SOLOGAMIJA -TREND VENCAVANJA SA SAMIM SOBOM!
Koristi su mnogobrojne – nema pritiska da promeniš svoje savršeno pristojno prezime, nema seksa samo sa jednim telom, nema gunđanja oko zamršenog rasporeda kućnih poslova. S toga možete da shvatite zašto se ljudima toliko dopada.

Krajem prošlog meseca na ruci manekenke Adrijane Lime je uočena burma. Posle brojnih spekulacija, manekenka je objasnila da se udala za sebe samu. Tako je postala jedna od sologamista.

Ona se tako priključila najnovijem trendu koji hara svetom.Linda Bejker, stomatološkinja iz Los Anđelesa, 1993. je zaključila da ne može više da čeka dan kada će s muškarcem svog života preseći svadbenu tortu. Sve je ukazivalo na to da taj dan nikada neće doći, pa je odlučila da uzme stvar u svoje ruke. Pozvala je 75 najbližih prijatelja da budu uz nju kada će sama samcata prošetati do oltara, ali umesto crkve, izabrala je jedan bar u Santa Moniki i odlučila da ga pretvori u mesto na kojem će se udati. Venčao ju je njen prijatelj, glumac Ron Kumins, a osoba s kojom je odlučila da provede ostatak života bila je - ona sama. Ranih devedesetih ta odluka se većini učinila čudnom i delovala je kao potez očajnice. Nešto više od 20 godina kasnije, njena neobična odluka postala je fenomen.Istina, teško je tačno odrediti koliki je broj sologamista i da li se radi o trendu koji je prisutan već godinama. Ono što znamo jeste da ih je sve više i da zbog društvenih mreža postaju sve glasniji. A ako ništa drugo, mediji o njima pišu sve češće. Naravno, sologamija nije prepoznata kao legitimna bračna zajednica nigde u svetu, ali sologamistima to ne smeta. Jedino što žele je ceremonija koju će u svom aranžmanu organizovati, kako bi odbacili "tiraniju zajedničkog života".U Kjotu postoji servis koji sologamistima nudi organizaciju ceremonije koja košta oko 2.500 evra i uključuje sve od fotografisanja do "dekorativnih" pratnji koje će stajati uz samce na venčanju.Toliko nam dugo govore da su samci jadni i usamljeni i žele samo nekog s kime bi se venčali, a ako im to pođe za rukom, magično će se transformirati u srećnije i zdravije ljude. Danas je mnogo teže održati takve bajkovite stavove o braku i samačkom životu".

Sologamija je trend koji se širi celom planetom, a ogleda se u tome da se ljudi vjenčavaju sami sa sobom. Postao je prilično popularan među ženama bez partnera ili partnerki, a neki ga karakterišu i kao “čin ljubavi prema sebi”.
Čak je pokrenut sajt IMarriedMe (Udala sam se za sebe/Oženio sam se sobom), gdje se prodaju različite sitnice u vezi ovog pokreta. Ljudi čak organizuju ceremonije i pozivaju zvanice na vjenčanje.
Pojava sologamije posmatra se kao formalni proces slavljenja slobode i izražavanja ljubavi prema sebi, a već je privukla negativan publicitet. Ljude koji se odluče na ovaj korak najčešće nazivaju narcisima i ismejavaju ih na društvenim mrezama.Nemogućnost da pronađu pravog partnera, naterala je ljude da se venčaju sami sa sobom. Dosegnuli su određeni trenutak u životu kada više ne žele čekati ljubav svog života, već su zaključili da su sami sebi dovoljni. Reč je o takozvanoj sologamiji, odnosno vezi sa samim sobom. Nema više mesta za princa ili princezu već se ljudi odlučuju na ovaj korak. Prema nekima reč je o potezu očajnika, a prema drugima radi se o ljudima koji žive u zabludi i misle kako će time nešto promeniti. Kako god ovaj je pokret dobio poklonike diljem svijeta koji su sudbonosno „da“ odlučili izreći samome sebi. Kinez se venčao kartonskom verzijom sebe Kinez Liu Ye jedan je od prvih koji se vjenčao sam sa sobom. Za obred prije više od 10 godina nabavio je kartonski prikaz sebe u crvenoj haljini i zakleo se na vernost. Na taj je način hteo pokazati koliko je scena pronalaska partnera zapravo surova i okrutna. Umetnica na 30. rođendan izrekla sudbonosno „da“ sebi Jennifer Hoes na isti se čin odlučila 2003. godine venčavši se sama sa sobom pred obitelji i prijateljima. Ova se umetnica za to odlučila na svoj 30. rođendan kako bi skrenula važnost na vlastito „ja“ i priznavanje samoga sebe. Ako ne nađeš pravog partnera, uvek se možeš udati sama za sebe Chen Wei Yih udala se na svoj 30. rođendan na Tajvanu također sama za sebe. Društveni pritisak bio je jednostavno prevelik. Kako nije pronašla savršenog partnera, odlučila se je rešiti pritiska i udati sama za sebe.Nismo ni svesni koliki pritisak vrsimo na 30-togodisnjake. I ja to radim svom sinu. Kad ces da se ozenis, hocu unuke! A danas je sve teze naci partnera. Moja generacija to ne shvata i ne prihvata. 

BRACNA ZAJEDNICA SVAKAKO NIJE SAMO ZAVET DAT PARTNERU ILI SEBI! TO JE ZIVOT PUN ODRICANJA, PRIHVATANJA KOMPROMISA, STALNE KOMUNIKACIJE I UOPSTE USAGLASAVANJA MISLJENJA I STAVOVA. BRACNA ZAJEDNICA MUSKARCA I ZENE ( ILI CEGA DANAS IMA JAKO MNOGO ISTOPLNIH PARTNERA) JE POTPUNO U KRIZI  ZBOG DRUSTVA I CIVILIZACIJE KAKVA JE SADA. SOLOGAMIJA VEROVATNO IDE SAMO U PRAVCU ONOGA STO NAS CEKA I STO SAM PISALA U VISE NAVRATA DA CE POSTOJATI SAMO JEDAN POL, A PRODUZENJE VRSTE BICE  IZ EPRUVETE ILI KLONIRANJE ILI VEC STA!

TAKO DA PREPORUCUJEM DOK  SE JOS MOZE ZIVITE SA PARTNEROM, I TO IMA SVOJIH PREDNOSTI VERUJTE! I NE VRSITE PRITISAK NA DECU. NEK SAMA IZABERU KAKO GOD!

