PRVIH 100 GODINA

 SVE JE VECA REALNOST DA SE LJUDSKI VEK PRODUZAVA STO JE POTPUNI PARADOKS JER NIKAD NIJE BILO VISE BOLESTI I ZAGADJENJA SVEGA OKO NAS.  IMA ONA IZREKA U NARODU PRVIH 100 GODINA JE TESKO I DA ZIVIS 100 GODINA I SLICNO. MENI JE PAK JAKO ZANIMLJIVO DA SAZNAM STA MISLE  STOGODISNJACI I DA LI JE ZAISTA KUL IMATI 100 GODINA,

Italija se može pohvaliti najvećom koncentracijom stogodišnjaka na svetu, zajedno sa Francuskom, Španijom, Japanom, Kubom, Portorikom, Hong Kongom i Urugvajem. Bosni i Hercegovini živi 1.149 osoba koje imaju 100 i više godina, od kojih je 329 muškaraca i 820 žena.

Krštenica sve većeg broja ljudi u svetu izdata je pre više od jednog veka! Prema zvaničnim procenama, broj stogodišnjaka dostigao je rekordni nivo. Podaci govore da se broj ljudi koji su navršili 100 godina povećao 2019. na 533.000, što znači da se brojka od početka veka skoro učetvorostručila.

Naš Republički zavod za statistiku ne vodi evidenciju o broju stogodišnjaka, odnosno podaci kojima oni raspolažu odnose se na populaciju svih starijih od 85 godina. Procene, međutim, govore da u Srbiji živi oko 150 ljudi koji su rođeni pre jednog veka.

Kako navode u RZS, procene urađene sredinom 2018. godine pokazuju da je 126.166 ljudi koji imaju 85 i više leta, a među njima daleko je veći broj dama - 80.025. Na severu Srbije spisak broji gotovo 60.000 starina, dok u prestonici živi oko 30.000 onih čija krštenica je stara najmanje osam i po decenija. Primera radi, u beogradskim opštinama Barajevo, Lazarevac, Savski venac i Sopot spisak ima manje od 1.000 imena, dok se Voždovac, Zvezdara, Palilula i Stari grad mogu svrstati u kategoriju starijih sredina.

U Vojvodini na 1,86 miliona ljudi dolazi gotovo 30.000 iz ove starosne grupe. Procentualno ih je najmanje u srednjem Banatu, dok samo u Novom Sadu živi više od 324.000 žitelja, od toga 4.420 starijih od 85.

U Nišu od 256.000 stanovnika, njih 4.158 ima najmanje 85 godina. Pirotska oblast na gotovo 85.000 duša beleži blizu 2.300 ljudi ovog doba, dok je u Podunavskoj oblasti, koja obuhvata Smederevo, Veliku Planu i Smederevsku Palanku, od 187.000 ljudi njih nešto više od 3.500 proslavilo 85. rođendan. Na jugu Srbije, u Pčinjskoj oblasti (Vranje, Bosilegrad, Vlasotince, Preševo, Bujanovac, Trgovište, Surdulica, Vladičin Han i Trgovište) na nešto više od 197.500 žitelja dolazi 2.263 ljudi ovog starosnog doba.

Broj starijih od 85 u Jablaničkoj oblasti je 3.344 na oko 200.000 stanovnika, u području Zaječara ima ih mnogo više, te na oko 107.000 stanovnika dolazi njih 3.136. Veliki broj starijih u odnosu na broj stanovnika živi i u Rasinskoj i Šumadijskoj oblasti, kao i u Pomoravlju i području oko Kolubare. Najstarija penzionerka u Srbiji rođena je 1909. godine, a punih 68 godina penziju redovno prima i jedan invalidski penzioner iz Kruševca. Ček najduže, skoro sedam decenija, stiže penzionerki iz Beograda. Poštar joj je prvi put zazvonio na vrata 1950. Za njom je i jedan invalidski penzioner iz okoline Kruševca, koji je prvu penziju primio davne 1951. Istovremeno, za više od 500 penzionera penzija stiže duže od pola veka.

Eksperti smatraju da neverovatna izdržljivost ljudi iz ovih država može biti posledica kombinacije kvalitetne ishrane, snažnih društvenih veza, pa čak i spiritualnosti. Bilo kako bilo, podaci koje je obradio Italijanski nacionalni institut za statistiku pokazuju da žene imaju veće šanse da dožive stotu - 84 posto stogodišnjaka su žene. Toliko o tome da su zene slabiji pol. Evo sta jedna stogodisnjakinja misli o zivotu i smrti.
Ranije se jesam plašila, a i dalje se plašim smrti, ali ljudi koje volim. Kada si ovoliko star, ipak naučiš da smrt očekuješ kao nešto fer i neizbežno. Smrt je strašna samo kada se desi prerano. Svet se promenio toliko da ne znam ni kako to da opišem. Mislim da sve ove promene vrednujem toliko baš zato što znam kakav smo život ranije živeli. Kada sam bila mlada nismo imali sve ovo što postoji danas - i ne mislim samo na kompjutere i smartfone. Nismo imali frižider. hrana se čuvala u bunarima i ormarima. Nismo imali tekuću vodu.Predivno je videti sve ove promene. Danas je tehnologija toliko napredovala da sam prestala da je razumem. Ispunjena sam radošću jer mogu da vidim mog nećaka, iako je on na drugom kraju Italije.

