APSURD! NOVI SVETSKI POREDAK! POVECANJE BROJA STANOVNISTVA, A DVADESET ZEMALJA U SLEDECIH 30 GODINA CEKA PAD BROJA STANOVNIKA! DA LI JE TO NOVI NACIN GLOBALIZACIJE!
Lista zemalja za koje se pretpostavlja da će u budućnosti ubrzano gubiti broj stanovnika nastala je prema demografskim projekcijama UN-a, koje se baziraju na procenama smrtnosti, broja rođenih te međunarodnim migracijama u periodu od 2020. do 2050. godine.
20. Italija
Broj stanovnika Italije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće sa 60,5 miliona na 54,4 miliona, odnosno za 10,1 posto
19. Kuba
Broj stanovnika Kube prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće sa 11,3 miliona na 10,2 miliona stanovnika, što je pad od 10,3 posto
18. Severna Makedonija
Broj stanovnika Severne Makedonije pašće sa 2,1 milion na 1,9 miliona stanovnika, što je pad od 10,9 posto.
17. Portugal
Broj stanovnika Portugala smanjiće se sa 10,2 miliona na 9,1 milion stanovnika, što je pad od 10,9 posto
16. Gruzija
Broj stanovnika Gruzije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 4 miliona na 3,5 miliona stanovnika, što je pad od 11,8 posto
15. Poljska
Broj stanovnika Poljske prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 37,8 miliona na 33,3 miliona stanovnika, što je pad od 12 posto
14. Mađarska
Broj stanovnika Mađarske opašće s 9,7 miliouna na 8,5 miliona stanovnika, što je pad od 12,3 posto.
13. Estonija
Broj stanovnika Estonije pašće s 1,3 miliona na 1,2 miliona stanovnika, što je pad od 12,7 posto
12. Grčka
Broj stanovnika Grčke prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 10,4 miliona na 9 miliona stanovnika, što je pad od 13,4 posto.
11. Rumunija
Broj stanovnika Rumunije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 19,2 miliona na 16,3 miliona stanovnika, što je pad od 15,5 posto
10. Albanija
Broj stanovnika Albanije opašće sa 2,9 miliona na 2,4 miliona stanovnika, što je pad od 15,8 posto
9. Japan
Broj stanovnika Japana opašće sa 126,5 miliona na 105,8 miliona stanovnika, što je pad od 16,3 posto
8. Moldavija
Broj stanovnika Moldavije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 4 miliona na 3,4 miliona stanovnika, što je pad od 16,7 posto.
7. Hrvatska
Broj stanovnika Hrvatske prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 4,1 milion na 3,4 miliona stanovnika, što je pad od 18 posto
6. Bosna i Hercegovina
Broj stanovnika BiH pašće s 3,3 miliona na 2,7 miliona stanovnika, što je pad od 18,2 posto
5. Srbija
Broj stanovnika Srbije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 8,7 miliona na 7,1 milion stanovnika, što je pad od 18,9 posto.
4. Ukrajina
Broj stanovnika Ukrajine prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 43,7 miliona na 35,2 miliona stanovnika, što je pad od 19,5 posto
3. Letonija
Broj stanovnika Letonije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 1,9 miliona na 1,5 miliona stanovnika, što je pad od 21,6 posto
2. Litvanija
Broj stanovnika Litvanije prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 2,7 miliona na 2,1 milion stanovnika, što je pad od 22,1 posto
1. Bugarska
Broj stanovnika Bugarske prema projekcijama za sledećih 30 godina pašće s 6,9 miliona na 5,4 miliona stanovnika, što je pad od 22,5 posto.
A sada da vidimo kojeto zemlje imaju najvise stanovnika. Sadasnja svetska  populacija iznosi  oko 7 milijardi i 736 miliona ljudi.Svi podaci koje ovde navodim razlikuju se od trenutnog stanja koje se menja iz minut u minit. Ovo su neki okviri.
Naravno Kina 1 milijarda i 435 miliona. Indija 1 milijarda i 370  miliona. Ameri 329 miliona. Indonezija 271 milion. Pakistan 217 miliona. Brazil 211 milion. Nigerija 202 miliona. Banglades 163 milona. Rusija 145 milona. Meksiko 127 miliona. Japan 126 miliona. Etiopija 112 milona.Filipini 108 milona. Egipat 100 miliona. Vijetnam 96  milona. Kongo 87 miliona. Turska 83 miliona. Nemacka 83 miliona.Iran 83 miliona. Tajland 69 milona.
Na obe liste Japan . Mladi u Japanu sve manje zele da imaju decu. A usprkos tome Azija i dalje ima najvise stanovnika. Sto znaci i da Japan izgubi 16% stanovnistva opet ostaje u 20 najvecih zemalja po broju stanovnika.
Amerika i Afrika se drze. Ali zato Evropa izumire,a sa njom i mi, pa bili mi u noj ili ne?! Pa ljudi mi smo na 5 mestu u svetu na neslavnoj listi izumiranja ili opadanja stanovnistva usled migracije ( iseljavanja).
Da slucajno ne propustim i u ovom blogu da spomenem globalizaciju. Ali tu je potpuni apsurd. Ako su Kina i Indija po broju stanovnika ( plus Pakistan, Indonezija.Filipini, Vijetnam,Japan, Iran, Tajland) najvece zemlje na planeti kako ce onda engleski biti jedini jezik i muslimanska vera jedina vera ? Zasto ne kineski mandarinski i zasto ne budizam ili hindu? Zato sto ce Ameri biti glavni. Ali opet jezik engleski zbog Amera i kapiram, ali muslimani? Ili ce se karte toliko izmesati ovim silnim migracijama? Najvecim  od postanka sveta rekla bih. Vecim i od prvobitnih i od ratnih.
I SAD POGLEDAJTE MALO OVE LISTE. KOLIKO SE TU OGROMNIH ZEMALJA BORI ZA PREVLAST KAD DODJE DO GLOBALIZACIJE. A KOLIKO SMO MI MALI I BICEMO JOS MANJI!!!!!

