "porobljavanje ljudi". Drugo, ništa manje opasno, temeljeno je na mogućnosti manipulacije našim životima. Siraj Raval je to objasnio na vrlo plastičan način s realnim postavkama kojima svedočimo upravo ili pogotovo sada, a radi se o - lažnim vestima. Iako se ovo mnogima čini poprilično banalnim i benignim, zapravo nije, jer ako bi veštačku inteligenciju kontrolisao uski krug moćnika koji bi je koristio za distribuciju lažnih vesti i ujedno kontrolu stvarnog stanja, svet bi zaista postao mesto u kojem bi čovečanstvo živelo u svetu iluzija.
 U februaru 2015, počela je  prodaja robota koji su predviđeni da služe kao dadilje, medicinske sestre, radnici hitne medicinske pomoći ili čak prijatelji za zabavu, i koji  koštaju 198.000 jena (1.900 dolara).
Sposobni su  za učenje i izražavanje emocija, tvrdi direktor Softbanka, Masajoši Son,  koga uvek  prati elegentni primerak robota po imenu "Pepper",  koji ume da ćaska piskavim, dečačkim glasom. Prodaje se u prodavnicama mobilnih telefona Softbank firme u Japanu.
Son  porucuje da su  to roboti koji  prvi put u ljudskoj istoriji  imaju  srce, i emocije.
Pisala sam o singularitetu ( strah od vestacke inteligencije),a tek sada gledam seriju "Humans". I naravno kako vec imam iskustvo   u tome da je film zivot i zivot film (kao i knjige)  ,a serija je bas od 2015-te jasno mi je da je velika verovatnoca da se upravo to sada desava. Naime,  u seriji se nekoliko humanoidnih robota "otelo" kontroli i previse emocija utice na njihov zivot i razmisljanje. Jedino sto moze da ih zaustavi je da ljudi u velikom broju ( a ne samo naucnici) znaju kako roboti funkcionisu. To bi bio i odgovor kako pobediti strah od vestacke inteligencije i kako im se odupreti ako krenu da nas kontrolisu! Zanimljivo je sto i pomenuni "ankani veli" ima direktne veze sa singularitetom.
Evo kako ja to vidim. Plasimo se kada vidimo sinteticke "ljudske oblike" kako hodaju, pricaju osecaju, razmisljaju! Naravno, nikako ne bih volela da mi nesto takvo bude u kuci kao kucna pomocnica, prijatelj, ljubavnik?Ne znam ni sta mi obicni ljudi misle, a ne ovi stvoreni za "novi svetski poredak".
AKO NAM IPAK STIZU TA VREMENA U KOJIMA VISE NECEMO BITI NAJDOMINANTNIJA VRSTA NA PLANETI STA DA SE RADI- PROTIV TOGA SE NE MOZE! DA LI JE NEKADA U ISTORIJI NEKI PROCES MOGAO DA SE ZAUSTAVI ( INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE I SLICNO)? NARAVNO DA NE! TEHNOLOGIJA SVE VISE UZIMA MAHA I SVE MANJE OSTAVLJA NADU U ZIVOT LJUDI KAKAV JE BIO NEKAD! PRILAGODITI SE ,NAUCITI SVE O "NEPRIJATELJU"! JEDINA SANSA!

