KORIST OD CIPOVANJA

DO PRE  PAR GODINA SVE U VEZI CIPOVANJA  BILO JE U DOMENU SCF ILI TEORIJA ZAVERE! DA LI JE POCELO ILI NIJE? ZASTO CIPOVATI LJUDE? I MILION CUDNIH I NEOBJASNJIVIH CINJENICA  U VEZI TOGA. A DANAS SVEDSKA 'LADNO' PRICA SVOJU PRICU NA TU TEMU!
Svedska je zakonom regulisala čipovanje ljudi, pa je u toj zemlji već 4.000 osoba iskoristilo mogućnost da između palca i kažiprsta jedne od ruku ugrade bio-čip.
Sa ugrađenim čipovima ljudi u Švedskoj mogu da otvaraju vrata na dodir ili samo kada približe ruku uz kvaku, a mnogi su pristali i zbog medicinskih razloga, piše „Brajt sajd“.
Naime, čip je moguće programirati da podseća pacijenta kada treba da popije lek, kao i za kojom bočicom ili kutijom lekova da posegne, da ne bi pogrešio, prenosi "Infoks.net".
Naravno, sve bočice i kutije moraju biti označene i tagovane sa posebnim senzorima, koji će omogućiti da pacijent otvori određenu bočicu, kako ne bi popio pogrešan lek.
Čip u ruci u stanju je da se ponaša kao elektronski novčanik, da se koristi za plaćanje dodirom, kao platna kartica, kao vozna karta ili kao senzor prepoznavanja u kompaniji, za ulazak, autorizaciju pristupa i slično.
Takođe, senzori se koriste za lakše otključavanje automobila, za praćenje određenih telesnih funkcija, za kontrolisanje uređaja u okolini...
Senzori su veličine pirinča, često i nevidljivi, po funkciji pasivni, što znači da moraju da sadrže unapred zadate i ubačene podatke, koji kasnije mogu da se očitavaju sa njih iz neposredne blizine, koristeći se "Nir fild komunikejšn" (NFC) tehnologijom. Na ovaj način sigurnost podataka je donekle očuvana, jer haker ne može da pristupi ničemu, osim podacima sa čipa, što samo po sebi može biti vrlo kompromitujuće, ali kontakt sa čipom nije moguć ukoliko se haker ne nađe u neposrednoj blizini osobe koja ga nosi i tačno uz njegovu ruku. Ipak, cip koji ćemo ugraditi u ljude imaće sve mogućnosti praćenja, ali će biti i povezan s bankovnim računom.
 Američka kompanija u Viskonsinu čipuje svoje zaposlene. Radnici nakon ugrađivanja malenih čipova mogu lakše i brže da se prijave na radno mesto, prijave da su došli u firmu, zaduže svoj račun za ishranu obavljajući kupovinu dodirom ruke, ali i još neke druge stvari.
Kompanija „32M“ nada se da će uskoro pronaći nove načine na koje će iskoristiti čipove koje njeni zaposleni nose u sebi, u levoj ili desnoj ruci ispod kože, između kažiprsta i palca.
Kompanije u Americi sve češće čipuju svoje zaposlene, ali je Evropa tle na kojem se ova vrsta „obeležavanja“ zaposlenih sjajno „primila“. U Evropi kompanije sve češće organizuju „ČIP ŽURKE“, na kojima se odjednom čipuje veliki broj radnika.nternet nas samih, odnosno Internet of Us je nova vrsta „interneta“ koja se nosi na telu ili u telu. Kompjuter i Wi-Fi su internet našeg okruženja. Mobilni telefoni i pametni satovi su internet nas samih, koji nosimo na svom telu, ali čipovi su već internet koji nosimo U SEBI!
Znamo da čipovanje ljudi zvuči zastrašujuće, ali ljudi sa kojima smo pričali kažu da ga oni koriste samo u „pametne“ svrhe. Zato, za početak zamislite čip koji se ugrađuje u ljude kao NFC funkcionalnost. NFC je Near Field Communications tehnologija, koja omogućava prenošenje informacija dodirom, i na mobilnim telefonima uglavnom se koristi za povezivanje uređaja jednim dodirom, za slanje slika sa telefona na telefon ili plaćanje u podržanim prodavnicama. Sličan princip je sa čipom, samo što se on već sada koristi za mnogo širu upotrebu u svakodnevnom životu.
Veliki je problem bar po mom misljenju znamo li mi sta se zaista nalazi na cipu? Ko stavlja  i kontrolise podatke na njemu?
Danas se bio čipovi ugrađuju, eksperimentalno, u ljude, u šaku između palca i kažiprsta, uglavnom, kako bi se omogućilo plaćanje samo rukom, bez vađenja kreditne kartice ili mobilnog telefona. Naravno, ovo je tek mali aspekt upotrebe čipovanja ljudi, koje je na svom samom početku, ali kako nauka i tehnologija tvrde - mogućnosti su neiscrpne!
Za sada dobrovoljno čipovanje radnika uz "opravdanje" da je takav čin napredan i futuristički pristup za obavljanje raznih svakodnevnih aktivnosti kao što su plaćanja računa, otvaranje vrata, itd. Sve to je, navodno, moguće zahvaljujući čipu usađenom ispod kože, a koji se zove RFID (radio identifikacioni čip). Ovaj čip je veličine zrna pirinča.
Da li, nakon dobrovoljnog čipovanja možemo da očekujemo prisilno čipovanje svih onih ljudi koji na ovo ne budu želeli da pristanu?
Na mnoga pitanja o čipovanju ljudi i na ono najbitnije - da li nam je čipovanje potrebno - dali smo odgovor sa IFA sajma u Berlinu, još septembra 2015. godine, kad smo bili gosti prvog javnog čipovanja na svetu, u organizaciji Kaspersky Lab kompanije. Nakon toga, pročitajte malo više i o mračnoj strani čipovanja, pitanja i odgovore na manje zanimljive aspekte ovog fenomena.
U svakom slučaju, zanima  me  da li biste vi pristali da budete čipovani? Moj  odgovor  bi svakako bio, ako vecina ljudi to mora ili zeli da uradi zasto bih se ja izdvajala! Jer realno mozda ljudi koji ne budu cipovani nece moci da uopste funkcionisu?!
U poslednjih nekoliko godina kroz svetske medije se ’provlači’ priča o tome kako je čipovanje ljudi korisno i kako će nam olakšati živote u ovoj modernoj tehnološkoj eri.
Štaviše, sa namerom sve češće objavljuju kako ljudi polako, ali u sve većem broju bivaju čipovani, i kako im je taj potez pomogao u obavljanju brojnih aktivnosti u životu.
Vratimo se na prethodni blog  i pricu da ce evolucija krenuti unazad. Da li je onda to cipovanje bas neophodno? I tako cemo morati da prekinemo  prelazenje granica  u trosenju prirodnih  resursa, i novim tehnoloskim i drugim dostignucima! Čipovanje radničke klase nije ništa drugo nego obeležavanje robova. Savremeno robovlasničko društvo, umesto lanaca, primenjuje čipove, iako možemo da primetimo da su lanci bili manje opasni, jer su bili vidljivi i mogli su se, uz određeni otpor, pokidati i skinuti. Danas imamo savremene "okove" - čipove, koji za laike predstavljaju "nepoznanicu" i samim tim izazivaju opravdani strah, jer, u eri informatičke i tehnološke revolucije, pojedinac ne može da bude siguran šta mu se ubrizgava u telo.
OVAJ SE BLOG OTRGAO KONTROLI STO MI SE NE DESAVA BAS CESTO. ZATO JE BOLJE DA ZAVRSIM DOK NE 'ISCACKAM' JOS INFORMACIJA. ZADOVOLJIMO SE SAMO TIME DA JOS UVEK IMAMO IZBOR - CIPOVANJE ILI  ZIVOT BEZ KONTROLE... MADA   PO TEORIJI ZAVERE CIPUJU JOS BEBE KROZ VAKCINE!

