KUPATI SE ILI NE KUPATI?

 KAKVO PITANJE U XXI VEKU! PA IPAK NEKO I SAD MISLI DA KUPANJE NIJE NEOPHODNO. ODNOS PREMA LICNOJ  HIGIJENI KROZ VEKOVE SE MENJAO, DA BI U SREDNJEM VEKU DOZIVEO KULMINACIJU I NEHIGIJENA POSTALA IMPERATIV. ZANIMLJIVA JE OVA PRICA PA CEMO MALO  'PROCESLJATI' OVU TEMU. ZNAM DA VECINA NAS OVIH LETNJIH DANA NE IZLAZI IZ KUPATILA I DA SE TUSIRA I VISE PUTA DNEVNO. MLADI SE I ZIMI TUSIRAJU STALNO DOK STARIJI TADA PROREDE KUPANJE, A JOS STARIJI GA POTPUNO UKINU. NAJJACA JE RADMILA SAVICEVIC KOJA JE SVOM 'UNUKU' U SERIJI 'BABINO UNUCE' REKLA STO SE CUDIS I ZIVE BABE SE KUPAJU!

Još od antičkih vremena u mnogim civilizacijama je zabeležen pojam javnog kupatila. Podjednako pravo na njihovo korišćenje najčešće su imali svi građani, a funkcija ovih objekata povezivala se jednako i s higijenom i s principom hedonizma.

Tokom IV i V veka, hrišćanska crkva propagirala je redovno kupanje, ali ne u javnim kupatilima. Posebno su bila zabranjene one terme u kojima su se u istoj prostoriji kupali muškarci i žene. Vremenom, zabrane su se množile sve do te mere kada je hrišćanima bilo zabranjeno da se kupaju neodeveni. Crkvene vlasti su na kupanje gledale kao na uživanje u nečistim strastima koje vode u nemoralno i promiskuitetno ponašanje.

U tom periodu se verovalo da se putem kupanja prenose mnoge bolesti kroz pore na koži. Jedno istraživanje iz XVI veka opisuje kako kupanje zagreva telo, ali slabi organizam i proširuje pore i na taj način stvara rizik od raznih bolesti, pa čak i smrti.H igijena se kod pripadnika nižih klasa u jednom momentu svela na umivanje, ispiranje usta i pranje ruku. Umivanje se jako retko praktikovalo, jer je bilo rasprostranjeno verovanje da voda u kontaku s očima slabi vid i prouzrokuje kataraktu. S druge strane, pripradnici viših klasa kupali su se oko pet puta godišnje.

Stanovnici pojedinih delova današnje Rusije su se kupali jednom mesečno, a ostali Evroplljani su ovu njihovu naviku videli kao neki vid perverznog ponašanja. Cuvena priča o neprijatnom mirisu Luja XIV, dakle, ima zanimljivu pozadinu. Naime, lekari su Luja posavetovali da se što ređe kupa kako ne bi ugrozio svoje zdravlje. Prema nekim podacima, Luj XIV se okupao samo dva puta u toku celog svog života. Slično održavanje (ne)higijene praktikovala je i španska kraljica Izabela I, koja se okupala samo kada se rodila i na dan kada se udala.

Tokom srednjeg veka, mnogi pripadnici aristokratije su kupanje zamenili tapiserijama s primesom eteričnih ulja ili parfema. Muškarci su nosili vrećice sa mirisnim biljem između slojeva odeće, dok su žene neprijatan miris kamuflirale mirisnim puderima.

Sve do polovine XIX veka u Evropi je vladala apsolutna nehigijena, pa ukoliko se podsetimo čuvene izreke "da se istorija uvek ponavlja" u 19. veku higijena je postala svakodnevni imperativ kao što je to bila i u antičkim vremenima.

 U poslednje vreme su razne javne ličnosti osetile potrebu da objave da se prilično retko kupaju, valjda jer su pomislili da ovako ne dobijaju dovoljno pažnje.

U profilu u Vanity Fairu, Džejk Gilenhal je otkrio da “postoji čitav svet bez kupanja, što usput prilično pomaže kod očuvanja kože”, dok je (ironično, ili možda baš namerno) promovisao novi pradin Luna Rossa Ocean parfem.

Otprilike u isto vreme, Ešton Kučer i Mila Kunis su u podkastu objavili da ne veruju u kupanje, a Kučer je dodao da pere samo telesne šupljine. To je dovelo do toga da Džejsona Momou u intervjuu upitaju oko njegovih higijenskih navika, na šta je odgovorio: “Normalno da se kupam. Ja sam Akvamen.”

