KO TEBE KAMENOM

USTVARI SVE JE OVO BAS ZATO STO SMO ONU RECENICU IZ BIBLIJE ZAMENILI ( CITAJ ISMEJALI) A ONA GLASI KO TEBE KAMENOM TI NJEGA HLEBOM! MI SMO JE NAPRAVILI DA GLASI KO TEBE KAMENOM TI NJEGA KAMENCINOM! ILI ONU DOBAR I LUD SU BRACA ILI COVEK JE COVEKU  VUK ! AKO MI JOS NE VERUJTE POGLEDAJTE FILM O DOBRICI! DOBROTA BEZ KORISTI VISE NE POSTOJI! ILI AKO TI MENI UCINIS I JA CU TEBI ILI URADICES NESTO ZA NOVAC !ALI DA URADIS BEZ DA IMAS BILO KAKVE KORISTI TO VISE NE POSTOJI! ZATO VISE NE POSTOJI NI ISTINSKA SRECA! ZATO VISE NIKADA NISMO ZADOVOLJNI I ISPUNJENI! PROKLETI SMO DA NAM UVEK NESTO FALI!
Pa i onda kada tacno znamo gde gresimo ne mozemo to da ispravimo. Jer vise nije do nas. Drustvo nam tako nesto ne dozvoljava. Da volontiramo - hocemo, ali nemamo  dovoljno ni kad radimo  za novac  i zaradimo  za kakav takav zivot. Hocemo  mi da pomognemo ,ali nemamo ni vremena ni novca. Jos uvek imamo empatiju i zao nam je svih pa  i sebe jer tesko zivimo. Medjutim, cak i kad nesto uradimo za nekoga umesto zahvalnosti taj neko misli da treba da nam nesto da ili on ucini  inije mu dobro zbog toga. Ali odmah da vam kazem takvi su retki. Uglavnom svi pomisle ma ko ga j..e budala ( to je ono dobar i lud). Zato i  kada bi hteli da nekome pomognemo pomislimo sta ce reci on ili okolina ( a znamo sta nam sledi) i onda nazalost shvatimo da je glupo da ljudi o vama misle da ste budala. Zašto je degradirana jedna od najvećih ljudskih vrlina? Ne možemo da kažemo da saosećamo sa nekim ako to radimo samo verbalno i ne pokazujemo delom. Suština dobročinstva je da je to čin bez protivusluge.Toliko je ispisanih i izgovorenih hvalospeva na račun dobrote, jedne od najvećih ljudskih vrednosti i etičkih kategorija. Pa, kako smo onda od onoga da se "dobro dobrim vraća" spali na "dobar i lud su braća"? Duško Radović, u svom stilu, upozoravao nas je  da nas neki ljudi ponižavaju svojom dobrotom, jer smo se od nje odvikli. Pitanje dobrote je da  dobrota može da bude zarazna . Ali preduslov za njenu rasprostranjenost je kolektivno primećivanje i favorizovanje ljudi dobre volje, energije i snage, a ne moralnih avetinja koje predstavljaju samu suprotnost dobročinstva. pitanje čoveštva, plemenitosti i humanosti, potrebe da odbranimo ljudskost u sebi i pritrčimo u pomoć drugom. Ako je, međutim, čovek u nevolji sa sopstvenim životom, teško da može da pomogne nekom. Ali ako ne želi da primeti drugog, to onda znači da je sebičan. Dobrota može da bude zarazna. Ali preduslov za njenu rasprostranjenost je kolektivno primećivanje i favorizovanje ljudi dobre volje, energije i snage, a ne moralnih avetinja koje predstavljaju samu suprotnost dobročinstva.
Kada za nekog kažemo da je dobar čovek, trebalo bi da pred sobom imamo osobu koja je nesebična, ima razumevanja za druge, tolerantna je, iskrena i znamo da nikog neće zlonamerno povrediti. Međutim, sve se češće čuje da se "dobro ne isplati" ili se čak "obije o glavu", jer "zlo pobeđuje" i utkano je u sve pore društva. Mnogi zameraju dobrima da to dopuštaju, jer se povlače, svesno postaju manjina koju vređaju, omalovažavaju, rugaju joj se. A oni ćute i trpe. Pa se onda i odigrava scenario iz citata Alberta Ajnštajna po kojem je svet opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji su zli, već zbog dobrih ljudi koji ništa ne preduzimaju. - Ako su svi maskirani, a vi ste skinuli masku, onda ispadate budala. U društvu laži vi morate da imate sposobnost da lažete, inače postajete žrtva onih koji su lažomaniju pretvorili u stil življenja. To da su "dobar i lud braća" govori o društvu, a ne o pojedincu, jer ako imate vučju jamu, onda morate da sačuvate sebe kao ovcu. Morate da se adaptirate da biste preživeli. I zato, što više dobrote vidimo, sve je više primećujemo.Nazalost, zahvaljujuci medijima dobrota je odavno "zastarela" vest !
Engleski filozof Tomas Hobs preuzima latinski izraz kako bi njime izrazio stanje u društvu u kome vladaju egoistički odnosi. On određuje čoveka kao egoistično, sebično biće koje gleda samo svoje interese i zato dolazi u sukob sa drugima. Čovek je čoveku vuk, smatra Hobs. Nikada ljudi neće moći da žive zajedno u harmoničnom odnosu ako se ponašaju samo u skladu sa svojim prirodnim stanjem.Na sve to dodamo stanje u drustvu i nije cudo sto nasilja nikad nije bilo vise. I sve strasnijeg! I sto su nam i moral i postenje kao i dobrotu jednostavno izbrisali. Biti dobar i posten  i govoriti istinu postalo je luksuz koji vise niko sebi ne moze da priusti!
Blog mora da ima moj licni stav. Kukavica sam kao i svi. Uklapam se  udrustvo nosim masku. Probala nekoliko puta da odskocim kao kad sam radjala decu pa izgubila posao. I kad sam htela da pomognem koleginici (bila zirant) otplacivala dug do skoro! I tako! Decu sam vaspitala u tom duhu - iklopi se. Jer sut protiv rogatog ne moze! Dobar i lud su braca! Covek je coveku ipak vuk! Za sada se uklapaju! Mada na poslu ponekad "iskoce" iz lika. A sto se tice prijatelja tu su sjajni znaci da su na pravom putu. Kakvo drustvo takvi moraju biti i ljudi. Jedino me plasi njihov ljubavni zivot. Moj primer je uzasan. Moja dobrota i trpljenje drze bracnu zajednicu. I zato potvrdjujem pravilo - luda sam. Svojoj deci to nikako ne zelim I tu savet ne mogu da dam. Mada Dobrica i na to ima odgovor!