DOSLI SMO DO MAKSIMUMA

UMESTO DA ZIVIMO ZIVOT UNAZAD - STO BI BILO STVARNO KUL - NAMA SE DESAVA EVOLUCIJA UNAZAD! A DA NA KAZEM DA SMO DOSTIGLI MAKSIMUME U TEHNOLOGIJI, NAUCI, MEDICINI... ILI BAR MISLIM! DAKLE NA VRHUNCU SVEGA COVEK NE MOZE DA NAPRAVI KORAK DALJE, I ZATO LOGICNO KRECEMO NAZAD. NE ZNAM ZASTO ONDA NE STAGNIRAMO? ILI JE IPAK PROBLEM U TOM RACUNANJU VREMENA. KAKO BILO DA BILO SMESI NAM SE DA BUDEMO PECINSKI COVEK ILI MAJMUN ( STO JE DARVIN  REKAO, PA POSLE NAUCNICI POREKLI).

Naučnici tvrde da je čovečanstvo dostiglo svoj maksimum kada je reč o visini, izdržljivosti i dugovečnosti, a pokušaji premašivanja tih granica snagom organizma dovode do njegovog uništavanja.Oni smatraju da je vrlo moguće da će se ljudi u budućnosti vratiti na nekadašnju prosečnu visinu, dok će se životni vek skratiti.U poslednjih 100 godina životni standard se znatno povećao u mnogim zemljama. Pravilna prehrana, razvijena medicina i higijena doveli su do toga da su ljudi narasli i počeli da žive duže. Međutim, početkom osamdesetih prosečna visina žena iznosila je 170 centimetara, a muškaraca 180, a od tada se pokazatelji nisu menjali.
Ipak, stručnjaci su uvereni da će se ljudi u bliskoj budućnosti vratiti na nekadašnju visinu, a i životni vek će se skratiti.
Osnovni zadatak današnjice je da se ovi pokazatelji održe na visokom nivou. Promene životne sredine, uključujući i klimatske, mogu od nas zahtevati mnogo više napora i finansijskih sredstava, kako bi sve ostalo kao pre. Međutim, istraživanja pokazuju da se nešto počelo da se menja, i to ne nabolje. Tako se u proteklih 10 godina u pojedinim afričkim zemljama smanjila prosečna visina stanovništva. To ukazuje da već sada postoje društva koja ne mogu osigurati dovoljno hrane za svoju decu i voditi računa o njihovom zdravlju”, ističu autori članka, a prenosi ruski Sputnjik.  Osim visine i životnog veka, u poslednjih 100 godina povećana je i ljudska izdržljivost, a o tome svedoče novi sportski rekordi. Međutim, prema mišljenju američkih stručnjaka, ne treba očekivati nove rekorde kada je reč o maratonu ili biciklističkim trkama jer je telo svakog čovjeka sposobno sagorevati samo dva i po puta više energije nego što troši dok je u stanju mirovanja. Ako se ta granica prekorači, organizam oštećuje mišiće i tkiva, pokušavajući nadoknaditi deficit kalorija. Prema mišljenju stručnjaka, čak ni najsposobniji sportista ne može da premaši tu barijeru.
Tokom nekoliko meseci istraživači su pratili zdravlje sportista koji su učestvovali u biciklističkoj trci Tur de Frans koja je trajala više dana, kao i onima koji su učestvovali u maratonu dugom 140 dana, od Los Anđelesa do Njujorka. Istraživači su potom uporedili rezultate s bazalnim metabolizmom, odnosno s količinom energije koju sportisti troše tokom mirovanja.
Кako se ispostavilo, na početku takmičenja sportisti su trošili mnogo kilokalorija, ali nakon nekoliko nedelja njihove energetske potrebe naglo su se smanjile na oko 1.200 kilokalorija.
Prema rečima stručnjaka, razlog je za to specifičnost ljudskog organizma koji ne može potrošiti mnogo više kalorija nego što telo troši u stanju mirovanja.
Tokom procesa evolucije, ljudi su postali mnogo izdržljiviji od ostalih primata. To se dogodilo zato što su tokom prirodne selekcije opstajali fizički aktivni pojedinci, posebno oni koji su mogli trčati preko velikih udaljenosti. Ali moguće je i to da je izdržljivost povezana s dužim periodom trudnoće, ili čak s povećanom potrošnjom energije našeg mozga”, smatraju autori istraživanja.
Američki stručnjaci koji su obradili statistike smrtnosti iz 40 zemalja u poslednjih 100 godina, izračunali su maksimalan životni vek koji čovek može da dostigne, a on iznosi 125 godina. Najduži životni vek na zemlji imala je Francuskinja Žan Kalmen koja je umrla u 123. godini života.Borba protiv infektivnih i kroničnih bolesti verojatno će produžiti prosečni životni vek, ali ne i njegov maksimum. Stoga je potrebno preraspodeliti resurse. Sredstva koja se danas troše kako bi se produžio životni vek mogla bi se usmeriti na to da se produži trajanje zdravog života, odnosno da se ljudi osećaju dobro i u starosti.
Danas smo opet uradili nesto uzasno za buduce generacije. Potrosili smo sve prirodne resurse koje smo trebali da trosimo do kraja godine. I ovo nije prva godina kada se to desava. Vec pet godina kako ja  pratim EARTH  Overshoot  day taj dan dolazi sve ranije.
Čovečanstvo od danas živi na kredit, jer je već potrošilo prirodna bogatstva koja planeta ima na raspolaganju za ovu godinu, dva meseca ranije nego pre 20 godina, prema računici Mreže za globalni ekološki otisak.
Čovečanstvo trenutno koristi ekološke resurse 1,75 puta brže nego što su kapaciteti obnove ekosistema - navela je ta nevladina organizacija u saopštenju.
I znam da necete poverovati sta nam najvise treba, a nije voda? Zalihe peska su potresene vec znacajno unapred, pa je njegova cena dostigla vrtoglavu cifro od 2,55 evra po toni ( recimo za kilometar autoputa potrosimo 30.000 tona peska).
Da smo ostali na nivou pecinskog coveka i zivela u saglasju sa prirodom ovo se sve ne bi desilo. znaci tehnologija nas je zapravo unistila. Tezeci ka boljem, laksem i kvalitetnijem zivotu covek je nemilosrdan prema prirodi. Unistili smo sve sto smo mogli, pa i zalih litijima koji je neophodan za nove tehnologije. I sta cemo sad?
Stagnacija mozda ne dolazi u obzir zbog toga sto tocak kad krene ne moze da se zaustavi, a nas se tocak krece sve vecom i vecom brzinom, do svoga kraja puta!
Da bi preziveo covek mora da ide u rikverc, osnovno pravilo u borbi za opstanak. Ako ne zakocis i ne vratis se unazad ode u provaliju (auto).
NEVEROVATNO EVOLUCIJA IDE UNAZAD, A TROSENJE PRIRODNIH RESURSA IDE UNAPRED! KO CE POBEDITI NA KRAJU NE ZNAM, ALI SVE VISE SHVATAM DA COVEK SVOJOM KRIVICOM GUBI BITKU I TO ODAVNO!

