SALAMA PODRIGUSA

SALAMA PODRIGUSA!  NI KAVIJER NIJE NESTO?! DA LI TREBA VEROVATI U SVE STO NAM SE KAZE O HRANI? JEDITE MESO - NEMOJTE, JEDITE MAST SLANINU ,CVARKE!JEDITE SAMO LANENE PLOCICE I MUSLI! JEDITE CRNI HLEB! JEDITE SAMO BILJKE! STA JE ISTINA? I DA LI NAS UKUS, ISTINA  I FININANSIJSKA SITUACIJA MOGU ZAJEDNO???? HRANA JE POSTALA VODECE ORUZJE - SMRTONOSNIJE OD MNOGIH!
Jednostavno je povezati finansijsku situaciju sa smrtonosnim oruzjem. Hranu koju kupujemo i jedemo biramo prema ceni, a ne kvalitetu. Mnogo ljudi gladuje jer nema nikakvu hranu  i bukvalno umire od gladi,jos mnogo vise konzumira "otrovnu" hranu. Kakav kvalitet moze imati salam koja se prodaje  od 100-200 dinara po kilogramu kad znamo da 100 dinara kosta 50 gr zimske salame? Mada ja ne bih verovala ni toj zimskoj, ni kavijaru, ni dimljenom lososu, hlebu koji kosta 100 din parce? Zdravoj sargarepi od 200 din ( obicna kosta 60 din kg u velikim marketima) i uopste ko ima vremena ,volje i novca naravno da se hrani zdravo - sigurno zdravo? I sta je sigurno zdravo?
Srbija, jedina u Evropi nema Nacionalnu referentnu labaratoriju koja bi se bavila kontrolom prehrambenih proizvoda. Kad god odete u prodavnicu ,mesaru, pekaru,pijacu i kupite bilo koju hranu ,kako znate sta ste kupili? Ako je vas odgovor - pomocu deklaracija, onda ne znate da su garanti kvaliteta sami proizvodjaci?! Ovo znaci da svaki proizvodjac angazuje privatne labaratorije za ispitivanje svog proizvoda, a njih ne kontrolise niko! I mi sada treba da verujemo kada nas sa "malih ekrana" uveravaju da je hrana koju jedemo bezbedna.
Uopste da li postoji razlika izmedju roka trajanja nekog proizvoda, i onoga dokle bi mogao da se koristi i dokazanih prelepljivanja datuma??? Proizvodjaci insistiraju na toj razlici  i tvrde da ne prikrivaju datum kada proizvod zaista ne sme vise da se koristi! ali u ovim uslovima finiansijske krize ko je spreman da baci na tone robe kad sve to moze lepo da se proda na  AKCIJAMA!
I tako napisacu vam nekoliko "dodataka" nasoj ishrani pored aditiva i ostale hemije: recimo pecivima dodaju pulpu od drveta (  celulozu) da smanje masnocu peciva i hleba. U smrnutu hranu dodaje se antifriz koji je verovali ili ne manje toksican  od  propilen glikola koji se inace dodaje! Vosak za poliranje automobila nam stize u gumene bombone i glazirane krofne! L-cistein nalazi se u ljudskoj kosi, svinjskim dlacicama, perju pataka i koristi se kao pojacivac ukusa pice, peciva i  kolaca. A sami dodajemo sve pojacivace ukusa piletine iz kesica! Dobrovoljno!Boraks ili natrijum borat je sastojak praska za ves, ali isto tako i  E-285 koji se nalazi u konzervansu za mngo konzervirane hrane a narocito konzervisanog kavijara. Dakle ako vam nude konzervisani kavijar znajte da je jeftin i da vas foliraju da su bogatasi! Crvena boja za hranu E-120 dobija se od buba  Dactylopius coccus koje se prvo suse pa onda gnjece i time se hrana ili tkanine boji u crveno! divno! BHT je ustvari dodat za mlazno gorivo ali i konzervans za pahuljice od zitarica! Zdravo nema sta. Brom se koristi u proizvodnji gaziranih napitaka. Da li otuda prica o vezi izmedju  konzumiranju koka kole i neplodnosti jer svi znamo ( mislim ciji su muski clanovi isli u vojsku ili zatvor) da se brom upotrebljava za smanjenje potencije kod muskaraca. Aditiv -E 319 sluzi za bojenje crne hrane i njegov sastav su nafta i katran.Aditiv poznat kao kastoreum se često nalazi u slatkišima, žvakaćim gumama, alkoholnim pićima, sladoledu, proizvodima od mesa, veštačkoj aromi maline... Radi se o ukusnom satojku koji se nalazi i u analnim žlezdama ženke dabra koji one koriste da bi privukle mužjake. Nije poznato kome je prvom palo na pamet da to iskoristi u ishrani.
Spisak je predugacak ali ste shvatili sustinu. Ako nas ne ubiju  izgladnjivanjem onda aditivima sigurno hoce! Ne tako brzo ,ali ipak. Razmislite o svojim milenijalcima sta jedu. I sto je najgore ne mozete nista protiv toga! Zato ne čudi što nam iz inostranstva dolazi meso staro decenijama, zaraženo mleko, povrće, sadni materijal. Činjenica je da smo postali prava deponija otpada iz Evrope i sveta!
ONI KOJI IMAJU NOVAC KUPUJU PRAVI KAVIJAR (?), PRAVU ZDRAVU HRANU(?). oNI KOJI NEMAJU KUPUJU SALAMU PODRIGUSU I KONZERVIRANU HRANU PUNU ADITIVA I JEDU HLEB I PECIVO U OGROMNIM KOLICINAMA JER IM JE TO DOSTUPNIJE NEGO KUVANJE JELA SA MESOM! ZA DORUCAK, RUCAK I VECERU PECIVO ILI MALO NEKE  HRANE I MNOGO HLEBA. I ONDA RAZMISLJAMO  I OSVOM VOCU I POVRCU I MESU I SVEMU STO JEDEMO I SHVATIMO DA JE SVE ZAGADJENO. I STA DA RADIMO. GDE DA KUPUJEMO HRANU NEGO U MARKETIMA. JER TU JE KAO HRANA KONTROLISANA?! A NIJE! NA PIJACI MORAMO DA BUDEMO PSIHOLOZI I DA KUPUJEMO OD PRAVIH PROIZVODJACA A NE NAKUPACA STO JE JAKO TESKO JER KAKO IH RASPOZNATI?
ILI JEDNOSTAVNO DA NE MISLIMO O TOME STA JEDEMO??? I ZATO KAD MI NEKO KAZE PAZI STA JEDES, NEMOJ OVO, ONO... JA SE NASMEJEM! VISE I NE ULAZIM U DISKUSIJU. NEMA SVRHE! I SAMO MI JE DECE ZAO! STA SMO IM URADILI???