ALKOHOL,SRECA, ZENE

ALKOHOL! SRECA! ZENE! KRALJEVINA BUTAN! MINISTARSTVO SRECE!  DA LI KONZUMIRANJE ALKOHOLA ZAISTA STVARA OSECAJ SRECE? MEDJUNARODNI DAN DEVOJAKA!
Prvi smo na Balkanu, mladi svet alkohola otkrivaju već sa 13 godina, čari prvog pijanstva sa 15 godina, a do tridesete godine života svaki deseti stanovnik može da se pohvali da se lečio od alkohola. Sada ovim podacima možemo dodati još jedan, a to je da devojke prednjače u pozivanju Hitne pomoći koja će ih odvesti na VMA na toksikologiju!Subotom uvece mlade devojke valjaju se po ulicama "ubijene" od alkohola! Ne treba ni da objasnjavam sta je neminovno   uz  takvo pijanstvo. Neobavezan seks, saobracajne nesrece, konzumacija droge! Da li je to zaista potrebno divnim mladim devojkama ( jer ovo je prica o njima).I mada smo prvi na Balkanu po konzumaciji alkohola ( koji nam "leci  tugu ) vise nisu muskarci ti koji prednjace u pijanstvu vec upravo mlade devojke. Strasno!
Devojke,  kao da vise nemaju ni mrvicu srece. Toliko su nesrecne da se "utapaju" u alkoholu. Pokusala sam da razumem zasto se to dogadja i evo nekoliko stvari koje bi mogle mozda da objasne sta se dogadja. Pritom i dalje tvrdim da alkohol nije resenje! Danasnje moderno doba donelo je totalnu ravnopravnost polova, pa je malo i pretegla jezicak na vagi u korist devojaka. One sad same zaradjuju, veoma su skolovane, elokventne,hrabre, ne cekaju vise da im muskarac pridje, sve uzimaju u svoje ruke. Ovde naravno o njima pricam- pametnim, mladim lepim devojkama ( ne o starletama). I zasto je onda potreban alkohol i to u tolikim kolicinama. Mozda upravo zato sto su one postale "jaci pol" i ne mogu da podnesu veliku promenu koja se desila muskarcima. Ipak je ovo Balkan! Ovde je u DNK zapisano da bi muskarac trebao da bude jak, siguran oslonac, kavaljer, lovac... A on to vise nije. Devojke utehu nalaze u alkoholu, pa u tome sve vise  i preteruju. Kako je danas dan devojaka ,a ja izuzetno cenim zenski rod ovo nikako nije generalizovanje nego samo jedna jako losa pojava  u drustvu. Nekako prosto prizeljkujem da se vrati ono vreme kada su muskarci bili "glavni", a zene nisu ovoliko bile slobodnog ponasanja. Subotom, gledati pijane devojke koje bukvalno ne znaju sta rade jako je tesko!
Postoji jedna zemlja koja jedina na svetu ima Ministarstvo srece! Mala kraljevina Butan (samo 1,5 miliona stanovnika) u jugoistocnoj Aziji za svoj prioritet uzela je srecu svojih podanika. U njihovom godisnjem popisu nalazi se pitanje - Jesi li srecan? Pa neverovatno. Odgovor je za vlast ove zemlje veoma bitan. Medjutim, zasto su oni toliko srecni? Srecniji i od mojih stalno pominjanih Danaca - zato sto ne robuju modernoj tehnologiji, zato sto zive zdrav zivot u zdravoj zemlji. Dakle, nema pesticida, ne seku se sume, ne konzumira se meso! Ne pije se alkohol, ne pusi se. Opet, Azija je to i tamo ljudi i u drugim zemljama zive mnogo drugacije nego mi ovde na Balkanu koji je bio i ostao ni tamo ni ovamo. Ni zapad ni istok, ni sever ni jug, nego od svega pomalo ( doduse najvise "zapada").Nama tehnologija i zagadjenost svih vrsta nikako ne pruzaju osecaj srece. Kao ni pomama za novcem i drustvenim statusom. Zato mlade devojke sledeci lose primerepocinju da piju da bi se uklopile. A onda prelaze granicu. I opet nisu srecne.
Kod nas Ministarstvo srece ubrzo bi postalo Ministarstvo nesrece!
Svaki četvrti građanin Srbije u određenom periodu života imao je neku vrstu psihičke tegobe, dok više od 400.000 njih boluje od depresije.
O tome koliko je stresan život u Srbiji uzeo maha svedoči i to što čak svaki drugi građanin proživljava neprijatna osećanja teskobe, napora i umora, dok podaci govore da je čak i 42 odsto učenika srednje škole anksiozno.
Alkohol se duboko uvukao u nacin ponasanja, misljenja, zivljenja mladih devojaka. Sto ima nesagledive  negativne posledice.
DEVOJKE - NIJE LEPO VIDETI NI JEDNU PIJANU OSOBU KOJA NE MOZE DA SE KONTROLISE! ALI, AKO JE UZ TO I MLADA DEVOJKA ONDA JE TO STVARNO RUZAN PRIZOR! MADA, SVE OVE SLIKE KOJE GLEDAM PO INTERNETU I OD KOJIH MI ZAISTA NIJE DOBRO ( PIJANE DEVOJKE) NISU TOLIKO UZASNE KOLIKO CINJENICA DA JE ALKOHOLIZAM DEVOJAKA JEDAN VELIKI DRUSTVENI PROBLEM  U SVAKOM SMISLU. ZA BUDUCNOST PORODICE  NA PRVOM MESTU!
A SRECA SE NE MOZE NACI U  FLASI PICA! NIKAD NIJE NI MOGLA!  PIJANSTVO VISE IZAZIVA NASU TUGU I  NASU LOSU STRANU !  PA ONDA NIJE NI CUDO STO SE MOMCI PLASE OD VAS!