SOLOGAMIJA -TREND VENCAVANJA SA SAMIM SOBOM!
Koristi su mnogobrojne – nema pritiska da promeniš svoje savršeno pristojno prezime, nema seksa samo sa jednim telom, nema gunđanja oko zamršenog rasporeda kućnih poslova. S toga možete da shvatite zašto se ljudima toliko dopada.

Krajem prošlog meseca na ruci manekenke Adrijane Lime je uočena burma. Posle brojnih spekulacija, manekenka je objasnila da se udala za sebe samu. Tako je postala jedna od sologamista.

Ona se tako priključila najnovijem trendu koji hara svetom.Linda Bejker, stomatološkinja iz Los Anđelesa, 1993. je zaključila da ne može više da čeka dan kada će s muškarcem svog života preseći svadbenu tortu. Sve je ukazivalo na to da taj dan nikada neće doći, pa je odlučila da uzme stvar u svoje ruke. Pozvala je 75 najbližih prijatelja da budu uz nju kada će sama samcata prošetati do oltara, ali umesto crkve, izabrala je jedan bar u Santa Moniki i odlučila da ga pretvori u mesto na kojem će se udati. Venčao ju je njen prijatelj, glumac Ron Kumins, a osoba s kojom je odlučila da provede ostatak života bila je - ona sama. Ranih devedesetih ta odluka se većini učinila čudnom i delovala je kao potez očajnice. Nešto više od 20 godina kasnije, njena neobična odluka postala je fenomen.Istina, teško je tačno odrediti koliki je broj sologamista i da li se radi o trendu koji je prisutan već godinama. Ono što znamo jeste da ih je sve više i da zbog društvenih mreža postaju sve glasniji. A ako ništa drugo, mediji o njima pišu sve češće. Naravno, sologamija nije prepoznata kao legitimna bračna zajednica nigde u svetu, ali sologamistima to ne smeta. Jedino što žele je ceremonija koju će u svom aranžmanu organizovati, kako bi odbacili "tiraniju zajedničkog života".U Kjotu postoji servis koji sologamistima nudi organizaciju ceremonije koja košta oko 2.500 evra i uključuje sve od fotografisanja do "dekorativnih" pratnji koje će stajati uz samce na venčanju.Toliko nam dugo govore da su samci jadni i usamljeni i žele samo nekog s kime bi se venčali, a ako im to pođe za rukom, magično će se transformirati u srećnije i zdravije ljude. Danas je mnogo teže održati takve bajkovite stavove o braku i samačkom životu".

Sologamija je trend koji se širi celom planetom, a ogleda se u tome da se ljudi vjenčavaju sami sa sobom. Postao je prilično popularan među ženama bez partnera ili partnerki, a neki ga karakterišu i kao “čin ljubavi prema sebi”.
Čak je pokrenut sajt IMarriedMe (Udala sam se za sebe/Oženio sam se sobom), gdje se prodaju različite sitnice u vezi ovog pokreta. Ljudi čak organizuju ceremonije i pozivaju zvanice na vjenčanje.
Pojava sologamije posmatra se kao formalni proces slavljenja slobode i izražavanja ljubavi prema sebi, a već je privukla negativan publicitet. Ljude koji se odluče na ovaj korak najčešće nazivaju narcisima i ismejavaju ih na društvenim mrezama.Nemogućnost da pronađu pravog partnera, naterala je ljude da se venčaju sami sa sobom. Dosegnuli su određeni trenutak u životu kada više ne žele čekati ljubav svog života, već su zaključili da su sami sebi dovoljni. Reč je o takozvanoj sologamiji, odnosno vezi sa samim sobom. Nema više mesta za princa ili princezu već se ljudi odlučuju na ovaj korak. Prema nekima reč je o potezu očajnika, a prema drugima radi se o ljudima koji žive u zabludi i misle kako će time nešto promeniti. Kako god ovaj je pokret dobio poklonike diljem svijeta koji su sudbonosno „da“ odlučili izreći samome sebi. Kinez se venčao kartonskom verzijom sebe Kinez Liu Ye jedan je od prvih koji se vjenčao sam sa sobom. Za obred prije više od 10 godina nabavio je kartonski prikaz sebe u crvenoj haljini i zakleo se na vernost. Na taj je način hteo pokazati koliko je scena pronalaska partnera zapravo surova i okrutna. Umetnica na 30. rođendan izrekla sudbonosno „da“ sebi Jennifer Hoes na isti se čin odlučila 2003. godine venčavši se sama sa sobom pred obitelji i prijateljima. Ova se umetnica za to odlučila na svoj 30. rođendan kako bi skrenula važnost na vlastito „ja“ i priznavanje samoga sebe. Ako ne nađeš pravog partnera, uvek se možeš udati sama za sebe Chen Wei Yih udala se na svoj 30. rođendan na Tajvanu također sama za sebe. Društveni pritisak bio je jednostavno prevelik. Kako nije pronašla savršenog partnera, odlučila se je rešiti pritiska i udati sama za sebe.Nismo ni svesni koliki pritisak vrsimo na 30-togodisnjake. I ja to radim svom sinu. Kad ces da se ozenis, hocu unuke! A danas je sve teze naci partnera. Moja generacija to ne shvata i ne prihvata. 