DA LI PRICATE SAMI SA SOBOM? NE? A TREBALO BI! GENIJE ILI LUDAK? SVE JE DO VAS I VASE MOGUCNOSTI KONTROLE! MADA OPET ZNATE ONO OD GENIJA DO LUDAKA I OBRNUTO....
Svetska nauka očigledno je ozbiljnu pažnju posvetila ovoj pojavi, a brojna istraživanja govore u prilog tome da nam ta navika može doneti dosta pozitivnih stvari.

Na primer, studija Danijela Svinglija i Garija Lupijana, objavljena u poznatoj naučnoj izdavačkoj kući SAGE, pokazuje da ovo verbalno izražavanje menja naše perceptivne procese. To znači da će vam slušanje naglas izgovorene reči "stolica" pomoći da je bolje vizualizujete ili uočite nego ako o njoj budete samo razmišljali o sebi.
Međutim, bitan je i način na koji pričamo. Tako se drugi naučni rad, iza kog stoje Itan Kros i saradnici, bavio istaživanjem uticaja govora o sebi u trećem licu.
Rezultati su pokazali da osobe koje se tokom introspekcije sebi obraćaju imenom, a ne razmišljaju u prvom licu, imaju bolju sposobnost samodistanciranja, lakše regulišu stres u trenucima kada je potrebno ostvariti dobar prvi utisak ili javno govoriti na nekom skupu.
Osim toga, ljudi koji se sebi obraćaju na ovakav način bolje će proceniti buduće izvore stresa.Kada se čovek kroz govor odvaja od realnosti jasno je da je u pitanju neki vid patologije. Shizofrenija je dobar primer toga, kada čovek u sebi nosi dve ličnosti. U tom slučaju na pričanje ljudi samih sa sobom gleda se kao na jedan od simptoma psihičkih oboljenja - navodi on.tručnjaci su potvrdili – ne samo da je normalno, nego je i zdravo pričati sa sobom, ukoliko, naravno, razlikujemo kad je prilika, a kad neprilika za to.
– „Razgovor sa samim sobom“ najčešće se odvija kao unutrašnji govor i to nam omogućuje zadovoljavanje mnogih potreba, bilo da se radi o „ventilaciji“ (izbacivanju) trenutno nakupljenih, intenzivnih osećaja, procenjivanju najprikladnije reakcije u trenutnoj situaciji, imenovanju situacije kako bi se lakše nosili s njom ili samotešenju.
Zamislite šta bi bilo da nemamo sposobnost da samoi sebe savetujemo o prikladnom načinu reagovanja ili da sebeumirimo. Pa bilo bi nam mnogo teže. Treba zadržati posao, prijateljstvo, brak, otrpeti sve, izdržati, podići decu…na pravi put. Ipak, povremeno vidimo ljude koji u gradskom prevozu glasno sami sa sobom razgovaraju, mašu rukama, viču…Da li je to normalno? E, pa u tome i jeste ključ – u kontroli. Da li možemo da se kontrolišemo i kada i u kojoj prilici pričamo sami sa sobom?Ako razgovarate sami sa sobom, ne treba da vam bude neprijatno da to priznate, jer je nauka otkrila da ljudi koji pričaju sami sa sobom nisu ludi, već su zapravo genijalci, piše Life Hack, a prenosi Atma.
Istraživač na području psihologije, Geri Lapijan, je uradio eksperiment u kojem je učestvovalo 20 volontera. Oni su trebali da zapamte prikazane predmete i da ih pronađu u u supermarketu. Polovina je trebala da ponovi naziv predmeta, na primer, banana, dok druga polovina nije ništa izgovarala. Na kraju, rezultat je pokazao da su ljudi koji su izgovarali ime predmeta brže pronašli predmete u odnosu na one tihe.- Često mrmljam nešto sam sebi u bradu kad tražim nešto u frižideru ili na policama supermarketa - rekao je Geri Lapijan. To lično iskustvo ga je, zapravo, podstaklo na ovaj eksperiment. On je sa psihologom Danijelom Sviglijem došao do rezultata da su ljudi koji razgovaraju sami sa sobom geniji.ada razgovarate sami sa sobom, vaš čulni mehanizam se aktivira. Lakše pamtite, jer možete da vizuelno učite i zatim da delujete u skladu s tim.ada pričate naglas, vi održavate fokus na svom zadatku, a to vam pomaže da prepoznate te stvari odmah. Naravno, činjenica je da pomaže samo ako znate kako izgleda predmet koji tražite. Na primer, banana je žute boje i znate kako banana izgleda. Dakle, kada izgovarate reč "banana", vaš mozak odmah stvara sliku u vašem umu. Ali, ako ne znate kako banana izgleda, učinak izostaje.
Svako od nas ima različite vrste misli. Većina ima smisla, ali ostatak ne. Pod pretpostavkom da ste besni na nekog i da osećate kako biste mogli da ubijete tu osobu, nećete odmah da otrčite kod svog terapeuta, već  ćete se zatvoriti u sobu i razgovarati sami sa sobom. Na taj način ćete se rešiti ljutnje i postepeno ćete se smiriti. To je glupa misao koju ne treba da delite sa nekom drugom osobom.
- Razgovor sa samim sobom vam pomaže da raščistite svoje misli, da shvatite šta je važno i učvrstite odluke o kojima razmisljate.
Pada mi na pamet i onaj deo kad sama sebi na glas kazem "mozes ti to". Zaista ima nesto u tome kad pricamo sami sa sobom. Pomaze zaista.
TAKO DA PRICANJE SA SAMIM SOBOM UKOLIKO IMATE KONTROLU KAD I GDE MOZETE DA NAGLAS ISKAZUJETE SVOJE MISLI VEOMA JE KORISNO. KORISNO JE KAO STO REKOH I U SLUCAJU BODRENJA SEBE SAMOG . ILI KADA NEKE MISLI NISU ZA 'TUDJE USI'. A VI CETE 'PUCI' AKO IH NE IZGOVORITE!
ALI IPAK AKO SE STVARI OTMU KONTROLI TE KRENETE DA PRICATE SAMI SA SOBOM I U DRUSTVU -POSETITE PSIHIJATRA OBAVEZNO!

STRAST! DA LI JE BOLJE ZIVETI PREDAJUCI SE STRASTIMA ILI BITI OSLOBODJEN SVIH STRASTI KAO NAS GENIJE NIKOLA TESLA? STRAST NIJE ISTO STO I HEDONIZAM! UZIVATI U STRASTIMA I UZIVATI U ZIVOTU MOGU ALI NE MORAJU ICI 'RUKU POD RUKU'! VINO, STRAST, LJUBAV, LETO, ROMANTIKA, DIVLJA STRAST....