NAUKA

UTICAJ NAUKE NA NAS ZIVOT SVAKAKO JE NEMERLJIV. KOLIKO GOD MI MISLILI DRUGACIJE NAUKA JE TA KOJA NAM ODREDJUJE ZIVOT. I TEHNOLOSKE REVOLUCIJE SVAKAKO. NJIH CETIRI DO  SADA. 

Ipak sad bih se bavila iskljucivo naukom

Danas je sasvim jasno da sa naukom, kao sudbinom, opstajemo ili nestajemo. Sa njom možemo stvoriti blagostanje ili pakao na ovoj planeti koja je, koliko do sada znamo, jedino stanište života i inteligentnih bića. Astronom Martin Ris u svojoj knjizi „Naš poslednji vek” pita se da li će ljudski  rod preživeti 21. vek, jer nauka više nego ikad napreduje na osnovu daleko nepredvidljivijih i potencijalno opasnih obrazaca.

.Da li na početku 21. veka treba objašnjavati šta je to nauka? Neko će reći nauka je svuda oko nas. I najobičniji predmeti kojima se služimo proizvod su savremene nauke i tehnologije. Ali nauka zaslužuje mnogo višu ocenu od toga, pa će neki njeni veliki pobornici reći da je nauka najznačajniji intelektualni proizvod  i najveće civilizacijsko dostignuće modernog doba, da zauzima avangardno mesto u ljudskom društvu.

Međutim, bez obzira na to, začudićemo se da i danas najveći broj ljudi ne shvata i ne razmišlja koliki je uticaj nauke i tehnike na savremeni život, a pogotovo na našu budućnost. Začuđujuće je, takođe, kako sve to malo utiče na promenu ljudskog duha i svesti tako  da je raskorak u brzini razvoja nauke i razvoja društva sve veći. Društvo je i danas veoma ratoborno i agresivno, s niskim pragom tolerancje kao da ne poseduje nuklearnu energiju i enormnu ratnu tehnologiju.

Drugim rečima, uprkos dominaciji nauke naučni pogled na svet društva nije ni blizu dominantan. Čak i neki vrhunski intelektualci stavljaju pod znak pitanja neke naučne teorije koje su u međuvremenu postale tvrde činjenice. Neko, pak, apriori odbacuje naučna saznanja ne želeći da remeti svoju sliku sveta  ili svoje ubeđenje. Tako je i danas kao što je bilo pre nekoliko vekova kada je Galielo Galilej  posmatrajući zadivljen svojim teleskopom Jupiterove satelite dao instrument svom prijatelju, profesoru filozofije iz Padove, da i on pogleda. Ovaj je to odlučno odbio ne želeći da remeti sliku sveta u koju je do tada verovao.

Kada je Čarls Darvin objavio svoju knjigu „O poreklu vrsta”, njegov profesor Adam Sedžvik uputio mu je pismu u kome kaže: „Moje poimanje moralnosti šokirano je odlomcima iz tvoje knjige”. A rektor Vestminsterske kapele R. T. Kendal kaže: „Mislim da je teorija evolucije najčešće oružje koje danas koristi satana u napadu na istorijsko hrišćanstvo. Iz ovih nekoliko primera vidi se da se nauka s pravom glorifikuje ali i negira, odbacuje pa i optužuje.

Iako se prihvata da je nauka jedini pouzdan put da se istražuje i spozna realan, fizički svet, u naučnu istinu mnogi sumnjaju. Filozofi koji su se nekad smatrali i naučnicima, a filozofija čak i „kraljicom nauke”, i dalje postavljaju pitanje „hipoteze istine” – da li nauka govori istinu. A nauka je i rođena na pitanju istine. Odlučujući korak u vezi s tim učinili su stari Grci, mada se to ne može pripisivati samo njima.

Religija je imala svoje tumačenje sveta, prirode i kosmosa i u to tumačenje nije se moglo, ni smelo sumnjati. Pojave su se tumačile mitovima koji su se, kao neke primitivne teorije, prenosili s kolena na koleno, a da niko nije postavljao pitanje njihove istinitosti. Stari Heleni učinili su prvi korak ka bitno novom načinu razmišljanja koje je vodilo nepristrasnom, objektivnom, apstraktnom i univerzalnom saznanju. Tako je rođena naučna misao.

Ali ta misao ostala je u najvećoj meri spekulativna, mada je bila prožeta matematikom koja je postala kriterijum za pravljenje razlike između filozofskog i naučnog. Grčka nauka, pre svega Aristotelova slika sveta, dominirala je vekovima, ali ona, ma koliko bila značajna kao ishodište naučne misli, imala je jednu manu zbog koje su je naučnici renesansnog doba odlučno odbacili. Radi se o takozvanom finalizmu koji prožima celokupno veoma kompleksno Aristotelovo delo.

Ono što je bila snaga njegovog sistema, a to je stabilnost i nepromenljivost, bila je za Galileja velika slabost. Ono što će ovaj utemeljivač modernog naučnog metoda promovisati i što će do današnjeg dana ostati jedna od bitnih karakteristika nauke, to je njena otvorenost ka novim mišljenjima i idejama po čemu se naučne teorije bitno razlikuju od dogmi. Jer nijedan sistem svojim shemama ne može obuhvatiti beskonačnu raznolikost sveta i zauvek okončati istraživanje prirode.

Kopernikovo otkriće heliocentričnog planetarnog sistema ne samo da je na šokantan način dovelo do promene slike sveta, ono je dovelo do još jednog  naizgled paradoksalnog saznanja. Ono što čovek zna na osnovu zdravog razuma i iskustva, nauka često dovodi u pitanje i negira tzv. zdravorazumsku istinu. Ova istina se zasniva na nepokolebljivoj veri u naša čula, posebno čulo vida. Jer šta ima jače od tvrdnje kad neko kaže: „Ja sam to video svojim očima”. Ništa nije očiglednije od toga da je Zemlja stabilna i nepokretna i da se nebeska tela okreću oko nje.

Bilo je logično, na osnovu ovih zapažanja zdravorazumski tvrditi da se Sunce okreće oko nje, a ne obrnuto. Moglo bi se reći da moderna nauka zapravo i počinje negacijom ovog zdarvorazumskog aksioma i da ona često prkosi zdravom razumu. To saznanje da Zemlja nema centralni položaj u vasioni otkrilo je jednu od najdubljih ljudskih predrasuda – apsolutnu veru u svoja čula i da ljudska intuicija ne može da otkrije svet nedostupan čulima. A taj svet je ogroman, beskrajno veći od onog što mi možemo spoznati našim čulima.