SVI NASI SRDJANI!  STENDAP  FORMA JE U NASOJ ZEMLJI TEK 10 GODINA, DOK U SVETU IMA JAKO DUGU TRADICIJU! KAKO  DANAS NIKO NEMA VREMENA, CAK SE I RECI SVODE NA EMOTIKONE ( KAD SE SALJU PORUKE),TAKO DA JE OVA FORMA SATIRICNE KOMEDIJE ZAISTA DOBRA ZA KONZUMIRANJE NA  BRZAKA(KAO BRZA HRANA I BRZI NET)! DAKLE SRDJAN JOVANOVIC,SRDJAN DINCIC I SRDJAN OLAN ( DA LI JE IME SRDJAN USLOV DA BUDES STENDAP KOMICAR) USPEVAJU DA MI  IZMAME OSMEH NA LICE STO U DANASNJE VREME NIJE MALA STVAR!
Stendap komedija je vrlo zahtevan zanr, jer jedan covek mora svojim nastupom da zadrzi paznju publike.Glumac Vil Ferel koji igra u filmskim komedijama, stendap komediju je nazvao „teškom, usamljenom i zlobnom”.Stendap  se obicno izvodi po klubovima ili pozoristima, medjutim, sve vise se moze videti i na Youtubu ili TV-u!
Srđan Jovanović, mladi glumac i prvi srpski stand up komičar, praktično je na ovaj način uspeo da osvoji još jedan medij za stand up komediju i da je posle klubova i pozorišnih sala dovede i na "mali ekran", u nešto drugačijoj formi. To je istovremeno i njegov pokušaj da promoviše ovu vrstu umetnosti i da napravi "proboj stand upa u mainstream".
Još kao mali je bio smešan, ali je vremenom postao i duhovit, što mu je veliki adut kod žena, s obzirom na to da ne može da se pohvali fizičkim izgledom. Nema dlake na jeziku (ali ni ispod pazuha i prepona), kada je u pitanju humor. Osećaj sramote ga je napustio u ranim “teenage” godinama, na šta je verovatno uticalo često tuširanje sa drugarima iz fudbalskog tima u kom je igrao….što opet nije uticalo na njegovu sexualnu opredeljenost….šta više, postao je gladan ženskih tela, a osećaj sitosti još ga nije stigao.
Srđan Olman je rođen Subotici 9. decembra 1986-e. Nakon završetka studija u rodnom gradu ulazi u svet novinarstva. Stand up komedijom počinje da se bavi 2013-e nakon pobede u emisiji „Najbolji komičar“ koja se tada prikazivala na „Happy“ televiziji, a široj javnosti postaje poznat nakon pojavljivanja u emisiji „Audicija“. Važi za jednog od omiljenih domaćih komičara.

Ne voli da ostaje dužan, a ne razume muškarce urologe, kod kojih je često išao (više zbog preventive jer je hipohondar). Google mu je nekoliko puta konstantovao “Cancer”, a psihijatri odlazak na odmor. Njegov moto: “Važno je da se ljudi glasno smeju, jer kad život prođe…. nastaje mrtva tišina”.
Poznati stand up komičar iz prve postave organizacije Standup.rs, Srđan Dinčić, rođen je 14. septembra 1984. godine u Karlovcu, a živi u Sremskoj Mitrovici. Široj publici je postao poznat kao najduhovitiji učesnik ekstremnog rijaliti programa Survivor, nakon čega postaje član kreativnog tima Ivana Ivanovića i učesnik njegovih emisija. Bio je učesnik svih stand up festivala u Srbiji i regionu. Otvarao je nastup čuvenih komičara Edija Izarda (UK) i Dilana Morana (IRL), prilikom njihovog gostovanja u Beogradu. Jedan je od najpoznatijih aforističara u Srbiji i do sada je objavio tri zbirke aforizama. Žiri Vibove nagrade proglasio ga je za najboljeg mladog satiričara 2009. godine. Dobitnik je i Satiričnog pera na 11. Međunarodnom festivalu humora i satire Bijeljina 2014. Ispod nevidljivog kišobrana, Laž po istinitom događaju, Đavo iz jagode i Treće stanje su stand up nastupi koje je izvodio, a neke i dalje izvodi u Srbiji, ali i u regionu.
 Comedy club je poprište gde se razvijaju i stvaraju novi komičari. Mesto na koje kada dolazimo sve svoje predrasude ostavljamo ispred i u njega ulazimo kao u svetinju. Možda pijani i nasmejani, ali svakako je to mesto gde se odvija nešto posebno. Kolektivno. Ritualno. I ima jedno takvo mesto u Beogradu — prvi comedy club, Ben Akiba (Ako slucajno ne znate Ben Akiba je nadimak koji je koristio Branislav Nusic). Evo sta za ljude koji se bave stendapom znaci humor izgovoren na ovaj nacin.

Pa stendap je kao neko razgolićavanje. Jer ukoliko ste iole inteligentnija publika, razumećete da je stendap čak mnogo veće otkrivanje intime nego neko ko se skinuo pred kamerama. Zato što stendap podrazumeva iskrenost. Ne moraš da govoriš istinite detalje o sebi, ali to što provejava iz tebe odaje tvoju suštinu i to jeste otkrivanje intime i ipak je umetnost.Za mene je humor način shvatanja života. Humorom sam sebi objašnjavam neke stvari i onda to prenesem drugima, jer se ne stidim toga. Od malena to radim i kada shvatiš da je taj način nekome zabavan, onda te nije sramota da taj humor podeliš sa drugima kaze jedan od Srdjana! I tako tri  Srdjana dva iz Vojvodine ( Subotica i Sremska Mitrovica) i jedan iz Beograda pokusavaju da nas nazalost nasmeju svojim vidjenjem sveta oko nas, koji je sve sem smesan. I bas zato sto uspevaju da nas nasmeju oni su carobnjaci, veci i bolji madjionicari od onih koji se tako nazivaju.

I AKO NISTE JOS DO SADA SKAPIRALI STENDAP POTRUDITE SE JER NE ZNATE STA PROPUSTATE.   PROPUSTATE NEVEROVATAN NACIN DA STVARAN SVET OKO SEBE I SVE PROBLEME I TESKOCE KOJE IMATE SAGLEDATE NA DRUGI I DRUGACIJI  NACIN ,DA TRAGICNO PRETVORITE U KOMICNO. PA IAKO VAM TO NECE RESITI PROBLEME BAR CE VAM IH OLAKSATI JER SMEH JESTE LEK ZAISTA! 