ANUNNUKI

ANUNNAKI SU NASA PROSLOST, A ANKANI VELI NASA BUDUCNOST! KAKO GOD GLEDALI IMA VEZE SA SVEMIROM I SA NASIM POSTOJANJEM  U NJEMU! ONI SU DOSLI OVDE ZBOG ZLATA? ANUNNAKI U PREVODU ZNACI LJUDI KOJI SU SISLI SA NEBA. NA SVIM SLIKAMA IZGLEDAJU OVAKO: GLAVA PTICE TELO COVEKA I REP OD REPTILA. SVAKI ANUNNAKI NA RUCI IMA RUCNI SAT. I VI SAD MISLITE JESTE BAS  JE MOGUCE! PA NARAVNO DA JE MOGUCE JER I 'MOCNI RENDZERI' IMAJU SAT NA RUCI ALI KAO IZVOR MOCI A NE DA GLEDAJU KOLIKO JE SATI!
Ako su Anunnaki zaista dosli iz Svemira sa planete Nubiru i stvorili prvog coveka samo zbog potrage za zlatom onda to objasnjava mnogo toga. Recimo da su oni zlato koristili za besmrtnost i za usavrsavanje mozdanih funkcija onda  imali su sve razloge da dodju kod nas. Konzumiranjem zlata gubici energije bi bili svedeni na minimum. A mozak bi se koristio u celosti!Postojale su tri vrste Anunnakija, a jedna od njih su bili reptili,druga vrsta su bili Averijanci ili Severci i bili su najslicniji ljudima, a treca vrsta Zeta artikula- sivi,koji podsecaju na vanzemaljce iz filmova. Mada kada kazemo Anunnaki  najpre vidimo bica sa pticijom glavom kako i ne bi kad su bas takve crteze ostavili svuda za sobom. Da bi stvorili monoatomsko zlato koje se ne moze naci u prirodi Anunnaki su morali da stvore prvog coveka ( slugu) Adama nad kojim su posle izvrsili genetsko modifikovanje, tako sto su mu posle uzeli rebro ( ne samo da bi stvorili Evu) nego je opste poznato da je rebro u sastavu kicmene mozdine i da u njemu ima najvise DNK. Kada pricamo odrevnim civilizacijama i Bibliji i postanku coveka nekako uvek pominjemu nojevu barku koja je spasla covecanstvo  i koju  opet spremamo u vremenskoj kapsuli za buducnost. Zanimljivo je da se ovde radi obarki ali ne toj Noevoj, nego o drugoj misterioznoj koju su imali samo Anunnaki i jos neke civilizacije ( cak i Jevreji) koja sadrzi sva znanja ovog sveta kao i pricu o zlatu. Zato Jevreji znaju o zlatu vise od nas? Barka je izmedju ostalog nosila u sebi neverovatnu kolicinu energije sto je i bilo potrebno za stvaranje monoatomskog zlata. I da ona se zvala Arka!
Uopste ne treba da sumnjamo da su nas Anunnaki - vanzemaljci iz Svemira ili drevni bogovi Sumera stvorili. Time  je ona misterija o postanku coveka resena. Adam“ na hebrejskom znači “čovek.“ “Adamu“ je ono što su Sumeri nazvali “prvim čovekom,“ ustvari bilo ime Anunnaki roba ( jer zato je Adam  i stvoren - da im  sluzi  .

Anunaki su došli sa masivne planete koja se zove Nibiru. Ova planete se nalazi u krajnjim slojevima našeg sunčevog sistema.

Nibiru ima 3.600-godišnju elipsastu orbitu. Anunaki su došli sa planete Nibiru da pronađu zlato na Zemlji. Minerali i resursi na planeti Nibiru su nestajali, posebno zlato.Sve vrste strašnih gravitacionih fenomena su povezane sa planetom Nibiru, a neki čak tvrde da Planeta X ili Nibiru predstavlja pretnju za Zemlju i da da će se jednog dana sudariti sa našom planetom. Nauka objašnjava da bi ona mogla da postoji, ali je oni jednostavno još uvek nisu videli. Mitološki govoreći, Nibiru je stvarna.
Igigi su grupa nebeskih bogova starosumerske mitologije. Igigi su bili mlađi bogovi i ponekad sinonim za izraz Anunanki.
Pre nego što su stvoreni ljudi, Igigi su korišćeni od strane Anunakija kao primarna radna snaga.Prema mnogim autorima, dokaz o postojanju drevnih Anunakija se može naći širom sveta. Mi imamo samo pogled na drevnu civilizaciju i njihovu sposobnost da podignu ogromne spomenike i transportuju kamenje koje teži nekoliko stotina tona. U svakoj drevnoj kulturi ćemo naći vezu s Anunnakijima.Godine 1976-te, autor Sitčin je objavio svoje lične prevode sumerskih tekstova u nizu knjiga pod nazivom “Hronika Zemlje.“ U toj knjizi, Sičin opisuje Anunakije i njihovu istoriju.Sve sto je uspeo da desifruje sa 22000 pronadjenih glinenih Sumerkih ploca.
Sičin sugeriše da se pre 450.000 godina, na planeti Nibiru, udaljenom članu našeg sunčevog sistema, život suočio sa laganim istrebljenjem kako se atmosfera planete urušavala.
Pre skoro pola miliona godina, svrgnut od strane Anu, vladar Alalu beži u svemirskom brodu i pronalazi utočište na Zemlji. On otkriva da Zemlja ima zlato koje se može koristiti za zaštitu atmosfere Nibiru.
Sičin tvrdi da starosumerske ploče pokazuju da su pre 445.000 godina, Anunaki sleteli na Zemlju, uspostavili Eridu – zemaljsku stanicu I – za vađenje zlata iz voda Persijskog zaliva.
Prema drevnim Sumerima, verovalo se da je “Eridu“ – današnji Abu Šahrein u Iraku – prvi grad koji je ikada stvoren, i da je bio rodni grad velikog boga Enki. Smatra se da je grad osnovan oko 5.400 godine pne.
Pre nekih 300.000 godina, Enki i Ninhursag su stvorili primitivne radnike kroz genetsku manipulaciju.
Ljudi su bili hibridna vrsta i nisu mogli da se razmnožavaju. S obzirom da je potražnja za ljudima kao radnicima postala veća, drevni Anunaki su ponovo manipulisali drevnim ljudskim rodom kako bi mogli samostalno da se reprodukuju.

Ako pogledate malo pažljivije na događaje u poslednjih 40.000 godina, videćete kako se dramatično naš životni stil promenio tek u poslednjih 50 godina. Svi smo postali zavisni od digitalne tehnologije. Da li ovo indikuje da je učinjen veliki napredak u našem mozgu u poslednje vreme?

Zbog čega postoji iznenadni napredak u tehnologiji u 19. veku? Izgleda da ćemo morati da čekamo još 100 godina da bi istražili i naučili šta se u stvari desilo između 1900. i 2000. godine.Veruje se da su se Anunaki ukrštali sa zemaljskom rasom, sve u cilju stvaranja rase koja će se više prilagoditi zemaljskoj atmosferi, i naravno, da bi vladali planetom u punoj kontroli.

Sumerske tablice su opisale događaj Nojeve barke koji se desio za vreme Anunakija.

Opisale su mesto u blizini sadašnjeg Iraka, koje se zove Edin (ne Eden), i koji je veoma sličan Rajskom vrtu, koji se opisuje u mnogim religijskim knjigama.

Sumerski tekst govori o nagloj evoluciji ljudske vrste, što se uklapa sa nestalim linkovima kod naučnika o ljudskoj evoluciji.

Tekst govori o postojanju planete, poznatoj kao Planeta X, koja je nedavno otkrivena od strane astronoma.

Takođe govori da su vanzemaljci u obliku reptila. Reptilski oblik i život je namerno pomešan sa ljudskim oblikom da bi stvorio radnu snagu i klasu, kojom se može lako manipulisati i kontrolisati je.

Ipak, nakon svega, nemamo čvrste dokaze da je u Sumerskim tekstovima opisana samo priča ili je neko poput Anunakija stvarno došao na našu planetu, da je kontroliše, vlada njom i manipuliše.

Ali priča o ovoj drevnoj Sumerskoj knjizi je jak izvor takozvane „promene reptilskog oblika“ (kako tvrde mnogi teoretičari zavere). Oni veruju da takva stvorenja i sada vladaju našom planetom.