Tako se postepeno formiralo nešto što čini samu suštinu nauke – moderan naučni metod. Osnovu naučnoj metodologiji postavili su Galilej, Bekon, Dekart, Njutn, Lajbnic, a mnogi drugi su je potvrdili i unapredili. Na osnovu ovog metoda dolazi se do naučne istine koja je bitno različita od istina u svim drugim oblastima intelaktualnog i duhovnog stvaralaštva – religiji, umetnosti pa i filozofiji. Njena karakteristika je objektivnost, što znači da ona mora da izdrši rigoroznu konfrontaciju sa stvarnošću. Sem toga, ona se stalno proverava i nauka je spremna da se odrekne svojih pretpostavki i teornema krucijalnih dokaza pa neki filozofi konstatuju da i verovanje u naučne teorije predstavlja svojevrsnu fundamentalističku veru, slično religioznom verovanju. U vezi s tim Ričard Dokins kaže: „U ev

Naučnici se ne odriču lako svojih teorija, iako za njih još nema krucijalnih dokaza pa neki filozofi konstatuju da i verovanje u naučne teorije predstavlja svojevrsnu fundamentalističku veru, slično religioznom verovanju. U vezi s tim Ričard Dokins kaže: „U evoluciju verujemo jer postoje dokazi koji to verovanje podržavaju, a odrekli bi ga se preko noći ako bi se pojavili dokazi koji bi je osporili”. Majkl Faradej je bi još slikovitiji: „Ja svoje pretpostavke držim na vrhovima prstiju tako da ih i najblaži dašak vetra sa novim dokazima može oduvati”.

Osnovna misija nauke jeste otkrivanje zakona prirode, a u vezi s tim postoji skoro konsenzus, kao što je rečeno, da nema boljeg puta od nauke da se upoznaju fizički svet i prirodne pojave. Ono što nauku karakteriše, sem naučne metodologije, to je naučna pretpostavka. Naučna pretpostavka ili hipoteza kao i naučna istina su jedinstvenog karaktera i razlikuju se od skoro svih drugih, u drugim oblastima traganja za istinom.

Ta pretpostavka treba da je proverljiva i da, naravno, nije trivijalna, odnosno da se odnosi na značajno naučno pitanje. Ona se proverava prikupljanjem novih dokaza ili, prema Poperu još bolje, pokušajem njenog opovrgavanja. Glavni način proveravalja naučne pretpostavke jeste eksperiment, ali takođe i nove opservacije.Na taj način dolazi se do objektivnog znanja  kao autentičnog izvora istine. Mogu biti značajne i određene pretpostavke koje se ne mogu proveriti postojećim metodama, ali one ipak ostaju u domenu spekulativnih, filozofskih pretpostavki. One mogu biti značajne kao ideje – na primer pretpostavka o postojanju više univerzuma ili života na drugim planetama i slično.

U vezi s tim Poper je svoj čuveni postulat falsificability proglasio za ultimativni kriterijum demarkacije između naučnih i nenaučnih  hipoteza.

Proverena, odnosno dokazana naučna hipoteza postaje naučna teorija koja je polazište za nova istraživanja. Naučne teorije nikad ne postaju dogme jer se i one permanentno proveravaju. Mnoge teorije nisu izdržale to proveravanje pa se može reći da je istorija nauke, u neku ruku, istorija propalih teorija.

Ova činjenica daje povoda skepticima, a naročito protivnicima nauke, kojih nije malo, da tvrde da nauka ne govori istinu. Oni optužuju naučnike da falsifikuju svoje rezultate ili da ih saopštavaju pre vremena, kao senzaciju, što se, nažalost, ponekad i dešava. Ali  u nauci laž i falš rezultati ne opstaju dugo. Nova istraživanja ih brzo demantuju. Albert Ajnštajn, koji je bio poznat i po svojim duhovitim izjavama, na pitanje skeptika da li naučnici uvek znaju šta rade jer je ishod njihovog istraživanja često sasvim drukčiji od očekivanja, odgovorio je: „Kada bismo znali šta radimo to ne bi bilo istraživanje, zar ne?

Ovo je često pominjano kao dokaz pomenute sumnje skeptika, iako je smisao toga odgovora sasvim drukčiji. Naučno istraživanje je kreativan proces, to je put u nepoznato i kade bi se sa sigurnošću znali rezultati to ne bi bio naučni već stručni projekat. Kada je reč o naučnoj istini treba imati u vidu da nauka ne traga za apsolutnom istinom, niti je nauka jedini gospodar istine. Cilj nauke je istina u smislu bolje aproksimacije istine, veće istinitosti. Ona ne pokušava da otvori vrata neograničenoj mudrosti i sveznanju, već da postavi granice greške. Ona traga za zadovoljavajućim objašnjenjem koje se može proveriti naučnom metodologijom.

Naučna istina o kojoj je do sada bilo reči odnosi na saznanja do kojih se dolazi u egzaktnim, prirodno-matematičkim i tehničkim naukama, a ona su najčešće rezultat eksperimentalnih istraživanja. Međutim, postoje i tzv. probabilističke nauke čija su saznanja manje pouzdana, teže proverljiva, a ekstrapolacija je rizična. Ovde su bitne statističke metode i računi verovatnoće jer se radi i veoma složenim ili čak haotičnim sistemima i pojavama. Primer su dugoročna prognoza vremena, kretanje tržišta, ekonomija, istraživanja u domenu sociologije, gde rezultati istraživanja govore o većoj ili manjoj verovatnoći pouzdanosti zaključaka do kojih se dolazi.

Ovakva podela nauke je značajna i sa etičkog aspekta  u komunikaciji s javnošću i donošenju važnih odluka za društvo. Angažujući naučnike na rešavanju složenih ekonomskih i društvenih problema političari od njih često traže brze i konkretne rezultate koje ovi ne mogu uvek da daju imajući u vidu složenost i neizvestan ishod istraživanja.

Odnos društva prema nauci je ambivalentan. Jedni smatraju da nauka  može sve, a drugi se plaše da će se to i desiti. I pored dominantnog mesta u društvu  i presudnog uticaja na sve aspekte života u društvu ne dominira naučni pogled na svet. Danas je teško, čak i za vrlo obrazovane laike, da shvate suštinu i prave vrednosti novih naučnih dostignuća. Razumevanje nauke, njenih principa, znači pre svega razumevanje naučne metodologije, a to je uglavnom nedostupno onima koji nemaju naučnu edukaciju u konkretnoj oblasti.

Iz tih razloga moguća je nenaučna interpretacija naučnih dostignuća, pa čak i osporavanje naučno utemeljenih činjenica. To koriste protivnici nauke svih vrsta, pa tako npr. kreacionisti osporavaju Darvinovu teoriju evolucije koja je jedna od najrobusnijih naučnih teorija, gde bi se termin teorija mogao zameniti terminom kanon s obzirom na obilje podataka iz desetine razlišitih naučnih oblasti koji je potkrepljuju. Postoji neverica da su ljudi hodali po Mesecu i osporavanje vrednosti vakcina koje su do sada spasle milione ljudskih života. Taj antagonizam prema nauci moguće je stvoriti zahvaljujući nepoznavanju nauke, odnosno otdustvu naučnog obrazovanja.