Vremenom neki pojmovi i reči menjaju svoje značenje, prelazeći iz nečega što je negativno u nešto što je pozitivno. Takav je slučaj sa pojmom „strast” za koji danas mnogi misle da označava snažno uživanje. Zato je strast poželjna u emotivnom odnosu, odnosu prema poslu ili prema životu.

Ono što je kolektivno zaboravljeno i potonulo u naše kolektivno nesvesno jeste znanje da imenica strast dolazi od glagola stradati, nastradati. U latinskom, takođe, passio dolazi od pati, što znači muka, trpljenje. Iz ovog korena je nastala i reč pasivnost, trpno stanje.

Ljudi su strasni kada nečemu čime se bave pripisuju najveću životnu vrednost. Posledica je da najviše uživaju kada se time bave, a najviše trpe kada im je to onemogućeno. Strast, prema tome, ne podrazumeva samo uživanje, već i trpljenje.Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na nešto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propoveda umerenost, suprotni koncepti. Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u korporacijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da osoba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posvećuje puno vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili „poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem. Strasni zaposleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nužno zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene uloge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.

Podsetimo se na život našeg velikog naučnika čijoj pronalazačkoj strasti svi toliko mnogo dugujemo – Nikole Tesle. Kao što je poznato on je sebe u celini poistovetio sa ulogom fizičara i pronalazača tako da nije ni imao privatni život. Način na koji je svesno izabrao da vodi život daje nam pravo da na njega gledamo kao na heroja koji se žrtvovao kako bi što više dao čovečanstvu, ali se isto tako možemo zapitati da li je toliko žrtvovanje privatnog života bila dobra odluka.

Ako ste roditelj, da li biste voleli da vaše dete herojski živi kao Nikola Tesla ili da živi harmoničnim životom običnog smrtnika u kome je strast imperativ?

Strast! Strast je začin života, gorivo motivacije, katalizator kreativnosti, pokretač posla, aktivator mašte, ponekad i genijalnosti. Strast je najveća tajna uspešnih ljudi, onih koji mnogo postižu u životu. Većina nas je i nastala iz čina ekstaze i strasti. Svaki novi početak, unutrašnje preobraženje, pa i prve misli ujutru kad se probudite – na svom izvoru imaju strast. To je onaj dodatak koji pretvara „moram“ u „hoću i želim“, esencija posvećenosti nekome ili nečemu, to je ono što nas drma, vatra koja dolazi iznutra.Pored strasti koju Robert J. Vallerand zove „harmonična“, skladna strast i u kojoj ljudi imaju kontrolu i umeju da je zauzdaju, postoji i opsesivna strast, gde ljudi imaju nekontrolisan nagon da rade iako vide da zapostavljaju sve, pa i važne osobe, a rad im služi da bi stabilizovali negativan doživljaj sebe. Ovi ljudi, slično patološkim kockarima, ne osećaju unutrašnju radost i pozitivne emocije, retko su kreativni i obično se zavaravaju da imaju entuzijazam za posao – rade naporno, ali bez vatre. Sa doživljajem neuspeha povećava se opasnost opsesivne fokusiranosti na određeni cilj. Konstantan neuspeh može da tera ljude da dokažu da mogu ili ih potpuno čini bespomoćnim.ozvolite sebi iskorak iz kutije i gurnite je u stranu. Faktor iznenađenja osvežava monotoniju u vezi. Treba biti otvoren za lepotu trenutka, uraditi stvari uprkos logici, dozvoliti sebi bogatstvo slobode, kao kad u toplom danu skinete sve sa sebe i uronite u vodu iako znate da je hladna. Lek za kontrolu je da učinite nešto novo, nešto što nikada niste radili: plešite, svirajte, bavite se sportom... Strast neće doći sama, niti treba čekati da nam je neko probudi. Moramo sami! Za početak promenite ugao posmatranja: „Zašto?“ pretvorite u „Kako da“, rizik u šansu i priliku, problem u izazov, prisetite se neke situacije u kojoj je šef bio dobar, donesite neku biljku na posao, začinite atmosferu nečim novim... Lek za ravnodušnost i monotoniju je i iskrenost prema sebi. Treba biti hrabar i iskreno odgovoriti na pitanja: Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol? Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo? Čiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu primam s ravnodušnošću?

Za početak je dovoljan samo jedan dan. Sreća je znati šta se hoće i strastveno to želeti. Kad odlučite da u jednoj oblasti imate više strasti – npr. u vezi, poslu, duhovnom razvoju – jedan dan se prepustite samo tome. Ako je vaš posao prodaja – učinite neku ekstra uslugu ili se posvetite potpuno kupcu, ako ste umetnik – stvarajte kao da upravo pravite remek-delo svoga života. Ako nemate vremena čak ni za rođeno dete, odlučite da odvojite sat vremena i budete sa njim. Zaboravite sve drugo i potpuno se posvetite. Kada ste se poslednji put odnosili prema svom partneru kao da vam je najvažnija osoba na svetu? Koliko često pokazujete da ga cenite i da mu se divite na iskren i smislen način? Koliko ste mu vremena posvetili da se seti da ima posebnu vrednost u vašem životu? Nema strasti bez iskrenog divljenja, argumentovana pohvala je najbolji afrodizijak.

Tek onda možete dodati još jedno ili dva „X“ u vaše odnose. Budite kreativni, igrajte se, izađite iz rutine, pronađite bezbedan način da ostvarite fantazije. Jurite strast kao poslednji noćni autobus i obnavljajte je. I na kraju, ako ste očekivali da ću uneti neko ograničenje, da ću vam reći da budete umereni, da logika i razum ipak treba da drže uzde strasti, prevarili ste se.
Vino, pice koje podrazumeva romantiku i divlju strast. Licno, ostala sam na pivu,ali ceznem za vinom, svecama, mesecom, morem...Vino -bozansko pice koje tera nasu krv da se uzburka i prepusti strastima. Biti strastven je bozji dar i ne treba se toga stideti. Samo ponekad treba malo zauzdati strasti koje prelaze granice. Kao i sve drugo, strast mora biti pod kontrolom!
LETI IPAK, STRAST SE OTME KONTROLI! VRELE TEMPERATURE OSLOBADJAJU NASE STRASTI! I TO JE U REDU! PONEKAD!
STRAST JE DOBRA U VECINI SLUCAJEVA JER NAM POMAZE DA BRZE DODJEMO DO ZELJENOG CILJA! IPAK, AKO SMO OPSESIVNO STRASNI NECE BITI DOBRO NI PO NAS NI PO ONO STO IZAZIVA TU NASU STRAST!
PA OPET BOLJE JE BITI STRASTVEN I SVOJU STRAST USMERITI KA NEKOM ILI NECEM NEGO BITI HLADAN I RACIONALAN PO SVAKU CENU!
ZIVOT JE TAKO KRATAK DA BISMO GA PROTRACILI. PRONADJITE SVOJU STRAST I VIDECETE KOLIKO CE VAM ZIVOT BITI KVALITETNIJI!

