MANJA ILI VECA DOZA 'LUDILA'

PAOLO KOELJO MOJ OMILJENI PISAC TRI PUTA JE BIO U PSIHIJATRIJSKOJ BOLNICI (ZATO STO JE BEZAO UVEK IZNOVA) KAO I DOSTOJEVSKI I MNOGI VELIKANI (PREFERIRAM IPAK PISCE JER SU ZA NJIMA OSTALI ZAPISI). 'VERONIKA JE ODLUCILA DA UMRE JE AUTOBIGRAFSKA KOELJOVA KNJIGA. BUKOVSKI CIJE CITATE NA FEJSBUKU VIDJAM SVAKOG DANA- NJEGOVE 'ZENE' I  'BLUDNI SIN' SU MI NAJOMILJENIJE KNJIGE! LAZA LAZAREVIC I PETAR KOCIC - 200 GODINA PRICA O LJUDSKIM ZIVOTIMA - SVAKA JEZIVIJA I TUZNIJA OD PRETHODNE I SLEDECE.... A OVIH DANA SE  U "LAZI" NALAZI MOMAK KOJI MISLI DA JE "TESLA" ( TESLA  JE INACE PATIO OD OKP), MOMAK KOJI PROGANJA BIBLIOTEKARKE, MOMAK KOJI JE IZBO  SEBE NOZEM  MISLECI DA JE NEKO DRUGI...
Dostojevski slika  klinički tačno bezbrojne patološke tipove, Dostojevski, isto tako tačno,  daje  i odgovor  na  pitanje otkud sve te  duševne bolesti i  posuvraćenosti. On vidi uzrok u nezdravoj društvenoj sredini.Ruski profesor psihijatrije  Čil, u svojoj opsežnoj studiji „Dostojevski kao psihopatolog", nabraja u njegovim  književnim delima oko 40 različitih tipova živčanih i duševnih bolesti  i bolesnika.  Drugi ruski  psihijatar  Bazenov, navodi to kao dokaz intuitivne stvaralačke moći Dostojevskog. On uz to dodaje i  činjenicu da je Dostojevski, kao nelekar, ušao u složene probleme psihijatrije pre francuskog psihijatra Manjana  I pre momačkih psihijatara Kraft-Ebinga i Šilea, koji su o svemu tome naknadno raspravljali.  Stručne  ocene Čiža i  Baženova,  kao i psihološke karakteristike  koje  su  dali Turgenjev,  Tolstoj i drugi o Dostojevskom, važni su dokumenti o Dostojevskom. Oni govore da je on nosio u duši sve svoje književne ličnosti, te ih je zato verno slikao i  opisivao. Šiler je dao ključ za bolje razumevanje toga kad je kazao:  „Ako hoćeš da poznaš sebe, pogledaj kako biva kod drugih; ako želiš da poznaš druge, pogledaj u svoje rođeno srce".
Torkvato Taso (1544-1595) već u ranoj mladosti pokazao je znake duševne poremećenosti, koju sredina nije shvatala. Više puta je zatvaran iz raznih razloga, čak i na sopstveni zahtev. Sukobi sa okolinom su bili brojni, što je uglavnom bila posledica Tasove rano ispoljene duševne poremećenosti, koja se nije prepoznavala. U tamnici je tretiran više kao zatvorenik nego kao bolesnik, te je kasnije svim silama pokušavao da se iz nje izbavi. Ni u takvim uslovima nije prekidao svoj pesnički rad, od čega su njegovi poštovaoci pravili legende.
Jedan od najznačajnijih nemačkih pesnika iz doba klasicizma, Fridrih Helderlin, (177-1843), imao je veoma težak život i u 32 godini mu se pomračio um, tako da je poslednjih četrdesetak godina proživeo kao neizlečivi duševni bolesnik. Nešto bolje sreće bio je francuski pesnik Gi de Mopasan (1850-1893, slika desno), koji je pri kraju kratkog života, tačnije 1891. godine, dobio nastupe ludila.
Žerar de Nerval (1808-1855), francuski književnik iz epohe romantizma, bio je boem i sanjar koji je ceo život proveo u siromaštvu. Lečio se u duševnoj bolnici i okončao život samoubistvom. Italijanski pesnik Đakomo Leopardi (1798-1837) bio je rastrojenih živaca i pomišljao je na samoubistvo.
Markiz de Sad (1740-1827) tridesetak godina je proveo u tamnici, a tamnovanje je završio u ludnici, orgijajući sa ostalim 'stanarima' do kraja života. Bio je, kažu, niskog rasta i veoma lep. Pročuo se po aferi ROZA KELER, kada je mučio jednu parisku prostitutku, a odmah potom je u odsustvu osuđen na smrt zbog učešća u MARSEJSKOM SKANDALU - orgiji u kojoj je bilo mučenja, homoseksualnih odnosa, pa čak i trovanja učesnika. De Sad je sve preživo zahvaljujući pomilovanju francuskog kralja i stigao još i da napiše niz romana i drama među kojima i '120 dana Sodome' u kojem je opisao 600 varijacija ispoljavanja ljubavnog instinkta. De Sad se na kraju našao u ludnici, gde je proveo poslednjih 11 godina života.
Švedski književnik August Strindberg (1849-1912) bio je nervno labilan, patio je od manije gonjenja, a pokušao je i samoubistvo u dvadesetoj godini. Imao je tri neuspela braka i poslednje godine života proveo je u dubokoj samoći.Rumunski pesnik Mihail Eminesku (1850-1889) takođe je umro poremećenog uma. Uprkos tome, on je ostvario presudan uticaj na rumunski književni jezik.
Veliki Žan Žak Ruso (1712-1778) imao je vrlo nesrećan život i prepun obrta, ali neuporedivo pošteniji od mnogih drugih slavnih ljudi koji su živeli u tom burnom vremenu. Proveo je nesrećno detinjstvo, a u mladosti je radio sve i svašta, bio je šegrt, sluga, nastavnik muzike, prepisivač nota, kućni učitelj i drugo. Duševno i telesno iscrpljen, nalazeći se na granici nervnog sloma, 1761. nastanio se na jednom malom imanju, gde je napisao dela 'Julija ili Nova Heloiza' i 'Emil ili o vaspitanju', koja je izazvala bes službene Francuske, tako da je pariski sud izdao nalog za njihovo spaljivanje i Rusoovo hapšenje. Bežeći pred progonima, razdiran unutrašnjim moralnim krizama, oboleo je od manije gonjenja, a uočavali su se i neki znaci šizofrenije.
Usamljen, bolestan i premoren stvarnim i umišljenim progonima, umro je u Parizu 1778. godine.
Prica o genijalnosti Paola Koelja pocinje od njegovog ludila ,a zatim hodocasca. "Zahir" treba procitati pre od najpoznatijeg "Alhemicara". Kada se Paulo Koeljo rodio 24. avgusta 1947, video je svoju baku kako stoji pored njega i upamtio taj trenutak za ceo život – ili barem tvrdi da jeste. Sedamnaest godina kasnije, završio je u duševnoj bolnici, gde su ga poslali roditelji zabrinuti zbog njegovih antisocijalnih sklonosti. Pobegao je odatle tri puta pre nego što su ga konačno otpustili 1967. godine.
Džordž Orvel
Pisac koji nas je upoznao sa mračnom stranom budućnosti, u kojoj caruju političari, policija i špijuni. U privatnom životu je ipak bio poput antiheroja iz svojih knjiga, sve one koji su mu se bili zamerili na neki način, zapisivao je u svojoj beležnici. Kada je sakupio dovoljno imena, odneo je spisak u Britansku tajnu službu, optužujući mnoge poznate ličnosti da su članovi komunističke partije.
Dž.D. Selindžer
Jedan od najkontroverznijih i najboljih pisaca američke i svetske književnosti u svojim knjigama je rušio tabue. Prvi je javno pisao o problemima mladih, kao i o torturi koja se sprovodila nad njima. Sa druge strane, u privatnom životu, voleo je maloletne devojke.
Meri Šeli
Najpoznatija po delu "Frankeštajn", one je bila romanopisac, dramski pisac, biograf, putopisac i filozof. Što se tiče njenog privatnog života i on je prilično mračan bio. Nevninost je izgubila na grobu svoje majke koja je preminula dok se porađala sa njom, a po smrti supruga, sačuvala je njegovo srce u tegli.
Viktor Igo
Kada pomislimo na pisca "Jadnika" i "Zvonara Bogorodičine crkve", poslednja stvar koja nam pada na pamet jeste seks. Međutim, ljudi koji su ga lično poznavali kažu da je Igo bukvalno živeo samo za seks. Postoji legenda prema kojoj su na dan njegove sahrane u Parizu bile zatvorene sve javne kuće iz razloga da bi "radnice" mogle da odaju počast svojoj omiljenoj mušteriji.
Iako je slika „izmučenog“ ili „ludog“ umetnika postala odavno stereotip, moramo priznati je u prošlosti (a i dan danas) bilo (i postoji) mnogo kreativnih ljudi koji su patili od ozbiljnih mentalnih poremećaja. Većini od nas, možda, prvi na um pada Vinsent Van Gog koji je u trenutku očaja posle svađe sa prijateljem slikarom Polom Gogenom odsekao sebi uvo i odneo ga bludnicama u javnu kuću. Kasnije, završivši u ludnici slikao je manijakalno i ludo svoja najbolja dela između pojedinih nastupa bolesti, da bi se u 37. godini u polju kraj puta pored bolnice naslonio na drvo koje je naslikao i odapeo pištolj sebi u glavu.
Betoven je takođe imao periode duboke melanholije i današnji naučnici veruju da je bio bipolaran a kad je 1827. umro od oboljenja jetre bila je to posledica što je sve probleme godinama rešavao alkoholom. Edvard Munk, norveški slikar, patio je od napada panike, koji su i doveli do najpoznatijih njegovih slika a Čarls Darvin je imao dijagnostifikovanu agorafobiju - strah od ljudi, bolest tako tešku da je izbegavao i rođenu decu. Isak Njutn je patio od ekstremnih padova i uzleta u raspoloženjima a njegova nesposobnost da se poveže sa ljudima smešta ga na granicu sa autizmom. „Veliki emancipator“ Abraham Linkoln je uspeo da vodi zemlju kroz zaista teško vreme iako je patio od teške depresije većinu života. Prema pisanju jednog njegovog biografa opisao ga je kao „najdepresivniju osobu koju je ikad video“.
Iako je nemoguće da potpuno budemo sigurni šta je mučilo genije, istraživači su danas načinili prilično pouzdane pretpostavke. Od mnogih oblika psihoza, kreativnost je najsnažnije povezana sa promenama raspoloženja. Naime, kreativnost kao takva je često i sama deo mentalne bolesti na šta su pisci posebno osetljivi. Oni su, po istraživanjima, izloženiji znatno većem riziku kad je reč od anksioznosti, bipolarnom poremećaju, šizofreniji, zloupotrebi hemijskih supstanci.Kad je majka Džeka Londona saznala da je trudna sa njim pokušala je samoubistvo tako što je prvo popila tinkturu opijuma a zatim i pucala sebi u glavu. Pištolj je promašio, Džek se rodio, odrastao i bavio se raznim poslovima od lovca na ostrige preko krijumčara, kopača zlata do ratnog izveštača. Danas se veruje da i on patio od bipolarnog poremećaja, pored toga što je bio i alkoholičar. Umro je u četrdesetoj godini na svom ranču, predoziravši se morfijumom, mada to nikad nije zvanično potvrđeno.