CRTANI FILMOVI SU STETNI

CRTANI FILMOVI SU STETNI! CRTANI FILMOVI NISU STETNI! KAKO SE "ISPIRA" MOZAK CRTACIMA U SEVERNOJ KOREJI? KAKO U AMERICI? A KAKO TO UTICE NA SVE NAS U GLOBALU?  "ISPIRANJE MOZGA" U PROPAGANDNE SVRHE?!
Mozda je ovo i najmanje stetan razlog - propaganda - jer realno sta nam je svima prioritet- novac, kupovina. Da li cemo samo gledati reklame koje su tome i namenjene ili sadrzaje poput crtaca ili skeceva koji takodje reklamiraju ono sto njihovi tvorci zele? Sasvim svejedno. Kad udjemo u prodavnicu programirani smo da kupujemo ono sto su nam "ubacili" u mozak. Tacno znamo koje proizvode, koji brend i koji novac je u pitanju. Veliki trzni centri cak i kad ste vec resili da udjete bas u  odredjeni centar ni tada ne odustaju od vodjenja vase kupovine preko velikih ekrana reklamirajuci gde se sta nalazi i koliko kosta. Tako, kupovina nikad nije bila laksa  ( jeftinija????) i [potpuno ciljana. Ali, necemo previse o ovoj temi. To svi znate i tu nema pomoci. Svi smo time "zarazeni " hteli ili ne!
Pricacemo   o osnovnim  problemima koji izazivaju "stetu" mladim gledacima crtanih filmova. Ono sto nas najvise  plasi je podsticaj dece na nasilje. Tu se ne bih mnogo slozila na podelu nekadasnji crtani i noviji crtani jer nasilje postoji od Toma i Dzerija pa na ovamo.Tim povodom, stručnjaci sa Američke akademije za Pedijatriju AAP kažu da deca koja gledaju crtaće pune nasilja bivaju nervozna, agresivna i neposlušna. Ova deca su ujedno i nestrpljiva. Takođe, ona: postaju neosetljiva na tudju tugu  i bol, ne osecaju nelagodnost na bilo koji elemenat nasilja koji se desava u stvarnom zivotu, sklona su agresivnim reakcijama i nasilnom ponasanju. Verovali ili ne mogu se pojaviti i zdravstveni problemi. 1997. godine 653 dece u Japanu primljeno je u bolnicu zbog epileptičnih napada koje je, kako je utvrđeno, prouzrokovalo gledanje 38. epizode Pokemona koja nikada više nije prikazana. Posle detaljnijih istraživanja utvrđeno je da su česti svetlucavi sadržaji (crvene i plave boje) tokom serije izazvali napade i kod dece koja ih ranije nisu imala. Deca sede po ceo dan ispred TV, gledajući crtaće, jer im time slabi vid, a nepravilan položaj sedenja može da dovede i do krive kičme. Manjak fizičkih aktivnosti, takođe, stvara i probleme sa povećanom težinom.
Pritom, poslednjih godina sve više se upozorava na uticaj crtanih filmova na razvoj govora do treće godine života deteta. Psiholozi naglašavaju da je gledanje crtaća pasivna aktivnost kod koje ne postoji interakcija neophodna za pravilan razvoj govora . gledaju crtane filmove, deca često sebe poistovećuju sa likovima. Problem je što su ti likovi neretko potpuno neadekvatni za bilo kakvu identifikaciju i što su na momente previše agresivni, ili imaju čarobne moći: mogu da lete, ispaljuju paukovu mrežu iz ruku, skaču sa vrha nebodera na zgrade u okolini, bacaju munje, padnu sa 10. sprata i prežive, i slično.
U tim agresivnim likovima deca mogu da vide arhetip sebe, žele da su takvi i dok gledaju misle da su to oni. Ako se roditelji ne uključe i objasne im šta je realnost, a šta ne (a to se danas sve ređe dešava, jer su roditelji previše zauzeti i ostavljaju decu samu ispred TV), ona mogu da razumeju crtaće kao vid zamene za stvaran život, što je smetnja zdravom ranom razvoju. Postoje i neki radikalni slučajevi u vezi sa poistovećivanjem koji su bili veoma opasni.Problem je što, kako pokazuju poslednja istraživanja, crtani fimovi i mediji uopšte u velikoj meri utiču na decu, izgradnju njihove psihe i ličnosti. A da većina današnjih – zaglupljuju svoje gledaoce!
– Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vršnjaka, da se umesto sa njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom televizije u naše domove ona postala moderna bebisiterka, a danas je to čitav niz digitalnih ekrana kojima su deca okružena – od specijalnih plejera, tableta do “pametnih” telefona – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Gledanjem sveta oko sebe deca izgrađuju osnovne predstave o tome kakav je svet, šta se u njemu dešava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih načina da se to postigne su bajke, koje su danas zamenili crtani filmovi. Ponuda “dečjih filmova” je velika. Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi. Sa ovim se potpuno slazem. Koliko nije nista drugacije kada se govori o nasilju i poistovecivanju  toliko je potpuno uzasno kako su danas  i crtani filmovi u sluzbi zaglupljivanja dece. Pored ostalih sadrzaja na medijima. A to je potpuno nedopustivo! Ko odredjuje cime ce se edukovati nasa deca zaista ne znam. Ali je veliko pitanje da li to sve gledaju i njihova deca. Danasnji crtaci decu dele u dve u grupe: one koji postaju i sami agresivni i na one koje se povlace iz "opasnog sveta" koji je napolju. a koga su tako prestavili deci upravo  namenski crtaci. Ne kazem da danas svet nije opasno mesto, ali nema potrebe za tolikim plasenjem dece.
Sve ovo direktno dovodi da se kako odrastaju svima vise svidjaju losi i zli likovi, ili crne hronike umesto vesti iz nauke!!! Deca su nam od najranijih dana manje srecna - sto zbog realnog zivota, sto zbog preteranog "buljenja" u digitalne ekrane koji ubijaju seratonin (hormon srece).
Sad dolazimo do najgoreg  moguces razloga za ispiranje decijih mozgova.
Pogledali smo kilometre američkih crtanih filmova, snimili smo na traku stotine epizoda, gdje djeluju heroine ženskog pola i sve to pokazali dječjem psihologu. Psihologinica je bila šokirana viđenim. A mi smo bili šokirani njenim sudom .Ispostavilo se da je većina heroina američkog crtanog konstruisana tako da sistematsko gledanje filmova sa njihovim učešćem kod djece dovodi do izumiranja funkcije produžetka roda.Sto se moglo reci i za lutku "Barbi". Zelja devojcica da izgledaju kao savrsena  Barbi. Zamena lepote ružnoćom. S druge strane, to je otjelotvorenje u crtanim filmovima tendencije zapadnog sveta za uniformisanost i pojednostavljenje: hrane, pića, težnji, misli i ženske lepote. U ruskoj istoriji, sličan proces se nazivao totalitarizmom i bio je međunarodno osuđen. Zašto animirani totalitarizm treba da čeka drugačija sudbina?! Uzgred, junakinje Volta Diznija, iz " Warner Brothers" i druge iz konvoja animiranih snova ne samo da izgledaju isto, već isto izgovaraju jedne iste riječi, isto djeluju. Stiče se utisak da oni uglas ponavljaju to što su vidjeli na televiziji, isto kao i naša djeca.I mamo posla sa najvećim pronalaskom tehnologije obrade masovne svesti, univerzalnim podsvesnim vizuelnim modulom bez znaka dobra i zla. To je sjajno pakovanje sa opasnim sadržajem. Najjednostavniji primjer toga kako u lepom pakovanju pakuju štetan sadržaj je osnaživanje romantične heroine, one iste koju dijete osjeća i imitira, atributima bijesa, mržnje i okrutnosti. Crtani film "Lepotica i zver". Da biste shvatili gledajte kardove. Ne mlada, ne lepa žena sa iskrivljenim crtama od besa i mržnje. A u njenim rukama ne vidiš odmah da li su prasići ili ljudske bebe. Odvratnija slika majke ne može se zamisliti jer je pomešana sa spoljašnošću besne majke. Vernik bi rekao da je to paklena parodija na bogorodicu. U zadnjem planu, nad svim tim, i iznad svega toga je prelepa heroina.Ova metafora donosi kod djevojčica odbojnost za materinstvo uopšte, a posebno za rađanje mnogo dece. "Ako želiš da budeš ružna, stara i siromašna, onda budi majka,  ako želiš da budeš večno mlada i lepa, onda ne rađaj." Djevojčicama navodno nude izbor, koji u suštini nije izbor. Jer se odluka nasilno, zamaskirano ugrađuje u podsvest. Brizne majke su samo  u crtacima o zivotinjama.Najglavnija, najsvetija, najvažnija za dete je slika žene, u bajkama svih naroda sveta to je slika majke. Kada smo počeli da je tražimo u američkim crtanim filmovima, susreli smo se sa nečim potresnim. Majka, materinstvo, poezija materinstva u tradicionalnom obliku prikazana je samo u crtanim filmovima o životinjama, kao što su " Kralj Lavova", "Knjiga o džungli", "Dambo", "101 Dalmatinac". Dirljive, sentimentalne i veoma dobre scene majkine brige za mlade, štenad, sloniće i druge zivotinjice. Ili ih jednostavno zamenjuju zle macehe.
 Zanimljivo je da današnja deca najčešće nemaju omiljenog junaka, kao što je to nekad bio slučaj.
Ranije je jedan deo populacije bio za mačka Toma, a drugi za miša Džerija, zavisno od stepena agresivnog u nama i uloge koju smo imali u životu. Danas deca ne mogu tako da biraju, nego im je potrebno da sagledaju svaki lik, da odreaguju na ono što je njima simpatično i da, dok gledaju crtani, dobro razlikuju senzaciju spolja i ono što je u njima – napominje psiholog.
Najvažnije je da roditelji posvete vreme svojoj deci, da prate razvoj njihove ličnosti i razgovaraju s njima o crtaćima koje vole da gledaju. Za decu je najštetnije ako su prečesto prepuštena sama sebi i veštačkim stimulatorima, poput televizije. Senzacije koje dete oseća gledajući crtani film, ukoliko to predugo čini, animiraju ga iznutra i ono se teško isključuje iz toga. Manjak kontakta i komunikacije s roditeljima i prijateljima može umanjiti detetove intelektualne i emotivne kapacitete. Zato, roditelji, pogledajte nekad crtani film s detetom, popričajte s njim šta mu se tu dopalo. Uostalom, simpatično je kad odrasla osoba voli da gleda crtaće! Današnja deca ranije stasavaju. Okolnosti koje prate njihovo odrastanje drugačije su od onih koje su pratile razvoj njihovih roditelja. Mnoge mame i tate zaboravljaju kako su se oni osećali kad su bili deca, šta ih je radovalo, šta rastuživalo… Zbog toga se dešava da u današnjim crtanim filmovima vide potencijalnu pretnju po svoju decu. Nisu svi crtani bas toliko losi i opasni, pogotovu ako se gledaju dozirano i sa roditeljima.
Odmah posle ovog degradiranja majcinstva nalazi se  i propagandni rat koji direktno stvara mrznju medju narodima i podstice rat.
Severna Korea otvorila je još jedan front u propagandnom ratu protiv SAD. Nakon animacije napada na američki nosač aviona, njihova televizija proizvela je i kompjutersku animaciju razaranja Bele kuće. Osim toga, severnokorejska nacionalna televizija ovih dana prikazuje i crtane filmove namenjene deci, u kojima su američki vojnici naravno glavni negativci. Najnoviji među njima je ‘Veverica i jež’ u kom su američki vojnici zli vukovi, japanske trupe prepredene lasice, dok su severnokorejski vojnici dobroćudna veverica i hrabri jež. Animirano ostvarenje proizvedeno je u državnoj producentskoj kući SEK, a radnja se odvija na Cvetnom brdu i govori o sukobu životinja koje tamo žive.Kim Dzongov deda jos je 6o-tih emitovao crtane filmove tog tipa - tako da to je Korejance koji su navikli na to nastavak tih crtaca -radost!
LICNO OBOZAVAM DIZNIJEVE FILMOVE ( IAKO NEMA MAJKE), VOLIM I TOMIJA I DZERIJA , SIMPSONOVE GLEDAM  I SAD VRLO CESTO. I MOJ STAV JE DA DECI NE TREBA UZIMATI DETINJSTVO KOJE GA TEK PRIPREMA ZA REALAN SVET. SVESNA SAM IPAK KAO I STO SAM PISALA DA TEHNOLOGIJA NA SILU UZIMA TO CISTO NEVINO DETINJSTVO. ZATO JE JEDINI NACIN DA DECA NE OSTANU USKRACENA ZA CRTACE I BAJKE DA RODITELJI GLEDAJU SA NJIMA! NIJE VAZNO KOLIKO MOZETE DA PROVEDETE VREMENA SA DETETOM ZBOG OBAVEZA VAZNO JE DA JE TO VREME KVALITETNO - ISPUNJENO LJUBAVLJU PAZNJOM I ZAJEDNICKIM GLEDANJEM CRTACA! OTVORITE UM NI OVI DANASNJI CRTACI NISU SVI UZAS SEM JAPANSKIH I KOREJANSKIH!