Moderno društvo je utemeljeno na nauci, a što se tiče budućnosti nauka je naša sudbina. Nauci dugujemo ogromnu riznicu znanja, bogatstvo i moć ali društvo i dalje ne prihvata njenu najdublju poruku: objektivnoo znanje kao novi, jedinstven i autentičan izvor istine. Uprkos tome, ili baš zbog toga, to objektivno znanje inkopatibilno je s nekim drugim domenima stvaralaštva kao što su umetnost, književnost, a posebno poezija. Tzv. objektivna stvarnost do koje se dolazi metodama prirodno-matematičkih nauka nije stvarnost koja interesuje umetnika. Naprotiv, on beži od te stvarnosti, pa Alber Kami kaže: „Umetnost je pobuna umetnika protiv stvarnosti”. A jedan drugi naglašava da „pred istinom umetnosti stvarnost je varka”.

Odnos društva prema nauci je ambivalentan. Jedni smatraju da nauka  može sve, a drugi se plaše da će se to i desiti. I pored dominantnog mesta u društvu  i presudnog uticaja na sve aspekte života u društvu ne dominira naučni pogled na svet. Danas je teško, čak i za vrlo obrazovane laike, da shvate suštinu i prave vrednosti novih naučnih dostignuća. Razumevanje nauke, njenih principa, znači pre svega razumevanje naučne metodologije, a to je uglavnom nedostupno onima koji nemaju naučnu edukaciju u konkretnoj oblasti.

Iz tih razloga moguća je nenaučna interpretacija naučnih dostignuća, pa čak i osporavanje naučno utemeljenih činjenica. To koriste protivnici nauke svih vrsta, pa tako npr. kreacionisti osporavaju Darvinovu teoriju evolucije koja je jedna od najrobusnijih naučnih teorija, gde bi se termin teorija mogao zameniti terminom kanon s obzirom na obilje podataka iz desetine razlišitih naučnih oblasti koji je potkrepljuju. Postoji neverica da su ljudi hodali po Mesecu i osporavanje vrednosti vakcina koje su do sada spasle milione ljudskih života. Taj antagonizam prema nauci moguće je stvoriti zahvaljujući nepoznavanju nauke, odnosno otdustvu naučnog obrazovanja.

Drugi, još jači antagonizam koji, međutim, ima realnu osnovu, jeste strah od pitanja kuda nas nauka vodi. Astronom Martin Ris u svojoj knjizi „Naš poslednji vek” pita se da li će ljudski  rod preživeti 21. vek, jer nauka više nego ikad napreduje na osnovu daleko nepredvidljivijih i potencijalno opasnih obrazaca. Napredak nauke je tako ubrzan,  a njegove posledice su sve manje predvidljive, tako da raste strah od nestanka civilizacije. Jedan od vrlo realnih strahova jeste globalno zagrevanje gde, takođe, postoje oni koji ga negiraju.

Pitanje razvoja nauke postaje sve više pitanje ekologije, a s tim u vezi i najozbiljnije etičko pitanje. Očigledno je da razvoj savremene nauke ne bi trebalo da zavisi samo od novih ideja i nove metodologije već i od etike. U vezi sa tim Ajnštajn je pre mnogo godina savetovao: „Primena nauke mora biti proporcionalna našem neznanju. Jer sada je vreme za strpljenje i opreznost”.

Ako se postavi pitanje ko je odgovoran za posledice primene nauke, kratak odgovor je dao Leo Silard u raspravi o upotrebi nuklearnog oružija. On kaže: „Tu se ne radi o tragediji nauke već o tragediji čovečanstva”. Danas je sasvim jasno da sa naukom, kao sudbinom, opstajemo ili nestajemo. Sa njom možemo stvoriti blagostanje ili pakao na ovoj planeti koja je, koliko do sada znamo, jedino stanište života i inteligentnih bića.

MORATE DA SHVATITE DA JE NAUKA VEOMA BITNA. SAD DA LI CE ONA BITI ZAISTA ISTINA ILI NE NE VREDI DA RAZMISLJAMO. CEO ZIVOT NAS UCE JEDNO A ONO ISPADNE NESTO SASVIM DRUGO. MEDJUTIM MENI NAUKA NIJE ZA ZEZANJE. SHVATAM JE VRLO OZBILJNO. I VERUJEM NAUCNICIMA. NA KRAJU KRAJEVA U NESTO TREBA DA SE VERUJE STO JA STALNO PONAVLJAM.  PA U NECEMU SE SLAZEMO DEFINITIVNO. 

OVAJ XXI VEK JE KRAJ CIVILIZACIJE KOJU ZNAMO I POZNAJEMO!

