SRECA JE LEPA...

SRECA JE LEPA SAMO DOK SE CEKA DOK SAMO PRVI NAGOVESTAJ DA - RECI SU  IZ PESME DESANKE MAKSIMOVIC  I PISAC SARMA ( KALUDJER KOJI JE PRODAO SVOJ FERARI) TVRDI DA JE SRECA SAMO  PUT KA SRECI,A ME KRAJ TOG PUTA U POTRAZI ZA SRECOM SARMA IMA 7 KORAKA. PISMA SU VEC DAVNO ZABORAVLJENA KAO NACIN KOMUNIKACIJE. A JA BIH DANAS PISALA O PISMIMA I O SRECI KOJA BI NASTALA PRILIKOM PISANJA ALI I PRIJEMA PISMA. A NEKAD JE CEKANJE NA PISMO BILO JAKO DUGO , STO DUZE TO VECA SRECA KAD SE PISMO DOBIJE. DANAS LJUDI NEMAJU TU VRSTU SRECE JER PORUKU MOGU DA DOBIJU PAR SEKUNDI ILI CAK ISTE SEKUNDE KAD JE POSALJU. 

Nekada, pismo je bilo veoma popularan vid komunikacije, omogućavalo je transport reči i njihovo putovanje od onoga koji piše do onoga ko bi napisano trebalo da pročita. Pisma su prenosila različite poruke, od administrativnih, tragičnih do najdirljivijih reči. Nekada se na odgovor čekalo i po mesec dana, ali da li je u tome zapravo i draž? 

Da li su list ili dva hartije ispisane vama dobro poznatim rukopisom, uz apsolutno razumevanje i osećanje emocije onoga ko je pisao, upravo životnije ispisani redovi, od onih koje pročitamo na ekranu telefona kada dobijemo sms?

Čini se da je sam čin pisanja i čitanja pisama u nekoj meri intimniji od pisanja poruke putem društvene mreže. Zašto?

Zato što pisanje pisma podrazumeva osamljivanje, svojevrstan imaginarni dijalog sa osobom kojoj pišete, koju verovatno dugo niste videli, i koja vam još verovatnije veoma nedostaje. U tom intimnom činu onaj koji piše otvara se i to naravno ne znači da ovde govorimo o pisanju ljubavnog pisma. Kada vam neko nije dostupan svakoga dana u vama se javlja potreba da mu pišete o događajima ali i sopstvenim razmišljanjima i osećanjima, da mu vašu dušu na tom listu hartije pružite kao na dlanu.

Još je možda i intimniji čin čitanja pisma, koji takođe podrazumeva osamljivanje. Dok čitate, vi doživljavate i proživljavate, razumete i saosećate. Postoji li išta intimnije od toga da shvatite i razumete nečiju, pred vama otvorenu dušu?

Pisma su razmenjivana među prijateljima, istomišljenicima, ljubavnicima, najvećim intelektualcima, a sadržaji koji su njima prenošeni varirali su od pesama, eseja, fotografija i najdirljivijih reči. Sam čin pisanja pisma i odgovora na njega zahteva neku vrstu promišljanja, evociranja uspomena i ponovnog proživljavanja ispisanog, tako da je to posebno iskustvo za onoga ko piše.

Pismo na prvi pogled izgleda kao konvencija, šablonizovana struktura određenog početka i kraja, koju smo uglavnom svi naučili da pišemo još u osnovnoj školi. Ali da li taj šablon i konvencija podrazumevaju ustaljenost? Naravno da ne! Pre svega, u zavisnosti od sadržaja pisma, ono će početi sa: Poštovani, Voljena moja, Draga majko ili Prijatelju… I u istom maniru biće i završeno, ali ono što ljudska ruka ispiše i kao deo sebe prenese hartiji ne može biti, i nikada neće biti svedeno na šablon!

Šta nam je danas ostalo od pisma?

Pre svega mnoštvo emotikona koji nas spašavaju da izgovorimo velike reči, koje možda neće biti uzvraćene. Od dugačkih poruka o iskustvima i doživljajima našeg dana, ostao je samo kratak skelet, srž od dva, tri reda. Jer ko ima vremena da piše romane, a tek da ih pročita? Što se klasične forme pisma tiče, zadržali smo je samo u pisanju mejlova, koje koristimo isključivo u poslu ili u konvencionalnim razgovorima… Sve što se moglo svesti na minimum svelo se. Minimalizam je omiljeni stil ovih dana, od načina odevanja do izgovorenih reči.

A zašto mi ne bismo pisali pisma? Za početak, budućem sebi… Zaturili ih negde u stanu i kroz nekoliko godina slučajno naišli na njih. Obradovala bi nas, raznežila i podučila. Ili pisma porodici i prijateljima sa kojima ne živite u istom gradu. Da li možete da zamislite iznenađenje na njihovim licima i široki osmeh, dok im poštar uručuje reči koje ste samo za njih ispisali? Pa i ona klasična, ,,tako patetična i tako kliše” ljubavna pisma, koja su nekada čekana sa toliko nestrpljenja, toliko puta osmišljavana, i sa toliko pažnje pisana. Ta pisma koja bi trebala da pisemo sebi ili deci  i koja bi citali u buducnosti treba da sadrze  sva nasa osecanja  i vidjenja sveta oko nas u tom momentu u kom pisemo. Pisuci ovaj post shvatila sam da ja pisuci moj "patispanj" pisem pisma za buducnost!

Reči  koje sami složite na papir, sasvim su vaša i samo za jedne oči pisana priča. 

Postoji li u tome neke magije, ili nam se samo čini?  Tu magiju su prepoznali pisci, a i ko bi drugi. Gotovo nema knjizevnog dela u kome neko pismo ne preokrene sudbinu glavnog lika.
otovo 300 uglavnom neobjavljenih pisama uticajne feminističke misliteljke Simon de Bovoar, napisanih francuskoj romansijerki Violet Leduk, prodato je za 56.700 evra.

Poslata između 1945. i mesec dana pre smrti Ledukove 1972. godine, 297 pisama otkriva intenzivno prijateljstvo dveju žena, piše Gardijan.

Bovoar je bila urednica i izvor podrške Ledukovoj, koju je jednom nazvala "najzanimljivijom ženom koju zna" i oslanjala se na nju zbog svoje analize lezbejstva u svojoj čuvenoj knjizi "Drugi pol".

Uprkos tome što je među njenim obožavateljima bio i slavni francuski pisac Alber Kami, Leduk je slavu stekla tek u poslednjim godinama života.

Jelena Strajnić je bila tek devojka kada je pedesetih godina prošlog veka tokom letnjeg raspusta upoznala Dragutina Cvijanovića iz Zagreba. Uskoro su počeli da se dopisuju, a pisma su nastavila da stižu u narednih 65 godina. Njihova priča vredna je filmskog scenarija, što je ubrzo osetila i Marija, Jelenina unuka, i uhvatila se u koštac sa objektivom kamere.

- Moja baka se zove Jelena Strajnić i jedna je od mojih omiljenih osoba u životu. Jednom prilikom mi je pre pet-šest godina pokazala zbirku poezije svog, kako ga je nazvala, prijatelja iz Zagreba i mene su te pesme toliko dirnule da sam ostala kod nje narednih nekoliko sati slušajući o njihovom odnosu. Prijatelj iz Zagreba je, kako se ispostavilo, Dragutin Cvijanović, doktor nauka, seizmolog i pesnik, s kojim je razmenjivala pisma još od pedesetih godina, kada su se prvi put upoznali tokom letnjeg raspusta, pa sve do tog dana, 65 godina kasnije, kada joj je u sanduče stigla i ta knjiga. Odmah sam osetila neopisivu želju da njihov odnos dublje istražim, njihovu priču na neki način zabeležim, kao i da se njih dvoje posle tolikih godina ponovo sretnu - priča nam Marija Strajnić (34) iz Beograda. 

Sa 22 otišla sam u Njujork da intervjuišem jednog repera i on mi je savetovao da treba da se povežem sa Tupakom. Bila sam dosta rezervisana, ali kada sam čula njegov album "Striktli for maj Nigaz" osetila sam "to"! Poznavao je bol isto koliko i ja. Stupila sam u kontakt sa njegovim izdavačem i poslala mu kopiju mog časopisa. Nekoliko meseci kasnije zazvonio mi je telefon, pitala sam ko je i čula: "Ovde Tupak, poslala si mi kopiju svog časopisa", pitao me je da nastavim da šaljem i počeli smo da komuniciramo preko pisama - priča Nina  Badrešvar.

Oboje su bili veoma strastveni oko socijalnih pitanja, pogotovo policijske brutalnosti. Iako njeni prijatelji nisu videli nimalo umetnosti u njegovoj muzici, Nina je osećala da je na pravom putu. Oboje su bili knjigoljupci i introvertne osobe, pa su se odmah razumeli. Slali su jedno drugom odlomke iz knjiga.

- 1994. sam otišla u Kaliforniju sa Viktori Autrič grupom za podršku borbi protiv alkoholizma i droge, kako bih radila priče sa članovima bandi koji su uspeli da se izvuku iz takvog načina života. Čim sam stigla, čula sam da je pucano na Tupaka, preživeo je, ali je nekoliko nedelja kasnije završio u zatvoru kao osumnjičeni za seksualni napad - kaže Nina.

Nastavili su da se dopisuju, a u svakom pismu reper je tvrdio da je nevin. Prema njenim rečima, pisma su postala lucidnija, jer je mrzeo zatvor i prestao da konzumira marihuanu. Pratila je njegove promene raspoloženja od depresije i bola do hrabrosti i kreativnosti.

- Svake nedelje sam mu slala pakete i u njih stavljala kopije svojih intervjua sa ljudima kao što je Autkast. Zbog mojih intervjua sa reperima, ponuđeno mi je da pokrenem svoj časopis "Det Rou Ankat", što je bilo još jedno ludo iskustvo. Do dana današnjeg uvek osećam da pišem za publiku koja je inteligentna i svesna kao što je bio Tupak, jer je on tako intenzivno reagovao na moje reči - objašnjava Nina.

Sreli su se tek u oktobru 1995. na parkingu suda u Los Anđelesu. Podigao je i zagrlio nakon godina dopisivanja.

Posebnu kategoriju cine pisma Deda Mrazu! Deca celog sveta veruju u dobrodusnog dedicu koji donosi poklone ,a sa njima i ogromnu srecu. Kad smo kod tog pojma sreca odavno svi znamo da je sreca drugacija svakoj osobi na planeti. Nekima je sreca jedno, nekima drugo ,a nekima nesto sasvim trece. Pa ipak vratimo se deci, ona samo zele ljubav i paznju od roditelja. To je za njih najveca sreca. Dobro i pokloni od  Deda Mraza koji kupuju roditelji. Sa kolikim nestrpljenjem oni cekaju da dobiju ono sto su trazili u svom pismu sa neverovatnom adresom. Dobro sad  postoje agencije koje salju deda mrazove na kucne  adrese decice ciji roditelji to mogu da priuste. Ali to je neka sasvim druga prica. Vratimo se mi na srecu i pisma.

I dalje u kutiji cuvam pisma koja sam razmenjivalja sa roditeljima, rodjacima, prijateljima, ljubavima. Pa to je neverovatno. Recimo moja skola Maksim Gorki imala je tu razmenu druzenja sa ruskom skolom iz Moskve. Svi smo dobili adrese na koja smo slali pisma u daleku Moskvu. Sa nestrpljenjem cekajuci odgovor. Moja Masenjka. Nismo nastavili kontakt posle osnovne skole, ali pisma me podsecaju na divne dane detinjstva.

NADAM SE DA SAM BAR MALO IZLILA MOJ ZAL ZA PISMIMA. I STVARNO OSTAVITE PISMA SEBI I DECI I NAVEDITE  DATUM KADA ZELITE DA SE OTORE. TO JE IZAZOV ZAR NE? I STO DA NE NAPISETE PISMO NEKOME. MNOGO CE SE OBRADOVATI. A MOZDA I UZVRATI! SRECA JE LEPA SAMO DOK SE CEKA. OSETITE I VI RADOST CEKANJA PISMA!

PRVIH 100 GODINA

 SVE JE VECA REALNOST DA SE LJUDSKI VEK PRODUZAVA STO JE POTPUNI PARADOKS JER NIKAD NIJE BILO VISE BOLESTI I ZAGADJENJA SVEGA OKO NAS.  IMA ONA IZREKA U NARODU PRVIH 100 GODINA JE TESKO I DA ZIVIS 100 GODINA I SLICNO. MENI JE PAK JAKO ZANIMLJIVO DA SAZNAM STA MISLE  STOGODISNJACI I DA LI JE ZAISTA KUL IMATI 100 GODINA,

Italija se može pohvaliti najvećom koncentracijom stogodišnjaka na svetu, zajedno sa Francuskom, Španijom, Japanom, Kubom, Portorikom, Hong Kongom i Urugvajem. Bosni i Hercegovini živi 1.149 osoba koje imaju 100 i više godina, od kojih je 329 muškaraca i 820 žena.