DRUIDI? STOUNHENDZ ! MOC! 'SVASTIKA' ROLO MOFLING!SUME BI SPASLE SVET!
Druidi su bili harizmatični galski sveštenici (u isto vreme i pesnici i zakonodavci) koji su znali kako da narodu nametnu svoje vođstvo i kulturu ogrezlu u nasilje bez presedana.Rimski pesnik iz I veka n.e. je opisao jedno od takvih svetih mesta, u blizini Marselja; bio je to proplanak među drvećem poprskanim ljudskom krvlju, na kome se nalaze grubi, stravični drveni kipovi bogova, bledi i truli od starosti. Do kraja teksta trazeci informacije o ovoj temi dosla sam do toga da  je ovo sa zrtvovanjem rimska propaganda da bi usli u rat sa Keltima. Sve vreme cu ponavljati da nikakvih zapisa o druidima nema. A druidizam je priznat kao religija.To je prvi paganski kult koji je priznat kao religija u Velikoj Britaniji 2010-te godine.
Mreža druida, organizacija koja okuplja pripadnike te religije u svetu, dobila je "status organizacije dobročinitelja kao religiozna organizacija".
U odluci komisije se navodi da je Mreža druida otvorena "isključivo u dobrotvorne svrhe u cilju promovisanja religije i u opštem i javnom interesu". Ta mreža će dobiti i sredstva za rad.
Od tada u Stounhendzu prilikom zimskog  i letnjeg solsticijuma okupljaju se druidi i ostali pagani  da slave Sunce i prirodu!
Sama reč druid verovatno dolazi od grčke reči „drous“ što znači hrast, a možda i od reči „vid“ što znači znati. Oba značenja donekle opisuju veru, ponašanje i shvatanje druida. Hrastova stabla su posebno cenjena, a druidi se smatraju mudrim ljudima s mnogo znanja. Posedovali su znanja iz astronomije, astrologije, fizionomije biljaka, anatomije životinja i ljudi i prirodne magije. Hrast ima posebno značenje jer, između ostalog, predstavlja mudrost, kao i imela koja je naročito cenjena ako je rasla na hrastu. Zbog ovog zadnjeg većina slika prikazuje druide koji beru imelu s hrasta.

Lik druida nesumnjivo predstavlja jedan od stubova na kojima je počivao drevni keltski narod. Reč druid potiče iz galskog jezika, a označavala je onoga koji je vladao naukama. Iako su “vladali naukama” upravo su druidi bili ti koji su uveli i podsticali verovanje u besmrtnost bića, koje se zasnivalo na uverenju da čovekova duša posle smrti prolazi kroz preobražaj i reinkarnira se u novom telu, pod novim imenom.Osim da čuvaju ovu baštinu tradicija i verovanja, glavni zadatak druida sastojao se u tome da mlade podučavaju znanjima i borilačkim veštinama, da presuđuju u sporovima između plemena, i najviše od svega, da obavljaju svete obrede. Ovi obredi, koji su mahom značili prinošenje žrtava, bili su obavijeni velikom tajnošću, a prenosili su se samo kada bi druid predavao svoju dužnost nasledniku.Druidi su preilikom preuzimanja dužnosti, prema njihovom zakoniku imali nekoliko dužnosti: da sačuvaju hermetičnost obreda, da poštuju bogove, da pružaju bezrezervnu pomoć zajednici i morali su da proučavaju prirodu i prikupljaju svakovrsno lekovito bilje. U znak zahvalnosti za lekovita svojstva bilja, druidi su podsticali poštovanje prema šumama kao svetim mestima.Zanimljivo je da postoje nejasne ali i izvesne naznake koje ukazuju da su u galskim zajednicama postojale i žene druidi! Dve upućuje na to da je na teritoriji današnje Normandije postajala zajednica od devet druitkinja.Zbog dobrog poznavanja magije i druidskih obreda, ne samo da su bile sposobne da proriču budućnost i da se bave isceljivanjem prirodnim lekovima, već su mogle da izazivaju strahotne oluje i da muškarce preobrate u životinje. Zbog ovih su se moći druitkinje dovodile u vezu saVESTICAMA. 

Druidi (Druids) – keltski sveštenici. Druidi su bili čuvari tradicionalnog znanja i mudrosti, uključujući i znanje o bogovima, prirodne nauke, astronomiju i kalendar, biljne lekove i isceljivanje, kao i plemensko pravo. To znanje nije bilo pismeno, već je čuvano u stihovima, pamćeno i prenošeno sa pokolenja na pokolenje. Govorilo se da je potrebno dvadeset godina obuke da bi se postalo druid. Druidi su duboko poštovali hrast i imelu, koju su upotrebljavali u magiji. Imelu su ceremonijalno odsecali zlatnim srpom i hvatali je u beli ogrtač kad je padala sa grane. Isto su tako upotrebljavali i magijska jaja, a pretpostavlja se da su ih pravili od zmijske pljuvačke. Postojali su i takozvani „gajevi druida“, zvani još i „zabranjene šume“, mesta na koja su samo druidi imali pristup.
Druidizam je možda poticao i iz pre-keltskih vremena, pa su ga Kelti preuzeli iz Galije i Britanije od tamošnjih ranijih stanovnika, isto kao što su u Britaniji od Stounhendža napravili svoje svetilište. Po irskim tradicijama, druidi su bili moćni čarobnjaci i mogli su se pretvoriti u bilo koji oblik. Opisano je kako se glavni druid irskog kralja jednom prilikom pojavio sa bivoljom kožom i ptičjim krilima. Druidi su su se povremeno izolovali, i jeli meso mačke, psa i praseta, a onda legali da spavaju na bivoljoj koži kako bi izazvali magijske snove. Kao mudraci specijalisti u svetim stvarima, bili su upoređivani sa magima, egipatskim sveštenicima i sa bramanima. Njima su pripisivana pitagorejska verovanja u reinkarnaciju i u značaj brojeva i smatrani su velikim poznavaocima astrologije. U isto vreme, poprimili su i izvesnu mračnu auru zbog svoje naročite sklonosti ka žrtvovanju ljudi i zbog njihove veze sa svetim lugovima i svetilištima u tamnim dubinama šuma.
Keltski sveštenici Druidi nisu ostavljali pisane tragove za sobom. Sve što znamo o njima, znamo preko Rimljana. Ono što znamo je da su obožavali prirodu, da su verovali da je duša u ljudskoj glavi  i  zato su cuvali glave umrlih , nisu izvrsavali smrtnu kaznu,tako da nije bilo zrtvovanja ,vladala je jednakost medju polovima KORISTILI SU "SVASTIKU"  KAO I ANUNAKI I HITLER ! izuzetno su verovali u reinkarnaciju!