Kako smo došli do ovde?  Koliko zaista treba da se kupamo? Poznati americki dermatolog kaze:

Adam Fridman: Pa valjda je najveća briga očigledno miris, a većina ljudi počinje da razvija miris tela ako se ne operu u roku od 24 sata. Ali očigledno je da sa modernim antiperspirantima, dezodoransima i parfemima to ljudi mogu prilično dobro da prikriju.Iz perspektive nege kože, nije neki problem što je perete, jer se ona uglavnom sama čisti i samoreguliše; tako je zamišljena. Ali mislim da bi većina lekara rekla da je pranje svaka 24 sata da se smiri miris verovatno normalno. Ako ne morate da budete u radnom okruženju, ako ste kod kuće, nema neke štete ako preskočite dan.Ako se doslovno ne kupate, počeće da se nakuplja višak keratina-vaša koža postaje pomalo tvrđa i grublja i počinje da skuplja prljavštinu, pa ćete vremenom izgledati prljavo. Što ga duže ostavljate, bićete privlačniji za razne gadne stvari kao što su vaške. Akne same po sebi nisu stvar higijene, tako da ne mora da znači da ćete da se izbubuljičavite ako ne perete kožu, jer je to genetska sklonost i povezana je sa hormonima. Ako se nikada ne perete pa se oznojite, možete dobiti iritacije, osipe ili ekceme pod pazuhom ili gde god ne održavate kožu čistom. Ali treba neko vreme da se to pogorša.

Koliko vremena?
Rekao bih minimalno nedelju dana.

Pretpostavljam da bi do tada već bili prilično smrdljivi. Šta mislite da pokreće ovaj holivudski pokret protiv kupanja?

Pa mislim, koliko ja znam, oni samo kažu da se ne kupaju po nekoliko dana.

Džejk Gilenhal je rekao da mu je kupanje sve manje "manje potrebno", i da se prirodno čistimo. Pretpostavljam da on misli da on ne smrdi.

Možda sam sebi lepo miriše? Ne znam odgovor na to. Glumci su ezoterična ekipa; često imaju zanimljive poglede na život. Bosi, neoprani hipi nije slučajno stereotip... Možda je o tome reč i kod tih holivudskih tipova.

Prestajete li da primećujete sopstveni miris? Očigledno vam svi drugi mogu reći da smrdite, ali imam utisak da su možda ovi ljudi došli do tačke u kojoj ne mogu da osete sopstveni miris?

Ako ste dugo vremena okružuje određeni miris, vaši živci u nosu će biti desenzibilisani na taj njega, pa mislim da je moguće da se ljudi desesenzibilizuju na sopstveni miris. Ali da se razumemo, svi smo sreli ljude koji apsolutno smrde i pomislite u sebi, 'vau, zar stvarno ne mogu da osete to?' Dakle, mislim da je odgovor da, verovatno ste malo desenzibilisani na svoj miris vremena, ali to ne znači da istovremeno i užasno mirišete.

Neki drugi glumci, mislim da su to bili Ešton Kučer i Mila Kunis, kao i Kristen Bel i njen suprug, rekli su da rade "testove mirisa" sa svojom decom. Dakle, ili ih peru samo kada osete miris, ili kada vide prljavštinu na njima. Je li s decom druga priča?

Deca su drastično čistija od odraslih. Više se prljaju, ali nemaju neprijatan miris dok ne prođu pubertet. Bebe su zapravo izuzetno čiste - ne treba ih prati posebno često, verovatno svaka tri ili četiri dana. U redu je prati decu ređe, ali naravno, kao što zna svako ko ima decu, oni će se često vraćati [iz igre] prljavi, pa ih na kraju često operu jer su prljavi, a ne zato što su smrdljivi ili tako nešto.

S druge strane ovog razgovora je Rok, koji je ušao u chat i rekao da se tušira ​​tri puta dnevno: hladan tuš ujutru da bi se probudio; topli nakon treninga; a zatim vrući tuš uveče. Da li je to previše?Mi dermatolozi se jako plašimo ljudi koji koriste sapune, iritante i sredstva za pranje, i ljudi koji se tuširaju vrelom vodom, jer ta kombinacija tople vode i sapuna može iritirati kožu. Ali svi su različiti! Neki ljudi mogu da se izvuku sa [tom rutinom], ali većini ljudi bi posle tri tuša dnevno verovatno koža bila malo suvlja i neprijatna na dodir jer, ironično, voda isušuje kožu. Stoga bi prelazak sa pranja sapunom na pranje hidratantnom kremom verovatno bila dobra ideja.