BRACNA ZAJEDNICA SVAKAKO NIJE SAMO ZAVET DAT PARTNERU ILI SEBI! TO JE ZIVOT PUN ODRICANJA, PRIHVATANJA KOMPROMISA, STALNE KOMUNIKACIJE I UOPSTE USAGLASAVANJA MISLJENJA I STAVOVA. BRACNA ZAJEDNICA MUSKARCA I ZENE ( ILI CEGA DANAS IMA JAKO MNOGO ISTOPLNIH PARTNERA) JE POTPUNO U KRIZI  ZBOG DRUSTVA I CIVILIZACIJE KAKVA JE SADA. SOLOGAMIJA VEROVATNO IDE SAMO U PRAVCU ONOGA STO NAS CEKA I STO SAM PISALA U VISE NAVRATA DA CE POSTOJATI SAMO JEDAN POL, A PRODUZENJE VRSTE BICE  IZ EPRUVETE ILI KLONIRANJE ILI VEC STA!

TAKO DA PREPORUCUJEM DOK  SE JOS MOZE ZIVITE SA PARTNEROM, I TO IMA SVOJIH PREDNOSTI VERUJTE! I NE VRSITE PRITISAK NA DECU. NEK SAMA IZABERU KAKO GOD!

DA LI PRICATE SAMI SA SOBOM? NE? A TREBALO BI! GENIJE ILI LUDAK? SVE JE DO VAS I VASE MOGUCNOSTI KONTROLE! MADA OPET ZNATE ONO OD GENIJA DO LUDAKA I OBRNUTO....
Svetska nauka očigledno je ozbiljnu pažnju posvetila ovoj pojavi, a brojna istraživanja govore u prilog tome da nam ta navika može doneti dosta pozitivnih stvari.

Na primer, studija Danijela Svinglija i Garija Lupijana, objavljena u poznatoj naučnoj izdavačkoj kući SAGE, pokazuje da ovo verbalno izražavanje menja naše perceptivne procese. To znači da će vam slušanje naglas izgovorene reči "stolica" pomoći da je bolje vizualizujete ili uočite nego ako o njoj budete samo razmišljali o sebi.
Međutim, bitan je i način na koji pričamo. Tako se drugi naučni rad, iza kog stoje Itan Kros i saradnici, bavio istaživanjem uticaja govora o sebi u trećem licu.
Rezultati su pokazali da osobe koje se tokom introspekcije sebi obraćaju imenom, a ne razmišljaju u prvom licu, imaju bolju sposobnost samodistanciranja, lakše regulišu stres u trenucima kada je potrebno ostvariti dobar prvi utisak ili javno govoriti na nekom skupu.
Osim toga, ljudi koji se sebi obraćaju na ovakav način bolje će proceniti buduće izvore stresa.Kada se čovek kroz govor odvaja od realnosti jasno je da je u pitanju neki vid patologije. Shizofrenija je dobar primer toga, kada čovek u sebi nosi dve ličnosti. U tom slučaju na pričanje ljudi samih sa sobom gleda se kao na jedan od simptoma psihičkih oboljenja - navodi on.tručnjaci su potvrdili – ne samo da je normalno, nego je i zdravo pričati sa sobom, ukoliko, naravno, razlikujemo kad je prilika, a kad neprilika za to.
– „Razgovor sa samim sobom“ najčešće se odvija kao unutrašnji govor i to nam omogućuje zadovoljavanje mnogih potreba, bilo da se radi o „ventilaciji“ (izbacivanju) trenutno nakupljenih, intenzivnih osećaja, procenjivanju najprikladnije reakcije u trenutnoj situaciji, imenovanju situacije kako bi se lakše nosili s njom ili samotešenju.
Zamislite šta bi bilo da nemamo sposobnost da samoi sebe savetujemo o prikladnom načinu reagovanja ili da sebeumirimo. Pa bilo bi nam mnogo teže. Treba zadržati posao, prijateljstvo, brak, otrpeti sve, izdržati, podići decu…na pravi put. Ipak, povremeno vidimo ljude koji u gradskom prevozu glasno sami sa sobom razgovaraju, mašu rukama, viču…Da li je to normalno? E, pa u tome i jeste ključ – u kontroli. Da li možemo da se kontrolišemo i kada i u kojoj prilici pričamo sami sa sobom?Ako razgovarate sami sa sobom, ne treba da vam bude neprijatno da to priznate, jer je nauka otkrila da ljudi koji pričaju sami sa sobom nisu ludi, već su zapravo genijalci, piše Life Hack, a prenosi Atma.
Istraživač na području psihologije, Geri Lapijan, je uradio eksperiment u kojem je učestvovalo 20 volontera. Oni su trebali da zapamte prikazane predmete i da ih pronađu u u supermarketu. Polovina je trebala da ponovi naziv predmeta, na primer, banana, dok druga polovina nije ništa izgovarala. Na kraju, rezultat je pokazao da su ljudi koji su izgovarali ime predmeta brže pronašli predmete u odnosu na one tihe.- Često mrmljam nešto sam sebi u bradu kad tražim nešto u frižideru ili na policama supermarketa - rekao je Geri Lapijan. To lično iskustvo ga je, zapravo, podstaklo na ovaj eksperiment. On je sa psihologom Danijelom Sviglijem došao do rezultata da su ljudi koji razgovaraju sami sa sobom geniji.ada razgovarate sami sa sobom, vaš čulni mehanizam se aktivira. Lakše pamtite, jer možete da vizuelno učite i zatim da delujete u skladu s tim.ada pričate naglas, vi održavate fokus na svom zadatku, a to vam pomaže da prepoznate te stvari odmah. Naravno, činjenica je da pomaže samo ako znate kako izgleda predmet koji tražite. Na primer, banana je žute boje i znate kako banana izgleda. Dakle, kada izgovarate reč "banana", vaš mozak odmah stvara sliku u vašem umu. Ali, ako ne znate kako banana izgleda, učinak izostaje.
Svako od nas ima različite vrste misli. Većina ima smisla, ali ostatak ne. Pod pretpostavkom da ste besni na nekog i da osećate kako biste mogli da ubijete tu osobu, nećete odmah da otrčite kod svog terapeuta, već  ćete se zatvoriti u sobu i razgovarati sami sa sobom. Na taj način ćete se rešiti ljutnje i postepeno ćete se smiriti. To je glupa misao koju ne treba da delite sa nekom drugom osobom.
- Razgovor sa samim sobom vam pomaže da raščistite svoje misli, da shvatite šta je važno i učvrstite odluke o kojima razmisljate.
Pada mi na pamet i onaj deo kad sama sebi na glas kazem "mozes ti to". Zaista ima nesto u tome kad pricamo sami sa sobom. Pomaze zaista.
TAKO DA PRICANJE SA SAMIM SOBOM UKOLIKO IMATE KONTROLU KAD I GDE MOZETE DA NAGLAS ISKAZUJETE SVOJE MISLI VEOMA JE KORISNO. KORISNO JE KAO STO REKOH I U SLUCAJU BODRENJA SEBE SAMOG . ILI KADA NEKE MISLI NISU ZA 'TUDJE USI'. A VI CETE 'PUCI' AKO IH NE IZGOVORITE!
ALI IPAK AKO SE STVARI OTMU KONTROLI TE KRENETE DA PRICATE SAMI SA SOBOM I U DRUSTVU -POSETITE PSIHIJATRA OBAVEZNO!