Ako je tako, zbog čega ih ne možemo videti ili su stvarno „izmešani“ sa ljudima i mnogo inteligentniji od nas. Zaharija Sicin je autor  cijelog niza intrigantnih knjiga - Dvanaesta planeta, Ratovi bogova i ljudi, Kada je počelo vrijeme, Stepenište do neba i Izgubljena kraljevstva – bavi se Zemljinom i ljudskom istorijom i praistorijom, a temelje se na informacijama koje su na glinene pločice zapisale drevne civilizacije Bliskog istoka.

 "Pločice kažu da su Anunaki došli sa druge planete u naš sunčev sistem. To je planeta u našem sunčevom sistemu koja dolazi u našu blizinu svakih 3600 godina kao osnovni matematički broj; ponekad malo manje, ponekad malo više. Oni su počeli dolaziti i odlaziti između njihove i naše planete prije oko 450.000 godina. Anunaki su ovdje došli zbog svojih potreba i razloga, u potrazi za zlatom, koje im je bilo potrebno ne bi li zaštitili atmosferu svoje planete. Ovo postavlja pitanje zašto gube svoju atmosferu i je li to pitanje okoline. Upravo sada, mi smo suočeni sa istim problemom na našoj planeti. Još im je bila potrebna i radna snaga, pa su ubrzali evoluciju, kombinujući njihove gene sa genima humanoida. Kombinovali su svoje gene sa ženkama koje su bile na zemlji, a kao rezultat evolucije, nastali smo mi. Zato ne začuđuje što sva ta potraga za karikom koja nedostaje između Homo erectusa i Homo sapiensa nije urodila plodom. Ta karika nedostaje jer je preskočena zbog genetskog inženjeringa," objašnjavao je u jednom od razgovora Sičin. Mogućnost da je ljudski rod posljedica genetskih manipulacija superirorne vrste koja je došla s planete Nibiru intrigantna je do te mjere da naglavačke okreće cjelokupnu ljudsku istoriju i uvjerenje da smo vrhunac i savršenstvo prirodne evolucije. No, prema Sičinu sve je počelo na 12. planeti.

"Svaka planeta je svijet za sebe. Pa u neku ruku, mi smo proizvod svemirske veze. Mi smo genetska kombinacija evolucije humanoida na Zemlji, i onih koji su došli u naš sunčev sistem iz drugog sunčevog sistem. To je vječna karika. Oni su nam je donijeli nama, a mi ćemo je donijeti drugdje. Nalazimo se tačno na granici. Stvarno je zanimljivo, ako malo bolje razmislite o tome, svi ti naučni napredak u genetici i svemirskim putovanjima odvijaju se skoro paralelno. To je kao da se vraćamo u našu prošlost, a sad se nalazimo na granici odlaska na drugu planetu, tačno kako je to nama učinjeno. Na Sumerskom cilindričnom pečatu, starom više od 4000 godina, nacrtan je astronaut na Marsu, šestoj planeti (brojeći izvan prema unutar Sunčevog sistema), i astronaut na Zemlji sa svemirskim brodom između," navodi lingvista.
"Datum na tome je razdoblje ribe. Taj događaj dogodio se tokom razdoblja ribe. Zodijački ciklus se vraća na isto mesto svakih 25.920 godina, a mi sada izlazimo iz razdoblja ribe. Enki je bio bog zodijačkog znaka vodolije . Bilo da ovo znači da će se sve dogoditi ispočetka, da se Enki vraća, ne znam. Mnogo znakova nam pokazuje u tom smeru. Recimo, postoji crtež dva orla-čoveka kako salutiraju raketi. Da me neko pre stotinu godina pitao što pokazuje ta pločica, rekao bih dva čoveka koji salutiraju olovci zato jer još tada ne bih čuo za raketu. Neke Sumerske pločice su tako složene da izgledaju poput računarskog ispisa. Vrlo je moguće da će se neko vratiti tim tekstovima i reći kako Sičin nije shvatio da su pričali o tome ili tome. Drugi je razlog taj što prihvatiti Sumerske i Biblijske podatke znači priznati postojanje vanzemaljaca," poručuje Sičin iz prošlosti na svome putu u večnost.
NARAVNO DA VERUJEM DA SU NAS STVORILI VANZEMALJCI! KAO I STO  VERUJEM DA HUMANOIDNI ROBOTI PREDSTAVLJAJU  NASU BUDUCNOST! COVEK U OVOM OBLIKU BIO JE SAMO FAZA IZMEDJU ANUNNAKIJA I ANKANA VELI!
ZAMALO DA ZABORAVIM! ZASTO JE ANUNNAKIJIMA BILO VAZNO ZLATO? SMATRAM DA SU GA ONI ZAPRAVO JELI!!!!