Krštenica sve većeg broja ljudi u svetu izdata je pre više od jednog veka! Prema zvaničnim procenama, broj stogodišnjaka dostigao je rekordni nivo. Podaci govore da se broj ljudi koji su navršili 100 godina povećao 2019. na 533.000, što znači da se brojka od početka veka skoro učetvorostručila.

Naš Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju stogodišnjaka, odnosno podaci kojima oni raspolažu odnose se na populaciju svih starijih od 85 godina. Procene, međutim, govore da u Srbiji živi oko 150 ljudi koji su rođeni pre jednog veka.

Kako navode u RZS, procene urađene sredinom 2018. godine pokazuju da je 126.166 ljudi koji imaju 85 i više leta, a među njima daleko je veći broj dama - 80.025. Na severu Srbije spisak broji gotovo 60.000 starina, dok u prestonici živi oko 30.000 onih čija krštenica je stara najmanje osam i po decenija. Primera radi, u beogradskim opštinama Barajevo, Lazarevac, Savski venac i Sopot spisak ima manje od 1.000 imena, dok se Voždovac, Zvezdara, Palilula i Stari grad mogu svrstati u kategoriju starijih sredina.

U Vojvodini na 1,86 miliona ljudi dolazi gotovo 30.000 iz ove starosne grupe. Procentualno ih je najmanje u srednjem Banatu, dok samo u Novom Sadu živi više od 324.000 žitelja, od toga 4.420 starijih od 85.

U Nišu od 256.000 stanovnika, njih 4.158 ima najmanje 85 godina. Pirotska oblast na gotovo 85.000 duša beleži blizu 2.300 ljudi ovog doba, dok je u Podunavskoj oblasti, koja obuhvata Smederevo, Veliku Planu i Smederevsku Palanku, od 187.000 ljudi njih nešto više od 3.500 proslavilo 85. rođendan. Na jugu Srbije, u Pčinjskoj oblasti (Vranje, Bosilegrad, Vlasotince, Preševo, Bujanovac, Trgovište, Surdulica, Vladičin Han i Trgovište) na nešto više od 197.500 žitelja dolazi 2.263 ljudi ovog starosnog doba.

Broj starijih od 85 u Jablaničkoj oblasti je 3.344 na oko 200.000 stanovnika, u području Zaječara ima ih mnogo više, te na oko 107.000 stanovnika dolazi njih 3.136. Veliki broj starijih u odnosu na broj stanovnika živi i u Rasinskoj i Šumadijskoj oblasti, kao i u Pomoravlju i području oko Kolubare. Najstarija penzionerka u Srbiji rođena je 1909. godine, a punih 68 godina penziju redovno prima i jedan invalidski penzioner iz Kruševca. Ček najduže, skoro sedam decenija, stiže penzionerki iz Beograda. Poštar joj je prvi put zazvonio na vrata 1950. Za njom je i jedan invalidski penzioner iz okoline Kruševca, koji je prvu penziju primio davne 1951. Istovremeno, za više od 500 penzionera penzija stiže duže od pola veka.

Eksperti smatraju da neverovatna izdržljivost ljudi iz ovih država može biti posledica kombinacije kvalitetne ishrane, snažnih društvenih veza, pa čak i spiritualnosti. Bilo kako bilo, podaci koje je obradio Italijanski nacionalni institut za statistiku pokazuju da žene imaju veće šanse da dožive stotu - 84 posto stogodišnjaka su žene. Toliko o tome da su zene slabiji pol. Evo sta jedna stogodisnjakinja misli o zivotu i smrti.
Ranije se jesam plašila, a i dalje se plašim smrti, ali ljudi koje volim. Kada si ovoliko star, ipak naučiš da smrt očekuješ kao nešto fer i neizbežno. Smrt je strašna samo kada se desi prerano. Svet se promenio toliko da ne znam ni kako to da opišem. Mislim da sve ove promene vrednujem toliko baš zato što znam kakav smo život ranije živeli. Kada sam bila mlada nismo imali sve ovo što postoji danas - i ne mislim samo na kompjutere i smartfone. Nismo imali frižider. hrana se čuvala u bunarima i ormarima. Nismo imali tekuću vodu.Predivno je videti sve ove promene. Danas je tehnologija toliko napredovala da sam prestala da je razumem. Ispunjena sam radošću jer mogu da vidim mog nećaka, iako je on na drugom kraju Italije.

Kada sam bila dete, moj otac je često govorio da je trebalo da budem dečak. Rekao je da je moja inteligencija “protraćena” jer sam žena, a žene se bave kućom i decom. Tada nije bilo zamislivo da žena radi bilo šta drugo.

Danas vidim moje nećake koje rade šta žele i ono su što žele da budu. Predivno je, iako mi je, moram priznati, i pomalo zastrašujuće.

Ah, bilo je mnogo drugačije. Prvo, uvek smo bili kod kuće. Jedinu priliku za izlazak imali smo nedeljom, kada je misa, i posećivali smo pozorište i išli na vašare. I uvek je neki član porodice sa tobom.

Ukoliko te primeti neki dečko, on bi se raspitivao, ili poslao rođaka kod vas kući, ili uključio i provodadžiju. Provodadžije su ugovarale brakove sa devojčinom prodicom, za svoju naknadu. Ukoliko bi porodica odobrila udvarača, obično se devojka pitala da li je i njoj to OK. Onda bi se verili, i momak je mogao da dolazi u posetu, ali uvek uz prisustvo čitave porodice, i nikad ne sedeći preblizu. To znači da devojka bukvalno nije poznavala momka, sve dok se ne uda za njega.Pre samog venčanja, sve što sam znala o svom suprugu bilo je da je zgodan, vredan čovek iz dobre porodice. Nismo ni znali šta je seks. Muškarci su znali, jer je njima bilo objašnjeno, ali žene su se obično prvo udavale, bez da su znale šta će se tu dešavati Kolika razlika od danas kad se  mladi najvise upoznaju preko dejting aplikacija.

Tokom prethodnih nekoliko godina i ne mogu baš da radim puno stvari. Lako se umaram i pomalo sam kao list na jesen - mogu pasti svakog trenutka. Ponekada i padam, ali ukoliko prestanem da radim stvari koje me čine srećnom, sigurno ću umreti. Na primer, zaista uživam u sređivanju bašte, a moji anksiozni rođaci često misle da je to preopasno. Brinem o cveću, sunčam se i ćaskam sa komšijama.Svi me vole u mom komšiluku. Zapravo, tužno je što sada ne možemo da se ispričamo kako treba, zbog pandemije. Loše čujem, takoda mi je teže da pričam sa ljudima ako održavamo distancu. Ja sam verujuća žena, tako da verujem da postoji. U svom srcu sam sigurna da postoji nešto posle smrti, i da ću se ponovo susresti sa ljudima koje sam izgubila, kao i da ću moći da posmatram i uživam u postignućima onih koji ostaju na ovom svetu.efinitivno ne ovoliko dug kao moj. Uprkos tome što sam ovoliko stara, moj um je i dalje bistar - ali nisu svi te sreće. Ja želim da radim hiljadu stvari, ali moje telo to ne može da izdrži. Često shvatim da sam se premorila kada je već prekasno. Onda sam celo veče u bolovima. Takođe sam postala i potpuno zavisna od drugih - bez sina i njegove supruge, umrla bih odavno. Recimo da mi 95 godina zvuči razumno, ali to se, naravno, razlikuje od čoveka do čoveka.ep i dug život, san je svih ljudi, no u čemu je tajna dugovočnih? Odgovor svakako treba tražiti od onih koji su doživeli stotu, pa više od sto godina!

Kakve navike imaju stogodišnjaci, kako se hrane, šta vole da rade i gde žive, otkrio je Dan Batner (Dan Buettner) istraživač Nacionalne geografije (National Geografic). svetu postoje takozvane „plave zone“ tj. mesta u kojima živi najviše stogodišnjaka u odnosu na ukupan broj stanovnika. Ovde se često slavi stoti rođendan. Te zone predstavljaju, uglavnom oblasti u morima, poput Okinave u Japanu, Sardinije u Italiji i Ikarije u Grčkoj. No, ako ne možete živeti u Japanu, Grčkoj ili Sardiniji, pokušajte što više da budete povezani s prirodom. Uživajte u vikendima na selu, vožnji biciklom, šetnji u šumi, boravku u prirodi, u putovanjima…

Nije reč samo o životu na moru i udaljenosti od gradske vreve (stresa), već i o nekoliko drugih životnih navika koje ove ljude vodi kroz život ka stotoj godini…Sve češće se govori kako je čovek svaštojed, no izgleda da to što smo vremenom takvi postali, da nas to i „ubija“. Dugovečni ljudi ne koriste rafinisani šećer, ne jedu meso, niti industrijske proizvode! Oni jedu voće (uglavnom autohtono), mahunarke, povrće, samoniklo bilje, tačnije, nutritivno bogatte namirnice njihovog podneblja… Dakle, prvi element tajne dugovečnih je otkriven: zaboravite na meso i hranu s etiketom! Jedite što više sirovih namirnica, voća, salata, pečurke. Srećni, nasmejani i uvek pozitivni – ovi ljudi zrače optimizmom i ne nose bes i gorčinu u sebi. Radite na sebi i svom miru. Izaberite theniku koja vam najviše odgovara, poput EFT tehinke, koja brzo donosi rezultat, a ne uključuje agresivne procese rada na sebi. Oni kažu da je osećaj mira i zadovoljstva koji nose u sebi, nešto najvrednije što imaju. A taj osećaj su razvili zahvaljujući povezanosti s prirodom i životu daleko od grada, gužve, buke, saobraćaja i stresa.

Istraživanja pokazuju da konstantan osećaj sreće i zadovoljstvo mogu da vam produže život za 30%!

Dakle, drugi element koji produžava život je: mir, zadovoljstvo i sreća. Putujte na mesta koja vam vraćaju mir i hramoniju, kao što su programi za aktivan odmor.Saznajte koja je svrha vašeg života“ – savetuju stogodišnjaci i dodaju da ih to vodi kroz život! Upravo to su potvrdila i istraživanja – ljudi koji imaju svoju svrhu duže žive! Pored toga, traženje smisla smanjuje rizik od demencije!

I na kraju, dakle, treći element je: traženje svoje suštine, smisla i svrhe u životu! Da li vam je svrha da se bavite jogom i učite druge kako da bolje žive, da držite radionice zdravije hrane i osmišljavate recepte, pravite nakit, pišete stručne knjige o komunikaciji ili poeziju, vodite modni blog ili ste frizer i negujete kosu? Zadovoljavam se pisuci blogove ( ne modne svakako) i ko zna mozda bas tako hrlim do stotke.

Populacija ljudi starih stotinu i više godina u Japanu prvi put je premašila brojku od 80.000.

Pozivajući se na izveštaj Ministarstvu zdravstva, rada i socijalne skrbi Japana, novinska agencija Kyodo javlja da u toj zemlji trenutno živi 80.450 osoba u dobi iznad stotinu godina, što je za 9.176 više u odnosu na isti period prošle godine.

Isti izvor javlja da broj stogodišnjaka u Japanu raste već pola veka, a da čak 88,2 posto te populacije čine žene.

Prefektura Shimane na zapadu Japana osmi put zaredom ima najveći broj stogodišnjaka na 100.000 ljudi (127,6), a slede Kochi (119,77) i Tottori (109,89).

Ranije su japanske vlasti saopštile da je prosečni životni vek ljudi u Japanu prošle godine bio 87,45 godina za žene i 81,41 godinu za muškarce, što su rekordi u oba slučaja.

Najstarija osoba u Japanu je 117-godišnjakinja Kane Tanaka iz Fukuoke. Ona je ujedno uvrštena i u Guinnessovu knjigu rekorda kao najstarija živa osoba na svetu.

Grčko ostrvo Ikarija, sa površinom od oko 150 kvadratnih kilometara i 10.000 stanovnika, oko 50 kilometara udaljeno od obala Turske, spominje se još u Ilijadi. Danas, ovo je jedno od mesta koja izazivaju interesovanje naučnika zbog činjenice da je prosečan ljudski vek na njemu znatno duži nego inače.

Svaki treći stanovnik Ikarije uđe u desetu deceniju života, a ovde živi najviše stogošinjaka nego na bilo kom drugom mestu u svetu. Uzroci su različiti.