STRAST! DA LI JE BOLJE ZIVETI PREDAJUCI SE STRASTIMA ILI BITI OSLOBODJEN SVIH STRASTI KAO NAS GENIJE NIKOLA TESLA? STRAST NIJE ISTO STO I HEDONIZAM! UZIVATI U STRASTIMA I UZIVATI U ZIVOTU MOGU ALI NE MORAJU ICI 'RUKU POD RUKU'! VINO, STRAST, LJUBAV, LETO, ROMANTIKA, DIVLJA STRAST....

Vremenom neki pojmovi i reči menjaju svoje značenje, prelazeći iz nečega što je negativno u nešto što je pozitivno. Takav je slučaj sa pojmom „strast” za koji danas mnogi misle da označava snažno uživanje. Zato je strast poželjna u emotivnom odnosu, odnosu prema poslu ili prema životu.

Ono što je kolektivno zaboravljeno i potonulo u naše kolektivno nesvesno jeste znanje da imenica strast dolazi od glagola stradati, nastradati. U latinskom, takođe, passio dolazi od pati, što znači muka, trpljenje. Iz ovog korena je nastala i reč pasivnost, trpno stanje.

Ljudi su strasni kada nečemu čime se bave pripisuju najveću životnu vrednost. Posledica je da najviše uživaju kada se time bave, a najviše trpe kada im je to onemogućeno. Strast, prema tome, ne podrazumeva samo uživanje, već i trpljenje.Zašto je strast bila negativno označena? Zato što onaj koji se nečemu posvećuje strasno zanemaruje sve one druge životne vrednosti. Strasno zaljubljena osoba teško misli na nešto što nije povezano sa osobom u koju je zaljubljena. Ako takva osoba pati zato što je zaljubljenost neuzvraćena, ona se takođe teško koncentriše na bilo šta drugo osim na razlog svoje patnje. Dugotrajno ignorisanje drugih važnih aspekata života i društvenih uloga se na kraju završava nekim oblikom stradanja. To je i razlog zašto su strast i razum koji propoveda umerenost, suprotni koncepti. Poslednjih godina se strast afirmiše i preporučuje kao odnos koji prema svom poslu treba da imaju zaposleni u korporacijama. Strasna posvećenost poslu podrazumeva da osoba u tom poslu uživa, da ga radi kvalitetno, da tome posvećuje puno vremena, što za posledicu ima uspeh i finansijsko zadovoljenje. Kao i svaka strast tako i strast prema poslu ili „poslovni Eros” sadrži jedan skriveni problem. Strasni zaposleni koji svoje vreme posvećuju građenju svoje karijere nužno zapostavljaju druge aspekte života i druge društvene uloge. To može dovesti do toga da nakon par decenija zaključe da je to bilo dobro za korporaciju, ali ne i za njih kao osobe.

Podsetimo se na život našeg velikog naučnika čijoj pronalazačkoj strasti svi toliko mnogo dugujemo – Nikole Tesle. Kao što je poznato on je sebe u celini poistovetio sa ulogom fizičara i pronalazača tako da nije ni imao privatni život. Način na koji je svesno izabrao da vodi život daje nam pravo da na njega gledamo kao na heroja koji se žrtvovao kako bi što više dao čovečanstvu, ali se isto tako možemo zapitati da li je toliko žrtvovanje privatnog života bila dobra odluka.

Ako ste roditelj, da li biste voleli da vaše dete herojski živi kao Nikola Tesla ili da živi harmoničnim životom običnog smrtnika u kome je strast imperativ?