Najpoznatiji po svom maestralnom delu „Klanica 5“, Kurt Vonegat je bio rođen sa naslednom mentalnom bolešću. Majka mu se ubila pilulama za spavanje, a ovaj genijalni pisac, inače obožavaoc Marka Tvena godinama se borio protiv depresije. 1984. godine je pokušao samoubistvo posle koga je o tom iskustvu napisao nekoliko eseja. Bio je strastven pušač a za tu svoju naviku govorio je da to „otmen način da se čovek ubije“. Jedan njegov sin takođe pati od bipolarnog poremećaja i šizofrenije.
Edgar Alan Po je pravi „namučeni genije“ koji se celog života borio sa nizom ličnih tragedija uključujući i smrt supruge koja je imala tek dvadesetak godina. Posle njene smrti odao se drogama i alkoholu a njegova opsesija smrću prepoznaje se u njegovim delima. Depresivan i u očaju, pokušava da se ubije 1848., a nakon toga posle jedne zabave i na putu ka novoj verenici nestaje na tri dana. Pojavljuje se u Baltimoru, u veoma čudnom stanju, sličnu bunilu nakon čega i umire. Tačan uzrok njegove smrti do dana današnjeg ostala je misterija.
Najpoznatiji roman Virdžinije Vulf, „Gospođa Dalovej“ poznat je po tome što se ova spisateljica u njemu bavila i istraživanjem mentalnih bolesti, homoseksualizma kao i svrsi našeg postojanja uopšte. Sama autorka ovog genijalnog dela imala je za života nekoliko nervnih slomova, a posle očeve smrti jedno vreme je i bila u duševnoj bolnici. Kasnije je govorila da su uzrok njenih teških psihičkih stanja polu braća koja su je seksualno zlostavljala kao malu. Marta, 1941. Izvršila je samoubistvo utopivši se u reci pored kuće. Telo ove divne književnice, koja je sve svoje knjige napisala stojeći, nisu mogli da nađu skoro mesec dana. Svom suprugu ostavila je dirljivu poruku u kojoj između ostalog kaže „...počinjem da čujem glasove i ne mogu da se koncentrišem. Tako da ću da uradim ono što je najbolje. Podario si mi najveću moguću sreću...mislim da dvoje ljudi nisu mogli biti srećniji, dok ova užasna bolest nije došla...“
Literarni genije, odgovoran za dela kao što su „Za kim zvona zvone“ i „Starac i more“, Ernest Hemingvej, patio je celog svog života od mentalnih bolesti. I za njega se danas sa sigurnošću tvrdi da je imao bipolarni poremećaj, ali i pored toga imao je retku naslednu bolest haemochromatosis, koja dovodi do preopterećenja gvožđem a od koje se dobijaju mnogi loši sporedni efekti. Zbog svega toga i svog inače nemirnog duha i naglog temperamenta, Hemingvej je bio težak alkoholičar tokom celog života. Ubio se sačmarom 1961. Pre njega to su učinili i njegov otac, sestra Ursula, brat Lankester, kao i mnogo kasnije unuka Margo.
Silvija Plat, američka književnica, iako najpoznatija po svojoj poeziji, napisala je i autobiografski roman „Stakleno zvono“ u kome je opisala svoju borbu sa depresijom i lečenju elektrošokovima. Njen život su obeležile borbe sa mentalnim problemima i turbulentnom braku sa engleskim pesnikom Tedom Hjuzom koji joj je stalno bio neveran. Nekoliko puta je pokušala samoubistvo da bi u tome uspela uz pomoć gasa iz rerne. Kad je umrla imala je samo 30 godina, iza sebe je ostavila dva mala deteta.
Carls Bukovski je govorio:
Postoje stepeni ludila, i što si luđi, ljudima je to očiglednije. Najveći deo života skrivao sam svoje ludilo, ali ono je tu. Neko mi recimo govori o ovom ili onom, i dok me ta osoba gnjavi svojim bajatim opštim mestima, desi se da zamislim njegovu ili njenu glavu položenu na panj giljotine, ili ih vidim na ogromnom tiganju, kako se prže i gledaju me unezverenim očima. U takvim situacijama najverovatnije ću pokušati da umaknem, ali ne mogu da izbegnem takve vizije kad mi se ljudi obrate. Ili, kad sam bolje raspoložen, mogu da ih vidim na biciklu, kako se brzo udaljavaju od mene. Jednostavno imam problem sa ljudima. Životinje, njih volim. One ne lažu i retko pokušavaju da te napadnu. Ponekad umeju da budu podmukle, ali to se toleriše. Zašto?
Najveći deo mladosti i srednjih godina proveo sam stešnjen u malim sobama, gledajući u zidove, pocepane zavese, ručke na komodama. Bio sam svestan žena i želeo sam ih, ali nisam hteo da skačem kroz sve obruče da bih došao do njih. Bio sam svestan novca, ali opet, kao i sa ženama, nisam hteo da uradim ono što je potrebno da bih došao do njega. Hteo sam samo onoliko koliko mi treba za sobu i piće. Pio sam sam, obično u krevetu, spuštenih roletni. Ponekad sam odlazio u obližnje lokale da overim koga ima, ali to je uvek bilo isto ništa posebno, a često i mnogo manje od toga.
Poznati psihoanalitičar Sigmund Frojd pokušavao je da objasni vezu između homoseksualne sklonosti i načina umetničkog izražavanja kod slikara Leonarda da Vinčija i kod Mikelanđela. Psihoanalitičari smatraju da je prenaglašen Edipov kompleks naveo na osvajačke pohode Aleksandra Makedonskog, Napoleona Bonapartu, dok neke analize ukazuju da su mnoga dela znamenitih ljudi posledica njihovog izrazitog narcizma i egzibionizma.
Dante Aligijeri bio je šizoidni psihopata, depresivnog raspoloženja, samouveren i osvetoljubiv, Bajron - histerik, a Gete je imao naizmenične depresivne i hipomanične faze. Aleksandra Velikog na osvajanje nagonilo je stanje „nadkompenzacija mržnje prema ocu“, dok su Vagner i Mocart patili od manije gonjenja. Betoven, koji je postepeno ogluveo, bio je psihički neuravnotežen, nepoverljiv i hipersenzibilan sa histeričnim napadima. Mikelanđelo je bio hipohondar, razdražljiv, paranoidan psihopata sa homoseksualnim nagonom.
Veliki broj poznatih ličnosti patio je od depresivnih kriza. Od šizofrenije i manično-depresivne psihoze bolovali su mnogi slavni pisci: Aleksandar Dima, Gogolj, Turgenjev; slikar Van Gog, naučnici NJutn i Amper, ali i paranoidni histerik Hitler, nacistički vođa.
Cezar, Petar Veliki, Dostojevski, Petrarka, Hendl, Napoleon - bolovali su od epilepsije. Veliki poznavalac „dubine ljudske psihe“, pisac Fjodor Dostojevski bio je razdražljiv, patološki ljubomoran i promenljivog raspoloženja.
Nasa klinika  S uma sisavsih "Laza Lazarevic" je dirljiva prica o doktoru Lazi Lazarevicu (piscu) i  prvom pacijentu te psihijitrajske bolnice Petru Kocicu (piscu). Obolelog pisca smestili su za vreme Prvog svetskog rata u beogradski “Dom za s uma sišavše”, prvu bolnica na Balkanu u kojoj su bili smešteni psihijatrijski bolesnici.
Ironično, priča kaže da je Petar Kočić u ovoj bolnici bio srećan. Govorio je da je tu “živi u slobodi” prvi put u svom zivotu iako je zatvoren u cetiri zida.
Ludnica opravdava svoje postojanje time da u njoj neracionalno postaje racionalno. Kad je netko lud i ide u ludnicu, prestaje biti luđak i pretvara se u bolesnika. Postaje racionalno biće, barem u mjeri u kojoj je bolestan.No jesu li depresija, manija, shizofrenija istinske bolesti kao čir, virusni hepatitis, rak? Ili se pak doživljaj shizofrenije veoma razlikuje od pojedinca do pojedinca i veoma je ovisan o osobnoj povijest, tako da različite zgode i simptome nipošto ne možemo označiti istim imenom?U revnosti da se kao znanstvena grana pridruži medicinskoj znanosti, psihijatrija je bez krzmanja zanemarila ”subjektivnost” luđaka i ”objektivizirala” ih pred licem jedinstvene, zaštićene subjektivnosti — liječnikove. No je li moguće vjerovati da bi luđaka bilo moguće izliječiti, dakle ponovno uspostaviti njegovu osobnost, ako mu tu subjektivnost institucija odriče? Očito ne.Duševna patnja možda uopće nije bolest, nego nešto što bi se preko noći moglo dogoditi svakome. Svi se možemo naći na milost i nemilost prepušteni nenadziranim mislima, osjećajima i čuvstvima, potopljeni u strahovito crno svjetlo što smo ga navikli imenovati riječju koja titra između pjesničke, genijalne i patološke — ludilo. Ako je istina da to stanje nipošto nije rezervirano isključivo za luđake, da obično nije trajno i definitivno, nego da je prije jednokratna i repetitivna međuigra i da postaje trajno i definitivno samo ako se ne liječi, tada nije moguće niti zamisliti da ćemo problem duševne patnje moći riješiti ako čovjeka koji pati liječimo tako da ga zatvorimo u prostor zatvoren i lišen svijeta koji se naziva duševnom bolnicom.Što činiti? Da pogođene pošaljemo u ludnice ili da im radije pomognemo ponovno uspostaviti odnos sa svijetom? Duševna bolnica taj odnos definitivno prekida, a službe za duševno zdravlje im ga, takve kakve jesu, zbog nemara, nehajnosti, bezbrižnosti, pa i zbog straha društva od različitosti, koju personificiraju pojave imigranata, ovisnika, beskućnika, izopćenika, ne jamče. Danas je uistinu ugroženo društvo kao totalna institucija u kojem previše pojedinaca svakim danom pomaže sebi tabletama kako bi bolje kontrolirali svoje raspoloženje. Hemiji daju prednost pred društvenim odnosima, dok ne postanu hemijski roboti.
VRLO DUGACAK TEKST - ZNAM! IZVINITE ZANELA SAM SE. ALI AKO IMATE STRPLJENJA SVAKAKO PROCITAJTE! JER ZA ZIVOT JE POTREBNA IZVESNA DOZA LUDILA, A ZA PISCE, UMETNIKE, GENIJALCE I MNOGO  VEZA DOZA!