Pretpostavljamo da su u pitanju čist morski vazduh, domaće vino i nezagađena hrana, med i lekovito bilje, umeren fizički rad u bašti i vinogradu, spor tempo života, odsustvo stresa, obilje zdravog sna, zdrava društvena klima i redovno druženje sa prijateljima i rođacima. Ništa od toga, međutim, najverovatnije ne bi bilo dovoljno samo po sebi.Naucnici koji istražuju kako to da samo jedna osoba od deset hiljada doživi sto godina možda su našli kljuc zagonetke i to u krvi. Prema najnovijim istraživanjima dugovecne osobe imaju vece od proseka molekule koje koje nose holesterol.Naime, velicina lipoproteina, i dobrih i loših, mogla bi imati znacajnu ulogu kada je rec o srcanim oboljenjima i šecernoj bolesti, a time uticati i na dužinu života.
"Ljudi koji imaju velike molekule imaju i šansu da žive dvadesetak godina duže i da pritom uglavnom ostanu zdravi", kaže doktor Nir Barzilaj koji je rukovodio istraživanjem na Koledžu za medicinu Albert Ajnštajn u Njujorku.Barzilaj je takodje otkrio gen koji utice na velicinu lipoproteina.
Istraživanjem je bilo obuhvaceno 213 osoba starih sto i više godina, 216 njihovih potomaka, a kontrolnu grupu su cinile 256 osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama ciji roditelji nisu doživeli stotu.Ispitanici u sve tri grupe imali su podjednak nivo holesterola, podjednaku kolicinu lošeg holesterola, gustinu lipoproteina i slicne telesne karakteristike - visinu i težinu.Kao što se moglo ocekivati stogodišnjaci i njihovi potomci imali su vecu kolicinu takozvanog dobrog holesterola.
Medjutim, kada su se naucnici pozabavili velicinom lipoproteina, stogodišnjaci su se znacajno razlikovali od ostalih. Medju njima, osamdeset procenata ih je imalo neuobicajeno veliku kolicinu natprosecno velikih lipoproteina.Više od polovine njihove dece takodje je imalo velike lipoproteine što ukazuje da postoje izgledi da je njihova velicina nasledna.Medjutim, samo osam odsto osoba u kontrolnoj grupi imalo je velike lipoproteine.
Istraživaci su takodje utvrdili da, po pravilu, oni koji imaju srcane probleme imaju i manje lipoproteine."Stogodišnjaci mora da imaju nekakvu posebnu zaštitu od kardio-vaskularnih bolesti koje su ubica broj 1 starijih osoba" kaže gerijatar Tomas Perls iz Bostonskog medicinskog centra. Medjutim, drugi istraživac - doktor Džejms Vaupel iz Maks Plank instituta iz nemackog grada Rostoka, upozorava da ne bi trebalo preuvelicavati znacaj istraživanja o povezanosti velicine lipoproteina i dugovecnosti i kaže:" Cini se da manji lipoproteini predstavljaju cinilac rizika, ali postoje i mnogi drugi rizicni faktori:
visoki krvni pritisak, pušenje, masna ishrana, fizicka neaktivnost".
Tokom proteklih pet godina i drugi istraživaci su utvrdili povezanost malih molekula lošeg holesterola, LDL, i opasnog zakrecavanja arterija.Naime, male cestice LDL-a lakše se zadržavaju u zidovima krvnih sudova i tako stvaraju preduslove za zakrecavanje, kaže doktor Timoti Gervej, strucnjak za ishranu."Sve cestice LDLa su loše, ali male su gore od velikih", dodaje Gervej.
Kada ljudi koji su bili fizicki neaktivni pocnu da vežbaju njihove cestice LDLa pocnu da rastu, kaže kardiolog Vilijem Kraus.To je utvrdjeno istraživanjem kojim su bile obuhvacene osobe stare izmedju 40 i 65 godina."Naucnici godinama znaju da fizicke aktivnosti smanjuju opasnost od srcanih oboljenja, ali nisu znali zbog cega, jer vežbanje ne utice na nivo holesterola.Sada znamo - zahvaljujuci vežbanju male, guste cestice LDLa postaju vece i pahuljaste", kaže doktor Kraus.
A doktor Barzilaj kaže da je utvrdjeno da u svemu ulogu igra odredjeni gen i zakljucuje:"Gen bi mogao biti jedan od razloga što su neke osobe doživele sto i više godina uprkos lošoj ishrani i debljini.Mrsko mi je da to kažem, ali izgleda da je tacno: ako imate taj gen možete da pušite, možete biti debeli i ne morate da vežbate.To mi zvuci grozno", kaže doktor Barzilaj. 

OPET PREDUGACAK POST ALI TEMA JE TAKVA DUG ZIVOT.  A SAD IMA BAS  POLA POLA DOBRIH I LOSIH STVARI. KOLIKO JE DOBRO BITI STOGODISNJAK U OVOME TRENUTKU. MOZDA U NEKIM NAREDNIM TO BUDE SASVIM OKEJ ,MEDJUTIM NARAVNO DA NISAM OPTIMISTA STO STE I SAZNALI CITAJUCI MOJE BLOGOVE. ALI DA JE REALNOST JESTE I TO PARADOKSALANA KAO I SAV NAS ZIVOT U OVOM  XXI VEKU!

---

S NJIM ILI NA NJEMU

PRICA O SLOBODNOJ VOLJI ME ASOCIRA NA OVAJ SPARTANSKI POZDRAV SA KOJIM SU MAJKE ISPRACALE SVOJE SINOVE U RAT! POTPUNO SUROVO ALI POTPUNO ISTINITO.  NISU SPARTANSKE MAJKE MANJE VOLELE SVOJUDECU.NAPROTIV. ONE SU MNOGO VISE LJUBAVI POKAZIVALE TIME STO SU CELICILE DECIJU VOLJU DOK SU POSTAJALI CELICNI LJUDI.

Kakvu mi poruku prenosimo nasoj deci sa tim previse zastitinickim stavom. Upravo mi u njih usadjujemo  prepustanje drugima da  upravljaju nasim zivotom. Evo primera:

Pre nekoliko godina izveden je eksperiment, tokom koga je u miševe ubrizgavana hemijska supstanca Poly-A-c, koja jača imuno-sistem, a istovremeno im je davano da mirišu kamfor. Posle nekoliko puta miševi su automatski stimulisali svoj imuno-sistem, čim bi osetili kamfor. Zatim je uzeta druga grupa miševa i ubrizgavana im je hemijska supstanca Cyclophosphamid, koja razara imuno-sistem, i davano im je da istovremeno mirišu kamfor.

Postoje, dakle, dve grupe miševa: jedna je mirisala kamfor i stimulisala imuno-sistem, druga je mirisala kamfor i uništavala imuno-sistem. Drugoj grupi je prvo davano karcinogeno sredstvo i ona se za nekoliko nedelja razbolela i umrla od raka, kada su bile inficirane Pneumokokama, životinje su za nekoliko nedelja umrle od upale pluća. Šta je, dakle, kod miševa stvaralo odlučujuću razliku između preživljavanja i smrti?

To je interpretacija sećanja na miris kamfora. Još jednom: odlučujuća razlika leži u interpretaciji sećanja na miris komfora. Ljudi se, nalik tim miševima najčešće ponašaju kao Pavlovljevi psi, koji počinju da bale na zvuk zvona. Izručeni smo određenim sećanjima, povezujemo ih sa određenim stimulansima i ona uvek izazivaju iste reakcije. Postajemo žrtve svojih sećanja i tragedija je u tome da duh, koji me danas muči, potiče od juče.Procenjuje se da imamo 60.000 misli dnevno. To nije iznenađujuće, ono, što bi nas možda ipak moglo pomalo uznemiriti, je činjenica, da je 95% današnjih misli identično mislima od juče. Mi smo, dakle, bukvalno klupko uslovljenih refleksa, koji stalno reaguju na određene ljude i situacije predvidivim bio-hemijskim reakcijama i obrascima ponašanja.Kada postanemo svesni činjenice, da se naše telo svakoga dana tako mnogo menja, svake godine toliko često obnovi, da se zamene svi atomi u nama, nameće se pitanje zašto onda još uvek bolujemo od artritisa, kako je rak još uvek tu, zašto su arterije i dalje blokirane? Odgovor na to pitanje je da se kvantne struje i inteligentni obrasci, koji generišu fizičke odgovore, ne menjaju.Ako želite da se izlečite od raka, tada morate da proterate svoj duh raka. Duh raka nije ništa drugo do pamćenje ćelija, kvantna struja na ćelijskom nivou. Morate se spustiti na taj dublji nivo, posmatrati čitav proces i onda prestrukturirati inteligentne obrasce, koji određuju našu fizičku pojavu.Ako znate kako se to radi, možete se osloboditi bolesti i iznova strukturirati svoje telo (u stvari ponekad to nesvesno i radite sve vreme). Zamislite kuću od cigala i kako svaku ciglu zamenjujemo jednom godišnje. Pošto smo zarobljeni u predstavi da je kuća u tom obliku jedino, što se može napraviti, pravićemo uvek iznova istu kuću.Tako na primer preko uvek istih inteligentnih obrazaca stvaramo iste obrasce biohemijskog srčanog oboljenja. U našoj kulturi srčana oboljenja kao uzrok smrti stoje na prvom mestu i čini se da male stvari, kao što su maženje, dodirivanje, ljubljenje, milovanje i razgovor, mogu predstavljati odlučujuću razliku između života i smrti.

Svi mi imamo izbore o kojim sam toliko puta pisala,ali i slobodnuvolju kojom birmo izmedju tih silnih izbora. Medjutim, nju ejdz nam je doneo kolektivnu volju u skladu sa globalizacijom. Volite li  izelite da nosite maske? To je vas ili kolektivni izbor i volja!

Da li shvatate da smo umesto miseva sada mi ti na kojima se nesto testira. Pa dobro dosli u ovaj "divni " novi svet i u  ovu "divnu" normalnost u kome moja unuka od skoro godinu dana ljude koje vidja svakodnevno sa maskom prihvata kao nesto normalno jer ona svet bez ljudi koji ne nose masku ne poznaje.

STA OSTAJE KADA SE COVEKU UBIJE SLOBODNA VOLJA? COVEK BEZ SLOBODNE VOLJE JE MIS ILI STO JE JOS GORE OD MISA - PRAZNA LJUSTURA. PA IAKO ZNAM DA JE TELO ZAPRAVO SAMO ODELO ZA NASU DUSU  TESKO MI PADA OVAJ ATAK  NA NASE TELO JER SADA JOS VISE VODIMO RACUNA O TELU ( SEM STO SU NAM NAMETNULI MORANJE IMANJA LEPOG TELA) ZBOG RAZBOLJEVANJA OD NEKAKVIH VIRUSA KAO DA NEMAMO HILJADE DRUGIH BOLESTI. SADA SU NAS PODELILI NA LJUDE ( CITAJ MISEVE) KOJI NOSE MASKE I PRIMAJU VAKCINU I LJUDE (CITAJ MISEVE) KOJI NE NOSE MASKE I NE PRIMAJU VAKCINE. SLOBODNA VOLJA ILI SAMOUBISTVO  I U JEDNOM I  U DRUGOM SLUCAJU! PA DA SE NE SETIM SPARTANACA.  IL POBEDI ( CITAJ  IL IMAJ SVOJU VOLJU) IL UMRI ( CITAJ IMAJ SLOBODNU VOLJU). NA KRAJU ILI CES ZIVETI KAO MIS ILI UMRETI KAO COVEK!

UVEK ILUMINATI

 DOBRO NEKO VREME NISAM PISALA O NJIMA. OVAJ TEKST JE KAO I SVI DRUGI DO SADA SAMO STO SAM GA JA GLEDALA SA POZICIJE PRICE OHARI POTERU~ CISTOKRVNI I BLATOKRVNI!

Naša krv mora uvek biti čista jer to je tako. Naše porodice se nikada neće mešati sa njihovima. Mi ćemo učiniti da se oni međusobno ubijaju onda kada nam to odgovara. Ako oni ikada saznaju da su nam jednaki mi ćemo tada biti uništeni. Ovo oni nikada ne smeju znati.

Iluzija će biti, tako velika, tako ogromna, da će izmaći percepciji, a oni koji će je vidjeti misliti će da su ludi. Mi ćemo kreirati odvojene 'frontove' kako bi spriječili da se vidi povezanost između nas. Ponašati ćemo se kao da nismo povezani kako bismo održali iluziju. Naš cilj će se ostvariti kap po kap kako se nikada ne bi posumnjalo na nas. Ovo će ih spriječiti da vide promjene kako se budu događale.

Mi ćemo uvijek biti iznad relativnog polja njihovih iskustava jr mi znamo tajne apsolutnog. Mi ćemo raditi zajedno i uvijek ćemo biti povezani krvnom vezom i čuvanjem tajne. Smrt će stići onoga tko progovori. Mi ćemo održavati ljudima životni vijek kratkim i njihove umove slabim, a predstavljati ćemo se da radimo suprotno.