Strast! Strast je začin života, gorivo motivacije, katalizator kreativnosti, pokretač posla, aktivator mašte, ponekad i genijalnosti. Strast je najveća tajna uspešnih ljudi, onih koji mnogo postižu u životu. Većina nas je i nastala iz čina ekstaze i strasti. Svaki novi početak, unutrašnje preobraženje, pa i prve misli ujutru kad se probudite – na svom izvoru imaju strast. To je onaj dodatak koji pretvara „moram“ u „hoću i želim“, esencija posvećenosti nekome ili nečemu, to je ono što nas drma, vatra koja dolazi iznutra.Pored strasti koju Robert J. Vallerand zove „harmonična“, skladna strast i u kojoj ljudi imaju kontrolu i umeju da je zauzdaju, postoji i opsesivna strast, gde ljudi imaju nekontrolisan nagon da rade iako vide da zapostavljaju sve, pa i važne osobe, a rad im služi da bi stabilizovali negativan doživljaj sebe. Ovi ljudi, slično patološkim kockarima, ne osećaju unutrašnju radost i pozitivne emocije, retko su kreativni i obično se zavaravaju da imaju entuzijazam za posao – rade naporno, ali bez vatre. Sa doživljajem neuspeha povećava se opasnost opsesivne fokusiranosti na određeni cilj. Konstantan neuspeh može da tera ljude da dokažu da mogu ili ih potpuno čini bespomoćnim.ozvolite sebi iskorak iz kutije i gurnite je u stranu. Faktor iznenađenja osvežava monotoniju u vezi. Treba biti otvoren za lepotu trenutka, uraditi stvari uprkos logici, dozvoliti sebi bogatstvo slobode, kao kad u toplom danu skinete sve sa sebe i uronite u vodu iako znate da je hladna. Lek za kontrolu je da učinite nešto novo, nešto što nikada niste radili: plešite, svirajte, bavite se sportom... Strast neće doći sama, niti treba čekati da nam je neko probudi. Moramo sami! Za početak promenite ugao posmatranja: „Zašto?“ pretvorite u „Kako da“, rizik u šansu i priliku, problem u izazov, prisetite se neke situacije u kojoj je šef bio dobar, donesite neku biljku na posao, začinite atmosferu nečim novim... Lek za ravnodušnost i monotoniju je i iskrenost prema sebi. Treba biti hrabar i iskreno odgovoriti na pitanja: Da li u mom životu postoji neka oblast u kojoj iza ravnodušnosti skrivam svoj strah i bol? Kako mi je uspelo da potpuno otupim prema ljudima ili osećanjima do kojih mi je zaista stalo? Čiju ljubav, prijateljstvo ili dobrotu primam s ravnodušnošću?

Za početak je dovoljan samo jedan dan. Sreća je znati šta se hoće i strastveno to želeti. Kad odlučite da u jednoj oblasti imate više strasti – npr. u vezi, poslu, duhovnom razvoju – jedan dan se prepustite samo tome. Ako je vaš posao prodaja – učinite neku ekstra uslugu ili se posvetite potpuno kupcu, ako ste umetnik – stvarajte kao da upravo pravite remek-delo svoga života. Ako nemate vremena čak ni za rođeno dete, odlučite da odvojite sat vremena i budete sa njim. Zaboravite sve drugo i potpuno se posvetite. Kada ste se poslednji put odnosili prema svom partneru kao da vam je najvažnija osoba na svetu? Koliko često pokazujete da ga cenite i da mu se divite na iskren i smislen način? Koliko ste mu vremena posvetili da se seti da ima posebnu vrednost u vašem životu? Nema strasti bez iskrenog divljenja, argumentovana pohvala je najbolji afrodizijak.

Tek onda možete dodati još jedno ili dva „X“ u vaše odnose. Budite kreativni, igrajte se, izađite iz rutine, pronađite bezbedan način da ostvarite fantazije. Jurite strast kao poslednji noćni autobus i obnavljajte je. I na kraju, ako ste očekivali da ću uneti neko ograničenje, da ću vam reći da budete umereni, da logika i razum ipak treba da drže uzde strasti, prevarili ste se.
Vino, pice koje podrazumeva romantiku i divlju strast. Licno, ostala sam na pivu,ali ceznem za vinom, svecama, mesecom, morem...Vino -bozansko pice koje tera nasu krv da se uzburka i prepusti strastima. Biti strastven je bozji dar i ne treba se toga stideti. Samo ponekad treba malo zauzdati strasti koje prelaze granice. Kao i sve drugo, strast mora biti pod kontrolom!
LETI IPAK, STRAST SE OTME KONTROLI! VRELE TEMPERATURE OSLOBADJAJU NASE STRASTI! I TO JE U REDU! PONEKAD!
STRAST JE DOBRA U VECINI SLUCAJEVA JER NAM POMAZE DA BRZE DODJEMO DO ZELJENOG CILJA! IPAK, AKO SMO OPSESIVNO STRASNI NECE BITI DOBRO NI PO NAS NI PO ONO STO IZAZIVA TU NASU STRAST!
PA OPET BOLJE JE BITI STRASTVEN I SVOJU STRAST USMERITI KA NEKOM ILI NECEM NEGO BITI HLADAN I RACIONALAN PO SVAKU CENU!
ZIVOT JE TAKO KRATAK DA BISMO GA PROTRACILI. PRONADJITE SVOJU STRAST I VIDECETE KOLIKO CE VAM ZIVOT BITI KVALITETNIJI!

DRUIDI? STOUNHENDZ ! MOC! 'SVASTIKA' ROLO MOFLING!SUME BI SPASLE SVET!
Druidi su bili harizmatični galski sveštenici (u isto vreme i pesnici i zakonodavci) koji su znali kako da narodu nametnu svoje vođstvo i kulturu ogrezlu u nasilje bez presedana.Rimski pesnik iz I veka n.e. je opisao jedno od takvih svetih mesta, u blizini Marselja; bio je to proplanak među drvećem poprskanim ljudskom krvlju, na kome se nalaze grubi, stravični drveni kipovi bogova, bledi i truli od starosti. Do kraja teksta trazeci informacije o ovoj temi dosla sam do toga da  je ovo sa zrtvovanjem rimska propaganda da bi usli u rat sa Keltima. Sve vreme cu ponavljati da nikakvih zapisa o druidima nema. A druidizam je priznat kao religija.To je prvi paganski kult koji je priznat kao religija u Velikoj Britaniji 2010-te godine.
Mreža druida, organizacija koja okuplja pripadnike te religije u svetu, dobila je "status organizacije dobročinitelja kao religiozna organizacija".
U odluci komisije se navodi da je Mreža druida otvorena "isključivo u dobrotvorne svrhe u cilju promovisanja religije i u opštem i javnom interesu". Ta mreža će dobiti i sredstva za rad.
Od tada u Stounhendzu prilikom zimskog  i letnjeg solsticijuma okupljaju se druidi i ostali pagani  da slave Sunce i prirodu!
Sama reč druid verovatno dolazi od grčke reči „drous“ što znači hrast, a možda i od reči „vid“ što znači znati. Oba značenja donekle opisuju veru, ponašanje i shvatanje druida. Hrastova stabla su posebno cenjena, a druidi se smatraju mudrim ljudima s mnogo znanja. Posedovali su znanja iz astronomije, astrologije, fizionomije biljaka, anatomije životinja i ljudi i prirodne magije. Hrast ima posebno značenje jer, između ostalog, predstavlja mudrost, kao i imela koja je naročito cenjena ako je rasla na hrastu. Zbog ovog zadnjeg većina slika prikazuje druide koji beru imelu s hrasta.