Nekako i u nasoj slovenskoj paganskoj proslosti postoji verovanje za  hrast da je mudrost i znanje.  A moc se sticala "svastikom" na magijskom mestu kao sto je Stounhendz! Jel vidite da je uvek sve povezano?Stounhendž, jedan od najupečatljivijih praistorijskih megalitskih spomenika na Zemlji, nalazi se na listi Svetske baštine, a poznat je po tome što je njegovo kamenje poravnato sa pokretima Sunca. Hiljade ljudi svake godine prisustvuje obeležavanju zimskog i letnjeg solsticija u Stounhendžu.
SUNCE, PIRAMIDE, STOUNHENDZ, SUME, "SVASTIKA", A SVE ZAJEDNO PRICA O OPSTANKU LJUDSKE VRSTE. RAZUMETE. I DOK ROLO MOFLING IZVODI RITUALE SOLSTICIJA ( KAO GLAVNI DRUID DANAS) U STOUNHENDZU LJUDI IPAK PLANIRAJU SVETSKU SUMU I SVE VISE SHVATAJU DA NE MOGU PROTIV PRIRODE. MOC SE NE DOBIJA KRSTOM BILO KOG OBLIKA, ALI ZA DIVNO CUDO VEC HILJADAMA GODINA SE VERUJE U TO!

NAJBOLJI PRIJATELJ? DA ILI NE?  MLADI IZMEDJU 16 I 25 SU  USAMLJENIJI OD OSTALIH LJUDI! IMATE LI JEDNU VEOMA BLISKU OSOBU KOJA VAS PODRZAVA UVEK ,A DA NIJE SESTRA ILI DECKO (DEVOJKA)? AKO NEMATE DA LI JE TO NORMALNO? 
Prijateljstvo je pozitivan odnos između dvoje ili više ljudi, koji osećaju međusobnu simpatiju i poverenje.
Mladi koji imaju najboljeg prijatelja imaju bolje psihološko zdravlje i prilagodljiviji su na stres.
Ali nije to tako jednostavno, je l' da, zato što najbolji prijatelji nisu nešto što je dato ili dostavljeno po rođenju. Taj odnos morate sami da negujete, on mora biti izgrađen na uzajamnoj hemiji. Ne samo to, vi morate potom da održavate prijateljstvo dovoljno dugo  da postanete jedno drugom najvrednija platonska veza. Što je u redu, ako se vezujete za ljude na taj način. Ali šta ako vam je teško da sklapate prijateljstva? Šta ako imate dosta prijatelja, ali nijednog koji bi vas gledao kako pišate u toaletu u klubu, na primer? Ili šta ako ste toliko samodovoljni i/ili nezavisni od toga da najbolji prijatelj jednostavno utiče na vaš život?Ali stvarno  neko uživa u upoznavanju svakoga, umesto da se ograniči na jedno prijateljstvo. Ne sviđa im  se ideja da imaju jednu osobu kojoj  moraju  da odgovaraju mnogo češće i koja mora da ide svugde sa njima!
Najbolji ortaci su očigledno pozitivna snaga za većinu ljudi. Ali mnogi od nas su imali jednu osobu za koju ne znaju da li im je prijatelj ili neprijatelj; tip osobe sa kojom možete da delite sve, ali koja vam tako može ’zabosti nož u leđa’. Za mnoge, ovaj tip prijateljstva može imati negativan uticaj. Lili ima 26 godina i kaže da je sa jednom osobom sa kojom se družila u toku svojih ranih dvadesetih imala „najtoksičniji odnos“ ikada. „Godinama me je nipodaštavala, činila da se osećam bezvredno, dok sam se ja osećala kao da treba da budem privilegovana jer sam njen najbolji prijatelj. Ona je preuzela moj život, učinila me da se osećam kao da sam u njenoj senci i povredila me je na puno načina. Izbacila sam je iz života pre više godina, ali od tada nemam bliske odnose ni sa kim; plašim se da će me ljudi povrediti.“ Danas Lili može da kaže da ima nekoliko bliskih prijatelja, ali, kako kaže "nemam prave, večne, one koje zovem svaki dan ili sa kojima idem na odmor, prijateljice koje su mi kao sestre.“ UF, SVI SMO  IMALI "TOKSICNE NAJBOLJE PRIJATELJE" sto je svakako ostavilo neizbrisiv trag  istrah od sklapanja  prijateljstva.Najbolji prijatelji su kompleksan posao. Intenzitet ovih odnosa ponekad podseća na platonski ljubavni odnos – ipak i ovi odnosi se mogu lako pokvariti ili propasti kada od njih nemamo koristi. Bilo kako bilo, ako imate jednog bliskog prijatelja sa kojim ste pristali da usvojite dete ukoliko se desi da ste oboje singl sa 40, ili ne gotivite da blejite ni sa kim, to vas ne određuje kao osobu. Svi mi imamo različite stilove vezivanja. Ti stilovi vezivanja se možda menjaju kako vreme prolazi, a možda će ostati potpuno isti – poenta je u tome kako se osoba snalazi u njima.
I to prijateljstvo iz koristi me mnogo nervira. A svima se to desavalo zar ne? I dok otkrijete  (jer to je jako tesko otkriti) toliko zgotivite "najboljeg prijatelja" da vam srce bukvalno pukne kad vidite da je sva njegova paznja i ljubav dolazila zbog koristi koju ste mu pruzali.  Da ne nabrajam, ali kako je tekst o mladima najvise mislim na ono pomaganje oko ucenja ( na ustrb svojih obaveza) i ono upoznavanje sa ljudima preko vas ( a onda vas otkace).
Sad ima tu gomila citata o prijateljstvu, da ne smaram , nego hocu da vas samo podsetim na prijateljstva dve drugarice, dva druga ili musko zenska prijateljstva koja u nekom momentu ipak dobiju izgled ljubavne veze. Dve drugarice dele sve- bukvalno. U jednom momentu jedna vise ne zeli da deli nista. Zenska cud! Raskid je nekad bolniji nego od partnera iz ljubavne veze. Brutalan, bolan i vrlo razocaravajuci, a tek kad pocnu da isplivavaju vase tajne na instagramu.... Dva druga naprotiv mogu ceo zivot to da budu. Ne kazem i neka zenska prijateljstva se odrze -zauvek, mada jako retko. Muska prijateljstva opstaju sve dok se zene ( njihove partnerke) ne umesaju. Ako su mudri nikada ne treba da upoznaju svog najboljeg druga sa svojim partnerom. Rivalstvo koje osecaju sto vise nisu najbitniji onom drugom  naterace ih da najbolje prijatelje rastave. A musko zenska prijateljstva sam opisivala vise puta.  I dobra su i pozeljna i dugotrajna. Mada se uvek krije opasnost od momenta kada pozelite da vam najbolji drug koji vas bolje poznaje od vas samih zainteresuje kao partner. Jer ostali muskarci su svinje i budale, a ovaj je nezan,pazljiv, ispunjava vam sve zelje, uvek je tu za vas i tako dalje. Nemojte to ni slucajno da uradite. Cuvajte prijateljstvo po svaku cenu jer  je ono neprocenjivo.
MNOGO TOGA BI SE MOGLO RECI O PRIJATELJSTVU. I KOLIKO NAM ONO ZNACI. NAROCITO AKO JE U PITANJU NAJBOLJI PRIJATELJ - BLISKA OSOBA - NEKAD BLIZA I OD CLANOVA PORODICE S KOIJMA SMO KRVNO POVEZANI. CUVAJTE I NEGUJTE TA PRIJATELJSTVA. NIKO NECE BITI UVEK TU ZA VAS KAO VAS NAJBOLJI PRIJATELJ. A AKO STE OSOBA KOJA NIKOME BAS NE MOZETE DA POKLONITE POVERENJE I ZBOG TOGA NEMATE SVOJU BLISKU, NAJBLISKIJU OSOBU - NAJBOLJEG PRIJATELJA NE ZALOSTITE SE. NISTE JEDINI.  VI SVOJE POTREBE ZA PRIJATELJIMA OSTVARUJETE NA DRUGE NACINE. KOLIKO LJUDI TOLIKO I CUDI!
IPAK JA SAM SVAKAKO VISE ZA JEDNOG ,ALI VREDNOG PRIJATELJA. BITI SAM NEKAD JE KORISNO, ALI BITI UVEK SAM JE NESTO STO NIJEDAN COVEK NE TREBA DA DOZIVI!