Mi ćemo koristiti naše znanje nauke i tehnologije na načine tako da oni nikada ne vide što se događa. Mi ćemo stavljati meke materijale. Akceleratore starenja i sedative u hranu i vodu, također i u zrak. Oni će biti prekriveni otrovima gdje god se okrenu. Meki metali će učiniti da izgube njihove umove.i ćemo obećati pronalaženje lijekova, a u stvari ćemo ih nahraniti sa još više otrova. Otrovi će biti apsorbirani kroz njihovu kožu i njihova usta i razarati će im umove i reprodukcijske organe. Zbog svega ovoga , mrtva djeca će se rađati i mi ćemo tu informaciju sakriti. Otrovi će biti skriveni u sve što ih okružuju, u sve što piju, jedu, udišu i oblače. Mi moramo biti lukavi u ubacivanju otrova da oni to ne primijete.

Mi ćemo ih naučiti da su otrovi dobri, koristeći reklame. Tražiti će pomoć od uglednih ljudi (naučnika, ljekara) a mi ćemo njih angažirati da propagiraju naše otrove kao lijek. Oni će vidjeti na reklamama da se naši proizvodi koriste i naviknuti će se na njih i neće nikada znati njihov pravi učinak. Kada budu rađali, mi ćemo ubrizgati otrove u krv njihove djece (cijepljenje), uvjeravajući ih da je to za njihovo dobro.

Mi ćemo početi rano, kada su njihovi umovi mlađi, mi ćemo napasti njihovu djecu sa onim što djeca najviše vole-slatkišima. Kad im zubi budu oštećeni, mi ćemo ih ispuniti sa metalima koji će ubiti njihove umove i ukrasti njihovu budućnost. Kada njihova sposobnost da uče bude pod utjecajem, mi ćemo kreirati lijekove koji će ih učiniti bolesnijima i učiniti će da imaju druge bolesti jer ćemo kreirati još lijekova. Mi ćemo ih učiti pokornim i slabim. Oni će postati depresivni, spori, pretjerano gojazni, i doći će tražiti pomoć, a mi ćemo im dati još otrova.

Mi ćemo usmjeriti njihovu pažnju na novac i materijalna dobra tako da se oni nikada ne povežu sa njihovim unutarnjim bićem. Mi ćemo ih zavarati sa bludničenjem, vanjskim uživanjima i igrama. Njihovi umovi će pripadati nama i oni će raditi onako kako mi kažemo. Ako odbiju, mi ćemo naći načine da ubacimo tehnologiju promjene uma u njihove živote (mikročipovi).

  i ćemo obećati pronalaženje lijekova, a u stvari ćemo ih nahraniti sa još više otrova. Otrovi će biti apsorbirani kroz njihovu kožu i njihova usta i razarati će im umove i reprodukcijske organe. Zbog svega ovoga , mrtva djeca će se rađati i mi ćemo tu informaciju sakriti. Otrovi će biti skriveni u sve što ih okružuju, u sve što piju, jedu, udišu i oblače. Mi moramo biti lukavi u ubacivanju otrova da oni to ne primijete.

Mi ćemo ih naučiti da su otrovi dobri, koristeći reklame. Tražiti će pomoć od uglednih ljudi (naučnika, ljekara) a mi ćemo njih angažirati da propagiraju naše otrove kao lijek. Oni će vidjeti na reklamama da se naši proizvodi koriste i naviknuti će se na njih i neće nikada znati njihov pravi učinak. Kada budu rađali, mi ćemo ubrizgati otrove u krv njihove djece (cijepljenje), uvjeravajući ih da je to za njihovo dobro.

Mi ćemo početi rano, kada su njihovi umovi mlađi, mi ćemo napasti njihovu djecu sa onim što djeca najviše vole-slatkišima. Kad im zubi budu oštećeni, mi ćemo ih ispuniti sa metalima koji će ubiti njihove umove i ukrasti njihovu budućnost. Kada njihova sposobnost da uče bude pod utjecajem, mi ćemo kreirati lijekove koji će ih učiniti bolesnijima i učiniti će da imaju druge bolesti jer ćemo kreirati još lijekova. Mi ćemo ih učiti pokornim i slabim. Oni će postati depresivni, spori, pretjerano gojazni, i doći će tražiti pomoć, a mi ćemo im dati još otrova.

Mi ćemo usmjeriti njihovu pažnju na novac i materijalna dobra tako da se oni nikada ne povežu sa njihovim unutarnjim bićem. Mi ćemo ih zavarati sa bludničenjem, vanjskim uživanjima i igrama. Njihovi umovi će pripadati nama i oni će raditi onako kako mi kažemo. Ako odbiju, mi ćemo naći načine da ubacimo tehnologiju promjene uma u njihove živote (mikročipovi).

  Mi ćemo upotrijebiti strah kao naše oružje. Mi ćemo sastavljati njihove vlade i ubaciti protivnike unutar njih. Mi ćemo posjedovati obje strane. Mi ćemo uvijek kriti našu namjeru, ali ćemo ostvariti naš plan. Oni će biti radna snaga za nas i mi ćemo prosperirati od njihovih muka. Naše obitelji se nikada neće miješati sa njihovima. Naša krv mora uvijek biti čista jer to je tako.

Mi ćemo učiniti da se oni međusobno ubijaju onda kada nam to odgovara. Mi ćemo ih držati odvojene od svega što jeste kroz dogmu i religiju. Mi ćemo kontrolirati sve aspekte njihovih života i reći ćemo im što da misle i kako da misle. Mi ćemo ih voditi ljubazno i nježno, puštajući ih da misle da oni sami sebe vode. Mi ćemo poticati mržnju među njima kroz naše frakcije. Kada svjetlost zasja među njima, mi ćemo je ugasiti ismijavanjem ili smrću, što nam više odgovara. Mi ćemo učiniti da iščupaju jedni drugima srca i da ubijaju vlastitu djecu.

Mi ćemo ovo ostvariti upotrebom mržnje kao našeg saveznika, ljutnjom kao našeg prijatelja. Mržnja će ih potpuno zaslijepiti i nikada neće vidjeti da ćemo iz njihovih konflikta mi isplivati kao njihovi vladari. Oni će biti zaokupljeni međusobnim ubijanjem. Oni će se kupati u vlastitoj krvi i ubijati će svoje susjede onoliko dugo koliko to nama bude odgovaralo. Mi ćemo iz ovoga prosperirati, jer oni nas neće vidjeti, jer oni nas ne mogu vidjeti. 

Mi ćemo prosperirati od njihovih ratova i njihove smrti. Mi ćemo ovo ponavljati nanovo i nanovo sve dok se ne postigne naš krajnji cilj. Mi ćemo nastaviti da ih tjeramo da žive u strahu i mržnji kroz slike i zvukove. Mi ćemo koristiti sva moguća sredstva da ovo učinimo. Sredstva ćemo dobiti od njihovog rada. Mi ćemo učiniti da se mrze međusobno i da mrze svoje susjede.

Mi ćemo uvijek sakriti uzvišenu istinu od njih da smo svi jedno. Ovo nikada ne smiju znati. Oni nikada ne smiju znati da je boja iluzija, oni moraju uvijek misliti da nisu međusobno jednaki. Kap po kap, mi ćemo ostvariti naš cilj. Mi ćemo preuzeti njihovu zemlju, resurse i bogatstvo da bi uspostavili potpunu kontrolu nad njima.

Mi ćemo ih zavarati da prihvate zakone koji će im ukrasti ono malo slobode koju će imati. Mi ćemo uspostaviti monetarne sisteme koji će ih zauvijek zarobiti, držeći njih i njihovu djecu u dugovima. Kada se budu udružili, mi ćemo ih optužiti za kriminal i predstaviti svijetu drugačiju sliku, jer mi ćemo posjedovati sve medije.

Mi ćemo koristiti naše medije da kontroliramo protok informacija i njihove emocije. Kada oni ustanu i pobune se protiv nas mi ćemo ih zgaziti kao insekte jer oni su i manje od toga. Oni će biti bespomoćni da urade bilo što jer neće imati oružje. Mi ćemo regrutirati neke od njih da za nas iznesu naše planove, mi ćemo im obećati vječni život, ali vječan život nikada neće imati jer oni nisu mi.

Regruti će biti zvani 'inicirani' i biti će uvedeni u lažne procese kretanja ka višim realitetima. Članovi ovih grupa (okultnih) će misliti da su jedno, zajedno sa nama, ali nikada neće znati istinu. Oni nikada ne smiju znati ovu istinu jer će se okrenuti protiv nas. Mi ćemo njihov rad  nagraditi sa zemaljskim stvarima i velikim titulama, ali oni nikada neće postati besmrtni, niti će nam se pridružiti, nikada neće dobiti svjetlost, niti će putovati zvijezdama.

Oni nikada neće stići do viših realiteta, jer će ubijanje drugih od njihove vrste spriječiti put do realiteta prosvjetljenja. Oni ovo nikada neće znati. Istina će im bit skrivena ispred nosa, tako blizu da neće biti sposobni da se fokusiraju na nju sve dok ne bude prekasno. O da , tako ogromna će iluzija slobode biti da oni neće znati da su naši robovi.

Kada sve bude na svom mjestu, realnost koju smo kreirali za njih će ih posjedovati. Realnost će biti njihov zatvor. Oni će živjeti u samozavaravanju. Kad naš cilj bude postignut, novo doba dominacije će početi (Novi svjetski poredak). Njihovi umovi će biti vezani njihovim vjerovanjima, vjerovanjima koja smo mi uspostavili od davnih zaboravljenih vremena. Ako oni ikada saznaju da su nam jednaki mi ćemo tada biti uništeni. Ovo oni nikada ne smiju znati.

Autor ovog teksta je nepoznat. Anonimno je poslat sa neupotrebljive e-mail adrese.

Potpuno je jasno da je ovo prevedeni stari zapis jer 'oni' tada nisu poznavali pojmove koje smo ubacili u zagrade: cijepljenje, mikročipovi, okultnih i Novi svjetski poredak.

Za one koji ne znaju cionisti su nacistička oligarhija koja danas posjeduju 95% medija, sve svjetske banke i žele izvršiti depopulaciju stanovništva, ubiti 7 milijardi ljudi, a ostaviti ODRŽIVIH (čest izraz političara) 500 milijuna. I to su zapisali na 6 metarski visokim ploćama u Georgiji.

Zar nam se sve ovo ne događa? Naravno da nam se dogadja i to vec odavno, medjutim jedino cega zaista nismo svesni je to da je dosao trenutak za veliki reset ili kraj ove  civilizacije. Kako ja o tome pisem vec osmu godinu ,a nju ejdz je poceo vec krajem proslog veka moramo biti svesni da je ova  agenda napravljena jako davno i du su bile potrebne desetine godina mozda i ceo vek da bi se ostvarila. I kako volim da kazem - mi tu apsolutno ne mozemo nista.

TREBA DA BUDEMO SVESNI  DA SE SVE STO JE PLANIRANO ZA NASU CIVILIZACIJU OSTVARUJE. TACKA PO TACKA. BILO JE MOMENATA KAD JE LJUDSKA VRSTA I MOGLA DA UCINI NESTO, NAROCITO PRE  EKSPANZIJE VRHUNSKE  TEHNOLOGIJE. SADA JE VEC KASNO. MADA OPET ZA CIM I DA ZALIMO? ZA SVETOM U KOME SE NOSE MASKE ZBOG OVOG ILI ONOG RAZLOGA ( PANDEMIJA, ZAGADJENOST), ZA SVETOM IZOPACENOG MORALA U KOME SU SE IZGUBILE SVE PRAVE LJUDSKE VREDNOSTI. MOZDA, AL SAMO MOZDA TA NOVA CIVILIZACIJA BUDE BOLJE. SRECA STO NECU SAZNATI . ILI HOCU JER KAD UMREM IDEM U PARALELNI UNIVERZUM , MOZDA U BAS TU NOVU CIVILIZACIJU ILI NEKU IZ PROSLOSTI - KO ZNA?

 

PRVI PETLOVI

 NEKAD SE DAN DELIO NA 18 DELOVA U OKVIRU OVA 24 SATA. NAZIVI FENOMENALNI. CINI MI SE KAO DA SVAKI IMA SVOJU PRICU PA POKUSACU DA JE I VAMA DOCARAM ONAKO KAKO JA TO VIDIM! DAKLE PRASKOZORJE, ZORA, SVANUCE.JUTRO,PRE PODNE, PODNE, POSLE PODNE,SUTON, SUMRAK,PREDVECE, VECE,MRAK, NEKO DOBA NOCI, PONOC, GLUVO DOBA NOCI, PRVI PETLI, DRUGI PETLI I NA KRAJU TRECI PETLI!

Naravno najvise delova je imala noc. Fascinantno potpuno.