Lik druida nesumnjivo predstavlja jedan od stubova na kojima je počivao drevni keltski narod. Reč druid potiče iz galskog jezika, a označavala je onoga koji je vladao naukama. Iako su “vladali naukama” upravo su druidi bili ti koji su uveli i podsticali verovanje u besmrtnost bića, koje se zasnivalo na uverenju da čovekova duša posle smrti prolazi kroz preobražaj i reinkarnira se u novom telu, pod novim imenom.Osim da čuvaju ovu baštinu tradicija i verovanja, glavni zadatak druida sastojao se u tome da mlade podučavaju znanjima i borilačkim veštinama, da presuđuju u sporovima između plemena, i najviše od svega, da obavljaju svete obrede. Ovi obredi, koji su mahom značili prinošenje žrtava, bili su obavijeni velikom tajnošću, a prenosili su se samo kada bi druid predavao svoju dužnost nasledniku.Druidi su preilikom preuzimanja dužnosti, prema njihovom zakoniku imali nekoliko dužnosti: da sačuvaju hermetičnost obreda, da poštuju bogove, da pružaju bezrezervnu pomoć zajednici i morali su da proučavaju prirodu i prikupljaju svakovrsno lekovito bilje. U znak zahvalnosti za lekovita svojstva bilja, druidi su podsticali poštovanje prema šumama kao svetim mestima.Zanimljivo je da postoje nejasne ali i izvesne naznake koje ukazuju da su u galskim zajednicama postojale i žene druidi! Dve upućuje na to da je na teritoriji današnje Normandije postajala zajednica od devet druitkinja.Zbog dobrog poznavanja magije i druidskih obreda, ne samo da su bile sposobne da proriču budućnost i da se bave isceljivanjem prirodnim lekovima, već su mogle da izazivaju strahotne oluje i da muškarce preobrate u životinje. Zbog ovih su se moći druitkinje dovodile u vezu saVESTICAMA. 

Druidi (Druids) – keltski sveštenici. Druidi su bili čuvari tradicionalnog znanja i mudrosti, uključujući i znanje o bogovima, prirodne nauke, astronomiju i kalendar, biljne lekove i isceljivanje, kao i plemensko pravo. To znanje nije bilo pismeno, već je čuvano u stihovima, pamćeno i prenošeno sa pokolenja na pokolenje. Govorilo se da je potrebno dvadeset godina obuke da bi se postalo druid. Druidi su duboko poštovali hrast i imelu, koju su upotrebljavali u magiji. Imelu su ceremonijalno odsecali zlatnim srpom i hvatali je u beli ogrtač kad je padala sa grane. Isto su tako upotrebljavali i magijska jaja, a pretpostavlja se da su ih pravili od zmijske pljuvačke. Postojali su i takozvani „gajevi druida“, zvani još i „zabranjene šume“, mesta na koja su samo druidi imali pristup.
Druidizam je možda poticao i iz pre-keltskih vremena, pa su ga Kelti preuzeli iz Galije i Britanije od tamošnjih ranijih stanovnika, isto kao što su u Britaniji od Stounhendža napravili svoje svetilište. Po irskim tradicijama, druidi su bili moćni čarobnjaci i mogli su se pretvoriti u bilo koji oblik. Opisano je kako se glavni druid irskog kralja jednom prilikom pojavio sa bivoljom kožom i ptičjim krilima. Druidi su su se povremeno izolovali, i jeli meso mačke, psa i praseta, a onda legali da spavaju na bivoljoj koži kako bi izazvali magijske snove. Kao mudraci specijalisti u svetim stvarima, bili su upoređivani sa magima, egipatskim sveštenicima i sa bramanima. Njima su pripisivana pitagorejska verovanja u reinkarnaciju i u značaj brojeva i smatrani su velikim poznavaocima astrologije. U isto vreme, poprimili su i izvesnu mračnu auru zbog svoje naročite sklonosti ka žrtvovanju ljudi i zbog njihove veze sa svetim lugovima i svetilištima u tamnim dubinama šuma.
Keltski sveštenici Druidi nisu ostavljali pisane tragove za sobom. Sve što znamo o njima, znamo preko Rimljana. Ono što znamo je da su obožavali prirodu, da su verovali da je duša u ljudskoj glavi  i  zato su cuvali glave umrlih , nisu izvrsavali smrtnu kaznu,tako da nije bilo zrtvovanja ,vladala je jednakost medju polovima KORISTILI SU "SVASTIKU"  KAO I ANUNAKI I HITLER ! izuzetno su verovali u reinkarnaciju!

Nekako i u nasoj slovenskoj paganskoj proslosti postoji verovanje za  hrast da je mudrost i znanje.  A moc se sticala "svastikom" na magijskom mestu kao sto je Stounhendz! Jel vidite da je uvek sve povezano?Stounhendž, jedan od najupečatljivijih praistorijskih megalitskih spomenika na Zemlji, nalazi se na listi Svetske baštine, a poznat je po tome što je njegovo kamenje poravnato sa pokretima Sunca. Hiljade ljudi svake godine prisustvuje obeležavanju zimskog i letnjeg solsticija u Stounhendžu.
SUNCE, PIRAMIDE, STOUNHENDZ, SUME, "SVASTIKA", A SVE ZAJEDNO PRICA O OPSTANKU LJUDSKE VRSTE. RAZUMETE. I DOK ROLO MOFLING IZVODI RITUALE SOLSTICIJA ( KAO GLAVNI DRUID DANAS) U STOUNHENDZU LJUDI IPAK PLANIRAJU SVETSKU SUMU I SVE VISE SHVATAJU DA NE MOGU PROTIV PRIRODE. MOC SE NE DOBIJA KRSTOM BILO KOG OBLIKA, ALI ZA DIVNO CUDO VEC HILJADAMA GODINA SE VERUJE U TO!

