NEMANJICI, OBRENOVICI I KARADJORDJEVICI

HAPLOGRUPA 12a! DNK OBRENOVICA I KARADJARODJEVICA PRIPADA OVOJ GRUPI! NEMANJICI I DALJE OSTAJU VELIKA ZAGONETKA! MOZDA OVO I NE TREBA DA CUDI!

NA DVORU NEMANJICA ZLATNA VILJUSKA I POSETE NAJVECIH SVETSKIH VLADARA!

Oduvek je bilo tako - vladari na jednu stranu narod na drugu. Vladari su se uglavnom igrali "Igre prestola", a narod je ziveo svoje zivotice kako je znao i umeo. Sad recimo Obrenovici i Karadjordjevici su ratovali izmedju sebe i to naravno vrlo prljavo. Nemanjici koji su kako kaze DNK nepoznatog porekla nisu imali na nasim prostorima alternativu. I da ovo ne bi bio politicki blog jer politiku kako ja volim da kazem niti volim niti razumem drzala bih se prve reference. Krv! Nasim venama tece krv ako smo ljudsko bice - onda ista! Ne volim ja te deobe cak i kad je krv u pitanju. Pogotovu kad je krv u pitanju.Zato necu da pisem cime su nas zaduzili Obrenovici i Karadjordjevici iako je tu bilo jako dobrih stvari za nasu Srbiju nego cu se pozabaviti misterioznim Nemanjicima i pricom o DNK i haplogrupama.

SJAJNO doba srpske istorije otpočeli su Nemanja i njegovi sinovi, Sava i Stefan Prvovenčani. Od Nemanjinog doba “slika srpstva na Balkanu puna je neimarstva, crkvenog slikarstva, ktitora, vladara prosvetitelja i svetitelja, čije ruke dopiru do Sirije i Sinaja, dižući bolnice i ostavljajući trag jedne svetle, srednjovekovne srpske kulture.

Dinastija Nemanjića ugašena je smrću cara Uroša, ali se potomstvo vladarske porodice produžilo ženskom linijom - kaže nam Lopandić. - Stefan Nemanja je predak svih današnjih suverena u Evropi. Britanska kraljica Elizabeta Druga njegov je potomak u dvadeset šestom kolenu, posredstvom svoje babe Marije od Kembridža, dok je bivši španski kralj Huan Karlos Prvi od Burbona u 26, 27. i 28. kolenu, zavisno od toga koja se loza prati. Nemanja nije samo predak stranih vladara, već i kralja Petra Drugog Karađorđevića. Nemanjićke korene on nije dobio od srpskih predaka, već posredstvom majke, rumunske princeze Marije.Imamo dve slike porodice. Jednu je davala crkva, kroz povelje i žitija uzdizala je dinastiju. Ali, stvarnost je bila bliža Šekspirovim pričama. Trajala je neprestana borba za vlast, brat je zamenjivao brata, sin oca. Dragutin je porazio oca i postao vladar. Posle njega je to još surovije uradio Dušan.

Žiču je podigao prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjića, Stefan Nemanjić, a značajnu ulogu u njenom podizanju imao je i njegov brat, Sveti Sava.On je jedno vreme boravio na Svetoj Gori, a po povratku iz Nikeje u Srbiju 1220. godine naredio je izvesne promene u arhitektonskom izgledu crkve. U trećoj deceniji XIII veka crkva je premalterisana i obojena u crveno.Istoričari umetnosti smatraju da je to bila upravo ideja Svetog Save koji je na Svetoj Gori video hramove kao što su Lavra i Vatoped koji su bili crveni. Tamo se i upoznao sa verovanjem da crkva počiva na krvi mučenika i da je to simbolični oživotvoreno u boji crkava i nakon toga je zahtevao od majstora da i Žiču oboje na isti način. Evo je opet krv.

Mislim da svaki covek na svetu svojim rodjenjem dobija u svojoj DNK odrednicu svog zivota. Sad ja ne bi bila ja kad ne bih u misteriji porekla Nemanjica videla teoriju zavere. Jer, ako su Nemanjici bez dokazane postojece DNK onda su vanzemaljci svakako. I kao takvi logicno da su imali velike moci i velika znanja sto je doprinelo neverovatnoj politici Srbije u srednjem veku.

DOPRINOS preciznijem rešenju praporekla Srba, poslednjih godina, dala su genetička istraživanja. Već pet godina eminentni srpski naučnici okupljeni su oko "Srpskog DNK projekta". Namera im je da pomoću rezultata vrlo preciznih genetičkih ispitivanja pojedinaca dođu do odgovora o praporeklu Srba, ali i naših komšija. Istraživanje se radi sistematično i vrlo pouzdano - testiranjem Y DNK hromozoma, koji se, nepromenjen, prenosi sa oca na sina. Tragom tog hromozoma može se "otići" stotinama, pa i hiljadama godina u prošlost, a rezultati se, potom, upoređuju sa rezultatima drugih testiranih i postojećom bazom podataka.

NAUČNI SAVET SRPSKI DNK projekat pokrenuli su Siniša Jerković iz Banjaluke i Jovica Krtinić iz Beograda. U međuvremenu im se pridružio veliki broj entuzijasta. Oktobra prošle godine, formiran je i Naučni savet čiji članovi su vodeći srpski genetičari, dr Dušan Keckarević sa Biološkog fakulteta i dr Bojana Panić iz DNK centra za genetiku, dr Ivica Todorović iz Etnografskog instituta SANU, dr Miloš Timotijević iz Narodnog muzeja u Čačku i Borisav Čeliković, urednik biblioteke "Koreni".

Svi rezultati "Srpskog DNK projekta" sabiraju se na jednom mestu. Trenutno je objavljeno više od 1.700 rezultata i još oko 2.000 onih koji su prikupljeni za potrebe naučnih radova. Oni će, takođe, biti objavljeni u posebnim studijama. GENETIČKA genealogija, međutim, ne koristi termine engleska, nemačka, srpska, turska... genetika, jer nijedna nacija nije genetički homogena. Umesto toga, koristi se izraz haplogrupa. Pokazalo se da je kod Srba najčešća haplogrupa I2. Pokazalo se da je kod Srba najčešća haplogrupa I2a, stara oko 2.300 godina, i da su starije grane, iz kojih ona ishodi, prisutne na tromeđi Ukrajine, Belorusije i Poljske.
Posle petogodišnjih istraživanja, stručnjaci iz "Srpskog DNK projekta" došli su do zanimljivih rezultata. Pokazalo se da više od polovine Srba nosi gene svojstvene slovenskim narodima. Petina ih ima gene sa nesumnjivim tragom predslovenskih stanovnika Balkana, dok genetski zapis ostalih pripadnika našeg naroda ukazuje na "prisustvo" različitih osvajača - Kelta, Gota i Normana. Fama o genetičkoj bliskosti Srba i Turaka, zbog petovekovnog ropstva pod Osmanskom imperijom, potpuno je oborena genetičkim rezultatima. Naime, genealogiju karakterističnu za Turke, Srbi gotovo i da nemaju! Štaviše, utvrđeno je da su Turci mnogo bliži "rođaci" Italijana.
JEDNA od zanimljivosti ovog istraživanja su i Sasi među Srbima. Reč je o Ćoćićima, rodu iz Aleksandrovačke župe, čiji genetički rezultat vodi upravo do Sasa, germanskog plemena vrsnih rudara. Oni su počeli da dolaze u Srbiju kada su Nemanjići bili na vrhuncu slave, naročito u vreme kralja Milutina. Ćoćići imaju karakterističnu granu haplogrupe koja se sreće i kod Sasa u Transilvaniji, odakle i potiče najveći broj onih koji su rudarskim poslom stigli u Srbiju.
Istraživanja u okviru "Srpskog DNK projekta" otkrila su i zanimljivosti o dinastijama Karađorđević i Obrenović. Članovi obe vladarske porodice pripadaju najčešćoj haplogrupi kod Srba I2a, kojoj pripada oko 35 odsto svih dosad testiranih, a svojstvena je slovenskim narodima. To je zaključeno testiranjem muških potomaka ovih porodica čak i u okolini Smederevske Palanke i Čačka, koje su nesumnjivo povezane sa ove dve naše dinastije.
NEMANjIĆE, međutim, proučavaju, i njihovo genetičko poreklo još nije poznato. Očekuje se da i to uskoro utvrde. Nesumnjivo je, kako kažu, da u današnjim evropskim kraljevskim porodicama ima vladara koji nose i gene Nemanjića, ali i da genetički vrlo bliskih ovoj našoj vladarskoj porodici ima i među našim građanima.
Iznenađujućih i zanimljivih rezultata bilo je i kada je reč o poreklu mnogobrojnih srpskih naučnika, umetnika i političara. Otkrivena je, na primer, povezanost pesnika Milutina Bojića i Milana Rakića. Saznalo se i da je ista genetika našeg naroda na istoku Srbije i Srba u Dalmaciji, Lici, Baniji. Testiranjem jednog Tesle iz ličkog sela Raduč, bliskog rođaka Nikole Tesle, ustanovljeno je da pripadaju haplogrupi R1a, drugoj najčešćoj kod Srba. Ona je svojstvena današnjim istočnoslovenskim narodima, a u Lici su im bliske srpske porodice - Žakula, Plećaš i Kalanj.
USKORO će biti objavljeno i genetičko poreklo najboljih košarkaša sa naših prostora, budući da se privodi kraju testiranje Srba iz Hercegovine. Tako će javnost saznati više o genetičkom poreklu Dejana Bodiroge, Dražena Petrovića, Milana Gurovića, Predraga Danilovića, Milenka Savovića i drugih košarkaša čije su bliske srodnike testirali tokom ovog istraživanja.
Zahvaljujući dosadašnjem zavidnom broju testiranih pripadnika savremenog srpskog naroda, nesumnjivo se pokazalo da su Srbi genetički vrlo raznovrsni, da nose gene Slovena, Ilira, Tračana, Rimljana, Normana, Sasa i drugih, ali da ih to različito poreklo nije sprečilo da se okupe pod jednim, srpskim imenom. Ova istraživanja su, takođe, osnažila ideju da je pojam starosedelaca na Balkanu relativan zbog neprekidne smene stanovništva. Treba imati na umu da svako od nas podjednako nosi genetičko nasleđe svih naših predaka i sa ženske i sa muške strane, te da je Y DNK haplogrupa samo jedna kockica genetičkog mozaika koji posedujemo.