PRASKOZORJE -pocetak svitanja po meni 3,4 sata ujutru. Nesto izmedju onoga sta kaze filolog i matematicar, Filolog): Doba dana kada se polako primiče zora i mračne senke se povlače u svoje kutove, a nebo poprima, umesto sumorne tegetcrne, plavičastu, laku boju... Vlada zatišje... Težina nam se podiže sa grudi i sa olakšanjem mislimo o novom danu dok nam se čini kao da su i nežnoroze niti utkane u one plave, poput gotovo neprimetnog nagoveštaja skorog izletanja Sunca i praska zore...
(Matematičar): A? Šta? Praskozorje? Pa to ti je 4 ujutru! Nema svetlosti bez tame ,ni tame bez svetlosti. Ali u jednom momentu sudare se tama i svetlost - eto to je praskozorje! Praskozorje zivota je verovatno trenutak radjanja!

ZORA ! Zora je deo dana (početak obdanice) i trenutak između noći i sumraka. Obdanica prirodno započinje zorom, a završava se tokom večeri, tj. večernjim sumrakom. Ili zora je medjuzona izmedju mraka i svetla. Leti moze da bude vec  u 4 pa ulazi u zonu zimskog praskozorja, a zimi je nekad tek  u  7. Inace zora je vrlo neizvestan period dana, kada nismo jos budni ali smo svesni sveta oko sebe. Kao bebe.

SVITANJE JE NARAVNO MOMENAT IZLASKA SUNCA.  Svakako  je to najlepsi momenat u toku dana jer nas obasja Sunce. Sad i ima  i ta tmurna jutra i hladna i maglovita, al opet dan je dan. Spremni smo za izazove toga dana.  Vise nema  misterije ,poceo je dan i na nama je da ga iskoristimo. Poceo je period malog deteta. Sve je vec izvesnije  u kakvu ce osobu izrasti. Svitnje je inace oznaceno tacnim satom, minutom i sekundom izlaska Sunca!

 JUTRO  je period od kad  ustanemo ( sto je znaci individualno) i traje tacno do 12 ili do podneva. PRE PODNE  je po  meni sastavni deo vremena do podneva. Tako da cemo ga nazvati prosto jutro.Tako da je nekome jutro od zore ,a nekome tek od 10 sati. Svakome bez obzira jutro pocinje pijenjem kafe i svakodnevnim jutarnjim ritualom. Nista ne moze da zameni taj jutarnji ritual. I ako ga nema u nasoj dnevnoj  rutini propade ceo dan. Zato cuvajte svoje jutro kao neprocenjivo blago.

*6 sati – šansa od srčanog udara veća je između šest sati ujutro i podneva, i to za čak 49 posto. Tada je naša krv lepljivija i sklonija zgrušavanju, a uz to krvni pritisak u telu naglo poraste nakon buđenja. Stručnjaci savetuju pacijentima koji piju lekove za razređivanje krvi, da to naprave odmah nakon buđenja te da u krevetu ostanu još sat vremena.

*7 sati – peludna groznica, migrena i bol reumatoidnog artritisa doživeće vrhunac u to doba dana.

*8 sati – u ovo doba nemojte vežbati ako imate porodičnu istoriju bolesti srca jer kardiovaskularni sistem u to doba nije spreman za dodatni napor. Takođe, ako radite na bebi, ovo doba dana idealno je za seks jer je tada broj spermatozoida najviši.9 sati – to je najidealnije vreme za odlazak na operaciju jer su između devet sati i podneva najmanje šanse kako će nešto poći po zlu. Najveći rizik je između 15 i 17 sati jer je medicinsko osoblje tad već umorno, a pacijenti pod većim stresom.

*10 sati – idealno vreme za ispit ili važnu poslovnu prezentaciju. Mozak je odmoran i tad najbolje barata informacijama.

*11 sati – ovo vreme savršeno je za organizovanje i rešavanje složenih zadataka . Logičko zaključivanje, koncentracija i kratkoročna memorija najbolji su od kasnog jutra do ranog popodneva.

*12 sati – bol i ukočenost kod osteoartritisa je na vrhuncu u popodnevnim i večernjim satima.

PODNE se potpuno razlikuje od ponoci iako su na satu kazaljke poklopljene na brojci 12.

Podne (takođe sredina dana) je 12 sati danju, suprotno od ponoći.

Solarno podne je vreme kada Sunce dolazi u kontakt sa lokalnim nebeskim meridijanom. U ovo vreme Sunce dostiže svoju najvišu tačku na nebu, u 12 sati pod vedrim solarnim vremenom. Lokalno vreme solarnog podneva zavisi od geografske dužine i datuma.

U mnogim kulturama na severnoj hemisferi, podne je imalo drevne geografske asocijacije sa pravcem „jug” (kao što je imala ponoć sa „severom" u nekim kulturama).

Svako doba dana lepo je na svoj način, a najlepše je ono kada su naše telo i duh u saglasnosti sa njim.Nekako vecina nas je budna u to vreme i najvise orna za zavrsavanjednevnih obaveza. Do podneva su nekada domacice morale da skuvaju rucak ( nisu tad radile) i da sve bude spremno prvo za decu kad dodju iz  skole a onda i za domacina jer radno vrme nekad je bilo od 6 do 2 ili od 7 do 3.

POSLE PODNE je vreme za odmor, ako se moze ( nekada je  istruja bila jeftinija od 2 do 5) kada je popodnevni odmor bio prepozna po totalnoj tisini. Tate su odmarale, deca se tiho igrala pod budnim okom majke. Sve bi se utisalo, ali znalo se da svakog momenta dan ide dalje i da ima jos toga da se obavi.Kao sto mu ime kaze posle podne je vreme od podneva do sutona. Prevedeno u ljudski zivot to je doba od kad si mlad pa do penzije. znaci u najboljem delu  zivota. Mada je  djacko doba ne prevaidjeno.

*13 sati – u ovo doba ste verovatno gladni i dobro je pojesti bananu kako bi se zavarala glad. Ovo doba idealno je za glavni obrok ako popodne imate nameru vežbati jer će telo imati dovoljno vremena da svari hranu.

*14 sati – to je doba dana kada se ljudi najviše osećaju iscrpljeno i teško se koncentrišu.. Tad su najskloniji posegnuti za slatkišima.

*15 sati – savršeno vreme za izbegavanje bilo kakvog medicinskog zahvata jer su, kao što je spomenuto ranije, najveće šanse da između 15 i 17 sati nešto krene po zlu.

*16 sati – aerobne vežbe najbolje je raditi u kasnim popodnevnim satima. Funkcija pluća, odnosno disanje najbolje je između 16 i 17 sati.

SUTON I SUMRAK  po meni se razlikuju tek  unekoj nijansi mraka. To je ono kad Since krene da "zapada" i kad  je horizont  divne crvene boje. Mrak se lagano spusta  isve nas navodi na opustanje. Ali opustanja jos nema bar dok sunce sasvim ne zadje. Sumrak  isuton su najromanticniji na moru.17 sati – ako ste vežbali, pojedite proteinski obrok kako bi se nivo šećera u krvi vratio u normalu. Proteini su dobri i za oporavak mišića.

*18 sati – teške fizičke poslove i vežbanje s tegovima najbolje je raditi između 18 i 20 sati jer mišići tad imaju najviše snage, a kardiovaskularna učinkovitost i fleksibilnost su na vrhuncu.

Sudeći prema priči koja se proširila na internetu, zaposleni u u Francuskoj su dobili pravo da ignorišu poslovne mejlove i telefonske pozive posle 18 časova.

*19 sati – u ovo doba dana izbegavajte hranu , ali ne i vodu. Ako to praktikujete između 19 sati i 6 sati ujutro, šanse da ćete izgubiti višak kilograma su puno veće.

*20 sati – vreme za poslednju kafu ako ne želite imati problema sa spavanjem.

PREDVECE kao sto mu samo ime kaze je onaj period oko recimo 6 do 8 sati. Kad smo zavrsili skoro sve i kad planiramo vecernje aktivnosti. Tacnije nas narod je izracunao da je to sat pre nego sto padne vece. Znaci , do sada ste vec sve obavili, i sada mozete da odmarate ili izadjete u provod.

VECE I MRAK SU MI KAO SUMRAK I SUTON. Naravno samo nijanse u kolicini svetlosti ili kolicini mraka kako je primerenije za sam deo dana. Sada je vec mrak pao ,a vece pocinje i traje nekome do 22 h a nekome do ponoci. Dobro ima i  posle ponoci aktivnih i budnih  ljudi ,al  hajde da pisemo ono sto bi bilo idealno. Do sada ste me verovatno pratili bez problema, ali sada idemo u potpunu misteriju. Obzirom da je ovo podela vremena iz proslih lepih i laganih dana nekako sam i vreme  uskladila sa tim. Tada su ljudi uglavnom vecerali i odlazili na pocinak. Retko ko je bio budan do ponoci ,a kamoli do ujutru jer se ujutru ustajalo u cik zore. Dobro sad sau druga vremena medjutim, meni je ova podela fnomenalna i dobra za zdravlje svakako. A danas kako je sve nesigurno nije bas dobro izlaziti kad padne mrak - ako ne moras.

NEKO DOBA NOCI- to je ono kad se zakazuje drustvu  u 22,23 nocni izlazak, a roditelji pitaju gde ces u neko doba? Nazalost vec godinu dana nista ne radi posle 21 tako da se vracamo lagano na onaj zivot kad je vece do 22 h. Tesko je mladima razumem potpuno pa i ja sam 80-tih i 90 -tih izlazila do jutarnjih sati ,medjutim nismo bili  izlozeni ovolikoj kolicini kriminala ,tako da bar neke koristi od svetske pandemije necega. Neko doba noca verovatno je bilo i zato sto nije bilo digitalnih satova koji svetle u mraku, a ko bi palio svetlo da na zidnom satu vidi koliko je sat, nego pogleda se kroz prozor  i znas da treba da spavas jer eto neko je doba noci.

PONOC -vreme dana kada čekamo novu godinu, kada dočekujemo neki rođendan. Vreme kada počinje novi datum, kada sutra postaje danas, a danas postaje juče. Vreme do kojeg je većini tinejdžera bio dozvoljen izlazak nekada.
Vreme u koje po predanju izlaze zle sile (Babaroge, veštice, karakondžule, aveti, vetrogonje i vampiri)
Vreme koje je propraćeno zvukovima zvona na starim zvonicima, šumom krila noćnih ptica i uzvicima pijanaca .Meni licno  vreme kada ukljucejem masinu za ves, bojlere i tako.
  U ponoc je danas od juce, a sutra od danas...

Vječita dilema. Mistika. Četiri nule obavijene velom tajne. Šta je to u tom dobu dana što nas fascinira? Da li je tada mrak gušći nego li sat vremena kasnije? Da li si u ponoć mudriji ili gluplji? Ili možda spavaš? A možda čekaš da se kazaljke spoje u stav mirno. Ili sa zebnjom požuruješ časovnik da otkuca minut poslije dvanaest, da prođe ta ponoć i simbolika koju sa sobom nosi.

Da li je ponoć početak ili kraj? Da li je u momentu sklapanja kazaljki dan počeo ili se pak završio? Odgovor se krije u svakom čovjeku ponaosob. Onaj ko je tog dana preživio pakao u ponoći vidi spas. Početak novog dana. Onog koji će donijeti nešto bolje, nešto što će potisnuti gorak ukus tekućeg dana.
Ako ti je pak dan bio srećan, u ponoći ćeš vidjeti kraj. Kraj dana za koji nisi želio da se završi. Kraj sna koji si htio da sanjaš zauvijek.

U ponoć isplivavaju aveti. Potisnute duboko u podsvijesti, u ponoć dobiju snagu i raskinu lance kojima smo ih okovali. Mami ih miris. Miris uma opsjednutog ponoćju. Nemaju mnogo vremena. Svega šezdeset sekundi. Djeluju brzo. Urnišu misli, siju strah i ostavljaju ukus poraza u ustima. Poraza, da. Mišić i kost gube bitku sa nevidljivom utvarom skrojenom u sopstvenom umu. Onom istom koji bi trebao da nam misli dobro.
A ne misli. 

GLUVO DOBA NOCI je valjda deo noci od ponoci do petlova koji su pre praskozorja ,tako da u ta 3,4 sata stane sve ovo. I gluvo doba noci  i prvi petlovi i drugi i treci. 

Iliti sitni sati, period noći kad poštena i fina djevojka nema šta da traži na ulici .Prema mojim roditeljima, sve iza devet sat , a i sadasnja pandemija sve zatvara do 21. Zanimljiva koincidencija. U gluvo doba noci dogadjaju se najstrasnije stvari koje danas nazivamo "crna hronika" i koje ima vise nego svih ostalih dogadjanja tokom noci, pa bi se slobodno moglo reci da se u gluvo doba noci desava samo pomenuta "crna hronika" .

Vreme kada se kod Srba veruje da se dešavaju mistične i zle pojave. Izraz se koristi od pamtiveka do danas, samo se termin prilagođavao sa vremenom.