OBLAST 51! CIA JE PRIZNALA POSLE SEST DECENIJA NJENO POSTOJANJE. COVEK KOJI JE RAZOTKRIO OVU TAJNU! VISE OD 400.000 LJUDI SPREMA UPAD U  OVU OBLAST!
Oblast 51 (AREA 51)  je američka vojna baza u Nevadi, oko 180 kilometara od Las Vegasa. Nastala je 1955. godine. To je visoko čuvana baza za ispitivanje aviona i novih oružja. Zbog te visoke tajnosti došlo se i do sumnje da se ovde vrše ispitivanja nad vanzemaljskim letelicama i bićima. Postoje neke pojedinačne izjave i različita viđenja čudnih pojava u okolini baze. Približavanja bazi su dokazala da je baza još uvek aktivna. Po ovoj oblasti napravljene su i neke računarske igre.
Činjenica da je baza tajna, i da se sprovode testovi nad tajnim avionima, zajedno sa prijavama o neobičnim fenomenima, dovela je do toga da Oblast 51 postane glavni fokus za istražitelje NLO-a i drugih teorija zavere. U takvim teorijama se spominju sledeća istraživanja:
Skladištenje i ispitivanje oborenih vanzemaljskih letelica (uključujući i materijal navodno pronađen kod Rozvela), proučavanje vanzemaljaca (živih i mrtvih) i proizvodnja letelica baziranim na vanzemaljskim.Sastanci ili zajednički poslovi za vanzemaljcima.Razvoj egzotičnog oružja.Razvoj sredstava za kontrolu vremena.Razvoj tehnologije za putovanje kroz vreme i teleportovanje.Razvoj neobičnog i egzotičnog pogonskog sistema koji se odnosi na Aurora (aircraft) program. Spominju se i podzemni centri za istraživanje, interkontinentalna podzemna železnica, pista koja nestaje i druge stvari bazirane na vanzemaljskoj tehnologiji.
Veterani eksperimentalnih projekata kao što su OKSKART i NERVA u Oblasti 51 se slažu da su ti testovi mogli da izazovu priče o NLO, zato što je bilo čak 2850 OKSKART-ovih letova.
Veruje se da su te razne priče u stvari pomogle da se održi tajnost Oblasti 51. Iako veterani odbacuju postojanje podzemne železnice, u Oblasti 51 se i dalje velik broj eksperimenata izvodi pod zemljom.
Bob Lazar je široko priznat kao osoba koja je razotkrila Oblast 51 gde je otkrio kako je radio na tajnim eksperimentima 1989. godine.
On tvrdi da je video testove devet konfiskovanih NLO-a i čak tvrdi da je radio u tajnim vladinim objektima, pomažući izgradnju futurističkih letelica.
On sada tvrdi da ga aktivno prati vlada Sjedinjenih Država.
Bob Lazar tvrdi da je radio kao naučnik u tajnom vladinom hangaru u blizini zloglasne oblasti 51.
Pre trideset godina, Bob Lazar je tvrdio da je radio kao inženjer blizu područja 51 u hangaru koji se zove S-4. Tamo tvrdi da su NLO-i sa malim vanzemaljskim sedištima napravljeni od materijala zvanog Element 115.
“Pogonski sistem je gravitacioni pogon. Izvor energije je reaktor antimaterije. Ova tehnologija zvanično uopšte ne postoji.”
Tada je vlada SAD-a negirala postojanje područja 51. U stvari, vlada je priznala bazu samo 2013. godine. Prethodno su bili dostupni dokumenti koje je CIA navela kao bazu-poligon za vazduhoplove.
Govoreći o onome šta se dešava na području 51 i drugim vladinim bazama, Lazar je opisao kako je prikrivanje postojanja ovih baza “zločin protiv naučne zajednice”.“Ne sledim NLO priče ili izveštaje i nisam zainteresovan za istraživanje života izvan Zemlje. Moj primarni interes je bio i još uvek je neverovatno napredna tehnologija. Znam da ako je možemo kontrolisati i razviti, to može da promeni svet.”
Ovom području u Severnoj Nevadi niko ne sme da se približi osim tajnih službi i vojnog osoblja s posebnim dopuštenjem. Područje 51 je neformalni naziv za udaljenu bazu američkog Ratnog vazduhoplovstva ‘Edward Air Force’. Dugo se verovalo da se ovde testiraju avioni i oružje, dok je teoretičarima zavere omiljena teorija da je to baza gde američka vlada skladišti dokaze o vanzemaljskom životu, uključujući i dokaze o navodnom sudaru s vanzemaljcima u Rozvelu u Novom Meksiku 1947. godine. Zaštićen je čak i vazdušni prostor iznad ove baze, gde je zabranjeno preletanje.
 Gotovo više od 590.000 (dok pišemo ovo) je zainteresovanih za neobičan i zanimljiv događaj (ako se desi) "Storm Area 51, They Can't Stop All of Us" koji je pokrenut  sa ciljem da ljudi upadnu u zaštićenu vojnu tajnu oblast  "Area51" ili "Oblast 51"..Gotovo 590,000 "lovaca na vanzemaljce" (dok ovo pišemo)ne skrivaju svoje smele planove da traže "čovekolika zelena bića" na području baze vazduhoplovstva "Edvards",  poznatije u svetu kao "Area51" ili "Oblast 51" koja je pod jakim  vojnim merama obezbeđenja.
Čak su i putem društvene mreže Fejsbuk pozvali sve koji su se spremni da im se pridruže u "Oblasti 51".
Fejsbuk događaj je napravljen pod nazivom "Oblast 51, ne mogu sve da nas zaustave".
Više od 630,000 korisnika (trenutno dok ovo pišemo) se prijavilo da ide na događaj (event) "Storm Area 51, They Can't Stop All of Us" dok je oko 593.000 "zainteresovano" za prisustvo ovom događaju to jest lova na vanzemaljce u američkoj bazi Edwards.
Pokušaj organizovanog upada zakazan je za 20. septembar ove godine!
Sastaćemo se u Oblasti 51 i koordinirati naš ulazak" navedeno je na događaju napravljenom na Fejsbuku.Tako je Jen Petrilli korisnik fejsbuka i ovog događaja objavio je na stranici za diskusiju o događaju.Narode loše vesti! Ovaj događaj je planiran za 20. septembar. Iako volim ovo vreme planiranja, ovo im daje puno vremena da premeste vanzemaljce iz oblasti 51, moramo požuriti"
STA GOD DA JE U PITANJU! ISTINA, TEORIJA ZAVERE, SPIJUNSKA DELATNOST UZ KORISCENJE NAJSAVREMENIJE TEHNOLOGIJE - BUDI  ZNATIZELJU REALNO! I SAD FEJSBUK KOJI SAMO STO NE PROPADNE REKLAMIRA LOVCE NA VANZEMALJCE, A ONI KORISTE FEJSBUK KAO NAJRASPROSTRANJENIJU DRUSTVENU MREZU ( ZA SADA)! OBOSTRANA KORIST REKLA BIH. PA IPAK CEKAM TAJ 20-TI SEPTEMBAR, STETA NE MOGU DA SE POJAVIM NA TOM UPADU, ALI POMNO CU PRATITI SVA DESAVANJA I OBAVESTICU VAS!