I SAD OPET DA SE BACIMO NA RAZMISLJANJE. SVAKA' IGRA PRESTOLA ' IMA SVOJE POSLEDICE. I OBICNO JE KRVAVA. POLITIKU ZAPRAVO NE CINE MOC  IBOGATSTVO KAKO SMO NAVIKLI DA VERUJEMO. POLITIKU CINI ZNANJE I OTVOREN UM. NEMANJICI SU BILI TAKVI I ZATO  JE SRBIJA U SREDNJEM VEKU BILA TOLIKO MOCNA!

SAMO NA KRAJU ZELIM DA KAZEM DA CE LJUDSKA VRSTA VEOMA BRZO DOZIVETI SVOJ KRAJ JER NECE DA SHVATI DA SMO MI SVI ISTI USPRKOS PODELAMA NA KOJE SU NAS NATERALI!

EMPATIJA I REPTILIJANCI

EMPATIJA I REPTILIJANCI! LOGIKE NEMA, ALI SAMO NA PRVI POGLED! DA OBNOVIMO GRADIVO IAKO SVI ZNATE. EMPATIJA ZNACI POKAZIVATI NAKLONOST I RAZUMEVANJE  DRUGIM LJUDIMA IPOMAGATI AKO STE U MOGUCNOSTI. REPTILIJANCI SU ZMIJOLIKA, GUSTEROVOG IZGLEDA BICA KOJA SU ILI VANZEMALJCI ILI HIBRIDI I KOJI SU NASELJENI U TRINAEST PORODICA KOJE VLADAJU SVETOM. ENGLESKA KRALJICA JE REPTILIJANAC ,ALI I UCESNIK PICAGEJT SKANADALA, TE KONZUMENT ADRENOHROMA!

Empatiju uglavnom pokazuju ljudi ( tebalo bi) medjutim, vise je zastupljena kod zivotinja. Koliko puta niste priznali svoju ranjivost kako biste se zaštitili od negativnih uticaja okoline? Potrebno je da prepoznate, priznate i adekvatno ispoljite svoja osećanja kako biste razumeli i delili emocionalno stanje neke druge osobe. Emocionalna inteligencija zahteva da budete empatični ne samo prema drugom, već i prema sebi. Samo  onaj ko voli i poznaje sebe, može zavoleti i upoznati druge, međutim, sigurno ste se sreli sa ljudima koji su izuzetno negativni, ali su to osobe koje su iz bližeg okruženja i ne možete ih izbeći. To što posedujete sposobnost empatije ne znači da ste prinuđeni da saosećate sa svakim ko je naviknut da na svet gleda iz negativnog ugla.Empatija nije samo saznanje i spoznaja o tuđim osećanjima, već sposobnost da ta osećanja i sami osetimo i proživimo.  Bez empatije majke ne bi umele na pravi način da brinu o svojoj deci, ne bi znale šta je potrebno novorođenčetu koje kroz plač izražava svoje nezadovoljstvo zbog nečega ili neku potrebu koja nije zadovoljena.Bez empatije emotivni partneri i prijatelji ne bi marili za međusobna osećanja, pa samim tim ne bi mogli da jedni drugima olakšaju, ulepšaju život i pomognu na adekvatan način, ne bi mogli da funkcionišu zajedno. Jednostavno, bez empatije život čoveka kao društvenog bića više ne bi imao smisla.

Kako se u to uklapaju bukvalno hladnokrvna bica? Naravno rec krv ovde ce biti pomenuta vise puta. Jedina briga Reptilijanaca su svakako moc i bogatstvo. Necete verovati - oni to upravo dobijaju empatijom! Na vrlo organizovan i perfidan nacin oni nas teraju da sve sto imamo i novac  i osecanja dajemo upravo njima ,a da toga nismo svesni. Tako su organizovali drustvo u celini sve fumkcionise po principu koriscenja novca, a nasa osecanja izazivaju koristeci marketing u svim sferama zivota. Cak i kad osetimo empatiju prema onome kome je zaista potrebna direktno ili indirektno umesan je i marketing. Stvarno strasno. I tako kontrolisuci nase umove stvaraju u nama osecanja empatije zajedno sa osecajem potrosackog drustva u kome mozes da opstanes jedino ako imas novac. Tako se  bogati sve vise bogati, a Reptilijanci najvise. Sirotinja ne stedi ni svoju empatiju ni svoj novac i prezivljava sve teze  i teze. Servirajuci nam informacije koje kod nas izazivaju osecaj srece, zadovoljstva koristeci nasu empatiju za druge ljude oni nam uzimaju biukvalno sve. Najtragicnije je svakako sto mi to ne znamo ,a opet smo svesni i pametni valjda. Ono sto najvise uzasava je to da Reptilijanci svoju krv greju sa krvlju nase dece! I sada kada dobro razmislite sve te tete i  cike koje se utrkuju da udome napustenu decu ili koji bezocno kradu nasu decu ne rade to iz empatije i ljubavi prema deci nego da bi i h iskoristili u njastrasnije moguce svrhe. a mi ove prve smatramo dobrotvorima! Uf! Ove druge naravno sancionisemo ako ih uhvatimo, ali to se retko desava.

Ljudska rasa je vrlo nesavrsena i zaista se pitam kako mi opstajemo na ovoj planeti vec milenijumima? Nase telo je potrosni materijal i  nestaje u odredjenom vremenskom periodu. I kada kao recimo dugo traje (80,90,100 godina), opet je to mali vremenski period  u odnosu na milenijume. Tako da je sve izvesnije da nas covekoliki izgled vara nas ljudsku rasu da smo neka posebna bica u svemiru. Zapravo, taj oblik nam je nametnut od nasih vlasnika Reptilijanca koji su kreirali nas oblik bas tako da bude nesavrsen i potrosan - sto izaziva empatij uzar ne? Ko ne voli svoje telo? Ili tudje? Kao sto sam dosad toliko puta rekla mi mnogo vise cuvamo svoje fizicko nego mentalno zdravlje.

Reptilijanci naime, "znaju" da postoji dvanaest vrsti energija koje prolaze kroz deset aspekata Boga-Uma, a njihova sveukupnost je jednaka trinaestoj energiji. To je najmoćnije znanje. Zaboravite na sve što se učili u školi, ovo je jedino znanje koje je bitno. I još nešto: postoji trinaest znakova zodijaka, ne dvanaest kako nas lažu; trinaesti je znak zmaja koji su vekovima  skrivali  i još uvek nekako skriva, da bi izbegli shvatanje demonskog uma.

Ispod ovih trinaest porodica su tri stotine pratećih porodica koje ih podržavaju, a koje imaju visok odstotak reptilijanske DNK. To je taj čuveni "Komitet 300"! Konačno se sve uklapa!

Cak i to zasto se plasimo i mrzimo broj 13 - podsvesno doduse!

i dok se ljudski rod bakce sujeverjem i prezivljavanjem Reptilijanci rade sa nama sta hoce. Piju nam krv ,isisavaju zivot iz nas. A mi  mislimo da je najveca sreca kad dobijes na lotou, kad  napredujes na poslu. Pocela sam cak da dovodim u pitanje osecanje srece kad se zaljubis i dobijes dete jer se i nad tim vrsi kontrola i cini zlo. Mada me sreca sto imam cetvoro dece i unucicu uverava da taj osecaj zaista postoji i da m iga nista ne moze uzeti.