NAJBOLJI PRIJATELJ? DA ILI NE?  MLADI IZMEDJU 16 I 25 SU  USAMLJENIJI OD OSTALIH LJUDI! IMATE LI JEDNU VEOMA BLISKU OSOBU KOJA VAS PODRZAVA UVEK ,A DA NIJE SESTRA ILI DECKO (DEVOJKA)? AKO NEMATE DA LI JE TO NORMALNO? 
Prijateljstvo je pozitivan odnos između dvoje ili više ljudi, koji osećaju međusobnu simpatiju i poverenje.
Mladi koji imaju najboljeg prijatelja imaju bolje psihološko zdravlje i prilagodljiviji su na stres.
Ali nije to tako jednostavno, je l' da, zato što najbolji prijatelji nisu nešto što je dato ili dostavljeno po rođenju. Taj odnos morate sami da negujete, on mora biti izgrađen na uzajamnoj hemiji. Ne samo to, vi morate potom da održavate prijateljstvo dovoljno dugo  da postanete jedno drugom najvrednija platonska veza. Što je u redu, ako se vezujete za ljude na taj način. Ali šta ako vam je teško da sklapate prijateljstva? Šta ako imate dosta prijatelja, ali nijednog koji bi vas gledao kako pišate u toaletu u klubu, na primer? Ili šta ako ste toliko samodovoljni i/ili nezavisni od toga da najbolji prijatelj jednostavno utiče na vaš život?Ali stvarno  neko uživa u upoznavanju svakoga, umesto da se ograniči na jedno prijateljstvo. Ne sviđa im  se ideja da imaju jednu osobu kojoj  moraju  da odgovaraju mnogo češće i koja mora da ide svugde sa njima!
Najbolji ortaci su očigledno pozitivna snaga za većinu ljudi. Ali mnogi od nas su imali jednu osobu za koju ne znaju da li im je prijatelj ili neprijatelj; tip osobe sa kojom možete da delite sve, ali koja vam tako može ’zabosti nož u leđa’. Za mnoge, ovaj tip prijateljstva može imati negativan uticaj. Lili ima 26 godina i kaže da je sa jednom osobom sa kojom se družila u toku svojih ranih dvadesetih imala „najtoksičniji odnos“ ikada. „Godinama me je nipodaštavala, činila da se osećam bezvredno, dok sam se ja osećala kao da treba da budem privilegovana jer sam njen najbolji prijatelj. Ona je preuzela moj život, učinila me da se osećam kao da sam u njenoj senci i povredila me je na puno načina. Izbacila sam je iz života pre više godina, ali od tada nemam bliske odnose ni sa kim; plašim se da će me ljudi povrediti.“ Danas Lili može da kaže da ima nekoliko bliskih prijatelja, ali, kako kaže "nemam prave, večne, one koje zovem svaki dan ili sa kojima idem na odmor, prijateljice koje su mi kao sestre.“ UF, SVI SMO  IMALI "TOKSICNE NAJBOLJE PRIJATELJE" sto je svakako ostavilo neizbrisiv trag  istrah od sklapanja  prijateljstva.Najbolji prijatelji su kompleksan posao. Intenzitet ovih odnosa ponekad podseća na platonski ljubavni odnos – ipak i ovi odnosi se mogu lako pokvariti ili propasti kada od njih nemamo koristi. Bilo kako bilo, ako imate jednog bliskog prijatelja sa kojim ste pristali da usvojite dete ukoliko se desi da ste oboje singl sa 40, ili ne gotivite da blejite ni sa kim, to vas ne određuje kao osobu. Svi mi imamo različite stilove vezivanja. Ti stilovi vezivanja se možda menjaju kako vreme prolazi, a možda će ostati potpuno isti – poenta je u tome kako se osoba snalazi u njima.
I to prijateljstvo iz koristi me mnogo nervira. A svima se to desavalo zar ne? I dok otkrijete  (jer to je jako tesko otkriti) toliko zgotivite "najboljeg prijatelja" da vam srce bukvalno pukne kad vidite da je sva njegova paznja i ljubav dolazila zbog koristi koju ste mu pruzali.  Da ne nabrajam, ali kako je tekst o mladima najvise mislim na ono pomaganje oko ucenja ( na ustrb svojih obaveza) i ono upoznavanje sa ljudima preko vas ( a onda vas otkace).
Sad ima tu gomila citata o prijateljstvu, da ne smaram , nego hocu da vas samo podsetim na prijateljstva dve drugarice, dva druga ili musko zenska prijateljstva koja u nekom momentu ipak dobiju izgled ljubavne veze. Dve drugarice dele sve- bukvalno. U jednom momentu jedna vise ne zeli da deli nista. Zenska cud! Raskid je nekad bolniji nego od partnera iz ljubavne veze. Brutalan, bolan i vrlo razocaravajuci, a tek kad pocnu da isplivavaju vase tajne na instagramu.... Dva druga naprotiv mogu ceo zivot to da budu. Ne kazem i neka zenska prijateljstva se odrze -zauvek, mada jako retko. Muska prijateljstva opstaju sve dok se zene ( njihove partnerke) ne umesaju. Ako su mudri nikada ne treba da upoznaju svog najboljeg druga sa svojim partnerom. Rivalstvo koje osecaju sto vise nisu najbitniji onom drugom  naterace ih da najbolje prijatelje rastave. A musko zenska prijateljstva sam opisivala vise puta.  I dobra su i pozeljna i dugotrajna. Mada se uvek krije opasnost od momenta kada pozelite da vam najbolji drug koji vas bolje poznaje od vas samih zainteresuje kao partner. Jer ostali muskarci su svinje i budale, a ovaj je nezan,pazljiv, ispunjava vam sve zelje, uvek je tu za vas i tako dalje. Nemojte to ni slucajno da uradite. Cuvajte prijateljstvo po svaku cenu jer  je ono neprocenjivo.
MNOGO TOGA BI SE MOGLO RECI O PRIJATELJSTVU. I KOLIKO NAM ONO ZNACI. NAROCITO AKO JE U PITANJU NAJBOLJI PRIJATELJ - BLISKA OSOBA - NEKAD BLIZA I OD CLANOVA PORODICE S KOIJMA SMO KRVNO POVEZANI. CUVAJTE I NEGUJTE TA PRIJATELJSTVA. NIKO NECE BITI UVEK TU ZA VAS KAO VAS NAJBOLJI PRIJATELJ. A AKO STE OSOBA KOJA NIKOME BAS NE MOZETE DA POKLONITE POVERENJE I ZBOG TOGA NEMATE SVOJU BLISKU, NAJBLISKIJU OSOBU - NAJBOLJEG PRIJATELJA NE ZALOSTITE SE. NISTE JEDINI.  VI SVOJE POTREBE ZA PRIJATELJIMA OSTVARUJETE NA DRUGE NACINE. KOLIKO LJUDI TOLIKO I CUDI!
IPAK JA SAM SVAKAKO VISE ZA JEDNOG ,ALI VREDNOG PRIJATELJA. BITI SAM NEKAD JE KORISNO, ALI BITI UVEK SAM JE NESTO STO NIJEDAN COVEK NE TREBA DA DOZIVI!