Kada sam bila dete, moj otac je često govorio da je trebalo da budem dečak. Rekao je da je moja inteligencija “protraćena” jer sam žena, a žene se bave kućom i decom. Tada nije bilo zamislivo da žena radi bilo šta drugo.

Danas vidim moje nećake koje rade šta žele i ono su što žele da budu. Predivno je, iako mi je, moram priznati, i pomalo zastrašujuće.

Ah, bilo je mnogo drugačije. Prvo, uvek smo bili kod kuće. Jedinu priliku za izlazak imali smo nedeljom, kada je misa, i posećivali smo pozorište i išli na vašare. I uvek je neki član porodice sa tobom.

Ukoliko te primeti neki dečko, on bi se raspitivao, ili poslao rođaka kod vas kući, ili uključio i provodadžiju. Provodadžije su ugovarale brakove sa devojčinom prodicom, za svoju naknadu. Ukoliko bi porodica odobrila udvarača, obično se devojka pitala da li je i njoj to OK. Onda bi se verili, i momak je mogao da dolazi u posetu, ali uvek uz prisustvo čitave porodice, i nikad ne sedeći preblizu. To znači da devojka bukvalno nije poznavala momka, sve dok se ne uda za njega.Pre samog venčanja, sve što sam znala o svom suprugu bilo je da je zgodan, vredan čovek iz dobre porodice. Nismo ni znali šta je seks. Muškarci su znali, jer je njima bilo objašnjeno, ali žene su se obično prvo udavale, bez da su znale šta će se tu dešavati Kolika razlika od danas kad se  mladi najvise upoznaju preko dejting aplikacija.

Tokom prethodnih nekoliko godina i ne mogu baš da radim puno stvari. Lako se umaram i pomalo sam kao list na jesen - mogu pasti svakog trenutka. Ponekada i padam, ali ukoliko prestanem da radim stvari koje me čine srećnom, sigurno ću umreti. Na primer, zaista uživam u sređivanju bašte, a moji anksiozni rođaci često misle da je to preopasno. Brinem o cveću, sunčam se i ćaskam sa komšijama.Svi me vole u mom komšiluku. Zapravo, tužno je što sada ne možemo da se ispričamo kako treba, zbog pandemije. Loše čujem, takoda mi je teže da pričam sa ljudima ako održavamo distancu. Ja sam verujuća žena, tako da verujem da postoji. U svom srcu sam sigurna da postoji nešto posle smrti, i da ću se ponovo susresti sa ljudima koje sam izgubila, kao i da ću moći da posmatram i uživam u postignućima onih koji ostaju na ovom svetu.efinitivno ne ovoliko dug kao moj. Uprkos tome što sam ovoliko stara, moj um je i dalje bistar - ali nisu svi te sreće. Ja želim da radim hiljadu stvari, ali moje telo to ne može da izdrži. Često shvatim da sam se premorila kada je već prekasno. Onda sam celo veče u bolovima. Takođe sam postala i potpuno zavisna od drugih - bez sina i njegove supruge, umrla bih odavno. Recimo da mi 95 godina zvuči razumno, ali to se, naravno, razlikuje od čoveka do čoveka.ep i dug život, san je svih ljudi, no u čemu je tajna dugovočnih? Odgovor svakako treba tražiti od onih koji su doživeli stotu, pa više od sto godina!

Kakve navike imaju stogodišnjaci, kako se hrane, šta vole da rade i gde žive, otkrio je Dan Batner (Dan Buettner) istraživač Nacionalne geografije (National Geografic). svetu postoje takozvane „plave zone“ tj. mesta u kojima živi najviše stogodišnjaka u odnosu na ukupan broj stanovnika. Ovde se često slavi stoti rođendan. Te zone predstavljaju, uglavnom oblasti u morima, poput Okinave u Japanu, Sardinije u Italiji i Ikarije u Grčkoj. No, ako ne možete živeti u Japanu, Grčkoj ili Sardiniji, pokušajte što više da budete povezani s prirodom. Uživajte u vikendima na selu, vožnji biciklom, šetnji u šumi, boravku u prirodi, u putovanjima…