 I DA ZAVRSIM OVU PRICU KOJA BI MOGLA BITI MNOGO DUZA AKO BIH NAVODILA PRIMERE KORISCENJA EMPATIJE U SLUZBI REPTILIJANACA ( O POLITICKIM KAMPANJAMA DA NE PRICAM) PA CU ZATO RECI JOS SAMO. RAZMISLJAJTE LJUDI O SVOM MENTALNOM ZDRAVLJU. SVE DOK JURITE SAMO ZA NOVCEM I MATERIJALNIM BOGATSTVOM ,DOK VOLITE SAMO LEPOTU SVOG ( ILI TUDJEG TELA) REPTILIJANCI CE VAS KORISTITI ZA SVOJE ZLE NAMERE.

TEK KADA DOSEGNETE TU SRECU I MOGUCNOST DA STE DUHOVNO NAD SVOJIM FIZICKIM TELOM  DOSEGNUCETE PRAVU SRECU I ZADOVOLJSTVO! DOTLE RAZMISLJAJTE  O TOME SA KIM I KADA DELITE SVOJU  EMPATIJU. I ZNAM MRZITE ZMIJOLIKA STVORENJA - MOZDA BAS SA RAZLOGOM ( KAO I BROJ 13).

DULE

KO SU DULE? POSLEDNJIH DANA PODSETILA SAM SE PRICE O RADJANJU I BOGA MI KAO NOVOPECENA BABA KOJA JE PROSLA CETIRI CARSKA REZA BILA SAM SMRTNO UPLASENA! NA SRECU POSLE MARATONSKOG PORODJAJA SVE SE DOBRO ZAVRSILO!

Od 2012. godine dule postoje i u našoj zemlji i obično se za njih kažu da su „duhovne babice”. Dula je osoba koja prati trudnicu na porođaju, pruža joj emotivnu podršku i pomaže joj da što lakše donese bebu na svet.

Prirodni porođaj kod kuće je tabu tema u Srbiji iako se sve više žena iz Evrope odlučuje na ovakav vid rađanja.

Ivana Veličkov, babica i dula, majka troje dece, jedna je od žena koja je iskusila kako izgleda porađati se u kućnim uslovima. , I EVO NJENIH OBJASNJENJA KAKO TO SVE IZGLEDA. Koja je uloga dule, žene koja olakšava porođaj drugoj ženi i pomaže joj da pronađe snagu u sebi za prosec rađanja? Od trenutka kada sam doživela planirani porođaj prijateljice u šumi pre 12 godina u Hrvatskoj. Intuitivno sam joj tada pomagala na načine o kojima sam kasnije učila na formalinim i informalnim edukacijama u inostranstvu. Fascinirana činjenicom koliko je telo inteligentno, a da živimo zapravo u kulturi prepunoj straha vezno za rađanje. To je dogadjaj koji je dalje odredio tok mog života. Postala sam majka rodivši u porodilištu. Poredeći  prirodni porođaj u šumi i moj vaginalni, medikalizovani, dirigovani, bolnički porođaj, poželela sam da sledeći put rodim na taj način koji se činio daleko prijatnijim i lepšim iskustvom za mamu i bebu a sledećom trudnoćom koja je bila zdrava fiziolška trudnoća, iznad 37. nedelje što je uslov za kućni porođaj i zdravim plodom, rodila sam kod kuće. Izbor načina trećeg porođaja odredila su dva prethodna iskustva. Treće dete sam  rodila u vodi u bazenu.Svaki me je od tih porođaja gradio kao majku i odredio kakva babica želim da postanem, šta želim da omogućim ženama i kako da im budem adekvatna podrška. Ako me pitate koji bih porođaj izdvojila, nema toga jer besprekorno cenim svako životno iskustvo i ono prijatno i ono manje prijatno iz koga puno učimo, rastemo i razvijamo se - smatra Ivana uceci  kroz edukacije «Midwifery  today»u Nemačkoj, »Woterbirth  and gently birth»Barbare Harper u Budimpešti i druge, ustanovila sam da postoji niz medicinskih benefita za bebu i mamu. Na kućnom porođaju, odlaže se sečenje pupčanika što bebi obezbedi autotransfuziju trećine krvi koja je u placenti zarobljena ako se odmah preseče pupčanik, žena može da bira položaj koji joj prija i da time obezbedi optimalno pozicioniranje bebe u karlicu, što pomaže i gravitacija kao i dodatne centimetre prostora u karlici ako karlica nije sputana ležećim položajem, tako bebi omogućavamo više prostora i bolji apgar skor na rođenju i mami manje bolan i stresan porođaj. Više o benefitima prirodnog procesa rađanja objašnjeno je u jedinoj za sada relevantnoj  knjizi  «Porođaj»,autor je cenjeni prof. dr Vuk Stambolović. Više naučnih studija i relevantnih medicinskih istraživanja na tu temu možete naći na Cochranee library sajtu. O psihološkim benefitima tek može jako puno da se priča - navodi Ivana. Postoje babice i ginekolozi, akušeri  koji se zalažu za prirodni porođaj, u našoj zemlji ređe, nije konvencionalno, ali već u Sloveniji imamo samostalne babice koje imaju svoje firme za kućne porođaje. Mene je put studiranja za babicu na Visokoj strukovnoj medicinskoj školi  u Ćupriji zapravo odveo u Sloveniju na praksu kućnih porodjaja kod jedne ugledne,poznate,jako iskusne babice i profesorke dr Teje Škodič Zakšek. Od nje sam puno naučila kroz praksu -  kaze Ivana. Na kućnom porođaju može proteći sve besprekorno što je čest primer ali se mogu dogoditi i akušerske komplikacije koje su retke. Babica ima dužnost da obzervira porođaj, prati stanje ploda i njegove otkucaje srca fetal doplerom, da zaštiti medjicu, preseca pupčanik, da pregleda majku, ušije međicu ako je do pucanja došlo, da pregleda bebu i izvrši antropometrijska merenja bebe, da pregleda placentu i još puno toga... Babica je dužna da na vreme uoči potencijalne komplikacije i ako do njih dođe ona ima sa sobom aparate, medikamente a pre svega veštine i manevre, standardizovane protokole zbrinjavanja određenih akušerskih urgentnih stanja. Sa druge strane žene koje se porođaju kod kuće znaju daleko puno više o porođju nego što možemo da pretpostavimo i to je njihov odabir, svesne su i rizika i benefita, čitale su stranu literaturu za babice i slušale brojne edukacije i njima treba omogućiti izbor kroz adekvatnu medicinsku skrb da bezbedno rode kod kuće - kazala je Ivana i kaže da dalje o njihovom zdravlju brine tim stručnjaka: babica, pedijatar i ginekolog, ako bude potrebe i IBCLC savetnica za DOJENJE. Moj lični razvoj kroz majku u dulu, kroz dulu u babicu i kroz edukacije, iznedrio je autorsku Školu za trudnice i psihofizičku  pripremu za porođaj koja je sertifikovana od ministarstva zdravlja Srbije. Ženama puno znači jer radimo preveniranje mnogih stvari koje su predmet brige i zdravih trudnica a to su: pucanja međice, optimalno pozicioniranje bebe u karlicu što prevenira tortikolis u toku trudnoće a u samom toku rađanja dobija se pravilniji i brži tok rađanja i još puno toga. Ovu edukaciju mogu pratiti i medicinski stručnjaci - rekla je. Važno je da otac bude na adekvatan način integrisan, upoznajući se sa svojom ulogom i funkcijom u procesu rađanja kako bi mogao znati tačno kako da doprinese olakšanju procesa rađanja. Iskustvo je da su mi muškarci koji su prošli sa suprugama moju pripremu jako zahvlani jer su porođaj doživeli bez straha i jako intimno i emotivno. Uglavnom svedoče njihove reči: "Ovo je nešto što niko ne sme da propusti","Ovo je nešto najlepše što sam doživeo u životu" - uverava nas onStručan tim babica i dula sa Balkana, B-doule iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije napravile smo edukaciju koja se odnosi na važan aspekt kako biti profesionalna podrška ženi koja rađa- dula- emotivna, psihička, informativna potpora. Ponosna sam što sam postala edukator za dule i što je sada kroz nas omogućeno ženama da prate ovu edukaciju na našem jeziku...

Fenomen dule
Istorijski gledano, žene su često rađale uz prisutnost druge žene, neke iskusne rodilje koja im je ulivala sigurnost i štitila ih u trenutku rađanja. Često su to bile majke i bake, ili pak bliže članice zajednice, iz čega se s vremenom razvilo akušerstvo. Međutim, s povećanjem prakse rađanja u porodilištima, promenila se i uloga babice: ona postaje više medicinski stručnjak koji se brine za ženu uglavnom s medicinske tačke gledišta i vrlo retko ima mogućnost da se posveti jednoj rodilji u potpunosti. Međutim, ženine potrebe su u trenucima rađanja ostale iste, što je dovelo do pojave dule.