1812:
-Ženo, kud si pošla?
-Neko me zove, moram da vidim šta je, zvuči kao...
-Ma jesi ti normalna?! Da se odazoveš u ovo gluvo doba noći?! Ti kao da ne znaš da te to vodenjaci dozivaju, hoće da te vode u vodu... Hajde lezi spavaj, sutra treba da pereš noge mom bratu iz Ercegovine.

1912:
-Majko, idem ja sa jaranima u vodenicu, treba žito da se napravi.
-Ako, Kuzmane, ljubi te majka, samo nemoj da ostaneš kasno do gluvog doba noći, 'oće vampir da udari, a čula sam da se pokojni Vasilije,  Bog da mi dušu prosti, povampirio...

2012:
-Jakove, kad se sinoć Miša vratio kući?
-Kasno sinoć, opet bio sa onim njegovim narkomanima.
-Pa šta je radio do tako kasno, crno moje dete?
-Drogirao se  šta je radio... Tu mi k'o vampir dolazi kući u gluvo doba noći... More kad ga ja dohvatim kaišem ima da isteram tog đavola iz njega.

Mozda saljivo, mozda i ne svakako najmisticnije doba noci kad valjda svi dobro spavaju ,a oni losi i zli rade vec te lose izle stvari. Kako god bilo treba izbegavati gluvo doba noci svakako. 

I DODJOSMO DO PRVIH DRUGIH I TRECIH PETLOVA -sad kad razmisljam to moze biti samo vreme od 4 ujutru pa dok sunce  sasvim ne izadje - znaci do svitanja. Zasto se prvi petlovi oglasavaju  jos po mraku potpuna je misterija za mene, ali ljudi su znali da  prvi petlovi najavlju skorasnje svitanje ,ali mogu jos malo da leze ili cak odspavaju. Drugi petlovi su se oglasavali u praskozorje i bili su kao na STARTU -POZOR SAD -KRENI. Iako je jos mrak ljudi su znali da samo sto nije poceo novi dan  ida treba da se spremaju za svoje obaveze. A kad bi zapevali treci petlovi Sunce bi vec izaslo. Tako da su oni sto su radili mutne poslove u gluvo doba noci imali vremena jos do  trecih petlova da sve zavrse.

MNOGO MI JE DRAGO STO SAM NAPISALA OVAJ TEKST. NEKA OSTANE USPOMENA ZA OVO ZANIMLJIVO RACUNANJE VREMENA. A KO ZNA? MOZDA CE SLEDECU CIVILIZACIJU OPET BUDITI PETLOVI. A MOZDA SE I SADA UPRAVO TO SVE OPET DOGADJA JER LJUDI MASOVNO BEZE IZ GRADA U SELO KOD PETLOVA. CUDAN JE ZIVOT. KAKO GOD. ISKORISTITE DAN!

TEKSAS, DIVLJI ZAPAD, KAUBOJI I BRNJICARI

  U TEKSASU SKINULI MASKE ! A  KAUBOJI IH NOSE ODUVEK DA IM PRASINA NE BI ULAZILA U USTA DOK JASU PRERIJOM. MASKE SE DANAS  U SRBIJI ZOVU BRNJICA ,A LJUDE KOJE IH NOSE ZOVU BRNJICARI, NE ZNAM KAKVE VEZE IMAJU KAUBOJI I MARAME VEZANE OKO NJIHOVIH USTA I HIRURSKE MASKE KOJE DANAS MORAMO DA NOSIMO, AL OPET KAUBOJI SU KAUBOJU A BRNJICARI BRNJICARI!

Teksaški guverner Greg Abot objavio je u utorak najšire ukidanje mera protiv koronavirusa od svih američkih država, rekavši da bi većina firmi mogla da se otvori u punom kapacitetu sledeće nedelje i da se ukida obaveza nošenja maski.

Izvršna naredba usledila je nakon što su mnoge američke države i veći gradovi, koji beleže nagli pad zaraza koronavirusom i hospitalizacija, počeli da ublažavaju ograničenja uspostavljena pre godinu dana.

"Vreme je da 100 posto otvorimo Teksas", rekao je Abot, republikanac koji je guverner u prvom mandatu. Dodao je da će naredba stupiti na snagu 10. marta.

Divlji zapad popriste avantura , prepuno adrenalina, svakodnevni dvoboji, prepadi bandita, borbe sa bikovima i divljim konjima. Taj "divlji zapad" iz filmova o kaubojima i Indijancima svi nosimo  u srcima kao nesto lepo i toplo. Bez obzira na svu pomenutu "surovost", Jer kauboji su ustvari dobri i cela ta prica o Divljem zapadu je dobra i lepa. A onda je dosla korona i skinula marame sa lica kauboja i stavila na njih hirurske maske. I kako sad da covek ostane ravnodusan. Probala sam  da uporedim "maske" koju oduvek nose kauboji iz preke potrebe ( uzasno je kad se prasina uvuce u nos i usta)  sa ovim maskama koje se nose da nas "cuvaju" od nekakvog virusa. Pa uzas. To je kao kad ne bi postojale virsle sa senfom nego kad bi ih sluzili sa limunom! Ne moze u stvari ni sa cim da se uporedi nosenje hirurskih maski. Koliko je to ponizavajuce nositi prakticno 24\7 najbolje moze da se poredi sa svinjama ibrnjicama. I ljudi su to uporedili. Svinja sa brnjicom je ogrenicana u svom pravu da jede bilo sta, bilo kad i bilo gde, covek sa brnjicom pardon maskom ogranicen je da  normalno dise, izgled, druzi se jede, spava, radi....Sad predlazem da Divlji zapad dovedemo u Evropu i da skinemo brnjice. Dosta je bilo. Stalno smo pod pretnjom da sledi nesto jos gore i jos gore. Pa cemu onda brnjice ako nas ne mogu zastiti od  tog nadolazeceg goreg? Lepo stavimo banditske (kaubojske)  marame i krenemo da zivimo normalno, onako kako covek treba da zivi. Prva  misao mi je danas bila kad sam videla vest : Ameri pokazali da ne trpe vise ovu presiju, a ja uvek sumnjam da od njih sve krece! Ovaj put zaista ne znam odakle ovaj debilizam, al hajde kad se vec u svemu ugledamo na Amere da i ovo prekopiramo. Moja grneracija odrasla na filmovima i knjigama o kaubojima i kantri muzici, ova sadasnja generacija  govoreci mesavinu srpsko engleskog ( plus skracivanje reci sto je cisto americka fora) treba da prestane da bude brnjicar. Jednostavno! I da naucimo jos nesto o kaubojima.

Divlji zapad je naseljavan u etapama, od druge polovine 19. veka tako da se kroz prerije i pustinju znala stvoriti velika gužva putnika koji su putovali dvokolicama ili vagonima iz kojih su u poslednjoj etapi puta iskakali prašnjavi i zamoreni ljudi.

Međutim, ovakav spektakularan dolazak čitavih porodica u potrazi za zemljom, zlatom i zaradom, pratila je i gomila balege i nečistoće koju su doseljenici, njihovi konji, volovi i goveda doneli sa sobom.

Pre nego što započnemo priču o kaubojima i revoverašima, napomenućemo da je "Zlatna groznica" prvo zahvatila Severnu Karolinu i Džordžiju 1848. godine, da bi se premestila u Kaliforniju i zapad tek nekoliko godina kasnije. Odaljeni gustim šumama, širokim rekama i prerijom od svih većih gradova na Divljem zapadu se živelo mnogo drugačije od onoga što danas prikazuju vesterni.

1. Nekada su kamile krstarile Divljim zapadom

Kamile su se jahale u ovim predelima Amerike tokom '50-tih godina 19. veka, i bile su deo vladinog projekta uzgajanja kamila u ovim predelima za potreba vojske. Ove životinje izdržavaju velike vrućine, nedostatak pijaće vode i naglo snižavanje temperature noću i delovale su savršeno za američke pustinje.

Ovaj projekat bi možda i uspeo da nije izbio građanski rat između severa i juga, posle čega je gajenje kamila postepeno iščezlo.

2. Džesi Džejms nije bio američki Robin Hud

Kako je u onadšnjim novinama i štampi predstavljan kao heroj svoga vremena, Džesi Džejms je zapravo bio najobičniji bandit o kome je lepšu sliku stvorio Džon Njuman Edvards, koji je pisao za novine iz Misurija.

3. Stopa nasilja je bila relativno niska

Na kraju se ispostavilo da Divlji zapad i nije bio toliko divlji. Pljačke i nisu bile toliko česte, i mnogi istoričari smatraju da je današnji svet mnogo nasilniji od nekadašnjeg Divljeg zapada.

Iako je važilo malo zakona, zajednice na Divljem zapadu su bile čvrsto povezane, i ljudi su se trudili da stvore dobre susede, a ne neprijatelje. Stopa ubistava je bila dosta niska, a u pojedinim mestima kao što je Dodž siti i Vičita iznosila je samo 0,6 odstogodišnje.

4. Kontrola nošenja oružja je bila uobičajena

Zbog čuvanja stoke od kojota i lovokradica pištolj je ipak bio preko potreban. Međutim, stanovnici gradova širom Divljeg zapada dostavljali su šerifima svoje oružje na proveru. Još u prvim decenijama druge polovine 19. veka, mnogi pogranični gradovi, a među nima prvi Dodž siti uveli su zabranu otvorenog nošenja oružja.

5. Opasni momci i njihova odeća

Razočaraćemo vas ali mnoge priče o zločinima i avanturama Bufalo Bila, Bilija Kida su čista fikcija! Za Bilija Kida veruje se da je ubio 20 ljudi, ali zapravo u istorijskoj realnosti ubio je samo četvoro.

Slično, kaubojske čizme i šeširi su najpoznatiji komadi kaubojske i bandidtske odeće. Međutim, i na Divljem zapadu moda se menjala. Tako su šeširi kakve je nosio Klint Istvud u vesternima zamenili cilindre tek 1865. godine.

6. Biti prostitutka je smatrano velikom sramotom

Jedan od načina kažnjavanja prostitutki, bio je objavljivanje njihovih slika u lokalim novinama, gde im se savetovalo da se ubiju uzimanjem strihina ili nekog drugog pristupačnog otrova.

Crkva je imala veliki uticaj na ondašnje društvo tako da se revnosno starala da lokalna zajednica prostitutke izopšti.

7. Voda zlata vredna

Dok je slanina koštala samo peni, cena vode je išla između 1 i 100 dolara. Koristila se za piće jer je bila retka, kupalo se slabo, tako da su beli doseljenici bili prilično "mirišljavi" na zgražavanje Indijanaca koji su znali raspored svih izvora i kupali se redovno.

MOJ LICNI STAV USPRKOS OVOLIKIM POHVALAMA DANAS ZA KAUBOJE OSTAJE ISTI - JADNI INDIJANCI. MEDJUTIM, DANASNJA TEMA JE MORALA IMATI VEZE SA KAUBOJIMA. I ZATO MASKE DOLE U SVAKOM SMISLU. I OVE STO NOSIMO BOG ZNA ZASTO, A I OVE STO SKRIVAJU ISTINU ( MISLIM NA POLITICARE NARAVNO!

VELIKI RESET

 DOBRO SVI PRICAJU O VELIKOM RESETU . I JA SAM GA SPOMINJALA. A STA TO U STVARI ZNACI? KRAJ OVE CIVILIZACIJE? KRAJ LJUDSKE VRSTE? UOPSTE KAO STO REKOSMO NA  KRAJU SVAKOG KRAJA JE POCETAK. PA KAKO CE LJUDSKA VRSTA PODNETI POCETAK NOVOG DOBA. UF TAJ NJU EJDZ. NE MOGU!

Sta šta tačno Švab i njegove kolege iz SEF-a misle kad govore o Velikom resetovanju? Na prošlom samitu, održanom u junu prošle godine upravo s tom temom, objasnili su da je reč o inicijativi za resetovanje kapitalizma kao strategiji za uspešan oporavak od pandemije i posledične ekonomske krize, ali i nejednakosti koja je u koronakrizi samo produbljena. Ova bi reforma bila vođena konceptom novog, "deoničkog kapitalizma" (stakeholder capitalism).

Nije trebalo dugo, međutim, da Veliki restart poprimi mnogo zlokobnije značenje i pretvori se u još jednu teoriju zavere koja se, kako to već biva u doba interneta i "post-istine", brzo uklopila u širu mitologiju teoretičara zavera o tajnim planovima tajne globalne elite za porobljavanje čovečanstva. Tako se spojila i s notornim QAnonom, teoriji zavere prema kojoj sad već bivši predsednik SAD-a Donald Tramp spašava svet od pedofilsko-sotonističke svetske kabale.va je teorija zavere dobila poseban zamah kad je opskurni australijski blog koji se predstavlja kao "ne-mainstream medij nezavisan od državne kontrole", pozivajući se na sličan kanadski blog, u septembru prošle godine utvrdio da lideri u SAD-u, Velikoj Britaniji, Kanadi i Australiji nameravaju nekako da izazovu novi talas pandemije kako bi uveli obavezno globalno vakcinisanje i zaplenili svu imovinu građanima.