Verovatno se tuširamo mnogo više nego što nam je zaista potrebno, ali ako time ne činite sebi nikakvu štetu, postavlja se pitanje: Da li je to problem? Verovatno se u tome i malo preteruje, ali ako ne želiš da se osećaš, onda moraš da se kupaš.

Eto. Molim vas, molim vas, nastavite da se kupate.

POTPUNO MI JE NEZAMSILIVO NEODRZAVANJE LICNE HIGIJENE. STVAR KULTURE ILI VASPITANJA ILI PREKA POTREBA. REKLA BIH SVE TO. NARAVNO DA SE MI BELCI NAJVISE KUPAMO I ODRZAVAMO HIGIJENU ( IZVINJAVAM SE AKO GRESIM KAD SU U PITANJU DRUGE RASE). VEROVATNO NAM NASA KULTURA TO NALAZE. TAKODJE SMATRAM DA JE TA PRICA O NE KUPANJU ZAISTA TACNA,AKO JESTE ZABRINJAVA ME! A OPET MOZDA IMA I PRETERIVANJA U STALNOM KUPANJU NAROCITO PRI UPOTREBI SAMPONA I SAPUNA. PA JEDINO OSTAJE DA PEREMO RUKE SVAKI CAS PO PREPORUCI SZO, A OSTALU HIGIJENU TELA DA PRILAGODIMO SVOM NACINU ZIVOTA!

'

ZASTO SE NE JAVLJAS NA TELEFON?

 DA  LI NAM JE UCINJENA USLUGA DA MOZEMO SA SVAKIM U SVAKOM MOMENTU DA BUDEMO U KONTAKTU? DA LI JE DOBRO STO SMO DOSTUPNI 24/7? ZAR NIJE NARUSENA NASA PRIVATNOST, NAS MIR, OSECAJ SLOBODE? SIGURNO DA JESTE, ALI RETKO KO OD NAS ISKLJUCUJE MOBILNI TELEFON. VISE IDEMO NA FAZON NECU DA SE JAVIM, AKO NE ZELIMO DA PRICAMO SA NEKIM ILI AKO UOPSTE NE ZELIMO KONTAKT SA LJUDIMA. SAD TO MOZE DA STVORI PROBLEM NAMA MAJKAMA JER ODMAH POMISLIMO STRASNE STVARI KAD NAM SE DETE NE JAVI,ALI HAJDE MALO DA ISTRAZUJEMO PRICU O TELEFONU.

Telefonski pozivi, baš kao i bilo koja druga vrsta socijalne interakcije, neke ljude čine neverovatno anksioznim.

Postoje samo dve vrste ljudi na ovom svetu: oni kojima je okej da pričaju telefonom, jer, štagod, i ljudi kojima fizički pozli od same pomisli na ovaj koncept.

“U pitanju je stvar preferencije”, kaže Gabriel Raimondi, predsednik Saveza psihologa italijanskog regiona Emilija-Romanja, dodavši da postoji generacijska podela u načinu komuniciranja telefonom. “Ljudi više nisu navikli na to. Mladi su pozive zamenili objavama na društvenim mrežama, porukama i glasovnim porukama.”

Raimondi kaže da je strah od pričanja telefonom povezan sa drugim vrstama socijalne anksioznosti, i da je izazvan poteškoćama u očekivanju ritma ili koncepata date konverzacije.

“I vreme odgovora razlikuje se u odnosu na dopisivanje”, kaže on. “Nije nužno sporije, ali je više povezano sa očekivanjima druge osobe. Fidbek se dešava odmah, tako da uvek postoji rizik od pogrešne interpretacije i učitavanja naših grešaka kao potvrde naših strahova.”

Kada se zateknemo u ovakvoj situaciji, možda ne uspemo da izrazimo misli baš kao što bismo želeli. Dopisivanjem se možda gube neki ključni elementi verbalne komunikacije, kao što su ton glasa, naglašavanje ili pauze, ali ono daje vremena da se obrade informacije i skroji zadovoljavajući odgovor.

To što neko ne voli da priča telefonom nije problem samo po sebi, ali može postati problem, ukoliko niste u stanju da se u ključnim trenucima javite na telefon, bilo da zbog toga ispašta posao ili društveni život. Rad od kuće tokom pandemije stavio je mnoge ljude pred izazov sve češćih video i glasovnih poziva. “Činjenica da nas mogu kontaktirati u različitim periodima dana, često i nakon radnog vremena - uzevši u obzir činjenicu da se mnogima radno vreme produžilo, što kao posledicu ima uzurpaciju svačijeg ličnog prostora - jedna je od velikih problema koji dovode do psiholoških problema i utiču na današnje tržište rada”, rekao je Raimondi.