POGLEDAJTE DANASNJE NASLOVE  U NOVINAMA: OLUJNO NEVREME  I GRAD U SRBIJI, NEZAPCENO RAZORNO NEVREME U GRCKOJ, U AMERIKU STIZE URAGAN BERI, VANREDNA SITUACIJA NA HAVAJIMA ZBOG NEVREMENA, ZEMLJOTRES U JAPANU GROM MOZE DA UDARI NA ISTO MESTO I 50 PUTA. 
Najdramatičniji trenutak od kojeg najviše strepimo i to s razlogom - tada se oslobađa najveća energija, pali se vatra, kidaju se grane, stradaju ziva bica.Grom može i do 50 puta da udari na jedno mesto, istom putanjom i to samo u deliću sekunde. Ako preživimo ovaj udar, teško da ćemo osetiti više od jednog praska i jednog bljeska - zbog naših ograničenih čula.A ja sam dosada mislila da grom nikada dva puta ne udara na isto mesto.Ipak, kada posmatramo taj ples munja u daljini, možemo primetiti da se one najpre lagano granaju, a da onaj najjači snop bljesne nekad i dva puta po potpuno istoj putanji. Oko 40 odsto gromova, zapravo, ima više udara, a najčešće dva do tri.Putanja groma jasno je definisana zakonima prirode, ali potpuno nedokučiva za ljudski um. Ni fizika nam nije potpuno otkrila tajnu ove u isto vreme strašne i očaravajuće pojave, ali neki detalji svakako mogu da nam pomognu da racionalizujemo strah i da, možda, više uživamo u munjama kada ih posmatramo iz sigurne zone.
Znak opasnosti koji vam se može ukazati na višim planinama je, na primer, podizanje kose. Po pravilu, trebalo bi da čučnete, pokrijete uši rukama, što manje dodirujete tlo... Ali, ni ovo naelektrisanje nije znak da će grom da udari baš u vas.
Na većim visinama se na zašiljenim predmetima i na visokim objektima električno pražnjenje dešava i bez pojave munje. To je tzv. tačkasto pražnjenje i može da se vidi golim okom kao svetlost, korona.
Ako, na primer, letite avionom dok je napolju nevreme, nemojte da se uplašite ako ovu pojavu uočite na vrhu krila aviona. Može da se vidi, recimo, i na dalekovodima.
Može da bude i dramatičnije, pa da izgleda kao gomila malih udara groma koji "varniče" iz naelektrisanog predmeta, na primer aviona. Za pilote, sasvim uobičajena pojava i često snimljena kamerama.
Fizika pražnjenje objašnjava ubrzanjem elektrona, koji se sudara sa neutralnim molekulom vazduha. Ako ima dovoljnu brzinu, odn. kinetičku energiju, on će osloboditi elektron iz tog molekula i dalje će krenuti zajedno stvarajući lavinu.
Ono što ih ubrzava je, razume se, jako električno polje u oluji.
Da bi se formirao grom, prvo mora da nastane stručnim žargonom rečeno "pilot strimer", a to je prvi preobražaj tačkastog pražnjenja u ozbiljniji snop. Pilot strimer slabo je osvetljen, ali stvara toplotu, koja dalje oslobađa put elektronima i formira se kanal u kojem nastaje "lider". 
Lider je već ozbiljan napredak ka gromu. Dug je od 5 do 50 metara. Kada se stvori lider, grom na trenutak utihne. Naleketrisanje se skuplja i sa vrha lidera stvara se novi skok. Običan "lider" postaje "skokoviti lider" i to je već nešto što možemo da prepoznamo na nebu - munja koja se grana tražeći put sa mini pauzama.
Kada se "skokoviti lider" približi zemlji, stvaraju se uslovi za prasak i to tako što ulogu igra i, da tako kažemo, "druga strana", odnosno zemlja.ao što je već rečeno, u oko 40 posto slučajeva udar groma se ponavlja istom putanjom, istim jonizovaim kanalom. Obično su u pitanju dva ili tri udara, ali može ih biti i više, do 50.
Prvi udar je najjači. Svetlost nastaje zbog ogromne temperature vazduha, a zvuk jer se jonizujući kanal u trenutku udara naglo širi.
I nakon glavnog pražnjenja još nekoliko desetina ili stotina milisekundi može da se javi struja od 100 do 200 ampera koja bi sama po sebi i bez "glavnog udara" izuzetno jaka.
Tada strimer kreće i sa zemlje i, ako se "poljubi" sa liderom, nastaje čuveni prasak pražen jakom svetlošću, ogromnom temperaturom i razarajućom moći. To je "glavni udar" groma. Od kad je Frenklin izmislio gromobran ljudi pokusavaju da zastite svoje kuce. Nekada gromobrani su bili sastavni deo solitera i nekih privatnih kuca. Sada ili ih ne prepoznajem ili ih vise nema. A gromova sve vise!