JOS O BUNKERIMA! POSLE TEKSTA O BUNKERIMA ( LUKSUZNIM SKLONISTIMA ZA BOGATASE U SLUCAJU APOKALIPSE) EVO SADA I PRICE O TAJNIM BUNKERIMA I BUNKERU   U KOME JE RADIO DARKNET!
Kodno ime je Objekt 221 , a prema glasinama to je nedovršeni kompleks koji sadrži više od 10 kilometara tunela raspoređenih na četiri nivoa koje su ugrađene duboko u planinu.Mesto je odabrano nakon opsežnog geološkog snimanja. Otkriveno je da je brdo Mišen besprekorne građe, bez pukotina, pećina, lomova ili šupljina. Podzemni grad izgrađen duboko 180 metara unutar ove savršene planine smatran je krajnjim obrambenim položajem, komandnim centrom sposobnim da izdrži čak i nuklearni napad. Imao bi vlastiti nuklearni reaktor manjeg obima, takođe izgrađen u srcu planine, i bio bi sposoban da opslužuje električnom energijom i podržava vojne operacije nezavisno od toga šta bi se događalo na površini. Rec je naravno o najtajnijem ruskom bunkeru. I u redu je. Vojska i treba to da poseduje.Ideja koja stoji iza Objekta 221 bila je osigurati regionalno sedište nuklearne crnomorske flote ... ali druga priča sugeriše da bi ona mogla da služi i kao hitni rezervni komandni centar za čitave sovjetske vojne snage. Krim je dugo bio omiljeno odmaralište među ruskom elitom, pa je tako podzemni grad zaštićen bombama u blizini odmarališta na plaži mogao da osigura prikladan zaklon u slučaju da izbije nuklearni rat, dok su se diktatori sunčali na zlatnom krimskom pesku.Objekt je izgrađen na četiri nivoa - komandni nivo, stambeni nivo, hardver i komunikacijski nivo - sa dva sigurna ulaza, istočni i zapadni, udaljeni 650 metara, i oba izlaze na put koji kruži po obroncima planine. Ovi ogromni tuneli dovoljno su veliki da kroz njih bez problema prolaze i vojna vozila koja mogu ući i do 500 metara unutar stena. Projekat je izveo specijalni bataljon podzemnih građevinskih radnika - timovi sa iskustvom u izgradnji betonskih silosa za balističke rakete.Danas ovaj objekat ipak nije u upotrebi zbog nesuglasica Krima i Rusije. Steta.

Policija je u jednom bunkeru nemačke vojske otkrila serverski centar Darkneta.

Preko tih računara prodavani su droga i oružje, a tu su se nalazile i stranice s dečjom pornografijom. Do danas to je bio epicentar Darkneta.Kada su pripadnici nemačke specijalne policije GSG 9 uspeli da probiju elektronske bezbednosne sisteme i otvore blindirana metalna vrata bunkera na uzvisini iznad gradića Traben-Trarbaha na zapadu zemlje, čekalo ih je iznenađenje: na jednom nadzemnom i četiri podzemna sprata nekadašnjeg bunkera vojske Bundesvera bilo je smešteno oko 2.000 međusobno povezanih kompjutera.
Radi se o najvećem serverskom sedištu Darkneta do sada otkrivenom u Nemačkoj. Bio je to takozvani "Bulletproof Hoster" - host siguran od provala.
Preko tih servera su kriminalci iz celog sveta na skrivenim internet stranicama prodavali sve što je zabranjeno: drogu, oružje, falsifikovani novac ili dečju pornografiju. Radi se o poslovima ogromnih razmera.
Radi se o terenu površine 13.000 kvadratnih metara koji je bio ograđen žicom i zemljanim nasipima, osiguran video-kamerama, a unutar žice su bili psi čuvari. Uz to, ulazna vrata imala su digitalnu bravu.
 Za razliku od "običnog" interneta, Darknet funkcioniše bez središnjeg sistema - tu je svaki računar istovremeno i server, koji međutim pothranjuje samo mali deo informacija - i to još u kodiranom obliku. Uz to je anoniman i prenos podataka između pojedinih računara u Darknetu, a pronađen je i način da se tzv. meta-podaci učine neupotrebljivima za posmatrače sa strane.Dok se u regularnom internetu već i iz podataka o tome ko je s kim koliko komunicirao, koje su količine podataka razmenjivane i kada, može saznati dosta i o samom sadržaju, u Darknetu se podaci šalju uvek na tri računara u mreži koja su slučajno izabrana. To znači da svaki podatak na taj način dobija tri puta novu adresu pošiljaoca - nemoguće je utvrditi odakle je izvorna informacija u stvari potekla. Zasto ovo meni lici na "rudarenje" bitkoina? Ups, da nije i to "tama"?
Kako su uopste ove dve price o bunkerima povezane. Jedina slicnost sto je onaj vojni unisten posle raspada SSSR, a ovaj drugi danas. Inace radi se o dve potpuno razlicite stvari koje mogu da se obavljaju u bunkerima. Najzasticenijim mestima na svetu! Prvi - vojni sigurno ih i danas ima mnogo sirom planete. I ponavljam imaju svoju svrhu mada je krajnji cilj obicno rat  i unistenje, ali ja ga gledam kao odbranu i to vrlo korisnu! Vosjka mora imati svoje tajne.
Medjutim koje je opravdanje za postojanje Darkneta? Nema ga. Ili ja to jednostavno ne razumem. Virtualni svet sve vise postajen realan i obrnuto. Kamo srece da i ratovi budu samo virtualni. Pa opet, cemu ovaj net koji predstavlja "tamu" koja postoji u ljudima? Zarad profita prodavati neciju tamu na internetu? Uzasno! Moj mozak ni ne zeli da zna koje su to mracne tajne koje posetioci Darkneta dele sa drugima.
Zbog bunkera se verovatno i svet kriminala naziva " Podzemlje". I nekako mi ima logike. Gde je najveca tama - pa ispod zemlje svakako! Sve ono sto ljudi misle, zele, rade, a ne mogu pred svima  spada u tajnu. A tajne cuva, prenosi, prodaje i kupuje Darknet iz "Podzemlja". Znaci sam Djavo iz Pakla!
DOK GAZIMO PO ZEMLJI NI NE SLUTIMO DA JE MOZDA BAS ISPOD NAS NEKI BUNKER, TAJNI HODNIK ILI STA VEC U KOME SU STVARI KOJE NE SMEJU ILI NE TREBAJU DA SE VIDE. PA UZBIDLJIVO JE- ZAR NE? I DA NIJE TAKO LOSE I OPASNO  PO 'ZEMALJSKI SVET' VOLELA BIH DA SAZNAM TE MRACNE TAJNE IZ PODZEMLJA- BUNKERA!