Dokaz koji su ponudili bio je mejl koji je navodno poslao neimenovani član Liberalne stranke koja je u Kanadi na vlasti, na čelu s Džastinom Trudoum, prema kojem je u saradnji s MMF-om planirano "Veliko resetovanje duga", odnosno masovno poništavanje duga kanadskim građanima – ali pod uslovom da se odreknu sve svoje imovine, i to doživotno, i da se vakcinišu protiv korona virusa.

Video-obraćanje kanadskog premijera Trudoua na konferenciji Ujedinjenih naroda, na kojem je i sam zaključio kako je pandemija "prilika za resetovanje", poslužila je teoretičarima zavera kao dodatni dokaz o zlokobnom planu.e samo što bi se morali vakcinisati protiv kovida-19, navodi se u ovom bombastičnom članku, već i protiv takozvanog kovida-21. Građani koji pristanu na takav faustovski pakt bili bi zauzvrat izuzeti i od lockdauna i ograničenja u međunarodnom saobraćaju, a sličan projekat sprovele bi i sve zemlje sveta, ne samo Kanada.

Jedini problem je što kovid-21 ne postoji, baš kao ni pomenuti tajni mejl koji je očito fabrikovan. Kako piše agencija Rojters u svojoj proveri istinitosti ove teorije, navodni član Liberalne stranke predstavio se kao član "Strateškog odbora za planiranje" koji vodi kancelariju premijera Trudoua. Takav odbor, pogađate, takođe ne postoji. Ukratko, za teoriju da je "Veliki reset" ustvari projekt prisilnog vakcinisanja i zaplene imovine širom sveta nema nikakvih dokaza.

No vratimo se na originalno značenje ovog kontroverznog pojma. Veliki reset, objašnjava Šab, imalo bi tri ključne komponente. Prva je dioničarska ekonomija, druga izgradnja infrastrukture na "otporniji, pravedniji i održiviji" način, koji bi se vodio ekološkim, društvenim i političkim metrikama. Treća komponenta bi bila "iskorišćavanje inovacija četvrte industrijske revolucije" za javno dobro.

Među predlozima u sklopu ove reforme navode se unapređivanje fiskalne politike, poreska reforma, uključujući pravednije poreze na bogatstvo i korištenje iskustava iz zdravstvenog i farmaceutskog odgovora na pandemiju, uključujući razvijanje vakcine za koronavirus u rekordno brzom roku, za sličan razvoj drugih sektora ekonomije u svrhu pokretanja nove industrijske revolucije.

I direktor MMF-a Kristalina Georgieva je u svom izlaganju na prošlom WEF-u navela tri ključna aspekta održivog odgovora na koronakrizu: zeleni rast, pametni rast i pravedni rast, kako bi oporavak od pandemije bio uključiv. Ta strategija uključuje podsticanje javnog ulaganja u zdravstvo kako bi se zaštitilo najranjivije, suspenziju duga najsiromašnijih zemalja na određeno vreme i poreske reforme.

Na poslednjem samitu WEF-a, održanom pre nekoliko dana, postalo je još jasnije koliko je svetu potrebna promena smera. Najmanje 225 miliona radnih mesta ugašeno je širom sveta prošle godine, što je četiri puta više nego što ih ugašeno u velikoj finansijskoj krizi 2008., prema izveštaju Međunarodne organizacije rada.

U isto vreme, udruženje za borbu protiv siromaštva i nejednakosti Oxfam utvrdila je da je najbogatijih hiljadu ljudi na svetu povratilo svoje gubitke uzrokovane koronakrizom u samo nekoliko meseci, dok bi najsiromašni

Milijarderi su na kraju zaradili ukupno 3.9 triliona dolara, dok su radnici izgubili ukupno 3.7 triliona dolara, upozorava Oxfam.

Suočeni s ovim nimalo ugodnim podacima, svetski lideri odlučili su da odgovore na izazov – barem retorički, kako piše analitičar Vašington Posta, Ishan Tharoor. Francuski predsednik Emanuel Makron tako je u Davosu izjavio da ćemo "izaći iz ove pandemije samo s ekonomijom koja razmišlja više o borbi protiv nejednakosti", upozoravajući da je sve veća finansijalizacija dovela do fokusa "na profit koji nije povezan ni s inovacijama ni s radom" te da se liberalne demokratije moraju odmaći od deregulacije i neprijateljskog odnosa prema državnim intervencijama.

I direktor MMF-a, organizacije koja je nekad bila sinonim za forsiranje neoliberalnog modela ekonomije zemljama u razvoju, a koja je poslednjih godina napravila primetan zaokret, istakla je da, "ako kapitalizam globalno ne približi ljude jedne drugima, nećemo biti pobednici u ovoj krizi". Pod "mi", za pretpostaviti je, misli na one koji zagovaraju kapitalizam kao najuspešniji ekonomski sistem, uprkos svim njegovim manama.

"Ne zavaravajmo se: pitanje ko će na svetu dobiti vakcinu otvorće nove rane i nove uspomene, jer oni koji ne dobiju takvu pomoć, zapamtiće to", rekla je i nemačka kancelarka Angela Merkel u Davosu.

No inicijativa svetskih lidera, bila iskrena ili ne, rezultirala je otporom, pa i paranojom, i s levice i s desnice. Bivši američki predsednički kandidat i kontroverzni libertarijanac Ron Paul tako je u kolumni za portal Eurasia Review proglasio Veliki reset pokušajem širenja državne moći i gušenjem slobode širom sveta, prema autoritarnom modelu u kojem bi velike korporacije bile u partnerskom odnosu s vladama.

"Desnica vidi argumente SEF-a o restrukturiranju globalne ekonomije kao opasan pokušaj nametanja 'socijalizma' kako bi se demontiralo tradicionalno društvo ili ono što je od njega ostalo. Levica se izruguje govoru 'ljudi iz Davosa' o krizi kapitalizma. Pokazuje prstom na suodgovornost foruma u Davosu u promociju politika koje su dovele svet u trenutnu slepu ulicu i dovodi u pitanje njihov kapacitet za proizvodnju rešenja", ocenjuje indijski geostrateg C. Raja Mohan.

Među izlagačima u Davosu bila je i direktor Oxfama, Gabriela Bucher, koja je ukazala na uvođenje jednokratnog poreza na bogatstvo radi prikupljanja sredstava za oporavak od koronakrize u Argentini kao primer kojim bi se i druge zemlje mogle voditi.

"To bi sada trebala biti norma. Ne možemo razmišljati o malim prilagođavanjima . Moramo finansirati pošten i pravedan oporavak koji će u isto vreme redistribuirati (bogatstvo) i omogućiti svim učesnicima ekonomije da ostanu aktivni", zaključila je Bucher.

Termin "Veliki reset" se sve češće pojavljuje na društvenim mrežama u poslednje vreme i uglavnom se vezuje za prognoze budućnosti sveta, naročito nakon pandemije kovida-19.

Šta je „veliki reset“ i kako moćnici zamišljaju budućnost sveta i običnih ljudi, da li se o njemu piše samo na društvenim mrežama ili svetske elite pokušavaju da iskoriste pandemiju virusa korona kako bi ga ostvarili, neka su od pitanja na koje odgovara Norman Luis u autorskom tekstu za RT.

Luis je doskorašnji direktor u kompaniji „PrajsVoterhausKupers“, jednoj od četiri najveće računovodstvene firme na svetu, a sada čelni čovek kompanije „Fjučur dijagnozis“ koja se, između ostalog, bavi strateškim prognozama.

Luis navodi kako je termin „Veliki reset“ trenutno trend na društvenim mrežama, te da se radi o manifestu post-kovid sveta koji je napisao Klaus Švab, osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma.

"Ta vizija budućnosti nije zavera, već neiskren i nečastan manifest vladajuće klase koja nije izabrana“, piše Luis. 

On podseća da je „virus potvrdio nacionalnu državu i neophodnost da obični ljudi budu deo rešenja“.

Međutim, kako dodaje, „Veliki reset“ je „važan manifest koji artikuliše kako globalna elita vidi budućnost, ali i kako koristi mogućnost koju im je dala pandemija virusa korona i sveta koji se „nikada“ neće vratiti u normalu, kako bi promenili društvo u skladu sa svojim zamislima“.

"To je ideja koju pominju „progresivni“ političari i lideri širom sveta, od kanadskog Džastina Trudoa, do britanskog princa Čarlsa. Na površini, ona može izgledati razumno. Izazovi post-kovid sveta biće veliki. Ekonomski pad i globalni karantin, ne treba zaboraviti ni društvene posledice masovne nezaposlenosti i globalnog siromaštava, biće bez presedana u istoriji. Međutim, „Veliki reset“ je sofizam i nepoštenje visokog nivoa. Ko je odgovoran, možemo se zapitati, za stvaranje doskorašnje problematične „normalnosti“ kojoj se navodno nikad nećemo vratiti“, piše Luis. 

Ali, kako dodaje, "naravno da sve te poteškoće nemaju ništa sa milijarderima, političkim liderima, vodećim ljudima industrije i vrhovnim zakonodavcima koji se šepure u Davosu svake godine i preko ostriga i šampanjca „brinu“ o svetskim problemima, od kojih najviše zarađuju“.

"A ideja o „resetu“ je u najmanju ruku nepoštena. Ona znači da su globalna ekonomija i društvo funkcionisali kako treba pre pandemije korone. I da jednostavno zahtevaju reset, kao kada isključimo i ponovo uključimo računar. To zapravo zamagljuje realnost, koja je ovakva: svetska ekonomija i društvo bili su bolesni pre kovida, a sada, jer su još više zavisni od neviđenih državnih pomoći, koje će otplaćivati generacije, su u još opasnijem stanju. „Reset“ veoma potcenjuje nivo ekonomske propasti sa kojom se suočavamo, ekonomije kojoj je potreban ozbiljan remont i stvarnih prepreka za budućnost“, piše Luis.

Osam projekcija za 2030. godinu

On navodi da „Veliki reset“ predstavlja osam projekcija za 2030. godinu, koje „pokazuju kako su njegovi autori otuđeni od stvarnosti“.

"Njegov ton je kao kod nasilnog učitelja, koji zna šta je najbolje za decu i ne toleriše neslaganje. To nije dijalog, već lekcija koju treba da prihvatimo bez pitanja“, navodi Luis i objašnjava šta su tih osam projekcija.

1. Ništa nećete imati i bićete srećni 

Sve što nam je potrebno ćemo iznajmljivati i to će nam biti dostavljano dronom. Da li to znači da nećemo moći da prodajemo ni sopstveni rad? Ako sve iznajmljujemo, od koga to činimo. Verovatno od onih koji su vlasnici svega, koji će, bez sumnje, biti mnogo srećniji nego mi. I dostava dronom do 2030? Biće nam potrebno više vremena da dobijemo potrebne dozvole s obzirom na to koliko su industrija i vlade postali neskloni riziku.

2. Amerika više neće biti jedina vodeća svetska sila

Dominiraće veći broj zemalja. To je lep način da se izbegne činjenica kako će u bipolarnom ili multipolarnom svetu (SAD protiv Kine protiv EU protiv Rusije) globalno odlučivanje biti čak i više otežane i nezgodne. U post-kovid svetu, tendencije samodovoljnosti, a ne saradnje, predstavljaju pretnju bilo kom pojmu harmonične globalne vladavine, a kamoli koordinacije. . Nećemo umirati čekajući na organe donora

Transplantacije će biti stvar prošlosti, umesto toga, novi organi će biti štampani. Ovo je divna zamisao i bila bi veoma dobrodošla. Međutim, postoji nezgodan problem zdravstvenog sistema koji teško može da se izbori sa sezonskim gripom i koji je morao biti zaštićen od lečenja bolesnih ljudi zatvaranjem celokupne ekonomije. Rešavanje ovog problema u roku od 10 godina zahtevaće štampanje više novca, koji nemamo, bez obzira na organe.

4. Ješćemo manje mesa

Meso će postati povremena poslastica, a ne glavna hrana, a mi ćemo ga jesti manje, jer je to dobro za životnu sredinu i naše zdravlje. Ovo je poput „izbora“ koji nude državni telekomunikacioni monopoli: možete imati bilo koji telefon koji vam se sviđa dok je crn. Zbogom, slobodo izbora. 