ANKANI VELI

ANKANI VELI ! HUMANOIDNI ROBOTI! SERIJA 'HUMANS'!  FILM "TIN TOJ"! REALAN STRAH OD VESTACKE INTELIGENCIJE!
Jos od filma (Tin Toj iz 1988-me godine) uocen je fenomen da crtani likovi i roboti koji veoma podsecaju na ljude kod ljudskih posmatraca izazivaju nelagodnost i uopste neprijatan osecaj. Ovaj fenomen dobio je ima Ankani veli- sablasna dolina.Verujem da je stvar u tome što čovekolike pojave u mozgu izazivaju neka očekivanja. A ako ova očekivanja nisu zadovoljena, u mozgu nastaje problem što je kod humanoidnih robota današnjeg stepena savršenosti još uvek neminovno.
Smatra  se  da insistiranje na ljudskom izgledu robota nije poželjno, osim ako zaista ne uspemo da ih učinim savršenima, što prema rezutatima ispitivanja znači da po izgledu i ponašanju moraju najmanje 65% da odgovaraju pravim ljudima.
Pored toga, većina nas još uvek ne očekuje (niti želi) u svom životu čovekolike robote kao ljubavnike, kućnu poslugu i virtuelne družbenike, mada postoje i neke oblasti u kojima je humanoidni izgled robota nesumnjivo poželjan, pa čak i neophodan. U pitanju su, recimo, roboti koji služe za preksu studentima medicine, ili  oni koji se koriste za snimanje opasnih scena u filmovima.
Danas postoji dovoljan broj onih koji se iskreno boje kako bi ljudi upravo zbog veštačke inteligencije mogli doći do svog kraja, odnosno postati robovi vlastitog napretka. Kako? Vrlo jednostavno, balansiramo na tankoj granici, ako bi se veštačka inteligencija, čija su rešenja sve bolja i sve je manje zavisna o interakciji s čovekom, otela kontroli postoji realna mogućnost da uslovno rečeno započne "kolonizacija od strane AI". Strah od veštačke inteligencije Raval je zapravo sveo pod dva moguća uzroka koja bi mogla da dovedu do kraha - prvo, ono što su i ostali spominjali, a to je da se AI otme kontroli i krene u "porobljavanje ljudi". Drugo, ništa manje opasno, temeljeno je na mogućnosti manipulacije našim životima. Siraj Raval je to objasnio na vrlo plastičan način s realnim postavkama kojima svedočimo upravo ili pogotovo sada, a radi se o - lažnim vestima. Iako se ovo mnogima čini poprilično banalnim i benignim, zapravo nije, jer ako bi veštačku inteligenciju kontrolisao uski krug moćnika koji bi je koristio za distribuciju lažnih vesti i ujedno kontrolu stvarnog stanja, svet bi zaista postao mesto u kojem bi čovečanstvo živelo u svetu iluzija.
 U februaru 2015, počela je  prodaja robota koji su predviđeni da služe kao dadilje, medicinske sestre, radnici hitne medicinske pomoći ili čak prijatelji za zabavu, i koji  koštaju 198.000 jena (1.900 dolara).
Sposobni su  za učenje i izražavanje emocija, tvrdi direktor Softbanka, Masajoši Son,  koga uvek  prati elegentni primerak robota po imenu "Pepper",  koji ume da ćaska piskavim, dečačkim glasom. Prodaje se u prodavnicama mobilnih telefona Softbank firme u Japanu.
Son  porucuje da su  to roboti koji  prvi put u ljudskoj istoriji  imaju  srce, i emocije.
Pisala sam o singularitetu ( strah od vestacke inteligencije),a tek sada gledam seriju "Humans". I naravno kako vec imam iskustvo   u tome da je film zivot i zivot film (kao i knjige)  ,a serija je bas od 2015-te jasno mi je da je velika verovatnoca da se upravo to sada desava. Naime,  u seriji se nekoliko humanoidnih robota "otelo" kontroli i previse emocija utice na njihov zivot i razmisljanje. Jedino sto moze da ih zaustavi je da ljudi u velikom broju ( a ne samo naucnici) znaju kako roboti funkcionisu. To bi bio i odgovor kako pobediti strah od vestacke inteligencije i kako im se odupreti ako krenu da nas kontrolisu! Zanimljivo je sto i pomenuni "ankani veli" ima direktne veze sa singularitetom.
Evo kako ja to vidim. Plasimo se kada vidimo sinteticke "ljudske oblike" kako hodaju, pricaju osecaju, razmisljaju! Naravno, nikako ne bih volela da mi nesto takvo bude u kuci kao kucna pomocnica, prijatelj, ljubavnik?Ne znam ni sta mi obicni ljudi misle, a ne ovi stvoreni za "novi svetski poredak".
AKO NAM IPAK STIZU TA VREMENA U KOJIMA VISE NECEMO BITI NAJDOMINANTNIJA VRSTA NA PLANETI STA DA SE RADI- PROTIV TOGA SE NE MOZE! DA LI JE NEKADA U ISTORIJI NEKI PROCES MOGAO DA SE ZAUSTAVI ( INDUSTRIJSKE REVOLUCIJE I SLICNO)? NARAVNO DA NE! TEHNOLOGIJA SVE VISE UZIMA MAHA I SVE MANJE OSTAVLJA NADU U ZIVOT LJUDI KAKAV JE BIO NEKAD! PRILAGODITI SE ,NAUCITI SVE O "NEPRIJATELJU"! JEDINA SANSA!