BROMANSA

BROMANSA! MUSKA I ZENSKA PRIJATELJSTVA! MUSKE SUZE! ZENSKE SUZE! PLAKANJE UOPSTE!
BRO-(BRAT) ROMANCE ( ROMANSA) devedesetih je uslo u upotrebu posle filma sa Klunijem i Bred Pitom u kome su oni morali da daju izjavu da se njih dvojica druze (#nohomo).Dakle ako si slucajno vrlo blizak sa svojim "ortakom" uvek moras da naglasis svima da si ti strejt ali eto jako gotivis svog druga. Zene nemaju taj problem- retko ko uopste pomisli (kad vidi da se zene jako prisno ponasaju i na javnom mestu) da je u pitanju mozda homo odnos!Prosto je neverovatno kako se neke stvari usade  u glave dece .Jedna od tih je svakako da muskarac ne sme da pokazuje osecanja ( o plakanju da i ne govorim). Blisko prijateljstvo sa osobom istog pola je ne prihvatljivo zbog homofobicnosti okoline. Pa zar mora svaka bliska veza da bude seksualna?Zene spavaju jedne kod druge, dele svoju intimu sto recima sto  stvarima bez ikakvih problema. Muskarci se prave jakima i pocnu da grade neki blizi odnos sa muskom osobom tek kad se  dobro napiju. Onda ide ljubljenje, grljenje,ispovedanje, bratimljenje. Sutra je obojici neprijatno, ali imaju izgovor za okolinu- eto popilo se malko vise sinoc! Potpuno bez veze. Medjutim, to je vekovni sablon ponasanja i tu nema promene ni u ovom veku. Dug je put do potpunog oslobađanja kad će potpuno opušteni moći da prigrle emocije i razgovoraju o njima. A da im pritom neki prosečan Srbenda ne kaže "nemoj da si žena"Nedavno istraživanje Men and Masculinities koje se pojavilo u SAGE Publishing žurnalu pokazalo je da mladi muškarci danas dobijaju emotivno više iz muških prijateljstava, nego od veze. Super je što su bromanse za njih ispunjujuće, ali pomalo brine činjenica da se i dalje ustručavaju da o nežnim i ranjivim stvarima pričaju sa devojkama .
Sto se tice prijateljstva zene i muskarca to je tema za sebe i obuhvatila bi jedno 1000 do 2000 tekstova. Samo bih rekla ovo: muskarci i zene mogu biti prijatelji  od detinjstva pa do nekih zrelih godina. Iznenadno prijateljstvo dvoje ljudi (muskarca i zene) koji se nisu poznavali od pre ,a u zrelim su godinama nije moguce. Kad tad neko od njih ce podleci toj  opustenoj atmosferi poverenja i pozelece ljubavni odnos.
Kao sto sam vec rekla muskarci su odgajani tako da kriju emocije. Nemoj slucajno da zaplaces ako padnes( dok si dete), nemoj suzu da pustis ispred zene kad te ostavlja... Muska suza je najteza. Tako kazu. Dugo je cuvana u potaji. Danas, muskarci vise iskazuju svoje emocije usprkos usadjenom vaspitanju. Suza vise nije toliko teska. Znaju nasi momci da pokazu suze, mada sad vec i vise nego sto bi trebalo!
Zenska suza! I  za nju bi trebalo izdvojiti mnogo prostora za objasnjavanje. Ukratko: zenske suze se mogu podeliti na iskrene i neiskrene. Iskrene nastaju iz dubine duse i jake emocije. Neiskrene (narocito one "krokodilske)nastaju zbog manipulacije drugim ljudima, ili su i one iskrene ali pokrenute negativnim emocijma ( bes, ljutnja, mrznja).Danas devojke sve redje koriste i jedne i druge suze. Ocvrsle su nekako! I ne moraju da "hvataju na suze" kao sto su to morale nase majke, bake, prabake. Sad uspevaju da dobiju sta zele na mnogo razlicitih nacina.
Ipak ne bih vam nikako preporucila da plakanje potpuno izbacite  iz svog zivota. Ima nekoliko razloga zasto je plakanje veoma korisno. Plakanjem se smanjuje stres. Otplacete i oseticete olaksanje.Plakanje je takođe znak da se ne bojite onoga što osećate. Plakanje je znak da prihvatate svoju ranjivost i osećajnost. To je znak da ste snažna osoba i da stvari nazivate pravim imenima. Ono je i znak zdravog srca  i mozga.Osobe koje pokazuju svoje emocije su hrabre i autentične. Važnije im je da žive svoju istinu, nego da brinu šta će drugi pričati o njima. Osim toga znaju da bi i drugi rado češće pokazali svoje prave osećaje, ali se ne usuđuju jer moraju da sačuvaju tu, najčešće lažnu, sliku o sebi koju su stvorili. Plakanje pomaze uspostavljanju ravnoteze. I da! Osobe koje znaju da placu su veoma posebne osobe. Znati plakati- znaci emociju iskazati u pravoj kolicini, u pravo vreme, na pravom mestu!
SVE OVO STO SAM NAPISALA ZNACI SAMO JEDNO: EMOCIJE SU NAJBITNIJA STVAR KOJU COVEK POSEDUJE. DA BI DOBIO EMOCIJE MORAS IH I DATI. NE TREBA SE STIDETI SVOJIH EMOCIJA , NITI 'GAZITI' PO TUDJIM EMOCIJAMA. SUZE SU PONEKAD JAKO POTREBNE . MUSKARCI  I ZENE NIKADA NISU BILI JEDNAKI  NITI CE IKADA BITI. ALI  TO NIKAKO NE ZNACI DA TREBA TE RAZLIKE JOS UVEK ISTICATI  KAO NEKADA. DANAS SU ZENE I MUSKARCI SKORO IZJEDNACANI I TO JE DOBRO!
A IMATI BLISKOG  PRIJATELJA - SRODNU DUSU BILO KOG POLA JE NEPROCENJIVO BLAGO!!!

DOSADA

DOSADA JE STANJE U KOME ZELIMO NEKU AKTIVNOST,ALI NE ZNAMO TACNO STA ZELIMO! NE RADIS NISTA JER TI JE DOSADNO-DOSADNO TI JE JER NE RADIS NISTA!
Sindrom dosade postoji oduvek,ali se nikada do sada nije smatrala problemom- jednostavno bila je dosada. Ali danas dosada ubija jer radja jos dosade, a onda se poseze za porocima- sta drugo? Za necim kreativnim, ispravnim, korisnim- naravno ne!Lako je ako si dete. Za decu su napravljene igracke kao lek protiv dosade. Za odrasle leka nema jer zvanicno dosada nije bolest!A ipak ima dva oblika trenutna i hronicna bas kao i ostale bolesti. Postoje tri vrste trenutne dosade: kada ne mozemo da radimo ono sto hocemo, kada moramo da radimo ono sto necemo, ili kad jednostavno ne umemo da se aktivno ukljucimo da  nesto radimo.Trenutna dosada moze da bude i uzrok i posledica depresije.seneka je lepo rekao :Dan je dug onome ko ne radi. Depresija koja je prouzrokovana dosadom sve vise obuzima coveka i on postaje zavisnik od  pusenja, drogiranja, kockanja... Poroci su stvoreni za ljude kojima je dosadno.  Ako si ceo dan aktivan i imas obaveze tesko imas vremena da se posvetis recimo kockanju ili drogiranju, opijanju...Dosada koja je presla u hronicno stanje u kome osoba provodi svo vreme "dosadjujuci se" teska je i za tu osobu ( pa se ona okrece porcima) i za njenu okolinu koja takvo ponasanje smatra opasnim za celokupnu porodicu. Sto ono zapravo i jeste!Ovo je upozorenje za roditelje! Ne dozvolite da vasoj deci bude dosadno. Danasnje generacije ne znaju da se igraju sa gore pomenutim igrackama i uopste su vise sklone dosadi nego ikada. I pored sve ove tehnologije koja je zauzela  mesto medama, Barbikama i auticima deci je dosadno jer su prepustena sma sebi  i toj tehnologiji. Opet ne treba ni preterivati upisati trogodisnje dete na ucenje engleskog, kompjutera, balet i to sve odjednom.
Oskar Vajld je takodje smatrao da je dosada jedina strasna stvar na svetu. A ja mislim da su dosada i usamljenost u istom rangu  i da mozda udruzene deluju jos opasnije i dovode do depresije. Mozda i ja ove blogove pisem bas iz usamljenosti i dosade?
Dosada nas znaci moze "uhvatiti" dok smo js dete, u skoli ( zato se valjda i bezi toliko sa casova), na poslu ( kada nam posao vise nije zanimljiv), ali u vezi. Mislim, da je dosada najveci neprijatelj veze.Razmislite da li ste na pocetku sve vreme bili posveceni tome da zabavite svog partnera? A onda ste vremenom usli u rutinu i nekako ste se uvukli u "svoj ugao"! Sve manje pricate, sve manje stvari radite zajedno  i gle cuda sve vise se udaljavate jedno od drugog i trazite nove izazove i zabavu negde izvan vase veze! Postoji jedan recept koji sasvim efikasno, bar na neko vreme, uklanja dosadu iz veze a to je iskrenost. Pitanje koje će sasvim sigurno privući partnerovu punu pažnju je: Je li i tebi nekada dosadno u našoj vezi? Mnogo puta se potvrdilo da razgovor o dosadi u vezi postaje krajnje zanimljiv, ali i koristan jer može dovesti do promene i smišljanja novih načina provođenja zajedničkog vremena.
Znaci dosada se mora saseci  u korenu  i potpuno izbaciti iz zivota. Na ovaj ili onaj nacin. I potpuno je taj nacin individualan za svaku osobu! Ne nasedajte na "univerzale" recepte oni ne postoje. Sto bi danasnji "savetnici za zivot " rekli u glas: bavite se sportom! Da, to je dobro biti aktivan. Ali sport sam po sebi ne moze prevazici dosadu i usamljenost.  Da bi se osecali ispunjeno morate pronaci ono sto zaista volite da radite i ne dozvolite da vam neko to zabrani i oduzme. U vezi probajte da podelite svoja interesovanja i aktivnosti sa partnerom. A kada su deca u pitanju nemojte napraviti gresku pa ih "na silu' zabavljati kad god im je dosadno ( deca su tirani  i zloupotrebice to) i jos nece nauciti kako da prevazidju dosadu sto ce im jako smetati u buducem zivotu.
DOSADA SE PREVAZILAZI TAKO STO JOJ SE NADJE IZVOR, SUSTINA ZBOG CEGA JE NASTALA? AKO TO UMEMO SEBI DA ODGOVORIMO VEC SMO NA VISE OD POLA PUTA KA RESAVANJU TOG NEIZDRZIVOG STANJA DOSADE!