ASMR

SAPTACI LJUDIMA! SAPTACI ZIVOTINJAMA!  ASMR - Autonomous sensory meridian response!  SAPUTANJE NA YOUTUBU!  ZMARCI! Jako čudan osećaj, prolazi kroz kičmu, noge, međunožje, ma celo telo. Može da iritira, da grči, da loži, pali, zastrašuje, u zavisnosti od situacije. Osećaj u telu sličan bockanju izazvan izvesnim fiziološkim poremećajima, temperaturnim promenama ili povišenom emocijom, jeza, drhtavica, drhtaj.Saputanje na uvo kod ljudi izaziva zmarce. Ali kako to utice na zivotinje? Mislim saputanje  i to ne na uvo!  Da li su saptaci dreseri?
Ako smo shvatili o cemu pricam idemo redom! SAPUTANJE NA JASTUKU JE NAJLEPSI DEO LJUBAVI I UCVRSCUJE VEZU MEDJU PARTNERIMA. Samo saputanje na uvo drugoj osobi izaziva kod nje zmarce najblize onim lepim osecajima prilikom spajanja tela i duse. Sto ne znaci ako sapucete prijatelju ili nekom clanu porodice da saputanje ima seksualnu konotaciju, ali  svakako stvara osecaj bliskosti i prijatnosti!

Oni koji vole šaputanje, te druge zvukove tog tipa, mogli bi da odgovarajuće sadržaje pronađu na YouTube kanalima koji su specijalizovani upravo za proizvodnju takvih video i audio ugođaja.

Naime, YouTube je zabilježio skok u potražnji za ovakvim sadržajima, koji su dobili ime ASMR "umjetnost", a koje proizvode grupe muškaraca i žena širom svijeta, te na taj način zarađuju i po nekoliko hiljada dolara mjesečno.
ASMR (autonomous sensory meridian) se odnosi na opuštajuće osjećaje, te senzacije koje obično počinju na potiljku da bi potom prostrujale kroz čitavo tijelo, pa korisnici ovih usluga objašnjavaju da se gledanjem i slušanjem ovakvih sadržaja oslobađaju stresa, i da uživaju u prizorima i zvukovima koje, na primjer, proizvodi kotrljanje kamenčića, te druge akcije, poput češanja, lupkanja po površini stola i listanja stranica knjige.
Najpopularniji ASMR video svih vremena je "ASMR Darling", u okviru kojeg kreatorka sadržaja preko mikrofona prelazi četkom za šminkanje, šapuće, te video traje čitavih 30 minuta, a do sada ga je vidjelo preko 28 miliona korisnika.
ASMR, spontana reakcija  autonomnog nervnog sistema na spoljni nadražaj, koja se manifestuje nečime što bi se moglo opisati kao žmarci, a malo slikovitije kao da ti neko prosipa kiselu vodu niz moždinu. Najčešće okidač za ASMR su šaputanje ili nežni zvuci, pa i dodiri u predelu potiljka i u blizini malog mozga. Čitajući stotine komentara po raznim ASMR videima, i domaćim i stranim, skapirala sam da ljudi od njih pre svega traže neku instant zamenu za prijatnost koju pruža samo intimnost s drugim bićem, tako da su skroz zadovoljni i ako im šaptači ljudima omoguće da se makar malo opuste i lakše utonu u san. Domaci Jutjuberi su se ukljucili u ovaj trend, medjutim kreativnost nije izostala ni ovoga puta jer su sem  obicnog dahtanja, saptanja, citanja stihova, proizvodnje svakakvih zvukova otisli korak dalje te kao ASMR prikazuju jedenje bureka i uopste jedenje?!
Videli ste na filmovima mnogo puta saptace lavovima, slonovima, konjima, pa i zmijama i krokodilima i zapitali se: da li ti ljudi svojim glasom deluju umirujuce na zivotinje i tako uspostavljaju kontakt ili su vrhunski dreseri zivotinja koji lako namecu zivotinjima svoju volju. Pregledala sam mnogo materijala i zakljucila da su saptaci zivotinjama psiholozi i ljudi koji veruju da i zivotinje imaju osecanja i da uspevaju da stvore empatiju kod njih.Zaista one mogu saosećati sa ljudima,sa njihovom vrstom pa čak i sa drugom vrstom životinja. Saosećaju sa ljudima na isti način kako mi saosećamo sa njima. Kao kad vidimo jaganjce ili štence kako trče razdragano po livadi, pa se osetimo nekako lepo, što ne možemo da definišemo rečima. Ili kad odemo u zoološki vrt pa osetimo tugu gorila i ostalih životinja zarobljenih u malim prostorima. Na isti način i one osete nas. Jedan od primera, jeste i jedna šimpanza sa imenom Washoe. Naučili su je znakovnom jeziku, i probali su da se ophode sa njom kao sa ljudskim bićem. Washoe je komunicirala jako dobro čak i gramatički ispravno. Zatim je usledio šok za naučnike koji su provodili vreme sa njom. Jedna od njenih starateljica Kat, se nije pojavljivala na poslu skoro mesec dana, usled pobačaja. Kad je došla, Washoe nije htela da komunicira sa njom niti je htela da je pogleda, jer je njen nedolazak smatrala ličnom uvredom. Da bi je usrećila, starateljica joj je prišla i na znakovnom jeziku rekla da joj je zašto nije dolazila a zatim joj je objasnila “Moja beba je mrtva”. Washoe je samo gledala u tišini neko vreme, zatim je pokazala znak za rec “plakanje” , prišla Kat i prstom joj povukla liniju na dole imitirajući suzu. Kad joj se smena završila i Kat se spremala da krene, Washoe je zaustavila pokazujući “ Molim te, zagrljaj”. Sto dokazuje da se zivotinjama ne mora na silu nametati volja kao sto cine dreseri, vec kroz empatiju sto saptaci cine! Verujem da to fumkcionise i u slucaju saptaca ljudima!!!
SAPUTANJE,ZMARCI, ASMR JE NESTO ZA CIME TREBA TEZITI CELOGA ZIVOTA. I ZAGRLJAJ NARAVNO. IZ BLISKOSTI SE RADJAJU NAJLEPSI OSECAJI I EMPATIJE TAKODJE. ZATO SAPNITE S VREMENA NA VREME VOLJENOJ OSOBI NESTO NA UVCE I BLISKIM OSOBAMA, PODELITE ZAGRLJAJE I LEPE RECI SVE DOK VAS NE PODIDJU ZMARCI. TOTALNO NEPROCENJIV OSECAJ!
I NEPADAJTE NA ISTO FORU UVEK DA INTERNET U OVOM SLUCAJU YOUTUBE MOZE ZAMNITI PRAVU OSOBU!
SRECAN RODJENDAN SVIM VODOLIJAMA NAROCITO SUTRA TRECEG FEBRUARA!