CRTANI FILMOVI SU STETNI

CRTANI FILMOVI SU STETNI! CRTANI FILMOVI NISU STETNI! KAKO SE "ISPIRA" MOZAK CRTACIMA U SEVERNOJ KOREJI? KAKO U AMERICI? A KAKO TO UTICE NA SVE NAS U GLOBALU?  "ISPIRANJE MOZGA" U PROPAGANDNE SVRHE?!
Mozda je ovo i najmanje stetan razlog - propaganda - jer realno sta nam je svima prioritet- novac, kupovina. Da li cemo samo gledati reklame koje su tome i namenjene ili sadrzaje poput crtaca ili skeceva koji takodje reklamiraju ono sto njihovi tvorci zele? Sasvim svejedno. Kad udjemo u prodavnicu programirani smo da kupujemo ono sto su nam "ubacili" u mozak. Tacno znamo koje proizvode, koji brend i koji novac je u pitanju. Veliki trzni centri cak i kad ste vec resili da udjete bas u  odredjeni centar ni tada ne odustaju od vodjenja vase kupovine preko velikih ekrana reklamirajuci gde se sta nalazi i koliko kosta. Tako, kupovina nikad nije bila laksa  ( jeftinija????) i [potpuno ciljana. Ali, necemo previse o ovoj temi. To svi znate i tu nema pomoci. Svi smo time "zarazeni " hteli ili ne!
Pricacemo   o osnovnim  problemima koji izazivaju "stetu" mladim gledacima crtanih filmova. Ono sto nas najvise  plasi je podsticaj dece na nasilje. Tu se ne bih mnogo slozila na podelu nekadasnji crtani i noviji crtani jer nasilje postoji od Toma i Dzerija pa na ovamo.Tim povodom, stručnjaci sa Američke akademije za Pedijatriju AAP kažu da deca koja gledaju crtaće pune nasilja bivaju nervozna, agresivna i neposlušna. Ova deca su ujedno i nestrpljiva. Takođe, ona: postaju neosetljiva na tudju tugu  i bol, ne osecaju nelagodnost na bilo koji elemenat nasilja koji se desava u stvarnom zivotu, sklona su agresivnim reakcijama i nasilnom ponasanju. Verovali ili ne mogu se pojaviti i zdravstveni problemi. 1997. godine 653 dece u Japanu primljeno je u bolnicu zbog epileptičnih napada koje je, kako je utvrđeno, prouzrokovalo gledanje 38. epizode Pokemona koja nikada više nije prikazana. Posle detaljnijih istraživanja utvrđeno je da su česti svetlucavi sadržaji (crvene i plave boje) tokom serije izazvali napade i kod dece koja ih ranije nisu imala. Deca sede po ceo dan ispred TV, gledajući crtaće, jer im time slabi vid, a nepravilan položaj sedenja može da dovede i do krive kičme. Manjak fizičkih aktivnosti, takođe, stvara i probleme sa povećanom težinom.
Pritom, poslednjih godina sve više se upozorava na uticaj crtanih filmova na razvoj govora do treće godine života deteta. Psiholozi naglašavaju da je gledanje crtaća pasivna aktivnost kod koje ne postoji interakcija neophodna za pravilan razvoj govora . gledaju crtane filmove, deca često sebe poistovećuju sa likovima. Problem je što su ti likovi neretko potpuno neadekvatni za bilo kakvu identifikaciju i što su na momente previše agresivni, ili imaju čarobne moći: mogu da lete, ispaljuju paukovu mrežu iz ruku, skaču sa vrha nebodera na zgrade u okolini, bacaju munje, padnu sa 10. sprata i prežive, i slično.
U tim agresivnim likovima deca mogu da vide arhetip sebe, žele da su takvi i dok gledaju misle da su to oni. Ako se roditelji ne uključe i objasne im šta je realnost, a šta ne (a to se danas sve ređe dešava, jer su roditelji previše zauzeti i ostavljaju decu samu ispred TV), ona mogu da razumeju crtaće kao vid zamene za stvaran život, što je smetnja zdravom ranom razvoju. Postoje i neki radikalni slučajevi u vezi sa poistovećivanjem koji su bili veoma opasni.Problem je što, kako pokazuju poslednja istraživanja, crtani fimovi i mediji uopšte u velikoj meri utiču na decu, izgradnju njihove psihe i ličnosti. A da većina današnjih – zaglupljuju svoje gledaoce!
– Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vršnjaka, da se umesto sa njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom televizije u naše domove ona postala moderna bebisiterka, a danas je to čitav niz digitalnih ekrana kojima su deca okružena – od specijalnih plejera, tableta do “pametnih” telefona – kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević. – Gledanjem sveta oko sebe deca izgrađuju osnovne predstave o tome kakav je svet, šta se u njemu dešava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih načina da se to postigne su bajke, koje su danas zamenili crtani filmovi. Ponuda “dečjih filmova” je velika. Ako uporedimo one crtane filmove tipa Tom i Džeri sa savremenim crtanim filovima, možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi. Sa ovim se potpuno slazem. Koliko nije nista drugacije kada se govori o nasilju i poistovecivanju  toliko je potpuno uzasno kako su danas  i crtani filmovi u sluzbi zaglupljivanja dece. Pored ostalih sadrzaja na medijima. A to je potpuno nedopustivo! Ko odredjuje cime ce se edukovati nasa deca zaista ne znam. Ali je veliko pitanje da li to sve gledaju i njihova deca. Danasnji crtaci decu dele u dve u grupe: one koji postaju i sami agresivni i na one koje se povlace iz "opasnog sveta" koji je napolju. a koga su tako prestavili deci upravo  namenski crtaci. Ne kazem da danas svet nije opasno mesto, ali nema potrebe za tolikim plasenjem dece.
Sve ovo direktno dovodi da se kako odrastaju svima vise svidjaju losi i zli likovi, ili crne hronike umesto vesti iz nauke!!! Deca su nam od najranijih dana manje srecna - sto zbog realnog zivota, sto zbog preteranog "buljenja" u digitalne ekrane koji ubijaju seratonin (hormon srece).
Sad dolazimo do najgoreg  moguces razloga za ispiranje decijih mozgova.
Pogledali smo kilometre američkih crtanih filmova, snimili smo na traku stotine epizoda, gdje djeluju heroine ženskog pola i sve to pokazali dječjem psihologu. Psihologinica je bila šokirana viđenim. A mi smo bili šokirani njenim sudom .Ispostavilo se da je većina heroina američkog crtanog konstruisana tako da sistematsko gledanje filmova sa njihovim učešćem kod djece dovodi do izumiranja funkcije produžetka roda.Sto se moglo reci i za lutku "Barbi". Zelja devojcica da izgledaju kao savrsena  Barbi. Zamena lepote ružnoćom. S druge strane, to je otjelotvorenje u crtanim filmovima tendencije zapadnog sveta za uniformisanost i pojednostavljenje: hrane, pića, težnji, misli i ženske lepote. U ruskoj istoriji, sličan proces se nazivao totalitarizmom i bio je međunarodno osuđen. Zašto animirani totalitarizm treba da čeka drugačija sudbina?! Uzgred, junakinje Volta Diznija, iz " Warner Brothers" i druge iz konvoja animiranih snova ne samo da izgledaju isto, već isto izgovaraju jedne iste riječi, isto djeluju. Stiče se utisak da oni uglas ponavljaju to što su vidjeli na televiziji, isto kao i naša djeca.I mamo posla sa najvećim pronalaskom tehnologije obrade masovne svesti, univerzalnim podsvesnim vizuelnim modulom bez znaka dobra i zla. To je sjajno pakovanje sa opasnim sadržajem. Najjednostavniji primjer toga kako u lepom pakovanju pakuju štetan sadržaj je osnaživanje romantične heroine, one iste koju dijete osjeća i imitira, atributima bijesa, mržnje i okrutnosti. Crtani film "Lepotica i zver". Da biste shvatili gledajte kardove. Ne mlada, ne lepa žena sa iskrivljenim crtama od besa i mržnje. A u njenim rukama ne vidiš odmah da li su prasići ili ljudske bebe. Odvratnija slika majke ne može se zamisliti jer je pomešana sa spoljašnošću besne majke. Vernik bi rekao da je to paklena parodija na bogorodicu. U zadnjem planu, nad svim tim, i iznad svega toga je prelepa heroina.Ova metafora donosi kod djevojčica odbojnost za materinstvo uopšte, a posebno za rađanje mnogo dece. "Ako želiš da budeš ružna, stara i siromašna, onda budi majka,  ako želiš da budeš večno mlada i lepa, onda ne rađaj." Djevojčicama navodno nude izbor, koji u suštini nije izbor. Jer se odluka nasilno, zamaskirano ugrađuje u podsvest. Brizne majke su samo  u crtacima o zivotinjama.Najglavnija, najsvetija, najvažnija za dete je slika žene, u bajkama svih naroda sveta to je slika majke. Kada smo počeli da je tražimo u američkim crtanim filmovima, susreli smo se sa nečim potresnim. Majka, materinstvo, poezija materinstva u tradicionalnom obliku prikazana je samo u crtanim filmovima o životinjama, kao što su " Kralj Lavova", "Knjiga o džungli", "Dambo", "101 Dalmatinac". Dirljive, sentimentalne i veoma dobre scene majkine brige za mlade, štenad, sloniće i druge zivotinjice. Ili ih jednostavno zamenjuju zle macehe.
 Zanimljivo je da današnja deca najčešće nemaju omiljenog junaka, kao što je to nekad bio slučaj.
Ranije je jedan deo populacije bio za mačka Toma, a drugi za miša Džerija, zavisno od stepena agresivnog u nama i uloge koju smo imali u životu. Danas deca ne mogu tako da biraju, nego im je potrebno da sagledaju svaki lik, da odreaguju na ono što je njima simpatično i da, dok gledaju crtani, dobro razlikuju senzaciju spolja i ono što je u njima – napominje psiholog.
Najvažnije je da roditelji posvete vreme svojoj deci, da prate razvoj njihove ličnosti i razgovaraju s njima o crtaćima koje vole da gledaju. Za decu je najštetnije ako su prečesto prepuštena sama sebi i veštačkim stimulatorima, poput televizije. Senzacije koje dete oseća gledajući crtani film, ukoliko to predugo čini, animiraju ga iznutra i ono se teško isključuje iz toga. Manjak kontakta i komunikacije s roditeljima i prijateljima može umanjiti detetove intelektualne i emotivne kapacitete. Zato, roditelji, pogledajte nekad crtani film s detetom, popričajte s njim šta mu se tu dopalo. Uostalom, simpatično je kad odrasla osoba voli da gleda crtaće! Današnja deca ranije stasavaju. Okolnosti koje prate njihovo odrastanje drugačije su od onih koje su pratile razvoj njihovih roditelja. Mnoge mame i tate zaboravljaju kako su se oni osećali kad su bili deca, šta ih je radovalo, šta rastuživalo… Zbog toga se dešava da u današnjim crtanim filmovima vide potencijalnu pretnju po svoju decu. Nisu svi crtani bas toliko losi i opasni, pogotovu ako se gledaju dozirano i sa roditeljima.
Odmah posle ovog degradiranja majcinstva nalazi se  i propagandni rat koji direktno stvara mrznju medju narodima i podstice rat.
Severna Korea otvorila je još jedan front u propagandnom ratu protiv SAD. Nakon animacije napada na američki nosač aviona, njihova televizija proizvela je i kompjutersku animaciju razaranja Bele kuće. Osim toga, severnokorejska nacionalna televizija ovih dana prikazuje i crtane filmove namenjene deci, u kojima su američki vojnici naravno glavni negativci. Najnoviji među njima je ‘Veverica i jež’ u kom su američki vojnici zli vukovi, japanske trupe prepredene lasice, dok su severnokorejski vojnici dobroćudna veverica i hrabri jež. Animirano ostvarenje proizvedeno je u državnoj producentskoj kući SEK, a radnja se odvija na Cvetnom brdu i govori o sukobu životinja koje tamo žive.Kim Dzongov deda jos je 6o-tih emitovao crtane filmove tog tipa - tako da to je Korejance koji su navikli na to nastavak tih crtaca -radost!
LICNO OBOZAVAM DIZNIJEVE FILMOVE ( IAKO NEMA MAJKE), VOLIM I TOMIJA I DZERIJA , SIMPSONOVE GLEDAM  I SAD VRLO CESTO. I MOJ STAV JE DA DECI NE TREBA UZIMATI DETINJSTVO KOJE GA TEK PRIPREMA ZA REALAN SVET. SVESNA SAM IPAK KAO I STO SAM PISALA DA TEHNOLOGIJA NA SILU UZIMA TO CISTO NEVINO DETINJSTVO. ZATO JE JEDINI NACIN DA DECA NE OSTANU USKRACENA ZA CRTACE I BAJKE DA RODITELJI GLEDAJU SA NJIMA! NIJE VAZNO KOLIKO MOZETE DA PROVEDETE VREMENA SA DETETOM ZBOG OBAVEZA VAZNO JE DA JE TO VREME KVALITETNO - ISPUNJENO LJUBAVLJU PAZNJOM I ZAJEDNICKIM GLEDANJEM CRTACA! OTVORITE UM NI OVI DANASNJI CRTACI NISU SVI UZAS SEM JAPANSKIH I KOREJANSKIH!