Pošto zvuk prelazi jedan kilometar za tri sekunde, onda jednostavno ovu brojku podelite sa tri.
Na primer, ako je prošlo 9 sekundi od munje do grmljavine, znači da je grom udario tačno na 3 kilometra od vas.
Ako vas zanima preciznija računica, odnosno koliko ste metara udaljeni od groma onda je potrebno da broj sekundi između munje i grmljavine pomnožite sa 340 (toliko metara zvuk pređe za jednu sekundu).
Dobićete isti rezultat - na primer, 9 x 340 je 3,060 metara, odnosno grom je udario na tačno tri kilometra od vas.
Inače, preporuka je da ukoliko je razmak između munje i grmljavine manji od 30 sekundi, treba da se sklonite u zatvoreni i obezbeđen prostor.
 Munja je vidljivo pražnjenje atmosferskog elektriciteta do kojeg dolazi kad određeno područje atmosfere postane električki nabijeno ili se pojavi razlika potencijala dovoljna da svlada otpor  vazduha Najčešće udara iz olujnih oblaka kumulonimbusa. Tokom oluje munja se može pojaviti u oblaku, između oblaka, između oblaka i zraka te između oblaka i tla. Zvučni prasak nastao prolaskom munje kroz zrak zove se grom. Niko danas ne ignoriše činjenicu da električna pražnjenja mogu biti prouzrokovana naelektrisanim oblacima za vreme oluje. Procenuje se da su neprekidno aktivne, oko zemlje, oko dve hiljade oluja, koje proizvode stotinak pražnjenja svake sekunde. Među ovim pražnjenjima, ona koja pogađaju zemlju nazvana su udari groma, dok takođe postoje pražnjenja koja izbijaju unutar jednog oblaka, ili između više olujnih oblaka koja nazivamo munjama.
Novine svakog dana donose vesti iz krajeva pogodjenih raornim olujama. Po celom svetu bez razlike. A nekada su i te kako postojale razlike u tome gde su oluje i uragani normalna pojava a gde ne. Danas razorno  nevreme podjednako rasporedjeno. Mozda je uvek tako i trebalo da bude. a ne da se razmazimo - 'nece grom u koprive". Otkud uragan u Srbiji? Tornado kod Kikinde? I oluja koja cupa drvece usred Beograda?
Nekako sumnjam da su se Ameri zaigrali Teslinim pronalascima jer podesecam vas on je bio spatac munjama i gromovima. Prosto ih je obozavao. I znao je mnogo onjima. Da ih prizove, ali i ukroti. Pa je mozda ostavio trag svojih misli u vezi toga. Ma sta mozda? Setite se da je Tesla znao da izazove  i zemljotres!
Uz svu pricu o klimatskim promenama, prosto je nemoguce da odjednom ovoliko oluja dodje do zemlje. Verovatnija je prica da su necim izazvane!Čak hiljadu puta u sat vremena sevnu munje iznad jezera Marakaibo u Venecueli. Takav fenomen poznat je po nekoliko različitih naziva, kao svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili "večna oluja".
Međutim, na mestu gde se reka Katatumbo susreće s jezerom Marakaibom u proseku je 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru ovde udari 250 munja tokom godine.
Zbog toga je jezero prozvano mestom s najvećom koncentracijom munja na svetu, zbog čega je i završilo u Ginisovoj knjizi rekorda.
Oluje svoj vrhunac dostižu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti u proseku 28 munja svakog minuta, a noćno nebo je redovno osvetljeno po devet sati zbog hiljadu munja koje stvaraju prirodni elektricitet.
Budući da ovde dosad nije potvrđena nijedna naučna teorija zbog čega nastaju munje, Katatumbov svetlosni spektatkl se pripisuje moćnoj kombinaciji topografije i vetrova.
"Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati s terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može pomoći u generisanju vetrova i grejanju ili hlađenju što može podstaći oluje", objašnjava dr Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.
Katatumbo munje toliko jako svetle da se mogu videti čak i sa udaljenosti od 400 kilometara, pa su one mornarima nekada služile i kao navigacija.
 I TAKO! DOSLO JE VREME DA SE CUVAMO GROMA. ONA KLETVA -DA BOGDA TE  GROM  UDARIO VISE NIJE SAMO PRAZNA PRICA. SVE VISE LJUDI STRADA OD GROMA.  I NE VERUJTE VISE NI U ONO NECE GROM U KOPRIVE.  HOCE! UDARA U SVE! I NECE DVA PUTA NA ISTO MESTO! HOCE I TO DO 50 PUTA.
PA NISTA NAM  DRUGO NE PREOSTAJE  NEGO DA POSTANEMO EXTRA MATEMATICARI I DA RACUNAMO GDE JE MUNJA U TRENUTKU PRASKA!