Dula je žena koja pruža podršku trudnici i rodilji tokom trudnoće i porođaja. Ona je i sama prošla iskustvo porođaja, pa samim tim i iskustvo prisustva uz druge rodilje na porođajima. Odlike koje krase dulu su smirenost, toplina, osećajnost i izdržljivost, koja je ponekad potrebna ako je porođaj dugotrajan.
Podrška koju pruža dula u potpunosti je podređena potrebama rodilje, bilo da je reč o ohrabrivanju žene i pomoći da ostvari ono što želi, ili da joj pruži praktičnu pomoć koja je katkada jednako važna: dodati vodu, dozvati osoblje ili se pak javiti na telefon rodilje.Fenomen dule kao podrške žene ženi rodilji pojavljuje se 70-ih godina prošlog veka, kada se počinju sprovoditi istraživanja o tome koliko podrška žene laika utiče na iskustvo i ishod porođaja − rezultati tih istraživanja pokazali su mnoge dobrobiti. Prisutnost dule na porođaju umnogome smanjuje pojavu svih vrsta intervencija, poboljšava ishod porođaja i smanjuje učestalost carskih rezova.Sto nisam znala za ovo???? Dula je grčka reč koja znači robinja, sluškinja.
Ona je i sama rodila i ima pozitivno iskustvo o porođaju. Ona nije medicinski stručnjak, ali je upoznata s praksom porođaja zemlje u kojoj radi, poznaje svrhu i učestalost medicinskih intervencija i kao takva je u mogućnosti pružiti rodiljama tačne informacije.
Trudnoća je idealno razdoblje da pronađemo dulu, ženu koja će nam u potpunosti odgovarati i koja će zadobiti naše poverenje. S njom slobodno možemo otvoriti sve teme: što nas veseli, uzbuđuje ili zabrinjava.ada imamo neke sumnje, s potpunim poverenjem možemo popričati s njom i vrlo je verovatno da ćemo puno sigurnije znati šta da odlučimo.
Njena uloga nije da koriguje naše stavove; ona poseduje osnovne informacije o trudnoći, porođaju i dojenju, i kao takva može nam pomoći da donesemo najbolju odluku za sebe i dete.Dula razume fiziologiju porođaja i iznad svega veruje u prirodu i u ono što žena može. Kao što je sposobna pružiti sigurno okrilje svih devet meseci dok dete raste u njoj i odgovorno se brinuti o sebi u trudnoći, žena je jednako sposobna doneti na svet to maleno biće. Međutim, upravo je porođaj trenutak kada je tu veru lako izgubiti i osloniti se na „one koji znaju bolje“, na lekare i babice. Podrška je potrebna, ali najčešće ne onakva kakvoj prvobitno težimo. Rodilju je važno pravim rečima ohrabriti i osigurati sve potrebne uslove kako bi se osećala sigurno, zbrinuto i „„neposmatrano“. Dula zna i stalno ima na umu ono što medicinsko osoblje uglavnom zaboravlja. Ona poznaje rodilju, zna njene želje i potrebe. Takođe, zna da hormoni imaju važnu ulogu u samom porođaju i zna što hormonima treba da odrade svoj posao. Zna koliko je važan oksitocin koji žena luči tokom porođaja i koji je preko potreban da bi se dete s posteljicom rodilo. Isto tako zna da se lučenjem hormona adrenalina sprečava delovanje oksitocina. A svi znamo da se adrenalin luči kada smo u strahu, kada smo pod stresom ili napeti, čak ako je i neko u našoj blizini pod stresom.
Ona zna da je oksitocin „sramežljiv“ hormon i da ga ne možemo lučiti ako se osećamo „posmatrano“.Stoga će dula dati sve od sebe da nam to osigura. Čak i tokom porođaja u bolnici, koji kod nas još uvek prednjače, moguće je osigurati koliko-toliko sigurnu atmosferu, gde ćemo biti što manje „posmatrani“ i imati mogućnost okrenuti se osluškivanju svoga tela. Dula tokom porođaja može biti i naš glas. Može odgovarati na mnoga birokratska pitanja, može zagovarati ono što žena želi i truditi se da se to osigura kako bi žena mogla nesmetano biti usredsređena na sebe, signale svoga tela i sarađivati s detetom koje se rađa.Najbolje vreme za odabir dule je na početku trudnoće. Tako se osigurava dovoljno vremena za obostrano upoznavanje i zbližavanje kroz razgovore o potrebama, željama i strepnjama. Iako je njena podrška tokom trudnoće važna, idealno je da dula bude uz ženu u trenutku kada je najpotrebnija − a to je tokom porođaja.

Neka naša porodilišta s naklonošću gledaju na dulinu prisutnost na porođaju, stoga je prilikom odabira porodilišta važno o tome se raspitati. Međutim, ako iz nekog razloga njena prisutnost nije moguća, ona je neto ko rodilju može osnažiti kod kuće kada trudovi počnu i kada se polako sprema za porođaj u bolnici.
Ipak, ako istrajemo u tome da bude uz nas sve vreme, prilično je velika verovatnoća da ćemo osigurati maksimum za sebe i dete.
Znaćemo da se neko brine samo za nas, da zna sve naše želje i potrebe i da će dati sve od sebe da nam osigura najbolje uslove kako bismo mi mogle da se posvetimo osluškivanju onoga što nam telo govori i u miru doneti na svet toliko iščekivano dete.
A nakon porođaja i detetovog dolaska na svet, kažu, povezanost s dulom i prijateljstvo ostaju!

ZNAM SADA STE U CUDU I NE GLEDATE BAS BLAGONAKLONO NA OVAJ TEKST. SIGURNOST PORODILISTA NE MOZE SE ZAMENITI  KUCNOM VARIJANTOM NIKAKO. PA DOBRO SVI TO MISLIMO DO MOMENTA PORODJAJA, A PROPUSTE KOJI SE DESAVAJU JER DOKTORI I BABICE SVE TO RADE RUTINSKI NE UZIMATE ZA ZLO SVE DOK SU DETE I MAJKA ZIVI????

PRICE IZ PORODILISTA NALIK SU HORORU I JEDINO DOBRO PRODJE ZENA KOJA SE PORODI POTPUNO PRIRODNO! SHVATATE - BEZ POMOCI DOKTORA, MEDIKAMENATA, OPERACIJE....

I TO JE SUSTINA POMOCI DULE KOJA POZNAJE PROCES PORODJAJA, POZNAJE ZENU KOJA RADJA, A IMA I KOMUNIKACIJU SA BEBOM KOJA TREBA DA DODJE NA OVAJ SVET.

PA NISTA RAZMISLITE O OVOM. KAO O NEKOJ MOZDA BOLJOJ I SIGURNIJOJ MOGUCNOSTI. A I BEBU NE MOGU DA VAM UKRADU!

KINA- FABRIKA SVETA,

ZNALA SAM JA ODUVEK DA 1,4 MILIJARE LJUDI NA SVETU AKO SU ISTE RASE ,NECIONALNEM VERSKE I POLITICKE PRIPADNOSTI NE MOGU PROCI NEZAPAZENO NI U JEDNOJ SFERI ZIVOTA. AKO OSTAVIMO PO STRANI NJENU ISTORIJSKU, KULTULOROLOSKU, MEDICINSKU TRADICIJU I ZADRZIMO SE SAMO NA EKONOMIJI, STO I SAMI ZNATE DA CINI OSNOV SVIH DRZAVA NA SVETU DOLAZIMO DO ONOG DELA I TVRDNJE DA JE KINA FABRIKA SVETA.

Kina trenutno ima jacu ekonomiju 50 puta u odnosu na 1980-tu godinu. Nalazi se na drugom mestu po ekonomiji na svetu. Medjutim ,jasno vam je da je samo pitanje dana kada ce preuzeti tron. I ne zovemo je dzabe fabrikom sveta jer recimo Kina proizvodi 70% svih rashladnih uredjaja na svetu, 58% obuce, i najveci procenat Biblija stampa se u Kini! Ako Kina uspori usporava se ceo svet. Veca ekonomija znaci i bogatiju populaciju sto je za nase potrosacko drustvo najvaznija stvar. U Kini svake nedelje novi milijarder. Trecina novca luksuznih brendova potice bas iz Kine ( Luj Viton, Sanel, Guci,) i zato su oni mnogima najbolje trziste. I ne samo moda naravno. Tehnoloske kompanije najveci broj gedzeta prodaju Kinezima koji su njima prosto opsednuti. Svaki sedmi Ajfon kupuje Kinez, a naravno najveca potrosnja  elektricne energije ( i ostalih vrsta energije) , kao i kupovina nafte celika i bakra najveca je u  najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Turizam  u oba smera u Kini fumkcionise neverovatno. Recimo Kinezi potrose 277 milijardi godisnje na putovanja. To je petina ukupnog novca potrosenog na turizam u svetu. Kina je i veliki investitor. Na primer: zeleznica u Etiopiji i Keniji ,infrastruktura sirom Evrope ( pa i kod nas), putevi u Pakistanu, mostovi  i skole u Dzibutiju. Tokom poslednje ekonomske krize 2009-te godine ( kada je bila pandemija "svinjskog gripa), mnoge su zemlje stale, ali je Kina postala investitor spasilac  isnazno je okretala finansijski tocak izvlaceci tako mnoge zemlje iz krize ( naprimer Australiju). Medjutim, tokom ove korona pandemije sve oci sveta su uprte u Kinu ,jer ako ovoga puta ona ne bude mogla da okrece finansijski tocak, svet ce bukvalno stati.