RADOST EVROPE - 50-TI PUT! PRAVA DETETA! DECIJI OMBUDSMAN! DETE JE COVEK U ODELU DETETA  GOVORIO  JE DUSKO RADOVIC!
Slogan 50. “Radosti Evrope” - “Put u središte sreće”, osmišljen je kao modifikacija naslova avanturističke knjige Žila Verna, budući da 2019. godina predstavlja osvrt na prethodnih 50 godina, kada je čuvena Donka Špiček, uz podršku svojih saradnika, osmislila Međunarodni susret dece Evrope, danas najveću i najstariju međunarodnu manifestaciju dečjeg stvaralaštva, i započela putovanje u samo „središte sreće“, igre i prijateljstva. Ovom manifestacijom se promoviše razvoj kulturnih različitosti, usvajanje pravih vrednosti i afirmaciju zajedništva i tolerancije kod dece i mladih. Steta sto postoji samo jedna ovakva manifestacija i sto ona nije globalna kad se vec sve globalizuje. Ali,srecna sam sto makar ovo postoji jer secam se da smo u nasoj skoli docekivali decu iz Evrope i vodili ih kod sebe na spavanje  idruzenje. Tada kad se engleski ucio tek od V razreda ( a moja skola Maksim Gorki imala je samo ruski jezik sporazumevanje je bilo jako tesko,ali ne i nemoguce). Tolika je moc deteta - da premosti sve barijere pa i jezicke.
Najvažnije poštovanje svih atributa detinjstva: slobode rasta, slobode pameti, slobode igre, slobode otkrivanja…Dušan Radović se borio za veliko i, po njegovom mišljenju, sveto đačko pravo na neznanje. Pravo na ono obično, a pre svega na ono veličanstveno neznanje, dovedeno do anegdota u dijalogu profesora i đaka (đačka je reč poslednja!), koje će se pamtiti celog života i po kojem je, od kolevke pa do groba, najlepše đačko doba. Naravno, tu je najviše pravo na istorijsko neznanje, sa primerima:
“Šta odgovori đak koji ne zna odgovor na pitanje: – Zašto je Karađorđe podigao Prvi srspki ustanak?
Prvo, sigurno da je imao razloga.
Drugo, da nije imao razloga, on to ne bi radio.
Treće, niko ništa ne radi bez razloga, a najmanje bi to učinio Karađorđe.”
Radović je tako dobro znao da niko ne može biti tako duhovit kao đak koji ne zna.“Teško je biti dete i biti dobar. Lakše je biti odrastao i razumeti decu”.
Toliko sam govorila o skolovanju, o nekim cudnim stvarima kojima opterecuju predskolce ( o rodnom opredeljenju) pa sam pisala o filozofiranju da se mama  itata zovu roditelj 1 i roditelj 2 ,a sada novi zakon razmatra obavezan vrtic od 3 godine. Dosad je bilo obavezno samo predskolsko, a kad su moja deca rasla samo skola je bila obavezna, a dete je do 7 godina moglo biti DETE! I to moje dete koje u svojoj porodici uci sve ono sto je vazno - prave  porodicne vrednosti. Urusavanjem porodice i njenim istrebljivanjem na sve nacine doslo se i do toga da dete treba "isterati" iz sigurnog porodicnog okruzenja vec u 3 godine. Sledece je da vam uzmu dete kad krenete iz porodilista u svoj porodicni dom! Sta ce dete ispunjeno strahovima nauciti u tom vrticu i kojim ce se vrednostima okrenuti ne zelim ni da mislim a kamoli da pisem. Znate vi o cemu ja govorim? !
Ko ce  i kako stititi decija prava ( ombudsman?) ne znam, ali znam da su deca najugrozenija bica na planeti. I da su im sva prava koja treba da ima dete ukradena. Pedofilija, zlostavljanje, rijaliti sou programi koji se vrte 24/7 na TV-u, crne hronike sa svih medija i preko milion informacija u jednom danu ( vecinom nebitnih), zagadjena planeta, propalo drustvo  i pad moralnih i drugih vrednosti. U takvom okruzenju rastu danas nasa deca. Pa ga ti poduci dal da bude cvrcak ili mrav ( vidi blog od juce).
Konvencija o pravima deteta:
Konvencija počiva na četiri temeljna principa, bez čijeg zadovoljenja nije moguće ostvariti ni ostala prava:
pravo na život, opstanak i razvoj - koje država mora da obezbedi svakom detetu, u maksimalno mogućoj meri
nediskriminacija - svoj deci pripadaju jednaka prava, bez obzira na: rasu, boju, pol, jezik, veroispovest, političko ili drugo uverenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, imovinsko stanje, onesposobljenost, rođenje ili drugi status deteta, njegovog roditelja ili zakonskog staratelja
najbolji interes deteta - u svim postupcima koji se tiču deteta, njegov/njen najbolji interes imaće prioritet
uvažavanje mišljenja deteta - pravo deteta da izrazi svoje mišljenje u svim stvarima i postupcima koji ga se tiču i da se to njegovo mišljenje uzme u obzir.Konvencija je delo profesionalaca i stručnjaka i namenjena je, pre svega, profesionalcima: nastavnicima, vaspitačima, zdravstvenim i socijalnim radnicima, advokatima, sudijama i pripadnicima svih onih profesija koji rade ili profesionalno dolaze u kontakt sa decom. Namenjena je i roditeljima. Ali njenu suštinu treba da poznaju u najvećoj mogućoj meri i sama deca. Poznavajući i razumevajući blagovremeno sva prava koja im pripadaju samim rođenjem i koja im se garantuju Konvencijom, deca će sazrevati u odgovorne osobe koje će znati da poštuju i tuđa prava i da se bore za što doslednije ostvarivanje svojih.
Na uskraćenost, neadekvatno ostvarivanje ili pak kršenje nekog prava iz Konvencije može da ukaže svako. Kad god se prava deteta ne poštuju treba reagovati kao pojedinac, grupa ili institucija i skrenuti pažnju nadležnima: ministarstvima, institucijama, službama, lokalnim organima, ili se obratiti organizacijama za prava dece za pomoć i posredovanje. Konvencija, u tom smislu, služi kao putokaz šta i kako treba činiti. 
Neka prava su važnija od drugih
NETAČNO. Nema više, odnosno manje važnih prava, ne postoji njihova hijerarhija. Svako pravo može u određenoj situaciji da postane najznačajnije za pojedino dete ili njegovo bliže okruženje.

Konvencija ne obavezuje, jer nije zakon
NETAČNO. Iako prvobitno usvojena od strane Generalne skupštine UN, Konvencija postaje obavezna kad je država, tj. njen parlament usvoji. U našoj zemlji, prema Ustavu SRBIJE, Konvencija je zakon kao i svaki drugi. Slobodnije rečeno, Konvencija je Dečji Ustav.

Deca imaju pravo da rade šta hoće
NE. Prava deteta ne znače apsolutnu slobodu činjenja. Suština prava deteta je da im se obezbedi život i razvoj u sigurnosti, zdravom okruženju da bi mogli da ostvare sve svoje potencijale i daju doprinos društvu i kao deca i kad odrastu.