PRICA O POVERENJU

PRICA O POVERENJU! DA LI STE ZNALI KOLIKO JE POVERENJE VAZNO ZA NAS ZIVOT? ZNATE LI UOPSTE KAKO  ODLUCUJEMO DA NEKOM VERUJEMO? KAKO VRATITI IZGUBLJENO POVERENJE? BITI NAIVAN?
POVERENJE  se  zasniva na stavu da  u ponašanju drugih postoji određena doslednost i da je svet donekle predvljiv, mogućnost da razvijemo poverenje zapravo zavisi od našeg pogleda na svet i ljude u njemu. Ukoliko smo uvereni u to da živimo u svetu bez ikakvih pravila, u kome su ljudi prevrtljivi i nepouzadani, mogućnost da ostvarimo poverenje u odnosu biće izuzetno mala.
Samo u detinjstvu postoji apsolutno poverenje i normalno je da se naruši u nekom trenutku. Ono što ostaje jeste bazična ideja da se ljudima može verovati, ali uz nužnu svest o tome da je rizik uvek prisutan jer je ljudske aktivnosti nemoguće prevideti sa stoprocentnom tačnošću.
 Ekstremno verovanje vodi u naivnost i stavlja osobu u situaciju u kojoj je potpuno nezaštićena . Poverenje se stice na osnovu  nekoliko parametara:

Sposobnost se odnosi na procenu nečijeg znanja, umeća i kompetencije. Ova dimenzija zapravo govori o našoj proceni da li osoba uopšte sposobna da ispuni ono što mi od nje očekujemo.

Integritet se odnosi na sve prethodne akcije osobe, njena dela i principe koji su im bili u osnovi. Ukoliko analiza prethodnih dela pokaže da se u njihovoj osnovi nalaze isti principi i da osoba poštuje određene obrasce, možemo pretpostaviti da se radi o osobi od reči kojoj se može verovati.

Procena dobronamernosti je zapravo procena toga u kojoj je meri osoba spremna da radi u našem interesu ili barem da izbegne nanošenje nam štete. Dobronamernost se retko procenjuje direktno, jer je malo osoba koje otvoreno priznaju svoje zle namere. Zbog toga se o dobronamernosti nekoga zaljučuje po načinu njegove komunikacije, spremnosti da se otvori pred nama i pokaže iskrenost. Još jedan bitan znak dobronamernosti jeste spremnost osobe da povremeno pusti da se odnos razvija spontano, bez konstantne kontrole sa njegove strane.

Ove tri dimenzije koje doprinose stvaranju odnosa poverenja proveravaju su u različitim etapama izgradnje odnosa.  Kada odnos počinje da se stvara, uglavnom se procenjuju sposobnosti i integritet druge strane, dok je za adekvatnu procenu nečije dobronamernosti ipak potrebno da prodje neko vreme te se ona poslednja ocenjuje.

Fridrih Nice je govorio: Nisam ljut jer si me lagala, ljut sam sto sada ne mogu vise da ti verujem. Kao sto znamo  osnovna komponenta ljubavi je poverenje. U svim vezama ono je jako bitno. Ako se desi da pocne period neverovanja odmah primeniti nekoliko stvari koje ce mozda uspeti da vrate igubljeno poverenje. Zato ako vam je stalo do voljene osobe ucinite ovih nekoliko stvari: Priznajte neke stvari  (poricanje nije pozeljno jer istina uvek nadje put) i to biranim recima. Nekad je zaista nepotrebno priznati bas sve  i time jos  vise povrediti dragu osobu. Budite krajnje iskreni kada su svadje u pitanju i probajte popraviti situaciji ,a ne pametovati i licitirati sta bi bilo da si uroadio ovo ili ono. Otvorite um i srce  i saslusajte sta vam partner ima reci.Poverenje se ipak vraca najtezim putem. Dakle, ako partneru pokazes jasno da vise nista ne skrivas, da nemas vise nikavih tajni pred njim ( das mu svoj mobilni, sifru na Fejsbuku i slicno) da moze da te "cita" kao "otvorenu knjigu" sigurno ces uspeti da povratis poverenje. ako ne. Onda je ipak vreme za kraj.

Ne znam zapravo kad izdaja poverenja vise boli. Kada je u pitanju partner ili prijatelj? Nekako je najlogicnije da vas najvise povredi onaj do koga vam je najvise stalo.  Ipak odnos poverenja je kao i sve ostale veze dvosmeran. Ne mozete traziti od drugih ono sto vi ne pruzate.

 Elementarno poverenje u druge ljude je zasnovano na našoj proceni da drugi nemaju loše namere. To je osnova svakog prijateljskog odnosa, čak i onoga koji se uspostavlja u komunikaciji sa nepoznatom osobom. Sumnja da drugi ima lošu nameru definiše odnos kao neprijateljski.

Nekada verujemo da osoba ima dobre namere, na primer kada želi da nam nešto pomogne, ali ne verujemo da je dovoljno sposobna da to može da ostvari. Nekada imamo poverenja u dobre namere i sposobnosti, ali sumnjamo da će osoba biti dosledna, da će zaista učiniti ono što je dogovoreno.

U našem društvu, na kolektivnom planu, postoji kriza poverenja i porast sumnje u namere, sposobnosti i doslednost. Ne samo da građani više ne veruju autoritetima i institucijama, nego ni jedni drugima. Društvo u kome je bazično poverenje minimalno teško uspostavlja prijateljske odnose koji su temelj svake društvenosti i solidarnosti. Ono što nam zaista treba jeste obnova poverenja.

KADA SE GUBI POVERENJE U NEKOGA JAVLJA SE SUMNJA. TO SU DVE KOMPONENTE KOJE POCIVAJU  NA VEROVANJU. DA BISMO  UOPSTE ZIVELI I KOMUNICIRALI SA OSTALIM LJUDIMA MORAMO VEROVATI.