I ako ste pomislili da je Kina toliki oslonac celom svetu bez cene koju placamo setite se da na svetu sve ipak ima svoju cenu. Kina koristi finansijsku pomoc da bi sirila svoj politicki uticaj, a finansijski sistem Kine je potpuno zatvoren , pa strani kapital ne moze ni u zemlju ni iz nje. Ipak to ne znaci  da ako se otvorite prema kineskoj ekonomiji komad tog velikog  "kolaca"  nece biti vas.

Uprkos nestabilnostima u svetu, ekonomskoj recesiji u svetu, padu globalne trgovine i investicija, turbulencijama na tržištima kapitala, restrikcijama kretanja i pada u turizmu, krizi globalizacije i povećanja protekcionističkih politika – kineska privreda je otporna i stajaće na pozitivnoj strani istorije u borbi s rastućim protekcionizmom“, naglasio je Si i dodao:"Najvažnija je dugoročna perspektiva te je nadasve potrebno poslati poruke stabilnosti celom društvu, kao i svim subjektima na domaćem tržištu. Moramo ubrzati napredak digitalne ekonomije, "pametne" proizvodnje, zdravstvenog sistema, novih materijala, te uopšteno novih područja industrije, poput biotehnologije"Prema rečima kineskog predsednika, najvažnije je ubrzati rast domaćeg tržišta, koji će onda podstaći rast onog stranog. Kina ima stotinu miliona registrovanih poslovnih entiteta, kao i 170 miliona visoko obrazovanog stanovništva, najveće industrijske kapacitete na svetu, te najmasovniji potencijal domaćeg tržišta kojeg čini 1,4 milijarde stanovnika , "Pritisci na kinesku ekonomiju su veliki, ali Kina mora stajati snažno u obrani otvorenog svetskog trgovinskog sistema, insistirati na multilateralizmu i demokratizaciji međunarodnih odnosa, te razvijati otvorenost, međunarodnu saradnju idobrobit za sve.

Ovih dana zaista u vazduhu lebdi pitanje da li ce Amerika ( koja je sada na tronu) pasti na kolena pred koronom ili ce se izvuci i zadrzati poziciju. A sto se tice Kine tu su nedoumice jos vece jer ima tri mogucnosti: ili ce se izvuci i postati Broj 1, ili ce stagniriti ili se cak urusiti i time za sobom povesti ostatak sveta ukljucujuci i Ameriku, ili ce ostati na mestu broj 2. Cela ova prica zaista lici na najvecu svetsku teoriju zavere jer nema nikakve logike. Ako vec Kina svima finansijski pomaze ( bez obzira na cenu) ciji je cilj da joj srusi ekonomiju? Americi- ali zasto kad su vec broj jedan? Da ne bi izgubili poziciju. Ili ima i neki treci igrac? Ali to sad vec postaje neka druga prica.

ZAVRSICU TAKO KAO STO SAM I SVAKU SVOJU PRICU O KINI. ZEMLJA KOJA ME FANSCINIRA NAJVISE NA SVETU! NJIHOVA MNOGOLJUDNOST DAJE NESLUCENE MOGUCNOSTI. ZASTO IH NE ISKORISTE U POTPUNOSTI NE ZNAM! ZEMLJA SA TOLIKO TRADICIJE,  MUDROSTI I KULTURE, A ZEMLJA NOVOG SVETA, BUDUCNOSTI, TEHNOLOGIJE I NAJBOLJE SVETSKE EKONOMIJE. TOLIKO SUPROTNOSTI KOJE IZGLEDAJU NESPOJIVO, KINI MEDJUTIM TO JE NORMALNO! FABRIKA SVETA U SVEMU !

ZRACENJE, ZRACENJE I HOLIVUD

ZRACENJE, ZRACENJE I HOLIVUD ! ZBOG ZRACENJA LJUDI OBOLJEVAJU OD KANCERA. LEK ZA KANCER JE ZRACENJE! STA NAS SVE ZRACI I DA LI CE NAS NA KRAJU BAS ZRACENJE SVE UBITI ? A PRE TOGA NARAVNO SVE RAZBOLETI !

Holivudski megahit "Džingis Kan: Osvajač" ostaće upamćen kao jedan od najsmrtonostnijih. Film je počeo da se snima davne 1954, a ulogu mongolskog poglavice Džingis kana je tumačio Džon Vejn, a tatarsku princezu je igraka Suzan Hejvord. Iza njega je stajao čuveni Hauard Hjuz, pionir vazduhoplovstva i bogati producent.  Tokom snimanja  imali su problema sa nepristupačnim terenom, kao i sa velikim vrućinama, budući da su snimali u pustinji u Juti, koja je odgovarala scena azijskih stepa u kojima je osvajao Džingis Kan. Ova odluka pokazala se kao kobna po celu ekipu.Naime, izabrali su da snimaju na lokaciji nedaleko od ozloglašene oblasti za nuklearno testiranje u Nevadi. Više od 100 nuklearnih bombi stvaralo je radioaktivne oblake, visine nekoliko hiljada metara, čuje su smrtonosne čestice raznosili jaki vetrovi.okacija na kojoj su snimali film bila je prekrivena smrtonosnom prašinom. Filmsku ekipu činilo je 220 ljudi, od kojih je čak 92 umrlo od raka.

Džon Vejn je umro od raka pluća, a Suzan Hejvord od raka mozga. Hauard Hjuz se osećao krivim za brojne smrti jer je izabrao kobnu lokaciju. Kada je 70-ih primetio da filmska ekipa umire, platio je neverovatnih 12 miliona dolara da bi kupio sve poSve do njegove smrti, film nije prikazivan.

Rendgen, putovanje avionom, hrana, mobilni telefoni sve nas to na ovaj ili onaj način izlaže određenoj količini radioaktivnog zračenja.  Čovek u proseku tokom godine bude izložen zračenju od 620 milirema. Ta radijacija dolazi i iz prirodnih i iz veštačkih izvora. Polovina te količine rezultat je izloženosti radonu, bezbojnom, bezmirisnom i prirodnom plinu, a deo dolazi iz svemira i same Zemlje, objašnjavaju u USNRCU (United States Nuclear Regulatory Commission). To su prirodni izvori. Druga polovina radijacije kojoj smo izloženi dolazi direktno iz stvari koje smo sami stvorili, a koje mogu biti medicinske, komercijalne ili industrijske forme. Međutim, medicinski aparati su ti na koje otpada 96 posto krivice za našu izloženost radijaciji koja je potekla od ljudi. U osnovi, količina od 620 milirema iz svih navedenih izvora nije štetna, uveravaju u USNRC-u, ali nije na odmet da znamo koje su sve te svakodnevne stvari koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje su izvor zračenja. S obzirom da je medicinsko zračenje krivo za 96 posto radijacije koje primamo iz izvora koje smo sami stvorili, svako bi trebalo da ograniči koliko god je moguće količinu i vrstu x-zraka koje prima. X-zraci, mamografija i CT povećavaju dozu radijacije kojoj je čovek izložen. Snimanje pluća x-zracima stvara dozu od 10 milirema, a skeniranje čitavog tela CT-om oko 1.000 milirema. Skeniranje pluća CT daje oko 700 milirema, a glave oko 200. X-snimak zuba izlaže nas količini od 1,5 milirema, a ruke oko 0,5 milirema.Mobilni telefoni opasni po naše zdravlje. Ukoliko se drži u džepu na grudima dugoročno štetno deluje na srce. Prilikom poziva treba sačekati par sekundi pa tek onda aparat prisloniti na uvo.Rizici po zdravlje usled upotrebe mobilnih telefona još nisu u potpunosti sagledani. Ovu sveprisutnu opasnost koja negativno utiče na kvalitet života treba hrabro prepoznati, umesto da se stalno gura pod tepih. Treba da se objasni da je priroda rada mobilnog telefona da zrači, kao što to čine rendgen, skener, magnet, sunce. Suština nije u tome da je mobilni telefon opasnost sam po sebi, već ukoliko je dugo aktiviran. S obzirom na pružene pogodnosti on se danas prosečno u toku dana koristi sat i po, pri čemu glava trpi najveće zračenje. Ono je, naravno, kumulativnog karaktera, što znači da posledice u vidu tumora mogu da se jave mnogo kasnije. Da  bi se izbegao direktan kontakt glave i mobilnog, poželjno je da se koriste slušalice, a telefon drži u ruci udaljen od tela. Međutim, u praksi se dešava da osobe koje govore preko slušalica telefon ne drže u ruci, već u džepu, što je, takođe, pogrešno. Jer, ukoliko se drži u džepu na grudima dugoročno štetno deluje na srce, a ako stoji u donjim džepovima - na reproduktivne organe. Uostalom, da ovo otkriće nije potpuno bezazleno indirektno priznaju i sami proizvođači, savetujući da se ne priča dugo, da se razgovara preko zvučnika i da se telefon drži dalje od tela! Kao zaštita korisnicima se nude specijalne futrole, za koje su istraživanja pokazala da odbijaju zračenje do čak 98 odsto.