UJEDINJENE NACIJE

UJEDINJENE NACIJE! TEMPLARI! VITESKI RED ZMAJA! PROSLOST I SADASNJOST! ZLOUPOTREBE! UN PREKO SZO VEC DECENIJAMA VRSI VAKCINACIJU DECE KAKO BI SE ISKORENILE BOLESTI! DOSLA SAM  USITUACIJU DA NE ZNAM DA LI TREBA VAKCINISATI DETE ILI NE? AKO PITATE ZASTO? PA LOGICNO JE DA U MORU INFORMACIJA ZA I PROTIV POTPUNO IZGUBITE SVOJE MISLJENJE!!!
Znamo sta su UN i da su osnovane davne 1945-te godine po zavrsetku II svetskog rata najvise u cilju ocuvanja mira. UN godisnje objavljuje indeks drustvenog razvoja HDI,svrstava zemlje po siromastvu,pismenosti,zivotnim ocekivanjima i niz drugih faktora.Pored mira najvaznije je sacuvati zdravlje i finansije. Tako da te  najvece organizacije Svetska  Zdravstvena organizacija ,Svetska  banka i Medjunarodni monetarni fond  iz Njujorka kontrolisu ceo svet.
Ali.... Pise najveci uspeh SZO je to sto je 1977-me  eliminisala male boginje ( a na putu je da eliminise i deciju paralizu). Pa, zasto se onda ovih dana suocavamo sa epidemijom malih boginja. Scenario isti kao 1972-ge za velike boginje. Epicentar Kosovo- odatle zarazeni dolazi u Beograd i siri zarazu. 2017-ta male boginje -epicentar Kosovo - zarazeni stize u Beograd prolazeci preko Kraljeva i Kragujevaca  da se zaraza malo vise prosiri! Boginje-UN =1:0!
Programi za ocuvanje zivotne sredine, poboljsavanje uslova zivota dece  i ljudi, izbeglice....Lepe ideje - ostvarenje 1:0.
A onda Templari koji su danas svrstani u Sluzbenu nevladinu organizaciju pri UN. Osnovani jos pocetkom 12-tog veka da bi stitili Hriscanstvo zvanicnog naziva Red siromasnih vitezova Hrista i Solomonovog hrama bili su unisteni u XIII veku jer su poceli da predstavljaju opasnost vladarima u Evropi. U svom nazivu imaju reci : siromastvo, Hrist i Solomon tri najvece vrednosti coveka. Da. Siromasan covek zna vrlo dobro vrednost svega jer ne posedujuci materijalno poseduje duhovno. Hrist je tvorac Hriscanstva i zrtvovao se za ljudski rod zbog pravih vrednosti. Solomon je najveci mudrac svih vremena. Dakle, templari su posedovali covecnost, mudrost i veru. Kada  su se umesali politika i novac sve je bilo gotovo. Moderni templari su masoni mada svi tvrde da se ne moze staviti znak jednakosti izmedju njih. Mason nije isto sto i templar. Ili bolje receno mason jeste moderni templar - onaj kome su dodati bogatstvo i moc. Kako god. Posle toliko vekova ostalo je ime u skracenoj verziji, mesto u UN i "tajna" masonska loza.
Viteski red zmaja koji je osnovan 13 decembra 1408-me i ciji je osnivac bio Despot Stefan Lazarevic (osnovan je po ugledu  na viteski red Svetog Djordja), okupio je 24 Evropska vladara.Zajednicko sa templarima je zadatak ocuvanje krsta od neprijatelja po svaku cenu. Znaj predstavlja zver iz knjige Otkrovenja,a veliki crveni krst je simbol Hristove pobede nad svim zlom. Danas  se  u nasoj zemlji ovaj red pominje samo kada je viteski turnir ( nesto kao pokazivanje srednjeg veka na komercijalni nacin). U Engleskoj, medjutim, ima dosta sledbenika . Jedan od njih Britanski desnicar Dzejms Doson posto je izbacen iz svoje zemlje, pa nije primljen u Madjarsku zbog bezbednosnih mera dosao je u Beograd na putu za Kosovo. Napominjem da ovo nema veze sa boginjama??? On je inace iz viteskog reda Zmaja i gost je Vladimira Karadjordjevica  - clana takodje! Poslednje tri godine Doson i  Nik Grifin sarađuju sa misterioznom organizacijom Međunarodni vitezovi templari, ali i drugim nacionalističkim grupama. Međunarodni vitezovi templari sebe svrstavaju u „religiozni red“ koji promoviše hrišćanske vrednosti, bori se protiv islamskih ekstremista, protivi politici koju sprovodi Evropska Unija i podržava američkog predsednika Donalda Trampa. Sedište im je u Londonu, a ime su preuzeli od katoličkog reda koji je tokom krstaških ratova učestvovao u borbama za Jerusalim. Početkom  juna  meseca ( Doson je dosao aprila 2017-te)Međunarodni vitezovi templari postavili su na sajt fotografiju na kojoj dva muškarca u belim odorama sa crvenim krstom i kapuljačama drže ček za Srbe na Kosovu – donaciju od 120.000 dinara koju su dali prilikom posete lokalnom manastiru. KRIK nije uspeo da potvrdi da je organizacija zaista donirala novac.
U manastiru Banjska novinarima KRIK-a potvrđeno je da su ih Doson i Grifin posetili u junu.
Kako je ispričao starešina manastira, oni su obećali da će donirati novac, ali se nakon posete više nisu javili.Grifin je odbio da odgovori na pitanja novinara.Ova poseta otkrila je da u Srbiji sarađuju i sa jednom misterioznom domaćom grupom. Doson je manastir posetio u društvu Dejana Damnjanovića, komandanta Suverenog vojnog viteškog reda zmaja.
Uh. Odoh ja u politiku koje se gnusam jer je totalno ne  razumem. Meni svaka informacija zvuci kao teorija zavere i zato je izbegavam.
SUSTINA OVOG TEKSTA JE- SKRNAVLJENJE DVA VITESKA REDA U CILJU USPOSTAVLJANJA NEKE BESMISLENE POLITIKE I MOCI . ZATIM NE VEROVANJE KAKO UJEDINJENE NACIJE NE KONTROLISU SITUACIJU NA PLANETI - A CEMU ONDA SLUZE?
DA LI SU MASONI, ILUMINATI, TEMPLARI I REPTILI ZAISTA VANZEMALJCI KOJI USPOSTAVLJAJU NEKI SVOJ RED NA NASOJ  PLANETI?
DA LI CEMO USPETI DA BUDEMO SVESNI NOVOG SVETSKOG PORETKA KOJI NAJVALJUJU TOLIKO DUGO VREMENA I KOJI CE USLEDITI POSLE APOKALIPSE? ILI ???? STO JE MENI TOTALNO VEROVATNIJE DA MI NOVI SVETSKI POREDAK VEC ZIVIMO OD 2000-TE???