SAVRSEN MOMENT

SAVRSEN MOMENAT! ZIVOT  JE JEDNA VELIKA CEKAONICA! I POSTOJI SABLON PO KOME POSTOJI "PRAVO" VREME ZA SVE : ZA SKOLOVANJE, ZAPOSLJAVANJE, OSNIVANJE PORODICE.... PA IPAK, MISLIM DA JE SAVRSEN MOMENAT ONAJ TRENUTAK KAD SI ZAISTA SRECAN I ISPUNJEN,A NIKAKO KAD RADIS PRAVE STVARI U PRAVO VREME JER VELIKA VECINA LJUDI  UPRAVO TO RADI. UKLAPA SE! DA LI JE SAVRSEN MOMENAT TRENUTAK "ZALEDJEN"  U VREMENU? I KAKO GA ' UHVATITI"?
Da li smo uopste svesni kada se dogodi taj savrseni momenat? I da li ga svi dozivimo? Jer to je svakako onaj momenat kad se " sve kockice sloze". I jedino za to vredi ziveti. Boriti se i doziveti. I biti svestan toga.
U svakom slucaju od kada se rodimo cekamo na nesto. Kao sto sam juce pisala ucestvujemo svojim rodjenjem ( sto bi Sekspir rekao : Stupamo na veliku pozornicu zivota) u socijalizaciji. Procesu koji nam je nametnut. Odna svojim genetskim kodom razvijamo emocije  i razmisljanje. I u svakom periodu zivota drustvo nam namece koji je pravi trenutak za nase zivotne odluke. Sada ti je vreme za skolovanje, sad za posao,  sad da  se zaljubis, sad da radjas decu i sve tako. Naravno,  iu svakodnevnom zivotu , u svim onim sitnicamasto zivot znace - ritali jutarnjeg pijenja kafe  icitanja novina, rutina da bi se osecao normalno kao i svi drugi. Pravo vreme da krenes na posao  uskolu ( da ne zakasnis), pravo vreme da odes na rucak i odmor, da izadjes sa  partnerom ili prijateljima - za sve postoji neko pravo vreme.
I gle cuda. Nikad  ili vrlo retko se desi da si u pravom " tajmingu". Uvek nesto treba da cekas. Makar autobus.Dok si dete  i tinejdzer cekas  punoletstvo kao svoj savrseni momenat da postanes punopravan clan drustva. Cini ti se da se godine "vuku"  i smucilo ti se da ti stalno izmicu stvari koje rade "odrasli". Dobro, kasnije shvatis da nije privilegija biti odrastao i odgovoran covek. Naprotiv. A onda cekas pravi posao, pravog partnera, pravi stan, pravi zivot. Imas mnogo izbora .ali se obicno zaglavis na dva-tri i kajes se koji god izbor napravis. Obavezno se kajes. ako ne odmah, za neko vreme sigurno.  Sto je najzanimljivije siguran si da si stigao do savrsenog momenta dok se smejes na slikama svoje svadbe, dok slikas prve slike svog deteta, dok ulazis u savrseni stan i kola. Nazalost, to su samo delici slagalice. I zapanjujuce je koliko ovo trojstvo porodica,stan i posao nikad ne idu zajedno. Nesto od toga uvek fali. Pa iako se pogodi da u tom momentu imas sve sto si zeleo - mozda necete verovati ni tada nije taj savrseni momenat jer covek nikada nije svestan kad je zaista sreca i ispunjen.
Tu je ona poslovica : Sreca nije ono sto ti se dogodi, nego je sreca put ka njoj! Ako je to tacno ( a tibetanski mudraci kazu da jeste) onda nismo stigli do tog savrsenom momenta ,ako smo ispunili sveto trojstvo onoga sto nas cini ljudima. Svakako, ne u ovom veku i ovoj civilizaciji. Sada su nam prioriteti i prave vrednosti dostupne samo ako nisu stigli da nam "isperu mozak" - retkim pojedincima. Vecini ljudi danas je potpuna sreca novac  i moc. Njome sve kupuju jer se sve prodaje.
I misle- ali samo misle, da zive savrsen zivot ispunjen savrsenim momentima ( kad se zaradi jos novca recimo).
Ljudi koji jos razmisljaju znaju da se do savrsenog momenta stize neprekidnim trudom, radom,strpljenjem, ljubavlju. I na srecu taj momenat uhvate i sacuvaju ( zalede) u svom secanju. Neki iako su prosli veci deo svog zivota tacno znaju da nisu jos doziveli taj savrseni momenat i nadaju se da ce ga do kraja zivota imati - i realno i pravilno razmisljaju.
TEKST O SOCIJALIZACIJI, OVAJ TEKST  I SLEDECI O POVERENJU SU SVETO TROJSTVO NASEG ZIVOTA - KAO  PORODICA, POSAO ,STAN. I KO NE UME DA SE SNADJE NIKAD NECE BITI PRIHVACEN  U DRUSTVU ( SOCIJALIZACIJA), NIKAD NECE IMATI SAVRSEN MOMENAT ( JER NECE ZNATI DA GA PREPOZNA) I NIKAD NECE IMATI ONO NAJVAZNIJE STO POVEZUJE LJUDE ( OSIM LJUBAVI KOJA JE ISTO NJEGOV  DEO) -POVERENJE!

LOSA SOCIJALIZACIJA

LOSA SOCIJALIZACIJA U DETINJSTVU? USAMLJENOST? ROBINZON KRUSO U SOLITERU?ONAJ OSECAJ KAD SE NE UKLAPAS U DRUSTVO NI PO JEDNOM  OSNOVU? U SOBI PUNOJ LJUDI OSECAS SE SAM! A, ONDA I JESI SAM  U SVOJOJ SOBI I MISLIS DA TI JE TAKO BOLJE?! KAD IZLAZIS  U DRUSTVO NAVUCES MASKU KAO  I SVI OSTALI LJUDI I STA CE TI ONDA OVA PRICA O SOCIJALIZACIJI KAD JE NE MOZES SPROVESTI U DELO. EVO JE IPAK. LOSA  SOCIJALIZACIJA DOVODI DO PROMENE LICNOSTI!
Socijalizacija je plansko prenosenje znanja,umeca, navika  na nove generacije. Sastoji se iz nekoliko faza:

1. Hominizacija (homo – čovek), postajanje čovekom. Za razliku od životinja, bebama su potrebne pomoć roditelja i drugih osoba. Traje od rodjenja do 7. godine. Čovek stiče govornu sposobnost, hod, predmetne aktivnosti (učimo sami da jedemo, oblačimo se), umeća, navike, simbolizam, sistem vrednosti.
2. elementarna socijalizacija, započinje od prilike sa polaskom u školu i traje kroz celokupan period školovanja. Karakteristike: usvajanje znanja, kulturnog nasledja, uključivanje u grupni život društva (pripadamo odredjenim grupama, imamo prijatelje), stičemo motivaciju za rad, sticanje osnovnih stavova o kulturi (izgradjujemo ukus).
3. inkulturacija, počinje kada se posle školovanja zapošljavamo. Aktivan odnos prema nasledju. Polovina 20. godina. Imamo specifične sklonosti (razne tipove sklonosti, znamo šta želimo i šta ne), imamo jasan odnos prema društvu i svetu u kojem živimo, razvijamo senzibilitet. Čovek postaje stvaralačka egzitencija (zato što radi odredjeni posao i stvara)
4. kreacija, ne ulaze svi nego samo neki posebni pojedinci koji stvaraju neke posebne vrednosti, nešto što niko nije stvorio. Cilj socijalizacije je da što više ljudi udje u ovaj period. Period zrelosti – 30. i 40. godine, kad se svi činioci u društvu slože. Sto nas sve dovodi do osnovne podele na konformizam i nekonformizam:
5. konformizam, nekritičko prihvatanje svega onoga što društvo prenosi na pojedince. Ljudi koji nemaju svoje mišljenje, ispiranje mozga.
6. nonkonformizam – kritičko promišljanje datog. Ljudi koji razmišljaju glavom, prvo promisle i onda iznesu svoj stav.
7. Po jednim shvatanjima društvo je nadređeno pojedincu i ono određuje njegova gledišta i granice;
8. Druga shvatanja stavljaju akcenat na pojedinca, pa ličnost kao jedinstvena organizacija prevazilazi svaku društvenu formaciju koja ga okružuje. Losa socijalizacija od ranog detinjstva odredjuje vas zivot u svakom segmentu. Dok ste u vrticu i na skolovanju vi ste samo oni sa kojima se niko ne druzi. Kasnije postaje usamljenici. Usamljenost je najveca bolest 21-og veka. I najteza. Osecaj usamljenosti donosi pored psihickog bola ( deresije) i fizicku bol - rizik od smrti 26% veci za usamljenike. Usamljeni imaju slabiji imunitet, kardioloske probleme, pate od nesanice...
9. Zato pazite dobro na ove znakove. Ako ste naprasno postali bindzer ( pisala sam o tome- to su hronicni gledaci serija) i u z to pijuckate i grickate, ako znate kako se ponasati u drustvu ali to ne primenjujete vec se povlacite u sebe, pa ste stalno na Fejsu i osecate se usamljeno gde god da ste, vreme je da se zabrinete i pomognete sebi. Pomoc prijatelja je dobro dosla.
10. Kada bi recimo pokusali da sedam dana ne koristite mobilni, kompjuter ili bilo kakvo sredstvo komunikacije i zatvorili se u sobu vrlo brzo bi shvatili da vam druzenje sa ljudima zapravo mnogo nedostaje i da ono sto ste vi zamenili za licni kontakt ( telefon, Fejs) nije stvarna pomoc nego zavaravanje. 
11. Tako dolazimo i do sindroma Robinzon Kruso u soliteru. Jednostavno nam dosadi da se stalno krecemo  u drustvu u kome svi nose maske ( pa i mi sami), da stalno pazimo sta mi govorimo, sta govore drugi, dodjemo do momenta gde nas socijalizacija gusi. Zelimo da budemo svoji i zelimo da promenimo svet oko sebe. Citajuci ovaj tekst shvatili ste da je to NEMOGUCA MISIJA. 
12. Socijalizacija mora da postoji, a vase je da joj se prilagodite. Nema druge. Inace vam sledi usamljenost. A ona sigurno nije alternativa.
13. Zanimljivo je da je usamljenost obavezni pratilac bogatijeg zivota i razijenije tehnologije. Pa je zato u siromasnijim zemljama primetno vise druzenja "uzivo". 
14. Ali ako se osecate usamljeno i kad ste u drustvu ili cak sa partnerom ( sto se svima desava bar ponekad) krajnje je vreme da se zapitate da li vasa socijalizacija pocela da "popusta" ili je nikada niste uspostavili do kraja. Bukvalno od vas zavisi i nemojte da je ignorisete.
15. VAZNO UPOZORENJE: Samoca i usamljenost nisu isto! Samoca je stvar izbora!
16. Savremeno društvo potencira individualizam. Smatra se da čovek treba da bude dovoljan sam sebi, da nije poželjno oslanjati se na druge. Skloni smo da teška razdoblja proživljavamo sami. Izbegavamo da tražimo pomoć od drugih, da otkrivamo svoja osećanja i na taj način gubimo mogućnost da sa ljudima oko sebe ostvarimo bliži kontakt.
17. BORITE SE! TO JE JEDINO PRAVO RESENJE! DRUZITE SE ! PRAVITE IZBORE! SOCIJALIUJTE SE DO ZADNJE STAVKE! NOSENJE MASKE U SAVREMENOM DRUSTVU KAKO NE BI BIO IZOPSTEN IZRAZENIJA JE NEGO NOSENJE MASKE U SREDNJEM VEKU RADI MODE! IPAK, OSTAJU  DVA  TESKA PITANJA NA KOJA NIKADA NISAM IMALA ODGOVOR - ZASTO SMO POSTALI TAKVI?  I KAKO VEROVATI NEKOM? A PRICA  O POVERENJU JE SASVIM NOVI TEKST USKORO!