Koliko i na koji način se razvija dečji mozak zavisi od uticaja različitih nadražaja iz njihove okoline. Kod mališana se, inače, brže razvija nervni sistem, a ukoliko je izložen lošim nadražajima koji se emituju iz mobilnih telefona, dolazi do veće brzine deobe nervnih ćelija. Ako se izloženost lošim nadražajima ne prekine, povećava se rizik od štetnih posledica po zdravlje. Američka istraživanja su pokazala da igrice na digitalnim ekranima utiču na prednji deo kore velikog mozga. Preterano izlaganje ovim tehnologijama direktno je povezano sa problemima poremećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, koje podrazumeva otežano učenje, pamćenje, manjkavost sposobnosti mišljenja i rasuđivanja, kao i pojačanu impulsivnost

I naravno da ne zaboravimo UV zracenje sunca koje dovodi do raka koze.

A kad kancer napadne ljudsko telo ciljanjim zracenjem se leci. Meni je to potpuno ne logicno. I uopste lecenje kancera zracenjem i hemijom koja ubija i zdrave celije.

5G mreza i mnogo pre nego sto se uoipste postavlja ovih dana donela je sem price o super brzom internetu pricu o neverovatnom zracenju koje ce nas prvo razboleti, a onda i ubiti.

Sta zajednicko imaju prica iz polovine  proslog veka i prica sa pocetka druge decenije ovog veka? Smrtnost od kancera! Ali opet ja i moja razmisljanja. Tada se tacno uspostavila veza izmedju nuklearnog zracenja i kancera. Danas se govori da se ne zna sta je uzrok kamcera i da zato nema lek za tu bolest, al se ipak ljudi zrace i piju hemiju iako je ishod gotovo uvek smrt. Sad sta je istina ,da kancer nastaje od radijacije koja je sada sve vise medju nama ili da se ne zna uzrok oboj smrtonosnoj bolesti koja sve vise napada decu i mlade jer su oni najveci korisnici novih tehnologija!

STA NA KRAJU RECI? SAMI SMO ZUDELI ZA NOVIM TEHNOLOGIJAMA. MEDICINAI NAUKA SU IZUZETNO NAPREDOVALE ALI SE NE ZNA OTKUD KANCER, KAO NI VIRUSI KOJI OVIH DANA HARAJU PLANETOM, KAO SIDA I MNOGE DRUGE STVARI. POTPUNO NELOGICNO EKSPANZIJA ZNANJA NA SVIM POLJIMA, A NE ZNA SE RESENJE ZA BOLEST KOJA POSTOJI JAKO DUGO!

MATRIX

STVARNO NE ZNAM  ZASTO VISE PISEM O MATRIXU! ZASTO ME TOLIKO FASCINIRA TA MOGUCNOST DA NE ZIVIMO  U STVARNOM NEGO U VIRTUALNOM SVETU? MOZDA ZATO STO MANJE BOLI/ JER OVA STVARNOST JE UZASNA PA MI JE NEKAKO LAKSE AKO SE SVE OKO MENE NE DOGADJA ZAISTA! TAKO DA HAJDEMO JOS  JEDAN TEKST O MATRIXU.

Da li ste stvarni?” “A ja?” Nekada su takva pitanjima zaokupljala samo filozofe. Naučnici su taman počeli da shvataju kakav je svet i zašto je nastao, ali čini se da su neke pretpostavke o prirodi sveta ista pitanja nametnuli i nauci.Neki fizičari, kosmolozi i tehnolozi danas oduševljeno zagovaraju teoriju da svi mi živimo u ogromnoj kompjuterskoj simulaciji, u virtuelnom svetu u stilu “Matriksa” za koji greškom smatramo da je stvaran.

Naši instinkti se tome, naravno, opiru. Sve izgleda suviše stvarno da bi bilo simulacija. Težina šoljice koju držite u ruci, bogata aroma kafe u njoj, zvuci oko vas - kako je moguće da je toliko obilje iskustava lažno?

Razmislite, međutim, o izvanrednom napretku u kompjuterskim i informacionim tehnologijama u proteklih nekoliko decenija. Računari su nam pružili začuđujuće stvarne igrice - uključujući i nezavisne likove koji reaguju na naše odluke - kao i simulatore neverovatno uverljive snage. Sve to je dovoljno da postanete paranoični. filmu “Matriks”, zla sila zatvara ljude u virtuelnom svetu koji oni bez sumnje prihvataju kao “stvaran”. Međutim, naučno-fantastični filmovi o košmaru zarobljenosti u univerzumu proizvedenom u našem umu postojali su i ranije, na primer, “Videodrom”, Dejvida Kronenberga (1983) i “Brazil” Terija Gilijama (1985).Iznad svih tih distopijskih vizija lebde dva pitanja: Kako možemo znati? I, da li je to uopšte važno?”Ideja o tome da živimo u simulaciji ima nekoliko poznatih zagovornika. Juna 2016. Ilon Mask je izneo uverenje da izgledi da živimo u “objektivnoj stvarnosti” iznose “jedan prema milijardu”. Na sličan način, “Guglov” stručnjak za veštačku inteligenciju Rej Kerzvajl kaže da je “možda neš ceo univerzum naučni eksperiment nekog srednjoškolca u drugom univerzumu”.Ili je mozda u pitanju ono sto ja stalno pisem da smo mi Zemljani ustvari SIMS na nebeskom kompjuteru koju igraju naprednije civilizacije.

Štaviše, fizičari su spremni da ispitaju tu mogućnost. Aprila 2016. nekoliko njih je raspravljalo o tom pitanju u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku.Postoje najmanje dva moguća načina na koje svet oko nas ne bi morao da bude stvaran.Kosmolog Alan Gat sa Tehnološkog instituta Masačusets (MIT) sugeriše da ceo naš univerzum možda jeste stvaran, ali da je ipak reč o laboratorijskom eksperimentu. On veruje da je neka superinteligencija stvorila naš univerzum, na isti način na koji biolozi uzgajaju kolonije mikroorganizama.U načelu, nema razloga da isključimo mogućnost stvaranja univerzuma u veštačkom Velikom prasku, ispunjenom stvarnom materijom i energijom”, kaže Gat.

Takav univerzum ne bi uništio univerzum u kome je stvoren. Novi univerzum bi obrazovao vlastiti mehur prostor-vremena, odvojen od onog u kome je napravljen. Taj mehur bi se brzo odvojio od roditeljskog univerzuma i izgubio vezu s njim.Ovaj scenario, prema tome, ništa ne menja. Naš univerzum možda jeste nastao u eksperimentalnoj posudi nekih superbića, ali je fizički “realan” kao da je “prirodno” nastao.Međutim, postoji i drugi scenario, koji privlači svu pažnju zato što, kako se čini, podriva naše suštinsko poimanje stvarnosti.Ilon Mask i njegovi istomišljenici tvrde da su ljudi simulirana bića, odnosno skupovi informacija kojima se manipuliše u džinovskom računaru, poput likova u video-igrici. Čak je i naš mozak simuliran i reaguje na simulirani senzorski input. Prema takvom shvatanju, ne postoji Matriks iz kojeg bismo mogli da pobegnemo. Tu živimo i to nam je jedina šansa da uopšte “živimo”.Zašto bismo poverovali u ovakvu bizarnu mogućnost? Razlog je prilično jednostavan: mi već pravimo simulacije, a savršenija tehnologija trebalo bi da omogući najbolju simulaciju, sa svesnim akterima koji je doživljavaju kao potpuno stvarnu.Ljudi ne prave kompjuterske simulacije samo u igricama, već i u istraživanjima. Naučnici pokušavaju da simuliraju aspekte života na nivoima koji sežu od subatomskog do celokupnih društava i galaksija, čak i čitavih univerzuma. Primera radi, kompjuterska simulacija životinja može da nam kaže kako one razvijaju složena ponašanja kao što je obrazovanje jata ili krda. Neke simulacije životinja mogu da nam pomognu da shvatimo kako nastaju planete, zvezde i galaksije.Takođe možemo da simuliramo ljudske zajednice pomoću prostih “agenata” (autonomnih entiteta) koji prave izbore u skladu sa određenim pravilama. One nam pružaju uvid u to kako se uspostavlja saradnja, kako se razvijaju gradovi, kako funkcionišu drumski saobraćaj, ekonomije i još mnogo toga.Takve simulacije postaju sve složenije kako se razvija moć kompjutera. Ko može da tvrdi da za kratko vreme nećemo moći da stvorimo kompjuterske agente - virtuelna bića - koji pokazuju znake svesnosti? Napredak u razumevanju i mapiranju mozga, kao i široki kompjuterski resursi koje obećava kvantno računarstvo, sa svakim danom to čine verovatnijim.Ako ikada dođemo do tog stadijuma, pravićemo ogroman broj simulacija, koje će preovladati u odnosu na onaj jedini “stvaran” svet oko nas.Imajući sve ovo u vidu, zar ne bi trebalo očekivati da je neka druga inteligencija negde u univerzumu već stigla do te tačke? Ukoliko je takoonda je logično da svesna bića poput nas pretpostave da se zapravo nalazimo u takvoj simulaciji, a ne u onom jednom svetu u kome su te simulacije stvorene.