PRICA O POVERENJU

PRICA O POVERENJU! DA LI STE ZNALI KOLIKO JE POVERENJE VAZNO ZA NAS ZIVOT? ZNATE LI UOPSTE KAKO  ODLUCUJEMO DA NEKOM VERUJEMO? KAKO VRATITI IZGUBLJENO POVERENJE? BITI NAIVAN?
POVERENJE  se  zasniva na stavu da  u ponašanju drugih postoji određena doslednost i da je svet donekle predvljiv, mogućnost da razvijemo poverenje zapravo zavisi od našeg pogleda na svet i ljude u njemu. Ukoliko smo uvereni u to da živimo u svetu bez ikakvih pravila, u kome su ljudi prevrtljivi i nepouzadani, mogućnost da ostvarimo poverenje u odnosu biće izuzetno mala.
Samo u detinjstvu postoji apsolutno poverenje i normalno je da se naruši u nekom trenutku. Ono što ostaje jeste bazična ideja da se ljudima može verovati, ali uz nužnu svest o tome da je rizik uvek prisutan jer je ljudske aktivnosti nemoguće prevideti sa stoprocentnom tačnošću.
 Ekstremno verovanje vodi u naivnost i stavlja osobu u situaciju u kojoj je potpuno nezaštićena . Poverenje se stice na osnovu  nekoliko parametara:

Sposobnost se odnosi na procenu nečijeg znanja, umeća i kompetencije. Ova dimenzija zapravo govori o našoj proceni da li osoba uopšte sposobna da ispuni ono što mi od nje očekujemo.

Integritet se odnosi na sve prethodne akcije osobe, njena dela i principe koji su im bili u osnovi. Ukoliko analiza prethodnih dela pokaže da se u njihovoj osnovi nalaze isti principi i da osoba poštuje određene obrasce, možemo pretpostaviti da se radi o osobi od reči kojoj se može verovati.

Procena dobronamernosti je zapravo procena toga u kojoj je meri osoba spremna da radi u našem interesu ili barem da izbegne nanošenje nam štete. Dobronamernost se retko procenjuje direktno, jer je malo osoba koje otvoreno priznaju svoje zle namere. Zbog toga se o dobronamernosti nekoga zaljučuje po načinu njegove komunikacije, spremnosti da se otvori pred nama i pokaže iskrenost. Još jedan bitan znak dobronamernosti jeste spremnost osobe da povremeno pusti da se odnos razvija spontano, bez konstantne kontrole sa njegove strane.

Ove tri dimenzije koje doprinose stvaranju odnosa poverenja proveravaju su u različitim etapama izgradnje odnosa.  Kada odnos počinje da se stvara, uglavnom se procenjuju sposobnosti i integritet druge strane, dok je za adekvatnu procenu nečije dobronamernosti ipak potrebno da prodje neko vreme te se ona poslednja ocenjuje.

Fridrih Nice je govorio: Nisam ljut jer si me lagala, ljut sam sto sada ne mogu vise da ti verujem. Kao sto znamo  osnovna komponenta ljubavi je poverenje. U svim vezama ono je jako bitno. Ako se desi da pocne period neverovanja odmah primeniti nekoliko stvari koje ce mozda uspeti da vrate igubljeno poverenje. Zato ako vam je stalo do voljene osobe ucinite ovih nekoliko stvari: Priznajte neke stvari  (poricanje nije pozeljno jer istina uvek nadje put) i to biranim recima. Nekad je zaista nepotrebno priznati bas sve  i time jos  vise povrediti dragu osobu. Budite krajnje iskreni kada su svadje u pitanju i probajte popraviti situaciji ,a ne pametovati i licitirati sta bi bilo da si uroadio ovo ili ono. Otvorite um i srce  i saslusajte sta vam partner ima reci.Poverenje se ipak vraca najtezim putem. Dakle, ako partneru pokazes jasno da vise nista ne skrivas, da nemas vise nikavih tajni pred njim ( das mu svoj mobilni, sifru na Fejsbuku i slicno) da moze da te "cita" kao "otvorenu knjigu" sigurno ces uspeti da povratis poverenje. ako ne. Onda je ipak vreme za kraj.