Mala deca ne mogu da donose odluke
NETAČNO. Nijedno dete nije toliko malo da ne može da izrazi svoju potrebu, želju ili mišljenje. Pitanje je samo kako to saopštava i kako odrasli na to reaguju. Male bebe to čine pokretima, mimikom i plačem, a starija deca rečima. Uvažavanjem tako iskazane potrebe ili želje, odrasli daju mogućnost detetu da na svoj način utiče na donošenje odluke.

Deca nisu dovoljno zrela da učestvuju u donošenju važnih odluka
NETAČNO. Da li je neka odluka važna za samo dete znaćemo tek onda kada ga to pitamo. U životu svakog deteta i na svim uzrastima postoje stvari koje ga se direktno tiču i koje su za njega važne. Mnogo je tema i sadržaja u porodici, školi ili ustanovi o kojima dete može i treba da bude saslušano, a njegovo mišljenje uvaženo.

Više prava za decu - manje prava za odrasle
NETAČNO. Smisao dečjih prava nije zamena autoriteta ili anarhija, već stvaranje preduslova za ostvarivanje ljudskih prava svakog pojedinca bez obzira na uzrast.

Dajemo deci prava, a šta je sa njihovom odgovornošću?
NETAČNO. Kao PRVO, ne dajemo MI deci prava, već im ona PRIPADAJU rođenjem. DRUGO, učeći da imaju prava, deca istovremeno uče da ta ista prava pripadaju i drugima. Zalažući se za poštovanje sopstvenih prava, deca razvijaju osećaj odgovornosti i poštovanja prava drugih pojedinaca i grupa. Isto tako, učestvujući u donošenju odluka, deca lakše preuzimaju na sebe i odgovornost za njihovu primenu.

Najveće obaveze u ostvarivanju Konvencije o pravima deteta pripadaju roditeljima
NETAČNO. Najveća odgovornost i obaveza da se prava dece što doslednije i svestranije ostvaruju je na državi. Država je ta koja je potpisala i ratifikovala Konvenciju i ona sa svojim organima i nadležnim službama stoji kao garant da ce se ta prava i uživati u praksi. Međutim, prema samoj Konvenciji uloga roditelja je od najvećeg značaja i država mora da poštuje prava i odgovornosti roditelja da usmeravaju i savetuju dete u vezi sa njegovim/njenim pravima, shodno razvojnim mogućnostima deteta. 
PRAVO DETETA NA LJUBAV  - NAJVAZNIJA STAVKA.  MAME I TATE VOLITE SVOJU DECU NAJVISE STO MOZETE I POKAZUJTE IM TO SVAKOGA TRENA U DANU. NE BRINITE NE MOZETE GA RAZMAZITI ZATO STO JEDINO VI MOZETE DA MU ULIJETE SIGURNOST U SEBE. BAVITE SE SVOJOM DECOM IAKO STE UMORNI, NERVOZNI, LJUTI.... NE DOPUSTITE DA BILO KO SEM VAS FORMIRA VASE DETE. TO JE VASE PRAVO!

OVO JE TAJ  HOROR MESEC KAD SE SLAVE VESTICE I OSTALI DEMONI I ZLO! ALI SVE TO NIJE NISTA U POREDJENJU SA PRAVIM HOROROM - UBIJANJE MAJKI OD STRANE SINOVA! I NEMA OBJASNJENJA!
Radila sam sa koleginicom koju je sin tukao i vredjao isto kao i suprug. Umesto da zastiti majku stao je na stranu oca alkoholicara. Uzas. Osecam se strasno jer i ja trpim nasilje vec toliko godina od supruga alkoholicara. A imam dva sina!
Da li neko moze da opise kroz kakve sve probleme, kroz kakva odricanja prolazi majka da bi rodila sina?
Nema veće sreće nego kad žena sazna da je trudna. Ta sreća se samo pojačava, ako je moguće, kada se dete rodi. Nema većeg blagoslova za bebu nego kada je željena i iščekivana s nestrpljenjem. 