Filozof Nik Bostrom sa Univerziteta Oksford takav scenario je podelio na tri mogućnosti:

• (1) Inteligentne civilizacije nikada neće doći u fazu kada će moći da prave takve simulacije, možda zato što će same sebe istrebiti;
• (2) Doći će do te tačke, a zatim iz nekog razloga odlučuju da ne naprave te simulacije;
• (3) Postoji ogromna verovatnoća da se već nalazimo u takvoj simulaciji.

Postavlja se pitanje koja je od ove tri opcije najverovatnija.

Astrofizičar i nobelovac Džordž Smut tvrdi da ne postoje ubedljivi razlozi da verujemo u (1) ili (2).

Čovečanstvo, doduše, u ovom trenutku stvara sebi mnoštvo problema: klimatske promene, nuklearno naoružanje i opasnost od masovnog izumiranja. Međutim, ti problemi ne moraju biti konačni. Što je još važnije, ništa ne ukazuje na to da su detaljne simulacije, u kojima agenti sebe doživljavaju kao stvarne i slobodne, u načelu nemoguće. Budući da znamo koliko su rasprostranjene druge planete (pri čemu se planeta slična Zemlji nalazi na našem kosmičkom pragu), bilo bi veoma araogantno pretpostavljati da smo najnaprednija inteligencija u celom univerzumu.

A šta se sa mogućnošću broj (2)? Iz etičkih razloga, možda ne bi bilo u redu stvarati simulirana bića koja veruju da postoje i da su nezavisna. Međutim, i to je malo verovatno, smatra Smut. Na kraju krajeva, jedan od glavnih razloga zbog kojih danas izvodimo simulacije jeste da saznamo više o stvarnom svetu. To može da nam pomogne da poboljšamo svet i spasavamo život. Prema tome, postoje opravdani etički razlozi da se to uradi.

Prema tome, ostaje nam treća mogućnost: verovatno se nalazimo u simulaciji.

Sve su ovo, međutim, nagađanja. Postoje li bilo kakvi dokazi za to?

Neki naučnici tvrde da postoje dobri razlozi da verujemo da se nalazimo u simulaciji, a jedan od njih je i činjenica da naš univerzum deluje kao da je skrojen prema određenom modelu. Prirodne konstante, kao što je jačina osnovnih sila, imaju vrednost koja deluje kao da je specijalno prilagođena kako bi učinila život mogućim. Čak i mala odstupanja značila bi da atomi više nisu stabilni, ili da zvezde ne mogu da se formiraju. Zbog čega je tako, jedna je od najvećih misterija kosmologije.

Jedan od mogućih odgovora podrazumeva “multiverzum”. Možda postoji mnoštvo univerzuma, koji su svi nastali događajima tipa Velikog praska i kojima vladaju različiti zakoni fizike. Međutim, ideja o paralelnim svetovima je prilično spekulativna. Prema tome, u najmanju ruku je zamislivo da je naš svet simulacija čiji su parametri precizno podešeni da daju zanimljive rezultate, kao što su zvezde galaksije i ljudi.Iako je tako nešto moguće, takvo razmišljanje nas nikuda ne vodi, jer “stvarni” svet naših tvoraca takođe mora biti precizno podešen da bi oni mogli da postoje. U tom slučaju, stav da smo deo simulacije ne objašnjava misteriju precizne podešenosti.a osnovu vlastitih istraživanja u oblasti fundamentalne fizike, Džejms Gejts sa Univerziteta Merilenda veruje da postoji konkretniji razlog da sumnjamo da zakone fizike diktira kompjuterska simulacija. On je proučavao materiju na nivou subatomskih čestica kao što su kvarkovi, komponente protona i neutrona u atomskom jezgru. On kaže da zakoni koji diktiraju ponašanje tih čestica imaju odlike koje podsećaju na šifre koje ispravljaju greške u manipulisanju podacima u kompjuterima. Možda su ti zakoni zapravo kompjuterske šifre?

Verovatno je izuzetno teško, ako ne i nemoguće, naći čvrste dokaze da smo deo simulacije. Osim ako ona zaista nije posledica greške, biće teško napraviti test čiji rezultati ne bi mogli da se objasne na neki drugi način.Možda nikada nećemo znati, kaže Smut, jednostavno zato što naši umovi nisu sposobni za tako nešto. Na kraju krajeva, svoje agente u simulaciji pravite tako da funkcionišu po pravilima igre, a ne da ih podrivaju. Možda je ovo kutija izvan koje ne možemo  da razmisljamo.Međutim, možda postoji dublji razlog zbog kojeg ideja da smo informacija kojom upravlja složeni kompjuterski program ne bi trebalo previše da nas zabrinjava. Zato što je reč o nečemu što je za fizičare ionako “stvaran” svet.Neki fizičari smatraju da priroda, u suštini, nije čista matematika već čista informacija: bitovi, poput jedinica i nula u računarima. Uticajni teoretičar fizike Džon Viler to naziva “It From Bit”.Prema tom shvatanju, sve što se događa - od interakcija fundamentalnih čestica pa nadalje - jeste neka vrsta računa. “Univerzum možemo da posmatramo kao džinovski kvantni kompjuter”, kaže Set Lojd sa MIT. “Ako pogledate ‘utrobu’ univerzuma - strukturu materije na najmanjem nivou - onda se ta utroba ne sastoji ni iz čega drugog nego od kvatnih bitova koji učestvuju u lokalnim, digitalnim operacijama.”ako stižemo do same suštine. Ako je stvarnost samo informacija, onda nismo manje ili više “stvarni”, zavisno od toga da li jesmo ili nismo u simulaciji. O oba slučaja, informacija je sve što možemo da budemo. Da li je uopšte bitno da li je informaciju programirala priroda, ili su to učinili superinteligentni tvorci? Nije jasno zašto bi bilo - osim što bi, u poslednjem slučaju, ti kreatori najvrovatnije mogli da utiču na simulaciju, ili da je jednostavno isključe. Da li toga treba da se bojimo?

Maks Tegmark sa MIT, imajući u vidu ovu mogućnost, preporučuje da bi nam bilo bolje da izađemo i uradimo nešto zanimljivo od naših života pre nego što tvorcima simulacije postanemo dosadni.

Da li zbog toga ljudi cine sve ovo sto cine, da ne bi bili dosadni? O ne! A dobro je dosadno, i zato toliko zla oko nas.

I NA KRAJU SHVATAMO DA JE NASA PERCEPCIJA ONO STO NAS VODI KROZ ZIVOT.  NISTA DRUGO. A STA JE STVARAN ZIVOT AKO UOPSTE POSTOJI, A STA JE SIMULACIJA ZAVISI OD TOGA KOJU SMO PILULU POPILI -CRVENU  ILI PLAVU - TO JEST KAKVA JE NASA PERCEPCIJA SVETA!

AKO JE PRETESKO DA PRIHVATITE DA MI NISMO STVARNI I DA NISTA NIJE STVARNO NEMOJTE BRINUTI. KO VAM BRANI DA TAKO MISLITE, MISLITE VI I DALJE TAKO AKO STE TAKO SRECNIJI.

SUROGAT MAJKE-BEBE NA PRODAJU

SUROGAT MAJKE, BEBE NA PRODAJU, UKRAJINA! MORALNA DILEMA PO MENI JE ZAISTA VELIKA , DOTLE DA JE SVE TO AKO SE RADI KAO U UKRAJINI ZLOCIN!