I MALI ZELENI ZELE HRANU SA ZEMLJE

VANZEMALJCI CE OD NAS PRAVITI KONZERVE - FILM "POSEBAN TRETMAN". MI CEMO SA MESECA UVOZITI RUDU - VEST U NOVINAMA! PUT U SVEMIR STVARA PROMENE NA MOZGU- PRE ILI POSLE RUDE I KONZERVI?
Evropska svemirska agencija (ESA) planira da počne sa iskopavanjem ruda na Mesecu do 2025. godine. ESA je zato potpisala ugovor s proizvođačem raketa Ariane, koji bi trebalo da obuči i pripremi misiju za vađenje regolita, Mesečevog kamena. Mesecev kamen se nalazi na Zemlji i odavno se koristi.Regolit (grčki: „stena prekrivač") je rastresiti sloj heterogenog materijala koji prekriva čvrstu stenu. Regolit je prisutan na Zemlji, Mesecu, nekim asteroidima, i drugim planetama.
Regolit prekriva celu Mesečevu površinu do dubine od najmanje tri i po metra i mogao bi da se preradi kako bi se dobio kiseonik, voda i potrebno gorivo.
Mnoge svemirske agencije veruju da je iskopavanje ruda na Mesecu ključno za uspostavljanje stalnih lunarnih baza ili kolonija.Upotreba svemirskih resursa može biti ključ održivog lunarnog istraživanja i ova studija je deo sveobuhvatnog plana ESA-e da Evropu učini partnerom u tom istraživanju . ArianeGroup, evropski konzorcijum za svemirska istraživanja i razvoj raketa, objavio je da u misiju neće biti uključeno slanje ljudi na Mesec, nego robotske opreme.
U lečenju kristalima, Mesečev kamen se koristi da bi smirio odgovore na stres i da bi osoba mogla da izbegne preteranu reakciju u nepredviđenim životnim okolnostima. On donosi nadu, pojačava ženstvenu energiju, osetljivost, intuiciju i psihičke sposobnosti onoga koji ga nosi. Takođe se kaže da donosi jaku energiju izobilja u život.
To je kamen koji štiti, naročito tokom porođaja, trudnoće i putovanja po moru, okeanu. On smiruje, odbacuje sve vrste emocionalnog stresa. Njegov uticaj je povezan sa ljubavlju, tačnije sa svim vrstama ljubavi.
U fizičkom smislu, Mesečev kamen može pomoći kod problema sa hipofizom, digestivnim sistemom, gojaznošću, zadržavanjem tečnosti, hormonskim ženskim problemima. Svakako, ovde treba imati na umu da je lekovitost kristala više povezana sa spiritualnom podrškom, nego sa tradicionalnim načinom lečenja zdravstvenih problema.
Mesečev kamen mnogi zovu i ženski kamen zbog povezanosti mesečevih ciklusa sa ženskim hormonskim i reproduktivnim sistemom. Zapravo, Mesečev kamen poštuje božansku stranu svake žene. On pomaže ženama, ali i muškarcima da se dobro snalaze sa svojom nežnijom, ženstvenijom ili jin stranom duše.
Skeniranje mozga astronauta pre i posle leta u svemir, otkrilo je promene koje su tipično povezane sa dugoročnim procesima kao što je starenje, uključujući pogoršanje u područjima koja su odgovorna za kretanje i obradu senzornih informacija.
Rezultati, međutim, takođe ukazuju na to da se mozak astronauta može prilagoditi ovim promenama tokom vremena. Znamo da se tečnost u organizumu u svemiru pomera ka glavi. Kada vidite fotografije i video snimke astronauta, njihova lica često izgledaju natečeno, jer gravitacija ne vuče tečnosti nazad u telo.Ovi efekti gravitacije se ne održavaju samo na površini. Prema novoj studiji, svemirski let direktno utiče na belu materiju mozga u regionima koji kontrolišu kretanje i procesiraju senzorne informacije.
Na sreću, naučnici se slažu da bi ovakvo stanje moglo da se povuče nekoliko nedelja po povratku na Zemlju. Ipak, neke promene mogu da traju i mesecima. Da bi dalje pratili ove poremećaje, tim lekara će nastaviti da skenira mozak astronauta i do 6 meseci po povratku iz svemira.
Rezultati ovog istraživanja nisu važni samo za naučnike i astronaute već i za buduće turiste u svemir, naročito s obzirom da su neaktivni stilovi života postali uobičajeni.
"Po povratku na Zemlju, astronautovo telo ne šalje onoliko senzornih inputa u mozak" napominju istraživači.Svi imamo više i manje sedeći način života, primećuje profesorka, ali kaže da to nije isto što i efekti na udove u svemiru."Ali, ako ležimo i ne koristimo svoja tela, da li bi to moglo da utiče i na puteve bele materije u mozgu? To je još jedan Još jedan razlog više da imamo aktivniji način života" zaključila je ona. 
Sta moze iz svega ovoga da se zakljuci? Vanzemaljci dolaze oduvek na Zemlju jer su je oni i naselili.Za njih smo mesto za nabavku hrane, ali i  ispitivanje celokupnog nacina zivota ljudi. Samo je pitanje dana kada ce nas pretvoriti u konzerve, jer od nas malo toga mogu da nauce. Suprotno misljenju da mi treba da idemo na Mesec ( na kome je nama najbliza Svemirska stanica naseljena vanzemaljcima) da bi uzimali od njih rude, treba da se fokusiramo na iskopavanje rude i ostalih resursa sa kopna i mora i okeana.
Sto se tice promena na mozgu - one se svakako ne nalaze samo na astronautima, nego i na ostalim putnicima kroz vreme, posetiocima iz ostalih Univerzuma i slicno. Da nije tako mnoga znanja ne bi ni postojala. Da hoce vanzemaljci bi odavno uspostavili komunikaciju i  medjuplanetarni saobracaj.
ZAKLJUCAK. VRLO JE MOGUCE PRE PONOVNOG ILI PRVOG PUTA NA MESEC DA BUDE INVAZIJA  NA ZEMLJU JER SU MOZDA I MALI ZELENI POTROSILI SVOJE RESURSE PA VAPE ZA HRANOM. I TO STO PRE DOK SE NE UNISTIMO GMO PROIZVODIMA I POSTANEMO NEUKUSNI ILI CAK OTROVNI! MESECEVOG KAMENA KAZE VIKIPEDIJA  IMA NA ZEMLJI, ZASTO ONDA ICI UOPSTE NA MESEC. A STO SE TICE MOZGA KOJI SMO ISPITALI JEDVA 10% NE TREBA MNOGO BRINUTI. SVAKODNEVNO GA TRENIRAMO, VISE NEGO OSTALE DELOVE TELA, TE MOZE MNOGO I DA PODNESE1 OPUSTENO!

 

Znamo da se tečnost u organizumu u svemiru pomera ka glavi. Kada vidite fotografije i video snimke astronauta, njihova lica često izgledaju natečeno, jer gravitacija ne vuče tečnosti nazad u telo", rekla je Rejčel Sajdler, rekla je profesorka sa Univerziteta Florida.

ZASTO MORAMO DA JEDEMO?