5. Milijardu ljudi biće raseljeno zbog klimatskih promena

Za 10 godina moraćemo bolje da radimo na dočeku i integraciji izbeglica. Da li misle da treba da budemo gostoprimljivi kao EU sa svojom „Tvrđavom Evropom“? Ili da sledimo američku vlast sa dobronamernim graničnim zidom prema Meksiku? Možda misle na princa od Velsa koji je otvorio Bakingemsku palatu za izbeglice?

6. Zagađivači će morati da plate za emisiju ugljen-dioksida 

Predstavljanje međunarodne cene za emisiju ugljenika sa ciljem da fosilna goriva odu u istoriju se predstavlja kao Sveti gral. Uzimajući u obzir loše stanje svih državnih kasa kao rezultate pandemije virusa korona i krizu inovacija, ovo je možda i najnestvarnije od sveg

7. Treba da budete spremni za odlazak na Mars

Naučnici će smisliti kako da nas održavaju zdravima u svemiru, što će najaviti početak putovanja kako bismo pronašli vanzemaljski život. Možda bi mogla biti dobra ideja da nas za početak održe zdravim na Zemlji, posebno kada su u pitanju post-kovid smrti, ne od virusa, već zbog odloženih tretmana i operacija. Ovo je puka fantazija.

8. Zapadne vrednosti biće testirane do kritične tačke

Međusobne provere i ravnoteže u političkom sistemu, na kojima su zasnovane naše demokratije, ne smeju se zaboraviti. Ovime sigurno ne misle na pokušaje da se odbace glasovi za Bregzit ili za Trampov izbor 2016. godine koji se nisu svideli elitama? Ne sugerišu da bi globalno neizabrana tela kao što su Ujedinjene nacije ili Svetska zdravstvena organizacija trebalo da imaju prednost nad nacionalnim demokratijama, čak i kod odluka koje su važne, poput onih u vezi sa klimatskim promenama? Da li žele da nacionalne vlade budu kontrolisane od strane neizabranih eksperata i tehnokrata, radije nego da se oslanjaju na sopstvene građane prilikom donošenja odluka? To je potpuna propast. 

„Veliki reset“ nije tako veliki niti nudi nešto ostvarivo

„Veliki reset“ ipak nije tako veliki. Niti nudi nešto novo ili ostvarivo. Umesto toga, to je preispitivanje globalističkog projekta koje pokušava da iskoristi kovid krizu kako bi u prvi plan stavilo zabrinutosti i fantazije elite i da zacementira njihove pozicije u bogatstvu i moći i uvede novu eru diktata sa vrha na dole, piše Luis.

„Ključna tačka nerealnosti u svemu tome je da je pandemija odbacila globalističke pretpostavke na kojima je zasnovana ova nova utopija (ili, bolje rečeno, distopija). Kovid je potvrdio vrednost nacionalne države. Samo nacionalna država je imala autoritet da uvede karantine i da obezbedi ili pokuša da obezbedi hitnu finansijsku pomoć kako bi nadoknadila štetu biznisu ili pojedincima nastalu zbog karantina“, dodaje on. 

Prema njegovom mišljenju, „nasuprot viđenju Svetskog ekonomskog foruma, nije se sve promenilo kao rezultat kovida. Promene koje su se dogodile samo su ubrzale i iskristalisale tendencije koje su prethodno postojale“.

Pravo stanje stvari je jasnije -. svet je još nervozan, i doslovno i figurativno, i oprez i izbegavanje rizika, kao i osećaj ranjivosti, i dalje dominiraju stanjem duha elite. Albert Ajnštajn je jednom primetio da „nijedan problem ne može biti rešen sa istog nivoa svesti koja ga je kreirala“. Zato je pojam „izgraditi bolje“, koji se nalazi u srcu „Velikog reseta“, osuđen na propast“, smatra Luis.

Misli da „Veliki reset“ „pokušava da zaobiđe najznačajniju lekciju pandemije: da je budućnost mnogo više zavisna od volje javnosti da prihvati remetilačke promene nego od bilo kog programa transformacije“.

„Mi smo deo rešenja, a ne objekat prema kom je elita darežljiva. Mi želimo da budemo vlasnici svetske agende, i sada i u budućnosti. Ništa manje nas neće učiniti srećnim, čak ni ako naručujemo namirnice putem Interneta, a kamoli da nam štampaju novo srce ili dva“, zaključuje Norman Luis

Zaključavanje gradova i država i obavezno nošenje zaštitnih maski bili su svakodnevica tokom prošle godine, a političari širom sveta tražili su od građana da prihvate „novu normalnost“. Taj izraz je postao sveprisutan, a kako se primena vakcina približavala, ta fraza je zamenjena novom - „Veliki reset“, koja se koristi za opis monumentalnih promena u ljudskom društvu potrebnih u svetu nakon pandemije virusa korona.

Britanski princ Čarls i Klaus Švab, osnivač i direktor Svetskog ekonomskog foruma, otkrili su u maju ambiciozni plan za stvaranje ravnopravnijeg, bezgotovinskog, integrisanog i održivog globalnog društva. Svetski lideri su se naizgled prihvatili plana, uz njegovu krilaticu „Izgraditi bolje“ koja se isticala u porukama predizborne kampanje izabranog američkog predsednika DŽoa Bajdena.

Zakasnela liberalizacija ili tehnokratski Novi svetski poredak? Mišljenje o ovom planu je podeljeno, ali bez obzira na to, Dokeri nudi pogled na „novu normalnost“ koja se očekuje 2021. godine i kasnije.

Zdravstveni pasoši za sve

Čak je i Svetski ekonomski forum priznao da bi izdavanje građanima zdravstvenih pasoša ili uverenja o vakcinaciji moglo da se pokaže kontroverznim. To, međutim, nije zaustavilo vlade da se poigravaju tom idejom. 

Britanija istražuje ideju stvaranja digitalne baze podataka „pasoša slobode“, koji bi samo ljudima koji imaju negativan rezultat testa na koronu omogućio pristup javnim mestima, dok su Irska i Izrael razmatrali da oni koji nisu primili vakcinu protov kovida ne mogu da pristupe određenim mestima, dok će Francuska možda zabraniti korišćenje javnog prevoza svakome ko nije vakcinisan.

Zastupnici građanskih sloboda žestoko su kritikovali takve poteze, ali one koji ih najavljuju nije briga. „Pripremite se za zdravstveni pasoš odmah“, napisao je prošle nedelje bivši britanski premijer Toni Bler.

- Znam sve primedbe, ali to će se desiti. To je jedini način na koji će svet funkcionisati - dodao je.

Kada je reč o putovanju avionima, već je najavljeno da će biti potreban dokaz o vakcinaciji i na putnicima je izbor: primiti vakcinu ili ostati kod kuće.

Digitalni lični dokumenti

Evidencija o vakcinaciji samo je jedan aspekt identiteta pojedinca kojem kreatori „Velikog reseta“ žele pristup. U objavi uoči Božića, Svetski ekonomski forum je izneo ambiciozan plan za stvaranje aplikacije za digitalni identitet čiji je cilj dodela zvaničnog identiteta za više od milijardu ljudi širom sveta koji ga nemaju sada. Registrovanje svetske populacije cilj je koji imaju Ujedinjene nacije, a predložena aplikacija omogućila bi korisnicima povezivanje sa „pametnim gradovima“, zdravstvenim i finansijskim servisima, pružaocima usluga putovanja i kupovine i vladinim službama. 

Zajedno sa idejom zdravstvenih pasoša, lako se može zamisliti svet u kojem bi nevakcinisani mogli biti isključeni iz ovih vitalnih usluga. Međutim, Međunarodni monetarni fond otišao je korak dalje, predloživši ovog meseca da se algoritmi mogu koristiti i za skeniranje objava na društvenim mrežama.

Imate previše objava protiv vakcinacije na Fejsbuku? Izvini, prijatelju, kredit je odbijen.

Nejednakost na steroidima

Pristalice „Velikog reseta“ govore o izgradnji ravnopravnije, pravednije ekonomije nakon pandemije. Posmatrajući trend, ta ekonomija više liči na srednjovekovni feudalizam, sa malom grupom milijardera na vrhu i ostalima na dnu.

Zaključavanje je katastrofalno za vlasnike malih preduzeća. U mnogim gradovima polovina takvih preduzeća je već propalo. Svetskim milijarderima, međutim, ide spektakularno dobro. Od početka pandemije samo su uvećavali svoje bogatstvo. Amazon je u drugom kvartalu  2020. godine zaradio 89 milijardi dolara, a bogatstvo direktora DŽefa Bezosa povećano je na 200 milijardi dolara. 

Kako se zaključavanja nastavljaju, nema naznaka da će se ovaj trend uskoro preokrenuti.

Sve ovo nagoveštava svet prema zamisli Svetskog ekonomskog foruma. Prema promotivnom video snimku ove organizacije, do 2030. prosečna osoba „neće ništa posedovati i biti srećna“. Umesto toga, roba i usluge će se iznajmljivati od korporacija i isporučivati bespilotnim letelicama. Reč je o korporacijama poput Amazona.

Novi podsticaj za zaštitu okoline

Pre pojave korone, klimatske promene, realan, ali veoma politizovan problem, bile su top tema širom sveta, a lideri su se utrkivali u objavama datuma za postupno ukidanje fosilnih goriva. Pristalice „Velikog reseta“ predviđaju globalni sistem poreza na ugljenik koji će se primeniti do 2030. godine, a građani će jesti meso kao „povremenu poslasticu, a ne kao osnovnu namirnicu. Za dobrobit okoline“.

Svetski lideri će verovatno započeti 2021. obnovom svojih obaveza prema budućnosti bez ugljenika, bez obzira na troškove. DŽo Bajden je obećao da će se SAD priključiti Pariskom sporazumu o klimi.

Iako će prosečan čovek možda platiti malo više za privilegiju da vozi automobil ili jede odrezak narednih meseci i godina, stvarna promena, prema Svetskom ekonomskom forumu, osetiće se do 2030. godine, kada će se zbog klimatskih promena stvoriti veliki izbeglički talas, oko milijardu ljudi potražiće novi dom. Prema „Velikom resetu“, moraćemo bolje da radimo na dočeku i integraciji izbeglica.

Za Zapad talas klimatskih izbeglica znači veću konkurenciju u poslu i rastuću potklasu u zemljama koje ih primaju. Međutim, i oni će dobiti priliku da „ništa ne poseduju i budu srećni“, baš kao i svi mi.

Cenzurisana diskusija

Budući da članovi Svetskog ekonomskog foruma doslovno finansiraju sopstvene aktivističke pokrete, biće teško razaznati promene odozgo prema dole. U slučaju napora za novim ekološkim okruženjem, Greta Tunberg i Britiš Petroleum su u istom timu. Kada je reč o kapitalizmu, papa Franja i Masterkard zajedno rade na tome da daju korporacijama veću ulogu u kulturnim i političkim pitanjima. Što se tiče zdravstvene politike, čini se da Svetski ekonomski forum i većina svetskih medija dozvoljavaju Bilu Gejtsu da odlučuje o budućnosti medicine i prevencije bolesti. 

Međutim, ko progovori o bilo kojoj protivrečnosti i problemima koji su svojstveni ovim postkovid predviđanjima, označen je kao teoretičar zavere. S obzirom na to da svetski giganti društvenih medija suzbijaju sadržaj zavere, ostaje da se vidi gde će se linija između „opasnih“ dezinformacija i legitimne kritike povući 2021. godine.

Međutim, može se reći da će 2021. godine Silicijumska dolina odlučivati o čemu ne treba govorati. Samo 2020. godine, Tviter je cenzurisao predsednika Sjedinjenih Američkih Država i zabranio nacionalnim medijima da iznose štetne informacije o njegovom protivniku. Kada je reč o sadržaju koji je brendiran kao teorija zavere, diskusija će od ovog trenutka po svemu sudeći biti više ograničena.

Usred globalnih previranja koje je donela pandemija korona virusa, lako je zamisliti da svetski lideri i korporacije koriste haos da bi nametnuli više kontrole nad stanovništvom. I sam princ Čarls je naša turbulentna vremena opisao kao zlatnu priliku da se ostvare velike vizije promena.

Stvarna primena „Velikog reseta“ zavisiće od ambicija vlada i njihovih korporativnih partnera, i od toga koliko će se dobro odupreti ekonomskoj neophodnosti i otporu javnosti.

Najverovatniji ishod je da se „resetovanje“ pokreće postepeno, smatra autor teksta. Bez obzira na sve, predlozi Svetskog ekonomskog foruma će sigurno nastaviti da oblikuju diskusiju dugo nakon što opasnost od virusa korona popusti, zaključuje autor.

ZNACI DA LI STE VI ISTO SHVATILI OVAJ VELIKI RESET? PO MOM MISLJENJU CEKA NAS VRLO VRLO TEZAK ZIVOT DO POTPUNOG UNISTENJA. PA SRECNO NAM BILO! I VERUJTE NISTA TU NE MOZE DA SE UCINI!