Svaki pokret bebe se beleži u mentalnoj mapi uma majke. Ako ga nema dugo da se "oglasi", majka ga nežnim pokretima ruke budi ili zabrinuta trči kod lekara. Pazi šta jede, jede raznovrsno, pije dovoljno vode, odriče se kafe, jer ima viši cilj. Planira šta sve treba da kupi za bebu i odavno merka jednu "zeku" koju je videla u izlogu. Iako zna da je maler da se bebi kupuje pre nego što se rodi, ne može da odoli... Ako mora da leži celu trudnoću u bolnici, na održavanju, preležaće i neće ni razmišljati o tome da li će joj teško pasti.Ješće bljutavu hranu, ako ima pritisak i biće joj najukusnija. Kada je sestra u bolnici pita da li hoće da bude majka ili manekenka, reći će k'o iz topa "Majka" i navaliće da pije vodu da bi mleko nadošlo. Manuće se priča da se voda ne pije je će stomak da ostane.A onda dođe na svet dečak. Privija ga na grudi da oseti dobrodošlicu na ovaj svet, koliko ga je dugo želela i čekala. Želi sve sama da radi, čak i kad joj duša spava, da ga presvuče desetak puta dnevno, da ga šeta po parku, uspava držeći ga u naručju i ljuljuškajući, jer gleda ga svakodnevno i vidi da se menja iz dana u dan. Raste, a ona ne želi ništa da propusti. Kad protrči, pušta ga po stazama, ne želi da ga sputava, a ona leti za njim, ne verujući da dete može da bude tako brzo.Nerviraju je svi ostali koji ne reaguju u sekundi, da ga zaštite, pomognu mu... I stalno ga ljubi, grli, miriše mu kosicu, jer veruje da će to sve od njega da napravi boljeg čoveka, govori mu svaki dan da ga voli do neba i sunca i nazad, jer njoj to nikad nisu govorili. Uvek okružen igračkama, uči ga da deli s drugom decom, da đubre baca u kantu, da ne dira devojčice, da kaže hvala i izvini.Noćima ne spava dok temperatura skače. Prespava joj noć u rukama, a ujutru je ona kao isceđena krpa. Nema veze, samo da je njemu dobro. I ona je tada dobro. Strepi iza vrata intenzivne nege posle operacije, mali je, treba mu mama, ona najbolje zna kako da ga uspava i umiri, šta da kaže i zapeva. Razaznala bi njegov plač među stotinama drugih. I kad sedne, sedi kao na iglama... Noću se budi samo da se uveri da li diše. Pokrije ga i sto puta zahvali Bogu što ga ima.
Učila je s njim da povuče tu kosu liniju kad je učio prva slova. Nije odustajala, trudila se da ga zabavi, nasmeje, uveravala da će sve savladati uspešno. Tačno se seća kada je prvi put plakao jer se udario i prvih suza kad je osetio nepravdu. Trudila se da ga pusti da istraži svet sam, ali je ona uvek bila tu, da objasni, pomogne ili samo da posmatra.Sta se desilo s tim i takvim sinom, koga je majka rodila, gajila, trudila se da bude najbolji što može, pa je postao ubica? Ubica majke. Zašto su stradale Tatjana u Kaluđerici, Desa u Bogatiću i mnoge druge majke pre njih? I to od ruke sina. Sinova u čiji ste život utkali i svoj. U Bogatiću su u poslednjih šest godina tri majke stradale od ruku sinova, a jedna baka se još bori za život. Tukli su ih motkama, ubadali noževima, rezali, pesničili do smrti... Nezvanično, mediji pominju i psihička oboljenja i slučajeve nervnog rastrojstva. Jer, kako inače drugačije objasniti toliku mržnju i bes prema onima koje su ih rodile?! Nekad je dovoljan doduše i koji promil alkohola više, "samo" svađa i potom zločin u afektu.Sad ima tu dva objasnjenja. Oba su mi potpuno besmislena. Frojd kaze da je u pozadini incestualno osecanje prema majci. Drugi naucnici tvrde da je stvar u kontroli. Jer sinovi ne mogu da podnesu da ih majka kontrolise. Majka moze nekada da predje granice zeleci da zastiti svoga sina. To shvatam i razumem.
Ipak, ubiti majku zbog preuzimanja kontrole je stvarno besmisleno. Film "Davitelj protiv davitelja" opisuje majku koja kontrolise sina medjutim ,prosto ne mogu da poverujem da smo mi majke toliko posesivne i kontrolisuce. Pa opet, ne verujem da je bilo koja majka zasluzila smrt od ruke svoga sina!
Sad opet ni sinovima nije lako ako se majka mesa u njihov zivot bukvalno za sve. Ali ljudi shvatate li uopste sta je MAJKA! Slazem se majke mogu biti mnogo posesivne iz prevelike ljubavi i brige za sina. I to opterecuje. Razumem. Ali ne razumem i nemam objasnjenje zasto sin ubija majku.Bolest je mozda opravdanje. Ali bolest na relaciji sin majka i majka sin je dvosmerna. Mozda majka ima bolest. I onda treba lecenje za nju. A ne ubistvo. Kakvi smrtni grehovi. Za ubistvo majke nema kazna. Bio bolestan ili ne sin mora da zna da je ta zena majka ucinila za njega sto niko  nikada nije i nece.
UZASNA TEMA RAZUME. HOROR! NAJGORI! STRAH I BES  I NERAZUMEVANJE! DA LI JE MOGUCE DA SIN POSLE SVEGA STO MAJKA UCINI ZA NJEGA ODLUCI DA JE UBIJE. I DA LI MAJKA MOZE DA BUDE KRIVA AKO ZELI SVE NAJBOLJE ZA SVOG SINA POSLE OGROMNOG TRUDA KOJI JE ULOZILA?
MAJKE NAPRAVITE GRANICU. TAKO VAM BOGA. PREDJETE LI JE SIN MOZDA NECE MOZI DA SE KONTROLISE DA BI USPOSTAVIO KONTROLU NAD SVOJIM ZIVOTOM!

VESTERNI! SPAGETI VESTERNI! GIBANICA VESTERNI! KANTRI MUZIKA! ENNIO MORIKONE MUZICKA  LEGENDA VESTERNA ! DOLI PARTON I KENI RODZERS IKONE KANTRIJA!
U vesternu, jedinom autentičnom američkom filmskom žanru, proslavili su se legendarni reditelji Hauard Hoks, Entoni Man, Džon Ford, Robert Oldrič, Bad Botičer... Vesterni često prikazuju sukob primitivnog i zastarelog načina života i moderne tehnologije ili društvenih promena. Često za takve opise služe prikazivanja sukoba između domorodaca i došljaka ili američke konjice, ili pak opasnost koja prijeti rančerima od Industrijske revolucije. Američki vesterni četredesetih i pedesetih godina naglašavaju vrednosti časti i poržtvovnosti. Vesterni iz šezdesetih i sedamdesetih su često obojeni pesimističkim tonovima, glorificirajući buntovnog antijunaka i naglašavajući cinizam, brutalnost i nepravednost američkog zapada. Žanr vesterna, pogotovo u filmovima, često prikazuje osvajanje divljine i podređivanje prirode u ime civilizacije ili zapljenu teritorijalnih prava od originalnih stanovnika tih područja. Vestern opisuje društvo organizirano oko kodeksa časti, a ne zakona. Popularna percepcija vesterna je priča koja se vrti oko života polunomadskog lutalice, obično kauboja ili revolveraša.
 Značajan uspeh ovaj žanr je doživeo i u Italiji, gde su Serđo Leone i Serđo Korbuči tokom šezdesetih godina prošlog veka i kasnije snimali tzv. "špageti vesterne". Revolveraše, šerife i odmetnike u vesternima glumili su Džon Vejn, Bert Lankester, Klint Istvud, Li Van Klif, Henri Fonda, Gregori Pek, Džejms Stjuart, Kurt Rasel, Kevin Kostner i mnogi drugi sjajni glumci, a u ovom žanru je nastalo na stotine i stotine filmova, uključujući i one iz najnovije produkcije u režiji braće Koen ili Kventina Tarantina. Tokom šezdesetih i sedamdesetih u Italiji se dogodio preporod vesterna sa "špageti-vesternima" ili "italo-vesternima". Zajednička obeežja špageti vesterna su: niski proračun, talijanski jezik, talijanski redatelji, nepoznati glumci, snimanje u talijanskim filmskim studijima Cinecitta, na Sardiniji i na lokacijama u Španjolskoj, u pustinji u pokrajini Almería (zbog jeftine ekipe i troškova produkcije kao i zbog sličnosti s krajolicima jugozapadnog SAD-a), te su prepoznatljiva po prenaglašavanju općih mjesta, mitskih odrednica i žanrovskih konvencija vesterna, neretko minimalističkom redateljskom prosedeu i čestim posezanjima za hipertrofiranim nasiljem, kojeg kao i akcije ima mnogo više nego u klasičnom vesternu. Demitologizacija i dekonstrukcija izvorno američkog filmskog žanra pritom su dijelom provođene namjerno, a dijelom su se javile kao posljedica rada u evropskim (neameričkim) kulturama i uz skromne proračune. Filmovi Sergia Leonea imaju parodijsku dimenziju (čudna uvodna scena u filmu Bilo jednom na Divljem zapadu je preinačenje uvodne scene vesterna Freda Zinnemanna Točno u podne) koja im daje drugačiji ton od holivudskih vesterna. Charles Bronson, Lee Van Cleef i Clint Eastwood postali su slavni zahvaljujući nastupima u špageti-vesternima.
Pa eto, i ti famozni filmovi o borbama partizana protiv mrskih nacista upravo su najvećim delom kreirani po uzoru na američke vesterne; režiseri Bulajić, Krvavac, Mitrović, Bauer, svi oni stvarali su na temeljima kaubojskih klasika u režiji  Hoksa, Forda, Stardžisa... Da li ste nekad čuli za termin "gibanica vestern"?   Od nasih glumaca u  vesternima ( koprodukcijama igrali su Gidra Bojanic  i Aca Gavric) Upravo tako su filmski recenzenti tog vremena prozvali tzv. partizanske filmove, slikovito sugerišući stilsku srodnost sa "špageti"vesternima. Da cela ova priča dostigne razmere groteske potrudili su se Mađari - tokom 70-tih godina nastao je i "gulaš vestern".Dakle, stigosmo i do "gibanica vesterna" koje smo kao klinci gledali svakog 29. novembra i 1. maja, pa tako i znali napamet replike iz filmova "Valter brani Sarajevo", "Bitka na Neretvi", "Most", "Užička republika"... Jedino što nismo znali bio je broj nemačkih vojnika stradalih od ruke Bate Živojinovića (u pitanju su cifre od kojih se vrti u glavi). Soldati Vermahta jesu teško stradali u našim "vesternima", a njihovi generali i pukovnici redovno su bili u stanju negde između besa i očaja. Popularnosti ovog žanra pred jugoslovenskom publikom doprinosile su i koprodukcije,       a narocito Vinetua, bili su prihvatljivi i „podobni“  .I da li  postoji neko ko je odrastao  60 i 70-tih godina   da  nije igrao "Kauboja  i Indijanaca" ili u nasoj verziji "Partizana  i Nemaca", mada su  se ravnopravno sa partiznama po skolskim dvoristima i parkovima borili i kauboji. I naravno svi su hteli da budu partizani, a ne Nemci, ali cudno je da su svi hteli da budu kauboji, a ne Indijanci. Losa propaganda. Iako su Ameri (kauboji) dosljaci  koji su na sve nacine iskorenili Indijance ispadose pozitivni likovi jer su belci, jer su bolje naoruzani i jer ne skidaju skalpove. Ja sam uvek bila Vinetuova sestra Ribana. Sad kad razmislim pa ja  sam  i kao dete shvatala nepravdu. Sigurno su  i drugi to kapirali ,ali su nam Indijanci predstavljeni kao divljaci.
 Kantri ili vestern muzika je muzički pravac koji je početkom 20. veka nastao u Sjedinjenim Američkim Državama. Potiče iz tradicionalnih elemenata narodne muzike evropskih doseljenika - pre svega Engleza i Iraca. Nekako sam vecinu vesterna obozavala  bas zbog ove muzike.