SVAKOM GENIJU TREBA NEKO

SVAKOM GENIJU JE POTREBAN SESTRA ILI BRAT KOJI CE GA IZDRZAVATI! ILI RODITELJI! ALI SAMO GENIJE ZNA DA ZA SRECU  I DOBAR ZIVOT NISU POTREBNE PARE! I NAJVECA JE PROPAST ZA COVEKA ZIVETI U POTROSACKOM DRUSTVU GDE JE BAS SVE ROBA! OPET NE MOZES BITI GENIJE  I ZIVETI DOBRO AKO TI NEKO NE PLACA STAN  I HRANU! BAS BEZVEZE!
GRIGORIJ PERELMAN ,Rus najbolji zivi matemacar  na svetu. Živi u Sankt Peterburgu, u maminom stanu, od njene penzije jer je  pronašao  sreću koja ne zavisi od novca. Odbio je zasluženu nagradu od milion dolara. Šta je to što on za te pare može da kupi, a da već nema u svojoj glavi? Živi asketskim životom, čita knjige i to ga čini beskrajno sretnim. Nezaposlen je.Grigorij Perelman  je rešio jedan od sedam milenijumskih problema matematike: topološki problem prema kome je svaki trodimenzionalni prostor koji je bez rupa, povezan i konačan, zapravo ekvivalentan razvučenoj sferi. Oko osam godina je radio na rešavanju Poenkareove hipoteze, a celi postupak je objasnio na 1.000 strana. Osim što je odbio milion dolara, upamćen je po rečenici: “Ako možete trenirati ruke i noge, zašto izbegavate da trenirate mozak?”Ovaj Rus rođen je 13. juna 1966. godine, a kao jedan od pet članova sovjetske ekipe, 1982. godine je na Međunarodnoj matematičkoj olimpijadi osvojio zlatnu medalju. Doktorirao je u Sankt Peterburgu, predavao je na nekoliko američkih univerziteta, ali je 1994. dao otkaz na Barkleyu u Californiji, i vratio se u Rusiju. Iako je riješio Poenkareov milenijumski problem, pohvalio se samo jednom svom kolegi. Ovaj je oduševljen otkrićem, rezultate prezentovao naučnoj javnosti.
Trust matematičkih mozgova je nakon dugog niza ispitivanja njegov rezultat proglasio bravuroznim otkrićem. Fieldsovu nagradu (ekvivalent Nobelove), kao i CMI priznanje u visini od milion dolara, Perelman je odbio. Ljudi poput Grigorija nadrastaju mediokritete i svakodnevne ljudske potrebe, pa i potrebu za novcem i slavom. Nije se pojavio na ceremoniji dodjele u Madridu, što se dogodilo prvi put u istoriji ove nagrade, uz komentar kako “baš taj dan mora u šumu da bere gljive”. Sasvim logično objašnjenje jednog genija.Čovjek koji živi za principe, a ne za novac, odbacuje komoditet znajući da postoji nešto što je vrijednije od novca. Stvari su finansijski limitirane i ne postoji stvar oko koje se ne može pregovarati. Takav vazalni odnos ne uklapa se u koncept genija.
Dok biti bogat znači biti čovek koji se i u potpunoj samoći zabavlja snagom svog duha i toka misli.
Posljednje što je ruski genije novinarima rekao, bilo je: “Znam kako funkcioniše Univerzum. Zašto bih onda trčao da uzmem neki milion dolara, recite mi?”
Sve je to lepo. Ziveti u svom svetu genijalnosti ili kreativnosti.Medjutim, neko mora da donosi hranu  i placa stan   i ostale troskove. Kako su nas "normalce" sto  bi rekla Dzoan Roling napravili da smo srecni kada zaradjujemo puno novca i zivimo u super stanu,vozimo dobar  auto i slicno, tako se nas vecina i ponasa. Stalno tezimo da zaradimo sto vise novca  i omogucimo sebi lagodniji zivot- srecniji valjda kada zivimo u luksuzu. Jedna poznata glumica ((Dzoan Kolins - ako se secate "Dinastije" i opasne Aleksis) rece: I tuga se lakse leci u luksuzu! Sto oslikava nas potrasacki mentalitet u potrosackom drustvu. Sve sfere naseg zivota podredjujemo novcu. Stan, auto, posao, brak, zdravlje.... Sve posmatramo kroz novac jer smo sve pretvorili u robu. I opet moram da spomenem knjigu od Sarme " Kaludjer koji je prodao svoj ferari" ( ako niste citali obavezno procitajte) koja ide u korist pomenutog Rusa. Dok advokat iz knjige nije shvatio sta su prave vrednosti  ziveo je pod stresom  uluksuzu. Cim je sve prodao i otisao na Tibet medju ljude koji nemaju nista (materijalno, a imaju svo  duhovno bogatstvo) shvatio je da je prvi put uzivotu zaista srecan.
NE TREBA BITI GENIJE PA REZIMIRATI OVU PRICU: AKO SI PAMETAN  I ZELIS SEBI DOBRO GRADI SAMO DUHOVNO U SEBI, A MATERIJALNO UZMI KOLIKO MORAS I SAMO TOLIKO! TAKODJE ZNAM DA SE NE MOZE BAR U BEOGRADU ZIVETI OD GENIJALNOSTI I KREATIVNOSTI I DA SE MORA IMATI PODRSKA PORODICE . DOBRO TU SE SAD MALO I PRETERUJE PA NASA "DECA' PARAZITIRAJU DO 35-TE GODINE KOD RODITELJA - ALI TO JE DRUGA PRICA. DA BIH RESILA OVAJ MATEMATICKI PROBLEM POTREBAN MI JE GRIGORIJE. JER ,ZAISTA NE ZNAM KAKO PRONACI KOMPROMIS U OVOJ SITUACIJI!
BITI DUHOVAN I SRECAN I ZIVETI U MATERIJALNOM SVETU  ISKLJUCIVO OD MATERIJALNOG! I BITI SRECAN!!!!