Ideja da jedna žena može da iznese dete druge žene je stara koliko i mitološko razmišljanje i susreće se još u Bibliji. Pretočena je u realnost relativno nedavno: prva uspešna surogat trudnoća je zabeležena 1985, a već rođenje „Bebe M“ u Sjedinjenim Državama 1986. godine je eskaliralo u sudski sukob oko starateljstva.Primer realnosti na „terenu“ industrije surogat materinstva imamo danas veoma blizu, u Ukrajini, zemlji koja možda i najbrže od svih „netrećesvetskih“ zemalja, s mogućim izuzetkom Sjedinjenih Država, hrli u raspad i budućnost distopijske post-države. O tome pricam. Dakle, ako se i dogodi surogat roditeljstvo izmedju osoba koje su se  dogovorile ( istina za neku cenu) jos nekako moze i da se opravda, kao i slucajevi kada majka sama da dete na usvajanje. Mozda onda ovo vreme dok je trudna i upoznaje buduce roditelje njene bebe nekako  daje  neku sigurnost. Mada dati ono sto je zaista neprocenjivo ( ni za koju svotu novca) jeste vrlo problematicno i otvara mnoga pitanja. A ovo sto je sada otkriveno u  Ukrajini ( a mislim da toga ima mnogo po svetu) nista ne moze opravdati. Tu nema dileme, to je najgora moguca vsta zlocina.
BioTexCom je ukrajinska agencija odgovarajuće distopijskog naziva, koja se specijalizuje za „ljudsku reprodukciju”, kako stoji na njihovom sajtu. Razlog zbog kojeg se našla u centru pažnje je serija tvitova španskog korisnika @gmm223 koja je objavljena krajem marta i koja je ukazala na mračnu poslovnu praksu ove kompanije: fotografije redova beba u „jaslicama“ BioTexComa, zapravo u hotelima i iznajmljenim kućama po Kijevu. Kako izveštava španski Publico , ova kompanija – i ukrajinska „roba“ uopšte – je veoma tražena u Španiji: obraćaju joj se roditelji koji ne mogu da imaju decu, bilo iz razloga neplodnosti ili zato što je u pitanju istopolni brak. Surogat materinstvo je protivzakonito u Španiji, ali novac ne poznaje granice, pa je tako moguće autsorsovati trudnoću u neku manje regulisanu zemlju, po mogućstvu bele boje kože, kao što je na primer Ukrajina. Ali, pandemija Kovid-19 je zakucala kolac u točak ovog vida ekonomske aktivnosti. Kao i praktično sve države sveta, Ukrajina je zatvorila granice za strane državljane, tako da su sva surogat deca rođena od kraja marta sada i bukvalno – ničija deca. Samo, za razliku od junaka istoimenog filma, snimljenog po istinitoj priči, ova deca nisu ostavljena u prirodi, nego su proizvod privrede, omogućena pre svega time što postoje ljudi dovoljno siromašni i očajni da svoje telo iznajmljuju kao inkubator, a s druge strane, ljudi s dovoljno novca da takvu uslugu plate. Potencijalni roditelji iz Španije su ostali bez načina da odu po svoje dete, a deca su ostala bez ikoga ko bi se brinuo o njima osim slabo plaćenih babica. Ova deca su neprijavljena, nemaju ni imena ni državljanstva, majke koje su ih rodile nisu u mogućnosti da se staraju o njima i ima ih više od 500. BioTexCom nudi čitav dijapazon usluga, čije cene se kreću od 10.000 evra, pa sve do 50.000 evra i najveća je agencija koja se bavi ovim poslom u Ukrajini, ali daleko od toga da je jedina. Nisu joj strani skandali, jer su njeni prethodni rukovodioci optuženi za trafiking to jest prodaju novorođenčadi, kao i za smrt jednog novorođenčeta. Sve ovo nažalost nije dalo nikakve sistemske rezultate, jer cela oblast je i dalje neregulisana, a BioTexCom radi punom parom i danas - koliko to pandemija dozvoljava. Na sajtu agencije stoji detaljno objašnje trenutne situacije, a tu je i informativan video koji prigodno otvara advokat firme, praćen plačem i vriskom desetina beba. Takođe, njihov zvaničan tviter nalog zdušno deli fotografije novorođenčadi koja čekaju na svoje biološke roditelje. U odeljku vesti na sajtu mogu se naći i takve poslastice kao što je popust za „održavanje“ deteta od 50% zbog „ekonomske situacije“, kao i opciju da budući roditelji potpišu sve ugovore onlajn i pošalju novac za odeću za bebu. Možda je najjezivije baš to što nas BioTexCom uverava da i dalje potpuno normalno radi, pošto to otvara pitanje mera koje se preduzimaju u cilju zaštite porodilja i trudnica od Kovid-19.

Pored izloženosti virusu, surogat majke su sada suočene i sa nemogućom situacijom: dete su „isporučile“ i sada su pravno potpuno nezaštićene. Mogu samo da nadaju da će dobiti novac, što lako može da se ne desi ako mušterija odustane – možda baš zbog istanjenih džepova usled ekonomske krize izazvane Kovid-19 pandemijom. U tom slučaju, mogu ili da preuzmu brigu o detetu na sebe ili da ga ostave za usvajanje, jer odgovornost BioTexComa zvanično ne postoji. Ove žene su se okrenule ovakvom vidu prodaje svog tela pre svega jer žive u nemaštini i zato nije realno očekivati da žele u tim uslovima da se staraju o detetu. Pored toga, kao što i slučaj prve surogat bebe pokazuje, majčinski instinkt i ljubav se ne mogu tako lako poništiti ugovorima i novcem, naročito u ovakvoj situaciji kada beba ne odlazi ni u čiji dom, nego provodi svoje prve dane života u nekom hotelu.Još jedna surova realnost prodora tržišta u materinstvo je i to da deca, kao automobili, vrede najviše kada su nova; drugim rečima, sa svakim danom života im opada vrednost. Istraživanja su ukazala na to da parovi koji se odlučuju na ovakav korak žele pre svega novorođenče, a praksa je pokazala da imaju potrošačko pravo da ne preuzmu i ne plate za dete koje je „prestaro“. Pitanje je koliko dece u Ukrajini – i drugim zemljama u kojima je ova oblast prepuštena divljanju profitera bez granica, kao što su Sjedinjene Države i Rusija – sada provodi prve dane svoga života u situaciji jedva nešto boljoj nego da su roba u magacinu.

Ako Kovid-19 donese išta dobro, to će biti skretanje pažnje na to kakva nehumana praksa stoji u osnovi „industrije“ surogat materinstva. Pandemija je ogolila nakaznost sistema koji je u svojoj nezajažljivoj potrazi za profitom prodro u samo izvorište života – materinstvo i rođenje. Ovu oblast svaka zemlja, uključujući i Srbiju, mora što pre da reguliše. Moratorijum na komercijalno surogat materinstvo je najmanje što se za početak može učiniti kako bi se zaštitili oni najranjiviji: novorođenčad i „surogat“ majke, jer je ovakav sistem stvoren da baš njih najdirektnije eksploatiše.

Cela ova prica nastala je u vreme kada po prvi put vidim pricu  o satanistima i Picagejt aferi, o adrenochromu i slicno. Ni da nisam videla sve to ne bih mogla ovaj tekst  tek tako da citam ili jos i da pisem o njemu jer sam  licno dozivela "kradju beba" na delu ,ali to je druga prica koja po meni samo ima slicnost u jednom - prodaja beba. Pa zelele to surogat majke ili su bebe ukradene od roditelja radi prodaje to je nesto najnehumanije i najstrasnije  jer je sve radi novca.

Bebe ne mogu i ne smeju biti roba. I ne znam da li je moguce da to ne moze nikako da se zaustavi. Ako ljudi prodaju drogu i oruzje prodaju ih svesno svesnim ljudima koji znaju opasnost svega. Ali beba , to neduzno majusno stvorenje nije valjda doslo na svet sa jednom jedinom svrhom - da se za njegov dolazak na ovaj svet plati odredjenom svotom novca. Jezivo.šokantni podaci o trgovini decom i pedofiliji koja je prisutna i u Srbiji, kao i o međunardnom lancu trgovine decom. Istaknuto je i da se deca iz Srbije, preko Severne Makedonije šalju u američku državu Alabamu, gde je dozvoljeno surogat majčinstvo, a da je cena celo tog aranžmana oko 33.000 evra,

Na taj način se deca predaju na usvajanje, ali zastrašuje podatak da oko 60% dece koja završe u lancu pedofijlije i dečje prostitucije, potiče iz hraniteljskih porodica.

UPRAVO OVIH DANA TREBA DA POSTANEM BAKA. I SAD SE OSECAM UPLASENIJE I NEMOCNIJE NEGO KAD SAM JA SAMA RADJALA DECU! U KAKV SVET DOLAZI TO MAJUSNO, NEVINO DIVNO STVORENJE. MOZEMO LI GA  RODITELJI I OSTALI CLANOVI PORODICE ZASTITI NEKAKO U OVOM SUROVOM SVETU U NAJGOROJ CIVILIZACIJI DO SADA.

JER KAZU STARI RIM JE PROPAO ZBOG RASKALASNOG ZIVOTA I PADA MORALA, KOLIKO TREBA DA PADNE LJUDSKI ROD KOJI CINI OVAKO STRASNE STVARI SVOJOJ DECI DA BI NESTALA OVA CIVILIZACIJA????