Kantri muzika nije nikada uživala reputaciju „dobre“ muzike, bar ne u Evropi. Kantri je bio izvan granica dobrog ukusa. Kantri su žene sa oblinama i neuredni muškarci sa gitarama.

Potreban je samo jedan pogled na dodelu američkih kantri nagrada pa da svima sve bude jasno: jednostavna popularna muzika sa lošim tektovima koji sadrže priče o domaćoj piti, hladnom pivu, majci, domovini, svemu što trebalo da predstavlja dom. Meni je potpuno u redu da se peva o svom domu i onome sto coveku predstavljaju dom i porodica. Film "Zvezda je rodjena" ima  cak cetiri verzije tokom svih ovih godina, poslednja sa Bredli Kuperom i Ledi Gagom donosi izuzetnu kantri pesmu "Shallow" koja postaje planetarni hit ,sto znaci da kantri i te kako zivi i sad.
NEKAKO VESTERNI NA MENE DELUJU OPUSTAJUCE KAO I KANTRI MUZIKA. MADA SU ONI STARIJI MENI TUZNI ZBOG INDIJANACA  CIJI VIGVAMI GORE  U SVAKOM FILMU. IPAK, PRIJA MI TA NEPREKIDNA BORBA ZA SVOJ DOM. VEC PRICA O PARTIZANIMA KOJI TAKODJE CUVAJU SVOJ DOM OD NEMACA  I CIJE KUCE GORE ISTO KAO I INDIJANSKE POSTO JE O NASOJ PROSLOSTI  TEZE MI PADA I NE OPUSTA ME NARAVNO.
AKO STE DO SADA IZBEGAVALI DA GLEDATE VESTERNE SMATRAJUCI IH SAMO DOSADNOM JURNJAVOM NEKIH LIKOVA NA KONJIMA I BESKRAJNOM PUCNJAVOM  PRIREDITE SEBI  IZNENADJENJE PA POGLEDAJTE VESTERNE KROZ ISTORIJU DO OVIH NAJNOVIJIH I UZIVAJTE U KANTRI MUZICI.
DOMACE FILMOVE O PARTIZANIMA I NEMCIMA TIPA VALETER BRANI SARAJEVO REDOVNO GLEDA PREKO  MILIJARDU LJUDI ( KINA).