Nije reč samo o životu na moru i udaljenosti od gradske vreve (stresa), već i o nekoliko drugih životnih navika koje ove ljude vodi kroz život ka stotoj godini…Sve češće se govori kako je čovek svaštojed, no izgleda da to što smo vremenom takvi postali, da nas to i „ubija“. Dugovečni ljudi ne koriste rafinisani šećer, ne jedu meso, niti industrijske proizvode! Oni jedu voće (uglavnom autohtono), mahunarke, povrće, samoniklo bilje, tačnije, nutritivno bogatte namirnice njihovog podneblja… Dakle, prvi element tajne dugovečnih je otkriven: zaboravite na meso i hranu s etiketom! Jedite što više sirovih namirnica, voća, salata, pečurke. Srećni, nasmejani i uvek pozitivni – ovi ljudi zrače optimizmom i ne nose bes i gorčinu u sebi. Radite na sebi i svom miru. Izaberite theniku koja vam najviše odgovara, poput EFT tehinke, koja brzo donosi rezultat, a ne uključuje agresivne procese rada na sebi. Oni kažu da je osećaj mira i zadovoljstva koji nose u sebi, nešto najvrednije što imaju. A taj osećaj su razvili zahvaljujući povezanosti s prirodom i životu daleko od grada, gužve, buke, saobraćaja i stresa.

Istraživanja pokazuju da konstantan osećaj sreće i zadovoljstvo mogu da vam produže život za 30%!

Dakle, drugi element koji produžava život je: mir, zadovoljstvo i sreća. Putujte na mesta koja vam vraćaju mir i hramoniju, kao što su programi za aktivan odmor.Saznajte koja je svrha vašeg života“ – savetuju stogodišnjaci i dodaju da ih to vodi kroz život! Upravo to su potvrdila i istraživanja – ljudi koji imaju svoju svrhu duže žive! Pored toga, traženje smisla smanjuje rizik od demencije!

I na kraju, dakle, treći element je: traženje svoje suštine, smisla i svrhe u životu! Da li vam je svrha da se bavite jogom i učite druge kako da bolje žive, da držite radionice zdravije hrane i osmišljavate recepte, pravite nakit, pišete stručne knjige o komunikaciji ili poeziju, vodite modni blog ili ste frizer i negujete kosu? Zadovoljavam se pisuci blogove ( ne modne svakako) i ko zna mozda bas tako hrlim do stotke.

Populacija ljudi starih stotinu i više godina u Japanu prvi put je premašila brojku od 80.000.

Pozivajući se na izveštaj Ministarstvu zdravstva, rada i socijalne skrbi Japana, novinska agencija Kyodo javlja da u toj zemlji trenutno živi 80.450 osoba u dobi iznad stotinu godina, što je za 9.176 više u odnosu na isti period prošle godine.

Isti izvor javlja da broj stogodišnjaka u Japanu raste već pola veka, a da čak 88,2 posto te populacije čine žene.

Prefektura Shimane na zapadu Japana osmi put zaredom ima najveći broj stogodišnjaka na 100.000 ljudi (127,6), a slede Kochi (119,77) i Tottori (109,89).

Ranije su japanske vlasti saopštile da je prosečni životni vek ljudi u Japanu prošle godine bio 87,45 godina za žene i 81,41 godinu za muškarce, što su rekordi u oba slučaja.

Najstarija osoba u Japanu je 117-godišnjakinja Kane Tanaka iz Fukuoke. Ona je ujedno uvrštena i u Guinnessovu knjigu rekorda kao najstarija živa osoba na svetu.

Grčko ostrvo Ikarija, sa površinom od oko 150 kvadratnih kilometara i 10.000 stanovnika, oko 50 kilometara udaljeno od obala Turske, spominje se još u Ilijadi. Danas, ovo je jedno od mesta koja izazivaju interesovanje naučnika zbog činjenice da je prosečan ljudski vek na njemu znatno duži nego inače.

Svaki treći stanovnik Ikarije uđe u desetu deceniju života, a ovde živi najviše stogošinjaka nego na bilo kom drugom mestu u svetu. Uzroci su različiti.