ZASTO MORAMO DA JEDEMO? PA U NEDELJU SE ZAVRSAVA DEO GODINE KAD PRAZNIKA I SLAVA IMA U IZOBILJU. NABACILI SMO NEKI KILOGRAM, POCINJE DA NAM RADI KAJANJE ZBOG PREKOMERNOG UZIMANJA HRANE I POCINJEMO SA DIJETAMA ( JEDNA OD OMILJENIH SA LISTA ZELJA SVAKE NOVE GODINE). NARAVNO BRZO ODUSTAJEMO OD DIJETE,ALI PITANJE OSTAJE ZASTO,ZASTO SMO MORALI DA JEDEMO, ZASTO UOPSTE MORAMO DA JEDEMO?
Hrana mora biti transformisana da bi organizam mogao iskoristiti njene hranjive supstance. Varenjem se ostvaruje taj proces transformacije, koji pocinje u ustima i dovodi do fizickih i hemijskih promena strukture hrane.
Cilj varenja je razlaganje osnovnih hranljivih sastojaka ( ugljenih hidrata, masti i proteina) u prostije hemijske supstance, koje putem krvotoka hrane celije u organizmu.
a) svi ugljeni hidrati se pretvaraju u glukozu
b) Sve masti se pretvaraju u glicerin I u masne kiseline
v) Svi proteini se pretvaraju u aminokiseline. 
Upravo preko sluzokoze tankog creva, posebno u njegovim poslednjim naborima, u krvotok prelaze hranjivi sastojci: glikoza, glicerin, masne kiseline, aminokiseline, vitamini, minerali i voda. Tu se odigrava proces kojim
organizam regulise apsorpciju hranjivih supstanci.
Prilikom rodjenja dete je tesko tri kilograma , do osamnaeste godine ono ce se razviti i bice tesko 60 kilograma. Vecim delom povecanje tezine nastaje upravo uzimanjem hrane. Minerali koji obrazuju skelet (kalcijum i fosfor ) i aminokiseline koje proizilaze iz proteina predstavljaju hranjive sastojke koji najvise doprinose razvoju tela ,
jer cine osnovnu strukturu organizma. Osim rastenja koje traje samo
18 do 20 godina, postoji stalni proces obnove i zamene odredjenih
organskih tkiva: koze, kose, noktiju. Sluzokoza koja oblaze unutrasnjost supljih organa takodje je u procesu neprekidne obnove. Sluzokoza zeluca obnavlja se svaka 3 do 4 dana, sluzokoza materice se u proseku obnavlja svakih 28 dana. Crvena krvna zrnca obnavljaju se svaka 3 meseca.
Neophodni materijal za tu neprekidnu obnovu delova naseg organizma uzimaju se iz namirnica koje upotrebljavamo svakog dana u ishrani, a posebno iz minerala i proteina.
Svim vitalnim procesima potrebna je energija. Zivot je sam po sebi neprekidna potrosnja energije. A hrana je u stvari gorivo koje snabdeva organizam neophodnom zivotnom energijom.
Ovo bi otprilike bio nacni pristup i odgovor zasto moramo da jedemo. 
Da bismo preživeli – svi moramo jesti, no ne jedemo samo onda kad nam je to neophodno. Ponekad jedemo zato što smo gladni, a ponekad uzimamo ili odbijamo hranu i zato što se osjećamo tužnima, razočaranima ili nesretnima. Tada nastaju problemi.Poremećaj u prehrani često je povezan s našim osjećajima. Istraživanja su pokazala da je poremećaj u prehrani u direktnoj vezi sa osjećajem mržnje prema vlastitom tijelu i nedostatka samopouzdanja. Neki ljudi vjeruju da će uzimanjem previše ili premalo hrane riješiti nagomilane probleme i brige, time što će nesređene osjećaje usmjeriti ka svom izgledu. Takve su osobe u pravilu vrlo šutljive, sklone sitnim lažima i izbjegavanju svih situacija koje uključuju uzimanje hrane. Dobar dio nastoji u svemu biti savršen, npr. u školi ili na poslu, ali unatoč izvrsnim rezultatima o sebi ima nisko mišljenje. Utjehu pokušavaju pronaći u hrani, no konačni ishod takvih pokušaja često rezultira opasnim poremećajem u prehrani. U posljednje su vrijeme takvi poremećaji u velikom porastu. Jako su opasni za zdravlje pa ih treba liječiti prije nego što izmaknu kontroli.Svi mi ponekad pojedemo previše, no osobe koje to rade svakog dana boluju od poremećaja nazvanog kompulzivno prejedanje. Oni poput bulimičara unose u svoj organizam velike količine hrane, no pritom ne izazivaju namjerno povraćanje.

Na taj način postaju presiti što itekako utječe na njihovo zdravlje. Takvi ljudi nemaju kontrolu nad količinom hrane koju pojedu, a često i ne gledaju što jedu. Bitno je napomenuti da se jednokratno prejedanje nikako ne smije pomiješati s kompulzivnim prejedanjem jer svima je ponekad teško reći: “Dosta mi je keksa!” ili “Par bombona mi je dovoljno!”.

Zabrinuti se treba onda kada nas u pražnjenju hladnjaka nitko ne može zaustaviti. Oboljeli od ovog poremećaja u prehrani također moraju potražiti stručnu pomoć jer ovakva stanja ne mogu riješiti sami. Potpuna suprotnost od anoreksije i bulunije o kojima sam vec pisala.

Moramo razgraničiti sami sa sobom, da li jedemo da bismo nahranili svoje telo ili svoje osećaje? Često hranimo oboje. Trebalo bi da jedemo da bismo organizmu obezbedili potrebno gorivo, ali nekada određenu hranu jedemo jer smo srećni, tužni ili nam je dosadno. Generalno, ako jedemo, a ne osećamo fizičku glad, radi se o emocionalnom prejedanju. Da bismo mogli da izbegnemo emocionalno prejedanje, moramo ga prepoznati: Nagon za hranom iz emocionalnih razloga javlja se naglo, dok fizička glad nastupa postepeno.Čak i kada ste siti, veća je verovatnoća da ćete nastaviti da jedete, ako to radite iz emocionalnih razloga.Ako vam zavija želudac, poješćete bilo šta da ga napunite. Ako osećate želju za tačno određenom hranom kao što su čokalada, sladoled ili čips, velika je verovatnoća da jedete da biste zadovoljili vaše emocije.Kod emocionalnog jela imate osećaj da hranu za kojom žudite morate pojesti odmah, dok kod fizičke gladi nema tog osećaja hitnosti.Ako nakon obroka osećate krivicu, to je emocionalno jelo, ako ste bili fiziči gladni krivice nema

Bitan deo borbe sa anksioznošću i depresijom je živeti u trenutku i biti toga svestan. U životu, kao i u kuvanju, treba imati ravnotežu i razmišljati par koraka unapred, ali i fokusirati se na ono što je ispred nas u datom trenutku.Opšta definicija – ono kako ja gledam na „KUT" (kulinarsku umetničku terapiju) – jeste praksa pripremanja i kuvanja obroka u „terapeutske" svrhe. Terapeutski je veoma širok pojam, u smislu da može da predstavlja tradicionalni osećaj emotivnog isceljenja, ili da bude samo kreativno sredstvo i komplet veština koje mogu da se koriste u svakodnevnom životu. Može da pomogne nekome na ličnom planu, članovi porodice mogu da nauče da bolje komuniciraju, ili neka grupa ljudi može da ojača kao tim, time što će se okupiti i kuvati zajedno.OVO JE FENOMENALNO! A konzumiranje hrane mora biti u drustvu jer covek je vrlo socijalna "zivotinja", pa se shodno s tim navike u ishrani prenose sa jednog na drugog coveka i to podsvesno naravno.

ZIVIMO DA BI JELI ILI JEDEMO DA BI ZIVELI SVAKAKO ZNACI DA MORAMO DA BIRAMO DA LI HRANIMO DUSU ILI TELO. DOBRO HRANA JE POTREBNA ZA OBA , ALI JE NA NAMA DA UTVRDIMO DA LI JE VAZNIJE HRANITI EMOCIJE ILI NASE TELO.

I DA. NEMOJTE DA ZABORAVITE NA ONAJ DEO KADA  VISAK HRANE KOJI NIJE PRERADJEN ZA POTREBE VASEG ORGANIZMA IZLAZI KAO OTPAD. PROSTO RECENO - VI STE ONO STO JEDETE, AKO NE VERUJETE ODNESITE UZORAK VASEG IZMETA KOD DOKTORA I SVE CE VAM BITI JASNO.