Ne znam zapravo kad izdaja poverenja vise boli. Kada je u pitanju partner ili prijatelj? Nekako je najlogicnije da vas najvise povredi onaj do koga vam je najvise stalo.  Ipak odnos poverenja je kao i sve ostale veze dvosmeran. Ne mozete traziti od drugih ono sto vi ne pruzate.

 Elementarno poverenje u druge ljude je zasnovano na našoj proceni da drugi nemaju loše namere. To je osnova svakog prijateljskog odnosa, čak i onoga koji se uspostavlja u komunikaciji sa nepoznatom osobom. Sumnja da drugi ima lošu nameru definiše odnos kao neprijateljski.

Nekada verujemo da osoba ima dobre namere, na primer kada želi da nam nešto pomogne, ali ne verujemo da je dovoljno sposobna da to može da ostvari. Nekada imamo poverenja u dobre namere i sposobnosti, ali sumnjamo da će osoba biti dosledna, da će zaista učiniti ono što je dogovoreno.

U našem društvu, na kolektivnom planu, postoji kriza poverenja i porast sumnje u namere, sposobnosti i doslednost. Ne samo da građani više ne veruju autoritetima i institucijama, nego ni jedni drugima. Društvo u kome je bazično poverenje minimalno teško uspostavlja prijateljske odnose koji su temelj svake društvenosti i solidarnosti. Ono što nam zaista treba jeste obnova poverenja.

KADA SE GUBI POVERENJE U NEKOGA JAVLJA SE SUMNJA. TO SU DVE KOMPONENTE KOJE POCIVAJU  NA VEROVANJU. DA BISMO  UOPSTE ZIVELI I KOMUNICIRALI SA OSTALIM LJUDIMA MORAMO VEROVATI.

SAVRSEN MOMENT

SAVRSEN MOMENAT! ZIVOT  JE JEDNA VELIKA CEKAONICA! I POSTOJI SABLON PO KOME POSTOJI "PRAVO" VREME ZA SVE : ZA SKOLOVANJE, ZAPOSLJAVANJE, OSNIVANJE PORODICE.... PA IPAK, MISLIM DA JE SAVRSEN MOMENAT ONAJ TRENUTAK KAD SI ZAISTA SRECAN I ISPUNJEN,A NIKAKO KAD RADIS PRAVE STVARI U PRAVO VREME JER VELIKA VECINA LJUDI  UPRAVO TO RADI. UKLAPA SE! DA LI JE SAVRSEN MOMENAT TRENUTAK "ZALEDJEN"  U VREMENU? I KAKO GA ' UHVATITI"?
Da li smo uopste svesni kada se dogodi taj savrseni momenat? I da li ga svi dozivimo? Jer to je svakako onaj momenat kad se " sve kockice sloze". I jedino za to vredi ziveti. Boriti se i doziveti. I biti svestan toga.
U svakom slucaju od kada se rodimo cekamo na nesto. Kao sto sam juce pisala ucestvujemo svojim rodjenjem ( sto bi Sekspir rekao : Stupamo na veliku pozornicu zivota) u socijalizaciji. Procesu koji nam je nametnut. Odna svojim genetskim kodom razvijamo emocije  i razmisljanje. I u svakom periodu zivota drustvo nam namece koji je pravi trenutak za nase zivotne odluke. Sada ti je vreme za skolovanje, sad za posao,  sad da  se zaljubis, sad da radjas decu i sve tako. Naravno,  iu svakodnevnom zivotu , u svim onim sitnicamasto zivot znace - ritali jutarnjeg pijenja kafe  icitanja novina, rutina da bi se osecao normalno kao i svi drugi. Pravo vreme da krenes na posao  uskolu ( da ne zakasnis), pravo vreme da odes na rucak i odmor, da izadjes sa  partnerom ili prijateljima - za sve postoji neko pravo vreme.
I gle cuda. Nikad  ili vrlo retko se desi da si u pravom " tajmingu". Uvek nesto treba da cekas. Makar autobus.Dok si dete  i tinejdzer cekas  punoletstvo kao svoj savrseni momenat da postanes punopravan clan drustva. Cini ti se da se godine "vuku"  i smucilo ti se da ti stalno izmicu stvari koje rade "odrasli". Dobro, kasnije shvatis da nije privilegija biti odrastao i odgovoran covek. Naprotiv. A onda cekas pravi posao, pravog partnera, pravi stan, pravi zivot. Imas mnogo izbora .ali se obicno zaglavis na dva-tri i kajes se koji god izbor napravis. Obavezno se kajes. ako ne odmah, za neko vreme sigurno.  Sto je najzanimljivije siguran si da si stigao do savrsenog momenta dok se smejes na slikama svoje svadbe, dok slikas prve slike svog deteta, dok ulazis u savrseni stan i kola. Nazalost, to su samo delici slagalice. I zapanjujuce je koliko ovo trojstvo porodica,stan i posao nikad ne idu zajedno. Nesto od toga uvek fali. Pa iako se pogodi da u tom momentu imas sve sto si zeleo - mozda necete verovati ni tada nije taj savrseni momenat jer covek nikada nije svestan kad je zaista sreca i ispunjen.
Tu je ona poslovica : Sreca nije ono sto ti se dogodi, nego je sreca put ka njoj! Ako je to tacno ( a tibetanski mudraci kazu da jeste) onda nismo stigli do tog savrsenom momenta ,ako smo ispunili sveto trojstvo onoga sto nas cini ljudima. Svakako, ne u ovom veku i ovoj civilizaciji. Sada su nam prioriteti i prave vrednosti dostupne samo ako nisu stigli da nam "isperu mozak" - retkim pojedincima. Vecini ljudi danas je potpuna sreca novac  i moc. Njome sve kupuju jer se sve prodaje.
I misle- ali samo misle, da zive savrsen zivot ispunjen savrsenim momentima ( kad se zaradi jos novca recimo).
Ljudi koji jos razmisljaju znaju da se do savrsenog momenta stize neprekidnim trudom, radom,strpljenjem, ljubavlju. I na srecu taj momenat uhvate i sacuvaju ( zalede) u svom secanju. Neki iako su prosli veci deo svog zivota tacno znaju da nisu jos doziveli taj savrseni momenat i nadaju se da ce ga do kraja zivota imati - i realno i pravilno razmisljaju.
TEKST O SOCIJALIZACIJI, OVAJ TEKST  I SLEDECI O POVERENJU SU SVETO TROJSTVO NASEG ZIVOTA - KAO  PORODICA, POSAO ,STAN. I KO NE UME DA SE SNADJE NIKAD NECE BITI PRIHVACEN  U DRUSTVU ( SOCIJALIZACIJA), NIKAD NECE IMATI SAVRSEN MOMENAT ( JER NECE ZNATI DA GA PREPOZNA) I NIKAD NECE IMATI ONO NAJVAZNIJE STO POVEZUJE LJUDE ( OSIM LJUBAVI KOJA JE ISTO NJEGOV  DEO) -POVERENJE!