PREVARANTI

DAKLE DOKTOR KOJI LECI RAK OTISAO U PAROVE DA ZARADI NEKI DINAR????????
USTVARI SVE STO SE DESAVA I SRBIJI IMA VEZE SA RIJALITIJEM JER JE I SAM ZIVOT U SRBIJI RIJALITI!
KRISTIJAN GOUBOVIC, ZORAN MARIJANOVIC - COVEK KOME SU POMOGLI DA OD UBISTVA ZENE NAPRAVI RIJALITI! PA UZAS!
Alen Azaric doktor koji leci rak tvrdi da nije prorok nego priznati  iscelitelj i da ima dar Duha svetoga. Vec pet dana u vili gde se snimaju "Parovi" "doktor" Alen prima pacijente? Rijaliti a? I odmah u novinama "ispovest" coveka koga je Alen izlecio gljivama ( mozda "ludim"). Skepticna sam naravno. Coveku treba rejting da pokupi neki dinar u rijalitiju kad vec ne moze kao jedini covek na svetu koji leci rak da zaradi?! Pa boze. Tekst toliko deluje istinito da je nemoguce da posumnjas. Ime, prezime, godine starosti i jos penzioner MUP-a. Cudesni lek koji mu je Alen dao napravljen je iz spora gljive Ganoderma lucidum ( kazem ja luda). I covek koji je imao kancer pankreasa krece da u 64-toj godini zivi kao mladic! I naravno pre toga je hteo da umre od terapije na zvanicnoj onkologiji (hemoterapija je u pitanju).Da jos dodam da se u istom tom rijalitiju javio covek koji tvrdi da zna  coveka koga je Alen prevario za 20.000 evra! Da li smo svi zaista toliko zaboravili da mislimo i pamtimo. Pa gledamo ovakve stvari i verujemo cas u to da je doktor Alen svemoguc i leci kancer, a cas da je prevarant i da je svaka vest o isceljenu laz, a svaka vest o njegovim prevarama istina. Nemoguce je zaista uopste sklopiti slagalicu jer se u oba slucaja nista ne uklapa. Ipak nama su pamcenje sveli na 2 minuta kao ribama!
I zato ja stalno ponavljam da nekako svi zapamtimo da zivimo u vremenu gde je laz istina ,a istina laz! I zato ovaj podatak obradite kako zelite.Alen tvrdi da je izlecio oko 700 teskih bolesnika ( kancer) i mnogo ljudi sa estrade i  iz politike.Pomocu ikone i krsta i svog dara pomagao je i resavao zdravstvene probleme Marije Serifovic, Saleta iz Tropiko benda,Sasi kovacevicu, Hanki Paldum, Jovani Pajic,Danijeli Vranic..... Inace ovaj "dar" isceljenja ima od 2007-me godine i tvrdi da ne trazi novac nego mu ljudi sami daju!!!!
Covek koga je cekala zatvorska kazna i koji je ceo zivot proveo po zatvorima Kristijan Golubovic boravio je u rijatiju gde je "ispirao" mozak svakome ko ga je slusao. A onda slucaj ubistva "poznate" pevacice Jelene Marijanovic koji dobija razmere globalnog rijalitija. Novine vec godinu i po dana prave sve nas ludima jer znaju ko je ubica od pocetka ali zbog toga sto se na osnovu tog ubistva dize rejting novom rijalitiju Zadruga u koji ulazi ubica Zoran Marrijanovic i rejting seriji "Ubica moga oca" koji ce se baviti ovim ubistvom jos ne znamo ko je ubica. Mislim, znamo, ali ne znamo.  Ko to uopste dopusta. Da se od jednog brutalnog ubistva koja se u zadnje vreme desavaju vise nego pre jedno ubistvo favorizuje i pridaje mu se ogroman znacaj do te mere da predstavlja svojevrstan rijaliti. Svi mediji i stampani i elektronski se utrkuju da nas svaki dan zasipaju detaljima o ovom slucaju i racunaju na to da nista ne pamtimo. Sto i jeste istina na zalost. I zato i uspevaju da nas toliko "sokiraju". Evo samo jedne cinjenice. Taj Zoran Marijanovic ciju kucu je posecivao i i Ivica Dacic kako kazu novine i koji je bio zitelj Zadruge uhapsen je posle godinu i po kao osumnjiceni za ubistvo supruge na osnovu blata sa pantalona. Sta???? Trebalo im je toliko vremena da to otkriju? A nije im bilo cudno ni veliko spremanje ukuci Marijanovica i slicne stvari??? Ma hajde! Totalno vredjaju nas zdrav razum. Da ne kazem koliko je normalno da posle Zorana u rijaliti ulazi njegova devojka.Sta je tu bar malo "normalno? Sto pricaju da ozenjen covek ima devojku i da ga hvale zbog toga ( sta drugo kad je javno spominju) ili sto ih uopste dovode u rijaliti?
PREVARANATA IMA NA SVE STRANE. TESKO IH JE IZBECI JER IH MEDIJI FORSIRAJU! NIKAD NIJE BILO TEZE RAZLIKOVATI LAZI  OD ISTINE. ZATO TVRDIM DA ZIVIMO U RIJALITIJU ILI BAR U ONOJ NEBESKOJ IGRICI KOJU STALNO SPOMINJEM . NARAVNO VISE BIH VOLELA DA JE OVO DRUGO U PITANJU JER SE OD OVIH RIJATILIJA UZASAVAM I GNUSAM I NE RAZUMEM KO IH TOLIKO FORSIRA?!