PUTOVANJE KROZ VREME - KADA BI UOPSTE I BILO MOGUCE ( ILI VEC JESTE?) BILO BI KARTA U JEDNOM PRAVCU! PUTOVANJE U BUDUCNOST JE  IZVESNIJE NEGO PUTOVANJE U PROSLOST. ALI ZAMISLITE SAMO KAKO BI BILO KAD BI PUTUJUCI KROZ VREME USPELI DA ISPRAVITE SVOJE ILI CAK TUDJE GRESKE! APSOLUTNO FANTASTICNO, ZAR NE?
Kvantni fizičar, Brajan Koks, rekao je da je putovanje kroz vreme moguće ali samo u jednom pravcu.
– Glavno pitanje je, možete li napraviti mašinu za putovanje kroz vreme? Odgovor je da, ali možete otići samo u budućnost. Koks još objašnjava i da je putovanje kroz vreme u osnovi moguće zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativiteta.
Ali možda najvažniji komentari što se tiče putovanja kroz vreme dolaze od svetski poznatog astrofizičara Stivena Hokinga koji objašnjava izvodljivost putovanja kroz vreme,da kroz vreme može da se putuje na tri načina: vremenskim svemirskim tunelom (tzv. crvotočinom), kruženjem oko tela velikom silom gravitacije ili putovanjem kroz svemir velikom brzinom. Još je Ajnštajn teorijski definisao vremenske crvotočine, prolaze u vremenu kroz koje je moguće putovanje. To je podsvemirski tunel koji spaja dve udaljene tačke u prostoru ili vremenu. S obzirom na to da je ovaj hodnik kraći od normalnog rastojanja dve tačke u prostoru, putovanje je takođe kraće, u nekim slučajevima skoro trenutno. Iako su crvotočine poznate samo iz filmova naučne fantastike, one i sad postoje, ali su toliko male da ih je nemoguće koristiti – smatra Hoking.
Kao drugi oblik putovanja kroz vreme on navodi kruženje oko svemirskih tela velikom gravitacijom. Kako vreme brže prolazi u svemiru nego na Zemlji koja ga gravitacijom usporava, kruženjem oko crne rupe u svemiru moguće je otploviti u budućnost. Prema fizičaru, kada bi letelica kružila oko središnje crne rupe Mlečne staze, u kojoj se u samo jednoj tački nalazi koncentrisana masa četiri miliona naših sunca, vreme bi u letelici prolazilo dvostruko sporije nego na Zemlji. Najveće šanse prolasku u budućnost daje putovanje velikim brzinama. S povećanjem brzine, vreme se za putnike usporava, a pri brzinama bliskim brzinama svetlosti gotovo i potpuno staje. Kada bismo sagradili svemirski brod dovoljno brz da dosegne 99,99 odsto brzine svetlosti, vreme bi za putnike gotovo stalo. Dok na brodu prođe jedan dan, na površini Zemlje protekla bi godina. Nakon desetodnevnog putovanja velikim brzinama, putnici bi na Zemlji zatekli vršnjake, ali deset godina starije – kaže Hoking.
– Trebalo bi šest godina  samo da se dostignu ove brzine. Posle prve dve godine dostigli bi polumračnu brzinu i bili daleko izvan solarnog sistema. Posle druge dve godine trebalo bi putovati na 90 procenata svetlosne brzine. Nakon još dve godine punog potiska, brod bi dostigao punu brzinu, 98 procenata brzine svetlosti i svakog dana na brodu prošla bi jedna godina na zemlji. U takvim brzinama putovanje do ruba galaksije bi trajalo samo 80 godina za one na brodu.Ako bi konstruisali beskonačno dug, masivni cilindar i zavrteli ga na njegovoj osi blizu brzine svetlosti, to bi povuklo prostor i vreme i obmotalo ih oko sebe, pa bi određeni putevi oko tog obrćućeg cilindra završili u svojoj sopstvenoj prošlosti .Ako napravite crvotočinu (prečicu između dve udaljene lokacije u vremenu i prostoru) i pošaljete jedan njen kraj da teče brzinom blizu brzine svetlosti i vratite ga nazad, uobičajeni efekti širenja vremena stavili bi jedan njen kraj u budućnost drugog, pa bi mogli proći pravo kroz grlo crvotočine i završiti u prošlosti... Opšta teorija relativnosti u principu dozvoljava putovanje u prošlost, ali deluje da ga svaki put isključuje. Izgleda da se nešto čudno dešava, da postoje neka osnovna pravila koja isključuju vremensko putovanje. Ali sve ovo je vrlo logicno zato sto postoje paralelni svetovi pa je pomalo besmisleno  putovanje kroz vreme ,ako ste vec u mogucnosti da u isto vreme zivite i u proslosti i u sadasnjosti i u buducnosti.a putovanje kroz vreme je zapravo put bez povratka.
„Ali ljudi bi hteli da se vrate! I tu nastaje problem. Savremena nauka tvrdi da je povratak u prošlost nemoguć. Narušavanje hronologije, odnosno istorije kakvu mi poznajemo, moglo bi da dovede do fatalnih promena u tom istorijskom toku, odnosno do vremenskih paradoksa“.
Najpoznatiji je „paradoks dede“, odnosno misaoni eksperiment kojim se dokazuje da je zapravo nemoguće putovati kroz vreme. Ovaj paradoks polazi od teze da je moguće da čovek odluči i uspe da putuje kroz vreme, to jest da pronađe i ubije svoga dedu pre nego što je upoznao njegovu baku. To bi značilo da jedan od njegovih roditelja nikad nije ni mogao biti začet.
Sa druge strane, ako putnik nije putovao kroz vreme radi ubistva, njegov deda je još živ, što znači da će se on ipak roditi, zatim putovati kroz vreme i ubiti dedu. Ovakvim razmišljanjem se dovedi u pitanje mogućnost putovanja kroz vreme. Osim toga, ako prisustvujete u prošlosti, znači da ste tamo već bili, da jeste i da ćete biti deo same te prošlosti koja vas je tu i dovela.
Većina naučnika je uverena da u prirodi postoji mehanizam „hronološke samoodbrane“ svemira od paradoksa. Tako da, ako se neko uputi u prošlost sa zlom namerom da ubije nekog starca, toj osobi će planove i nameru nešto svakako pokvariti.
Znači, zaključak je sledeći: putovanje u prošlost je teoretski moguće, ali tehnološki gledano, ono je milijardu puta teže nego let u budućnost.
Ako u svemirskim merilima naša civilizacija poživi još neko vreme, mi možemo postići brzinu svetlosti. Štaviše, već danas otprilike razumemo kako bi se to moglo izvesti. Ako postoji makar jedan realni način da se prevaziđu razorni efekti brzine svetlosti, onda će sledeće generacije neke naprednije civilizacije svakako realizovati ovu zamisao.
Bez obzira na to što u ovom trenutku leteće mašine za putovanje kroz vreme ne postoje, čak se i ne prave, postoje sa druge strane crteži odnosno skice vremeplova koji bi mogao da povede putnike u budućnost. Važno je to što su sve te postojeće varijante fizički i tehnološki jasne savremenim inženjerima. Drugim rečima, kada nauka još malo bude napredovala, biće moguće napraviti ove mašine.
Ili kako bi rekako Leonardo da Vinci koji je bio ili putnik kroz vreme kao i Tesla ili imao komunikaciju sa vanzemaljcima: Postoje ljudi koji vide, postoje ljudi koji vide tek kad im se objasni i postoje ljudi koji ne vide nikad. Sto znaci da ako ne mozete da otvorite um ne mozete ni da vidite!
I poslastica za kraj moze da bude i pitalica: Kad bi nekako mogli da  putujete kroz vreme gde bi pre u proslost da ispravljate greske ili u buducnost,  da vidite sta vas ceka?
I TAKO. JA VERUJEM U TO PUTOVANJE KROZ VREME MADA JESTE PARODOKSALNO  ZIVETI U ISTO VREME I PROSLOST I SADASNJOST!  ILI JE POTPUNO KUL?! NE ZNAM, A VOLELA BIH!