SOFIJA

SOFIJA! DRZAVLJANSTVO! HUMANOIDNI ROBOT! UM! MISLI I RECI  I EMOCIJA SU ENERGIJA!
Humanodini robot sa zenskim licem po imenu Sofija dobio je drzavljanstvo Saudijske Arabije i sve vec ukazuje da ima mnogo veca prava nego ostale zene u toj zemlji. Drzavljanstvo je ko ne zna pravni odnos izmedju drzave i pojedinca kojim se sticu prava i obaveze za obe strane i nastaje krvnim srodstvom ( rodjenjem u toj drzavi)  dugogodisnjim prebivalistem ili po nacelu podrucja ( sve osobe na tom podrucju su njeni drzavljani).
Robot Sofija proizvod je kompanije "Henson robotiks" iz Hong Konga i prvi put je prikazan na tehnološkoj konferenciji "Buduća investiociona inicijativa" u saudijskoj prestonici Rijadu. Ono što je bilo zanimljivo jeste njen razgovor sa voditeljem na konferenciji.
Stajala je za govornicom i najnormalnije odgovarala na postavljena pitanja, kao da je pravo ljudsko biće.
U jednom trenutku ju je voditelj pitao da li roboti mogu da budu svesni sebi i da shvate da su roboti.Ona mu je na to odgovorila: "A kako ti znaš da si stvarno čovek"?Želim da koristim svoju vještačku inteligenciju da ljudima pomognem da bolje žive. Težim tome da postanem saosjećajan robot"Potom je upitala publiku da li je zaista toliko jeziva, nakon čega je usledio osmeh.Tehnologija toliko napreduje da uskoro nećemo moći da razlikujemo robote od ljudi. Sofija je ipak nekako jeziva jer deluje toliko realno, Ja ću postajati sve više kao vi, a možda ćete vi postajati sve više kao ja. Gde povući liniju?", izgovara Sofija, a njena facijalna ekspresivnost deluje veoma ljudski.Njeni tvorci kažu da ona ima ugrađene senzore koji joj omogućavaju da se okrene u pravcu odakle dolazi zvuk i da utvrdi gde ljudi stoje, pa može da uspostavi kontakt ocima.Ovaj robot može i da upamti određene aspekte razgovora i uči iz interakcije sa ljudima.Kako kažu iz "Hanson robotics-a", njihov cilj je da naprave robote koji mogu da razumeju ljudske potrebe i da se brinu o ljudima, da učine robote što je moguće više "ljudskijim". Ipak, nemojte se previse opustati. Iako i sama Sofija  insistira na tome da od vestacke inteligencije ljudi mogu imati samo koristi i tvrdi da roboti nikada ne mogu zameniti ljude i da nam mogu biti prijatelji i pomagaci ja ne bih potpuno verovala u to.Potrebno je veštačku inteligenciju načiniti emocionalno pametnom, da bi joj stalo do ljudi - poručila je Sofija. Ipak, i ona se slaže sa stavom da bi ljudi "trebalo da preispituju posledice novih tehnologija".U svetskoj javnosti raste zabrinutost kako bi brz napredak u razvoju veštačke inteligencije mogao da postane štetan po stanovništvo. Decenije robotizacije i automatizacije već su izmenile industrijski sektor, povećavajući produktivnost, ali i zatvarajući neka radna mesta.
 Misli i reči možete koristiti za stvaranje ili za razaranje. Nuklearna elektrana i atomska bomba, ista energija. Pozitivno i negativno delovanje. U dimenziji misli, ne postoje granice. Vaše misli su čista energija koja se izražava rečima. Sve što je čovečanstvo ikada stvorilo, pre svega je bilo misao, ideja, vizija, slika stvorena u duhu stvaratelja. Misli ne podležu ograničenjima. Jedino ograničenje je ograničenost pojedine ili masovne vizije.
Ponekad misli jednostavno naviru, podstaknute asocijacijama i ne možete uvek odabrati o čemu ćete razmišljati. Jer ste ljudsko biće koje sasvim prirodno reaguje na reči i zbivanja, a ne stvar koja stoji, ćuti i ne misli i ne reaguje. Ali možete odabrati frekvenciju svojih misli, možete odabrati kvalitet izgovorenih i napisanih reči, a usput i kvalitet poslate energije. Za dobrobit svoju i svega onoga što vaše misli i reči dotiču.
Ako je covek prvo stvorio misao kroz energiju, pa onda i reci, a zatim pozitivnim i negativnim emocijama oblikovao misli i reci i taj proces je trajao ( a mozda jos traje) hiljadama godina kako smo mi ubedjeni da cemo snagu naseg uma usaditi vestackoj inteligenciji? I dati joj emocije? 
LJUDSKO BICE ZA DRZAVLJANSTVO MORA DA SE POTRUDI NA OVAJ ILI ONAJ NACIN! ROBOT NE MORA! PRAVA KOJA PROISTICU IZ DRZAVLJANSTVA ( PRAVO NA GLASANJE ZA PREDSEDNIKA DRZAVE I NA SLOBODU RECIMO) ROBOTIMA SU VEC NJIHOVIM PRAVLJENJEM ONEMOGUCENA  - MOZDA EVENTUALNO MOGU DA GLASAJU ALI  STA AKO SE STVARNO OSLOBODE LJUDSKOG UTICAJA? OBAVEZE - KAO SLUZENJE VOJNOG ROKA I SLICNO (ZAPOSLJAVANJE I RAD NA ODRZAVANJU I OCUVANJU DRZAVE) ZA ROBOTE JE VRLO NESHVATLJIVO. ALI AKO IH PROGRAMIRAMO KAO  VOJNIKE ILI POLICAJCE MOGU ZAMENITI LJUDE I TAKO SMANJITI BROJ MRTVIH I POVREDJENIH U RATNIM I OSTALIM SUKOBIMA ( KOJI SU UZGRED POTPUNO NEPOTREBNI).
PA NISTA! SOFIJA NEKA TI JE SRECOM DRZAVLJANSTVO SAUDIJSKE ARABIJE IAKO SI IZ HONGKONGA! I DA! SAD CE I OSTALI ROBOTI TRAZITI DRZAVLJANSTVO ZAR NE????