GIG EKONOMIJA

'GIG' EKONOMIJA! KAO FRILENSER, A NIJE!  'TEZGARENJE' KOME POREZNICI NE MOGU UCI U TRAG, ALI NEMA POVLASTICA KAO U DRZAVNIM FIRMAMA!
Honorarni (gig- eng) ili "platformski " rad predstavljaju jednu od najnovijih veoma popularnih kretanja na trzistu rada.Smatra se da se ovavrsta rada pojavila usled vece potrebe poslodavaca za fleksibilnoscu,vecom efikasnoscu trzista rada,zelje i radnika za fleksibilnoscu, sto predstavlja vrstu atipicnog rada  po zahtevu sto su omogucile nove tehnologije i onlajn trziste."Gig" ekonomija, ili "ekonomija tezgi" osvaja svet, a pitanje je dana kada će zahvatiti i Srbiju. Iako ovaj način poslovanja donosi brojne prednost, ljudi sa naših prostora, kojima je ideal siguran državni posao, neće ga prihvatiti sa osmehom.
Pojam “gig ekonomije” nije precizan. Ponekad se odnosi na malu grupu zaposlenih u aplikacijama kao što je Uber, ponekad na nešto veću grupu zaposlenih koji rade samostalno, ali i na mnogo veću grupu ljudi koji nisu direktno zaposleni, već rade u nekom nedefinisanom aranžmanu. Možda je najsličnija današnjem funkcionisanju frilensera.
Poenta je da će konvencionalne poslove sa radnim vemenom od devet do pet zameniti moderan sistem u kom radnici iznajmljuju svoje usluge kao nezavisni ugovarači bez garantovane minimalne cene rada, bez uplaćenih poreza i doprinosa, bez obaveznih pauza, plaćenih odmora, osiguranja za slučaj nezaposlenosti, plaćanja prekovremenog rada..
Softverski inženjeri, IT stručnjaci, programeri, veb i grafički dizajneri, ali i analitičari podataka, istraživači tržišta, marketinški stručnjaci, prevodioci, finansijski i pravni savetnici, virtuelne sekretarice i dispečeri, svi oni zarađuju novac preko interneta i sami su svoje gazde. U zavisnosti od vrste posla i marljivosti, može da se zaradi od 500 pa do nekoliko hiljada evra mesečno.
Dragoljub Rajić, konsultant Mreže za poslovnu podršku, objašnjava da u Srbiji nije lako biti ni frilenser, a da je ova "tezga ekonomija" jedan razvijeniji vid ove vrste poslovanja. Kod nas je ta "gig" ekonomija slabo zastupljena i ona trenutno ima jedan drugačiji oblik. Da bi smanjili poreska davanja, IT stručnjaci koji rade za neku firmu otvaraju svoju kao paušalci. To u praksi ima sličnosti, ali je posledica poreskog sistema, a ne oblika organizacije - priča Rajić.
On objašnjava da u megalopolisima ima sve više ljudi koji rade, a da uopšte ne idu u kancelariju.Oni rade od kuće, iz kafića, imaju računar, telefon, automobil... To firmu manje košta, jer ne dolaze na posao. Liči na privatno preduzetništvo, ali baš i nije.  Kod nas ima firmi koje su slično ustrojene, ali se pravi bum tek očekuje.Veliki broj konsultantskih firmi tako posluje. To je posledica angažovanja rada po projektima za koje se ljudi angažuju na godinu, dve, pet. Opadanje broja stalno zaposlenih je posledica industrijalizacije .On objašnjava da će to biti sve češći oblik modernog organizovanja.
Na taj način se štede resursi, a ljudi su zadovoljniji jer nemaju uniformisan način rada i nije im svaki dan isti. Njihov učinak lako može da se proveri, a oni su stimulisaniji. To je jedan viši standard života, jer ako si efikasan, za četiri, pet sati rada možeš sve da završiš, a nema gubljenja vremena u saobraćajnim gužvama.  Poreznici za ove zaposlene i ne znaju, a jedini trag njihove zarade ostaje na bankomatima.
 Primer za ovaj novi model poslovanja je “Uber”, koji iznajmljuje svoje vozače kao nezavisne ugovarače, bez benefita ili drugih tradicionalnih zaštita na poslu, poput garantovanog minimalca. “Uber” je saopštio da je prošlog meseca imao 900.000 vozača u SAD.Podaci pokazuju da bi do 2036. godine 400 miliona ljudi u Kini bi mogli da se bave nezavisnom delatnošću u gig-ekonomiji (procena AlilResearć), 60.000 registrovanih profesionalaca na mreži Ziwork, kineskoj verziji Upwork-a. Dalje, podaci pokazuju da je 70 odsto udeo zaposlenih s punim radnim vremenom koji traže dodatni posao, 50 odsto je indijski udeo u broju frilensera u globalnoj softverskoj industriji (izveštaj PayPal-a), 16 odsto su manji izgledi da Airbnb gosti čija imena zvuče afroamerički budu primljeni nego ljudi istog profila s belačkim imenima (studija Univerziteta Harvard) i sedam odsto čine Uberovi muški vozači koji zarađuju više u odnosu na žene.
Pre samo nekoliko godina pravi je posao značio fiksnu mesečnu platu, s fiksnim radnim vremenom i plaćenim bolovanjem“, rekao je Grin, pa naglasio kako je novi trend – tzv “ekonomija tezgi” (gig economy) sve promenio pa ljudi sada samo mogu izabrati kome će ustupiti svoje vreme, ali i ko će biti njihov poslodavac, kakvo će biti radno vrieme, gde će biti kancelarija… Kako piše Independent, a prenosi Poslovni dnevnik, ”ekonomija tezgi” je ideja da će promene u tehnologiji stalne poslove učiniti zastarelima te da će više ljudi biti samozaposleno. Porast samozaposlenih ljudi poslednjih godina takođe prate i njihovi manji prihodi. Navodeći poslednje analize Svetskog ekonomskog foruma, Štuker je istakao da godišnje nestane 15 odsto poslova, a da u isto vreme u proseku nastane 70 hiljada novih zanimanja. Zbog toga je već sad važno razmišljati o obrazovanju za buduće poslove.
„Istraživanja koja su rađena na primeru Švajcarske, a koja se lako mogu primeniti i na drugim tržištima pokazuju da je 56,3 odsto ljudi starosti od 25 do 39 godina promenilo posao u najmanje poslednje tri godine, čime se može zaključiti da je tradicionalna potreba za stalnim zaposlenjem na jednom radnom mestu zamenjena potrebom za konstantnim učenjem. Ipak, u mnogo poslova koje ćemo obavljati u budućnosti danas ne postoje. Uprkos tome 78,6 odsto svetske populacije mlađe od 30 godina smatra da tehnologija ne uništava, već da kreira mogućnosti za zaposlenje, ali je pitanje jesu li stariji ljudi malo više skeptični kada su u pitanju radne pozicije”, istakao je Štuker koji smatra da svako ko danas traži posao treba što ranije da učvrsti svoje veštine.
Savremeno radno okruženje Jurg Štuker opisuje kao makar delom digitalizovano i često sa fleksibilnim radnim vremenom i zadacima. Takođe, on navodi da će u budućnosti biti sve uobičajenije da ljudi obavljaju više poslova odjednom što će uticati na razvoj takozvane „gig ekonomije” koja podrazumeva da će ljudi sve češće zarađivati kao frilenseri, ali i trgujući putem platformi kao što su „Kupujem-prodajem”, „Uber”, „AirBnb” ili „etsy”.
„Da bi se snašao u takvom radnom okruženju, čovek će morati dodatno da razvije one sposobnosti koje ga čine različitim od mašina. Tu se pre svega misli na mogućnost čoveka da u mnoštvu informacija razlikuje lažne i istinite, što se naziva filtriranjem informacija i sistematskim razmišljanjem. Takođe, svako će morati da radi na razvoju socijalne inteligencije kako bi mogao što efikasnije da radi u timu”, objasnio je Štuker.
Iako je pitanje da li nove tehnologije negativno ili pozitivno utiču na poslove postalo sve češća tema za diskusiju između onih koji danas traže posao i njihovih roditelja, baba i deda, Jurg Štuker smatra da su mladi, ipak, sa pravom optimistični.
„Trenutna tehnološka revolucija ne bi trebalo da postane borba između ljudi i kompjuterskih algoritama, već prilika da čovek spozna svoj potpuni potencijal. Algoritmi su, na primer u prednosti kad govorimo o prepoznavanju slika i tu mogu biti prepoznati i kao pomoć i kao pretnja. Ljudi sa 97,5 posto uspeha prepoznaju isti lik na dve različite fotografije, dok algoritam tačno povezuje 99,7 odsto slika, a kada ga treniramo on to čini i sa 100 odsto uspešnosti. To je možda loša vest za ljude koji rade sigurnosne promene na aerodromima, ali je definitivno dobra za ranu dijagnostiku i tretman medicinskih oboljenja koja se pokazuju na rentgenu”, zaključio je Štuker.
STA MOZEMO DA ZAKLJUCIMO? SVE SE MENJA I UBRZAVA! VELIKO JE PITANJE KAKO CE TO UTICATI NA LJUDSKU VRSTU. ZA MENE JE NEZAMISLIV NOVI NACIN RADA  BEZ ODLAZAKA U FIRMU, DRUZENJA SA KOLEGAMA, PLACENOG TOPLOG OBROKA I GODISNJIH ODMORA ( PRAZNICI, SLOBODNO DANI, BOLOVANJA). DOBRO PREVOZ U BEOGRADU SVE VISE SMARA,ALI OPET NI  STALNO SEDENJE U KUCI NIJE BAS DOBRO!I OVO PITANJE IMA MNOGO I ZA I PROTIV! U KRAJNJEM POKAZACE VREME KAO I SVE DRUGO. MADA SAM ISKRENO SRECNA STO NISAM TEK SAD KRENULA SA RADOM. MNOGO SRECE MILENIJALCIMA - ONI SU U STVARI POTPUNO SPREMNI. NE TREBA SE BRINUTI ZA NJIH!