Pretpostavljamo da su u pitanju čist morski vazduh, domaće vino i nezagađena hrana, med i lekovito bilje, umeren fizički rad u bašti i vinogradu, spor tempo života, odsustvo stresa, obilje zdravog sna, zdrava društvena klima i redovno druženje sa prijateljima i rođacima. Ništa od toga, međutim, najverovatnije ne bi bilo dovoljno samo po sebi.Naucnici koji istražuju kako to da samo jedna osoba od deset hiljada doživi sto godina možda su našli kljuc zagonetke i to u krvi. Prema najnovijim istraživanjima dugovecne osobe imaju vece od proseka molekule koje koje nose holesterol.Naime, velicina lipoproteina, i dobrih i loših, mogla bi imati znacajnu ulogu kada je rec o srcanim oboljenjima i šecernoj bolesti, a time uticati i na dužinu života.
"Ljudi koji imaju velike molekule imaju i šansu da žive dvadesetak godina duže i da pritom uglavnom ostanu zdravi", kaže doktor Nir Barzilaj koji je rukovodio istraživanjem na Koledžu za medicinu Albert Ajnštajn u Njujorku.Barzilaj je takodje otkrio gen koji utice na velicinu lipoproteina.
Istraživanjem je bilo obuhvaceno 213 osoba starih sto i više godina, 216 njihovih potomaka, a kontrolnu grupu su cinile 256 osobe u šezdesetim i sedamdesetim godinama ciji roditelji nisu doživeli stotu.Ispitanici u sve tri grupe imali su podjednak nivo holesterola, podjednaku kolicinu lošeg holesterola, gustinu lipoproteina i slicne telesne karakteristike - visinu i težinu.Kao što se moglo ocekivati stogodišnjaci i njihovi potomci imali su vecu kolicinu takozvanog dobrog holesterola.
Medjutim, kada su se naucnici pozabavili velicinom lipoproteina, stogodišnjaci su se znacajno razlikovali od ostalih. Medju njima, osamdeset procenata ih je imalo neuobicajeno veliku kolicinu natprosecno velikih lipoproteina.Više od polovine njihove dece takodje je imalo velike lipoproteine što ukazuje da postoje izgledi da je njihova velicina nasledna.Medjutim, samo osam odsto osoba u kontrolnoj grupi imalo je velike lipoproteine.
Istraživaci su takodje utvrdili da, po pravilu, oni koji imaju srcane probleme imaju i manje lipoproteine."Stogodišnjaci mora da imaju nekakvu posebnu zaštitu od kardio-vaskularnih bolesti koje su ubica broj 1 starijih osoba" kaže gerijatar Tomas Perls iz Bostonskog medicinskog centra. Medjutim, drugi istraživac - doktor Džejms Vaupel iz Maks Plank instituta iz nemackog grada Rostoka, upozorava da ne bi trebalo preuvelicavati znacaj istraživanja o povezanosti velicine lipoproteina i dugovecnosti i kaže:" Cini se da manji lipoproteini predstavljaju cinilac rizika, ali postoje i mnogi drugi rizicni faktori:
visoki krvni pritisak, pušenje, masna ishrana, fizicka neaktivnost".
Tokom proteklih pet godina i drugi istraživaci su utvrdili povezanost malih molekula lošeg holesterola, LDL, i opasnog zakrecavanja arterija.Naime, male cestice LDL-a lakše se zadržavaju u zidovima krvnih sudova i tako stvaraju preduslove za zakrecavanje, kaže doktor Timoti Gervej, strucnjak za ishranu."Sve cestice LDLa su loše, ali male su gore od velikih", dodaje Gervej.
Kada ljudi koji su bili fizicki neaktivni pocnu da vežbaju njihove cestice LDLa pocnu da rastu, kaže kardiolog Vilijem Kraus.To je utvrdjeno istraživanjem kojim su bile obuhvacene osobe stare izmedju 40 i 65 godina."Naucnici godinama znaju da fizicke aktivnosti smanjuju opasnost od srcanih oboljenja, ali nisu znali zbog cega, jer vežbanje ne utice na nivo holesterola.Sada znamo - zahvaljujuci vežbanju male, guste cestice LDLa postaju vece i pahuljaste", kaže doktor Kraus.
A doktor Barzilaj kaže da je utvrdjeno da u svemu ulogu igra odredjeni gen i zakljucuje:"Gen bi mogao biti jedan od razloga što su neke osobe doživele sto i više godina uprkos lošoj ishrani i debljini.Mrsko mi je da to kažem, ali izgleda da je tacno: ako imate taj gen možete da pušite, možete biti debeli i ne morate da vežbate.To mi zvuci grozno", kaže doktor Barzilaj. 

OPET PREDUGACAK POST ALI TEMA JE TAKVA DUG ZIVOT.  A SAD IMA BAS  POLA POLA DOBRIH I LOSIH STVARI. KOLIKO JE DOBRO BITI STOGODISNJAK U OVOME TRENUTKU. MOZDA U NEKIM NAREDNIM TO BUDE SASVIM OKEJ ,MEDJUTIM NARAVNO DA NISAM OPTIMISTA STO STE I SAZNALI CITAJUCI MOJE BLOGOVE. ALI DA JE REALNOST JESTE I TO PARADOKSALANA KAO I SAV NAS ZIVOT U OVOM  XXI VEKU!

---