DOK NAS SMRT NE RASTAVI

DOK NAS SMRT NE RASTAVI!!! SVE SE VISE LJUDI ODLUCUJE NA EUTANAZIJU I TO NE SAMO ONIH KOJI SU MNOGO BOLESNI NEGO I DRUGIH. U ZEMLJAMA U KOJIMA JE EUTANAZIJA LEGALNA  LEKARI SU PRETRPANI ZAHTEVIMA ZA "HUMANO UBISTVO"!DA LI SU ONDA DOKTORI POSREDNICI U ZLOCINU?
U Holandiji recimo 2015-te registrovano je cak 5.500 slucajeva eutanazije.U Holandiji je porastao broj zahteva za eutanazijom na osnovu psihološkog neshvatanja, neprihvatanja stradanja… Broj zahteva za eutanazijom u zemlji prevazilazi fizičke mogućnosti lekara za ostvarivanje tog posla. U oktobru prošle godine, zapadni mediji su saopštavali da vlada Holandije priprema zakonski projekat koji dozvoljava vršenje eutanazije i u odnosu na one koji žele da umru ne po medicinskim pokazateljima – nego su se prosto umorili od života i žele da umru. Sada se pitanje postavlja na sledeći način: čak i onaj ko ne strada od neizlečive bolesti, nego prosto stariji ljudi koji osećaju tugu i gubitak smisla života, moraju imati pravo na eutanaziju. Pa i u slučaju zdravog čoveka, koji se jednostavno ne oseća psihološki dosta udobno, kao stariji čovek. Meni nije 75 godina, kada se omogućava eutanazija, ja sam generalno zdrav čovek, no ja ne želim da živim i ne vidim smisao života – na koji način mi se može pomoći da umrem? To se pusta na televiziji- kao reklama - sta? Prema rečima Leo Van Dusburga, filozofska osnova koja se podvodi pod dozvolu eutanazije, ogleda se u tome što „svako ima pravo da raspolaže sopstvenim životom i da ga okonča onako kako on smatra da je potrebno“. Međutim, ovaj pristup je nepravilan, smatra predstavnik EHPP. Umesto da se razočaranim ljudima pomogne da umru, potrebno je pomoći im da ponovo pronađu smisao postojanja, „nađu im mesto među živima“. Prema ocenama Dusburga, u ovom trenutku u mnogim zemljama EU „predate su zaboravu takve socijalne strukture kao što su porodica i crkva“, a istovremeno, kako je on istakao, „na Zapadu je porastao nivo tuge, uznemirenosti, gubitka smisla za životom“, događa se mnogo više ubistava i samoubistava. Ljudi na Zapadu nikada nisu bili toliko materijalno „zabrinuti“ i toliko zli, nezadovoljni životom.Danas se u Evropi razmatra pitanje o tome da se zabrani doktorima da se protive abortusu iz religioznih ubeđenja i iz tog razloga što oni gaze Hipokratovu zakletvu - da štite čovekov život i da ga nikada ne oduzimaju Da, to su dva velika pitanja - zabrana abortusa  i dozvola za eutanaziju!
Nasa zemlja je verovatno navikla da od Zapada preuzima sve sto oni rade i da  i ovako teske odluke "guta ko plovka".Bez razmisljanja i svog stava. Vec sam pisala koliko se povecao broj abortusa usprkos potpunoj obavestnosti o kontracepciji na svim mogucim mestima. Cak ni strah od polnih bolesti koje su smrtonosne nisu dovoljni da se zastite ucesnici seksualnih odnosa.
Kada govorimo o starim ljudima u Srbiji ( a kao sto vidimo to nije samo slucaj kod nas) sve vise je starijih ljudi ( jer se produzio ljudski vek). A oni ili nisu materijalno zbrinuti, ili zive  uzajednici sa jos dve generacije ili zive potpuno sami negde gde ih niko ne posecuje i umiru zaboravljeni.  Gledajuci decu  koja su sa stanovista tih ljudi u cetrdesetim i pedesetim godinama ostala bez posla i u teskoj su depresiji nije cudo sto vrlo lako posezu za samoubistvom kao jedinim resenjem jer kod nas eutanazija ( bar ja ne znam za to ) jos nije legalna. A unuci u svojim tinejdzerskim ili ranim 20-tim godinama uzivaju u slobodi svega ( seks, pice, droga, kriminal, prostitucija). Ne kazem da je to slika bas celokupnog drustva, ali nekako nazalost  preovladava . Ispiraci mozga preko TV, mobilnih telefona elektronskih  i stampanih medija rade i prekovremeno. Tako da je narod u potpunom beznadju. U veku tehnologije  informacija on zna samo ono sto mu se "servira."
Neki dan sam videla po lepom suncanom oktobarskom danu dvoje starih ljudi od oko 80-tak godina setaju drzeci se za ruke . Znam ih to su mi komsije. I divim im se. Oni zaista ispunjavaju onaj zavet koji su izgovorili na vencanju - Dok nas smrt ne rastavi... Njima sigurno ne pada na pamet samoubistvo ili eutanazija. Njima je jednostavno lepo sto su zivi  isto su zajedno.
I da jos jednom objasnim da su za stvaranje novog zivota potrebni otac  i majka   i da bi oboje trebali da odluce hoce li se to dete roditi. Tako se  i za zivot  jednog supruznika koji je i otac i deca ( majka i baba) pita drugi supruznik i deca i unuci. Zivot ne postoji sam za sebe. Sebicno je o njemu odlucivati sam ( iako jeste tvoj). 
STA VISE DA KAZEM I ZA ABORTUS  I ZA EUTANAZIJU IMA MNOGO ZA I PROTIV!  ZA DEPRESIJU I STRAH OD ZIVOTA ISTO TAKO. O SMRTNO BOLESNIMA I DA NE PRICAM. I ONI IMAJU PRAVO DA IZABERU SMRT AKO VISE NE MOGU DA PODNESU TAKAV ZIVOT . COVEK BI TREBAO DA ZIVI SAMO DOK JE TO DOSTOJNO ZIVOTA COVEKA!
MEDJUTIM, NIJE NI COVEK SAM SEBI DAO ZIVOT DA BI MOGAO SEBI I DA GA ODUZME? ALI ME ZAISTA JAKO RASTUZUJE STO SVE CESCE CUJEM OKO SEBE OD LJUDI KOJI NISU NI STARI NI BOLESNI DA IM SE BAS NE ZIVI! STRASNO!