TA 2020-TA

2020-TA JE VEC SLEDECE GODINE ,A PRVI KOMPJUTERI  (1973.) SU PREDVIDELI NEKE STVARI KOJE CE SE DESITI TE GODINE! PISUCI TEKSTOVE VEC PET GODINA STALNO NAILAZIM NA TU 2020-TU! OBZIROM DA SAM PRVI PUT NA DOMAK BUDUCNOSTI KOJA NIJE ZA 50 ILI 100 GODINA NADAM SE DA CU VIDETI OVO STO CU NAPISATI U OVOM TEKSTU!!!!
Godina 2020. je jedna od glavnih prekretnica koju spominje "World One". Tada bi se, prognozira, radikalno trebalo da sroza kvalitet života. U tom scenariju bi trebao "nestati" veliki broj ljudi. "Oko 2020. uslovi na planeti postaju kritični. Ako ne napravimo ništa oko toga, kvalitet života će pasti na nulu. Zagađenje je takvo da počinje da ubija, populacija pada na razinu ispod one 1900. godine. U toj fazi nemoguće je zaustaviti kraj civiliziranog života kakvog poznajemo", prilagodili su "reči" računara stručnjaci za širu javnost.
Aleksander King, tada vođa "Club of Rome", protumačio je i kako je program najavio da će države-nacije izgubiti svoj suverenitet, a korporacije će vladati svime. "Suverenitet više neće biti apsolutan, konstantno će ga se nagrizati, sve dok ne nestane, čak i u najjačim nacijama". "World One", laički rečeno, svet posmmatra kao jedan sistem.Program proizvodi grafove koji pokazuju šta će se sa planetom događati u budućnosti. Umrežava podatke i varijable o populaciji, kvaliteti života, resursima, zagađenju, BDP-u, energetici... Sledeći linije koje označavaju trendove moguće je iščitati gde svijet ide i koja je iduća kriza koja nas čeka. Odmah su se počeli tražiti protivotrovi za probleme koje će moriti (i more) svet."Club of Rome" najavio je kako će neke nacije, poput SAD-a, morati da smanje apetite za resursima. Nada je kako će, jednog dana, prestiž proizlaziti iz "male i kontrolisane potrošnje", ali tome nismo niti blizu. Trenutno, prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije, devet od deset ljudi udiše veoma zagađeni vazduh i više od sedam miliona smrti godišnje već se sada može pripisati zagađenju."World One" se do sada pokazao zastrašujuće tačnim, vreme će pokazati hoće li tako ostati do kraja.
Robotska baza na Mesecu, automobil koji leti, upravljanje uređajima samo uz pomoć misli zahvaljujući implantu ugrađenom u mozak - SF film ili realnost 2020. godine?
Pogledajte u galeriji šta je to što su PREDVIDELI stručnjaci za nove tehnologije, države i državne agencije, moćne korporacije ,"NEBESKI VOZ U KINI" ( pruga je vec napravljena) Majk Libhold iz Instituta za tehnologije budućnosti ukazuje da je, iako je jasno kakva je komunikaciona mreža potrebna, malo verovatno da ćemo 2020. moći da sednemo i kažemo automobilu gde da nas odveze.
Već sada je globalna bežična infrastruktura nedovoljna za sve potrebe i nerealno je da će uskoro biti razvijena dodatna koja bi umrežila sve automobile u svetu.
Ljudski mozak je najveće neistraženo polje a ideja ukrštanja sirove snage ljudskih misli i elektronike opčinjavala je naučnike i zaljubljenike u naučnu fantastiku decenijama.
Intel je 2009. godine najavio da korisnici računara 2020. godine neće morati da koriste miša i tastaturu već će moći da surfuju vebom i otvaraju dokumenta koristeći moždane talase, a preko čipa ugrađenog u mozak.
Tehnologije izrade monitora i ekrana napreduje ogromnim koracima. Verovatno će 2020. godine u upotrebi još uvek biti antikviteti kao što su LCD ili plazma monitori, ali je izvesno da će sa  proizvodnih traka uglavnom silaziti ultra-tanki OLED monitori, izrađeni na principu tač-skrin tehnologije.
Vanzemaljci dolaze a aparat koji donose sa sobom direktno prevodi vanzemaljski na engleski. Scena iz SF filmova postaje realnost, ako ne za klingorski i druge vanzemaljske, a ono bar za ovozemaljske jezike.
Neće prevoditi same mašine, već će u bazi kojoj će pristupati preko mreže porediti ono izrečeno sa milionima drugih primera. Za raprostarnjene jezike to će omogućiti prevođenje i dijalekata i slengova, dok će za male jezike prevod biti manje savršen, ali ipak razumljiv.
 Virtuelna stvarnost postaje sveprisutna. Konzole za igre već u fabričkim postavkama imaju virtuelne mogućnosti.

Volvo je komercijalizovao automobile koji voze sami. Ni ostali proizvođači automobila nisu daleko.
Do kraja 2020-ih godina, biće stvorena veštačka inteligencija, koja će po složenosti i kapacitetu moći da se poredi sa ljudskim mozgom.
 Tokom 2020-ih nestat će većina bolesti jer će nanoboti koji će se ubrizgavati u tijelo postati pametniji od medicinske tehnologije koja se koristi. Turingov test postat će prolazan, a autoputevima će voziti automobili kojima će upravljati računari, odnosno softver.
Treći svetski rat je već počeo, iako ga još ne zovemo tako. On će zvanično dobiti taj naziv do 2020. godine. Nastaće zatišje u sukobima kada Rusija pomogne Siriji da uništi položaje terorista. Teroristi će se zatim pregrupisati uz pomoć Zapada. Kada se rat proširi na Liban i Jordan, doći će do njegove eskalacije. Nuklearna oružja će biti postavljena na Bliskom istoku, ali i na nekim mestima u Evropi.
U nedostatku žena Kina legalizira brakove među muškarcima.Potpuno automatizirani robot-hirurg službeno započinje rad na operacijama tumora. Stopa izlječenja raste do 20 posto.
Nemački dobavljač tehnologija i usluga Bosch razvio je sustav predviđanja uvjeta na cesti koji automatiziranim vozilima omogućuje instinktivan osjećaj, a uslugu bi uveli 2020. godine.
Bežično punjenje će stići 2019, potpuno redizajnirano 2020.
I da zavrsim predvidjanje onog kompjutera iz 1973-ce. Dakle 2020-te ce biti potpuna depopulacija - stvari ne bas potpuna jer bi mocnici broj ljudi smanjili na najnizu mogucu meru,ali i broj stanovnika 1900-te je bio znacajno manji nego danas. A konacni Smak Sveta bio bi 2040. Sta bi se desavalo tih 20 godina ne znam, ali hajdemo redom, da mi lepo docekamo sledecu godino pa da uporedimo beleske!
NE ZNAM ZASTO SE BAS 2020-TA GODINA TOLIKO SVUGDE SPOMINJE, JER JE LEP BROJ ILI STA? NE VREDI U OVOM POTPUNO TURBULENTNOM VREMENU GDE SVE MOZE DA SE PROMENI U SEKUNDI SPEKULISATI UNAPRED!
STRPLJENJA MALO I VIDECEMO, A MOZDA I NE ZELIMO BAS DA VIDIMO,ALI DESICE SE STA CE SE DESITI I TO SE VEC ODAVNO NE MOZE IZMENITI!

 

"Oko 2020. uslovi na planeti postaju kritični. Ako ne napravimo ništa oko toga, kvalitet života će pasti na nulu. Zagađenje je takvo da počinje da ubija, populacija pada na razinu ispod one 1900. godine. U toj fazi nemoguće je zaustaviti kraj civiliziranog života kakvog poznajemo", prilagodili su "reči" računara stručnjaci za širu javnost.

 

TERAPIJA KONVERZIJE ZA LGBT

TERAPIJA KONVERZIJE ZA LGBT. 36 DRZAVA ZAKONOM DOZVOLJAVA DA SE KONVERZIJA VRSI NA MALOLETNICIMA. DO DANAS PROGRAM JE PROSLO OKO 700.000 AMERIKANACA.  KONVERZIJA LGBT NAJVISE SE VRSI U VELIKOJ BRITANIJI ,ALI IMA JE I U KINI I U MNOGIM ZEMLJAMA SIROM PLANETE!I MOZDA NIJE ZA POREDJENJE ALI NAS SVE LEVORUKE SU TERALI DA PISEMO DESNOM RUKOM!!!!
Konverzivna (reparativna) terapija je postupak koji se primenjuje u cilju pokušaja ispravljanja (konverzije) seksualne orijentacije LGB pacijenata.Ovu vrstu terapije najčešće primenjuju psihijatri i psihoterapeuti, (ponekad udruženi u sopstvena udruženja), kako bi omogućili homoseksualnim osobama promenu seksualne orijentacije, ako LGB osobe to žele. Oni smatraju da homoseksualnost nije oblik fiziološke seksualne orijentacije, već i dalje tvrde da je homoseksualnost mentalni poremećaj. Ovu vrstu terapije zagovaraju i brojne religiozne organizacije i Nacionalna asocijacija za istraživanje i terapiju homoseksualnosti, samostalno a često i udruženo.
Izmenom DSM klasifikacije 1973. u SAD-u je homoseksualnost isključena sa liste mentalnih poremećaja, a isto je učinjeno i u MKB Svetske zdravstvene organizacije čime je uklonjena potreba lečenja homoseksualnosti kao oblika seksualne orijentacije. To potrvrđuje i činjenica da trenutno nema relevantnih naučnih dokaza koji bi ukazivali da bilo koji oblik konverzivne (reparativne) i psihoterapije može delovati na promenu seksualne orijentacije, već je dokazano suprotno, da može da bude i štetena.
U istoriji homoseksualnosti postoje brojni dokazi da su tretmani za promenu seksualne orijentacije, koji su bili uobičajeni u 1960-ih i 1970-ih, bili veoma štetni za one pacijente koji su kroz njih prošli, i u krajnjem ishodu nisu uticali na promenu njihove seksualne orijentacije.
 American Psychological Association, Appropriate Therapeutic Responses to Sexual Orientation) iz (2009). u zaključku radne grupe stoji; ...„da napori za promenu seksualne orijentacije verovatno neće biti uspešni i da podrazumevaju rizik od nastanka štete, suprotno tvrdnjama SOCE praktičara i advokata. Literatura pokazuju da su istopolna seksualna i romantična privlačnost, osećanja i ponašanja normalni i pozitivna su promena ljudske seksualnosti, bez obzira na seksualnu orijentaciju i identitet...radna grupa je zaključila da su stanovništa od kojih prolazi SOCE u odbrani svojih stavova u kojima traže promenu seksualne orijentacije, snažno konzervativna i religiozna. Dakle, primena afirmativnih terapijskih intervencija za one koje traži SOCE, podrazumeva; prihvatanje terapeuta od strane pacijenta, podršku i razumevanje klijenata od strane terapeuta što treba da olakša aktivn život klijenata, i pruži mu socijalnu podršku u traženju daljeg razvoja sopstvenog identiteta, bez nametanja specifične seksualne orijentacije na krajnji ishod identiteta...“ Tamo gde je homoseksualna sklonost pretež
no izraz prirodne dispoziicije nagona, na takve nagone se ne može uticati. Čovek ne može sebi narediti, niti mu bilo ko može nametnuti, ko će mu se svideti, koga će voleti, prema kome će imati seksualni nagon ... On se ne pita, on oseća i pripada! Zato je svaki pokušaj „lečenja“ jednako apsurdan kao i pokušaj promene seksualnih nagona u osoba heteroseksualne orijentacije.
Jednoj kineskoj klinici naloženo je u  da plati nadoknadu gej muškarcu koji je tužio zbog toga što je podvrgnut elektro šokovima kojima je, navodno, trebalo da ga preobraze u heteroseksualca.
Okružni sud u Pekingu naložio je klinici da plati 3.500 juana (560 dolara) kao odštetu Jan Tengu za troškove terapije, rekao je advokat Li Duilong.
Sud je takodje naveo da nema potrebe da se primenjuju elektrošokovi jer homoseksualnost nije bolest koju treba lečiti.
Cijelu priču pokrenula je Rozangela Justino, evangelička vernica koja je ponudila terapiju "konverzije u heteroseksualnost". Iako je takva praksa dosad bila zabranjena, odlukom suca Justino je dobila dozvolu za provođenje "lečenja":
Homoseksualnost je bolest i osećam da me vodi Bog i da mogu pomoći ljudima koji od nje boluju, rekla je Rozangela.
Iako nije poznato koje metode "lečenja" koristi, prijašnje terapije uključivale su čak i elektrošokove, a uglavnom su se temeljile na tretiranju homoseksualnosti kao ovisnosti, poput droge i alkohola.
Brojni lečnici složni su u jednom - nijedna tzv. terapija protiv homoseksualnosti ne daje rezultate.
Sad dosta kontradiktorno homoseksualnost nije bolest, jeste bolest. Doduse mentalnim bolestima su proglasavani mnogi nacini ponasanja ljudi.
Film Boy Erased iz 2018-te kao drama i nekoliko filmova koji su ovoj temi dali malo komicnu notu(???) lepo opisuju osecanja osoba koje vole - podvlacim vole isti pol! Neki kao The Party's beginning imaju tragican kraj (samoubistvo) ili zao mi je sto ne mogu da se setim svih naziva ali uglavnom svi gejevi imaju drugarice koje ih podrzavaju, svi govore o istinskim osecanjima kao i hetero parovi (ne samo  o seksu),zatim u svima je ne priznavanje okoline narocito uze porodice (roditelji poslednji saznaju). Od 25 filmova koje sam gledala  u zadnjih par meseci 26 su o homoseksualcima ili njihovoj konverziji ili osecanjima ili samoubistvima, (ili o tome kako je konverzija bila neuspesna - sem u prvom navedenom filmu?),  da se razumemo ne biram filmove o tome. Naprotiv. Idem redom. Serije od 13 razloga Zasto do Riverdejla i ostalih imaju uvek neki gej par. Pa ako se u 2018-toj toliko govorilo o ovoj temi zasto onda u 21-ovm veku  postoji konverzija koja ide do elektrosokova i do nazivanja homoseksualnosti mentalnom bolescu?!
“Nema nikakvih naučnih, racionalnih niti etičkih razloga da se ljudi koji se identifikuju sa nekim drugim delom spektra ljudske seksualnosti tretiraju drugačije od onih koji se izjašnjavaju kao isključivo heteroseksualni”, navodi BACP.
Terapija “preobraćanja” (konverzije) LGBT osoba uglavnom se povezuje sa evangelsitičkom crkvom u SAD, dok je velika većina britanskih psihoterapeuta i profesionalnih savetnika već duže vreme smatra diskreditovanom.
Prirodno svetlo razuma i istorije religije koje su inspirisale civilizacije do sada  i samo svedocanstvo Hriscanstva pokazuje da je ljudska osoba stvorena od Boga kao musko i zensko - priznajuci da ova dualnost pripada samom temelju prirode. Seksualna raznolika priroda ljudske osobe, deo je njegove konstitucije (DNK) i nije je moguce zameniti slobodnim izborom u korist kulturnih ili socijalnih konstrukcija. Niti svest, niti volja, individualna ili kolektivna ne moze stvoriti ili promeniti ono sto smo mi!!!!
MALTA SA 88% prava gej populacije je prva u Evropi i ona je vec odavno zabranila konverziju LGBT. Istopolni brakovi, usvajanje dece potpuno su izjednaceni sa hetero partnerima.Norveska, Velika Britanija i Nemacka su pri samom vrhu liste ILGA.
Ovih dana je Svetska zdravstvna organizacija  najzad donela dugo ocekivanu odluku da  homoseksualnost i transrodnost ne treba smatrati mentalnim oboljenjima. Ona proizilazi iz 11.verzije Medjunarodne klasifikacije bolesti.Dokument nazvan ICD-11 bice predstavljen SZO u maju 2019. u Zenevi,da bi ga zemlje clanice usvojile ,a stupice na snagu  u januaru 2022. godine. Strucnjaci smatraju da nova klasifikacija smanjiti stigmatizaciju homoseksualnih i transrodnih osoba i doprineti boljem prihvatanju ovih ljudi u drustvu i povecati njihov pristup zdravstvenoj  nezi .Moze se reci da je ovom odlukom u velikoj meri zavrsena sramna istorija patologizovanja, institucionalizovanja, konverzije i sterilizacije transrodnih osoba.
Da li se broj gej populacije toliko povecao ili je tek ovih zadnjih godina postao"vidljiv" zaista ne znam. Moje misljenje je da ako je doslo do  naglog povecanja homoseksualnosti i transrodnosti najveci razlog je smisljena depopulacija. I dalje smatram da je plan nasih stvaralaca ( ko god da je to bio) da postoje muskarac  i zena i da se deca radjaju na najlepsi moguci nacin. S druge strane u okolini pocinju da mi se pojavljuju osobe koje su gej i sa kojima imam vrlo prijateljske odnose. Prvi put u zivotu sam cula "drugu stranu price". I svi ti filmovi... Ne znam zbunjena sa.
IPAK MOJ STAV JE DA KONVERZIJA NE SME DA POSTOJI! SVAKA OSOBA NA SVETU IMA PRAVO DA BUDE ONAKVA KAKVA JE. NA NAMA NIJE DA JE 'ISPRAVLJAMO'. TAKO DA I DALJE IMAMO DVE MOGUCNOSTI - DA PRIHVATIMO SVE VECE POSTOJANJE GEJ POPULACIJE (MOZDA CAK IVESTACKI IZAZVANE) ILI DA IH KAO I DO SADA STIGMATIZUJEMO!