Upravo iz ovog razloga važno je uspostaviti pravila tamo gde je to moguće. Bilo da želiš da ugasiš zvuk i u potpunosti ignorišeš pozive u toku večeri, ili da se osećaš kao da iz nekog razloga moraš biti dostupan 24/7, ključna stvar je stvoriti prostor u kome se osećate kao da imate potpunu autonomiju kada se radi o korišćenju svog telefona. Odredite jedan deo dana kada ćete se truditi da ni ne gledate notifikacije na telefonu.

“Važno je opravdati sopstveni izbor da se ne javiš na telefon”, kaže Raimondi. “Takođe, treba da procenite koliko je taj poziv važan. Ne morate se javljati na baš svaki poziv.”

Baš kao i u školi, kada ste imali tremu pre testa ili prezentacije, priprema će pomoći da se osećate manje nelagodno dok očekujete poziv.

“Lično, pokušavam da osmislim i pripremim zahteve koje ću izneti tokom poziva, pogotovo kada se radi o poslu. Pomaže mi i da budem svestan svojih fizioloških reakcija”, kaže Raimondi. “Znam da, kada telefon zazvoni, moje srce kreće da udara brže, na primer. Predviđanje sopstvenih telesnih reakcija je važan deo u njihovoj kontroli, što vam omogućava da one na vas utiču manje.”

Ipak, ukoliko vam ni kada se pripremite i vežbate nije lakše da nekoliko puta dnevno pričate telefonom, niste jedini. “Iako ponavljanje radnji iznova i iznova može desenzitizirati neke ljude, nije kod svih slučaj takav”, kaže Raimondi. “Zapravo, kod nekih ljudi repeticija situaciju može dodatno pogoršati.”

Ukoliko idete na terapiju, trebalo bi da sa svojim terapeutom popričate o ovoj anksioznosti. Ukoliko ne idete kod terapeuta, a od telefonskih poziva vam zaista ne bude dobro, možda bi trebalo da porazmislite o otpočinjanju neke vrste terapije. Verovatno nikada nećete voleti da razgovarate telefonom, ali ćete makar moći da radite na tome i da počnete da ih posmatrate kao alatku pomoću koje ćete doći do onoga što vam je potrebno, bez da previše brinete o njihovom socijalnom aspektu.

“[Ovo će vam omogućiti da] odaberete one stimuluse na koje želite da obratite pažnju, zato što su vam zanimljivi. To je zdravo”, kaže Raimondi. “Kada izbgubimo ovu sposobnost, osećamo se primorano da odgovorimo na sve, a onda postajemo anksiozni.”

Jednostavno kao i za sve na svetu i za nacin komuniciranja mobilnim telefonom postoje izbori. I da, zaista je do nas da li ce nam telefon biti dobra veza sa svetom ili ce as naterati da budemo anksiozni. 

Otkako su svi prešli na neograničene minute razgovora – izgubila se svaka pristojnost telefoniranja. Ljudi zovu kad god im se nadigne, šta god da im treba i mene to izluđuje. Zato se ne javljam skoro nikada.Ali ja prosto ne mogu da se javljam na telefon. Već godinama moj telefon stoji na silentu, iz mejla sam skinula broj telefona – i ne zato što glumim neku nedostupnost, nego mi svaki poziv koji ne očekujem izaziva anksioznost.

Ne javljam se skoro nikome. Porodici, prijateljima a pogotovo se ne javljam kada me zovu sa nepoznatih brojeva telefona. Razumem da većini vas to možda deluje glupo, milenijalski i bezobrazno, ali evo par razloga zašto je za mene ovo jedino rešenje.

Zato je za mene svaki nenajavljen i neočekivan poziv šok. Napad. Neko sada zalazi u moje privatno vreme i prostor i očekuje nešto od mene. A prethodno se nije najavio. Šta ta osoba želi od mene? Zašto me zove?

Vratite fiksne telefone (sa identifikacijom) molim vas
Dok su postojali fiksni telefoni, postojala su i neka pravila ponašanja. “Ne zove se u vreme ručka” ili “nemoj sada da zoveš, kasno je”. Jer je tvoj poziv uznemiravao celu kuću. I to je bilo no-no. Međutim, sada ljudi misle da imaju pravo da te cimnu kad god im nešto treba. U 8 ujutru ili u 11 uveče, svejedno je. Jer te zove na mobilni. Važi.Razumem da vam je lakše da nekad “samo okrenete” ali meni nije. Pošaljite poruku, makar ona bila i glasovna. I to je okej. Ja ću je pustiti kada budem u prilici a vi ne morate da kucate. A ako vam je problem da kucate – instalirajte Google Text to Speech i diktirajte u telefon poruku.Posebno volim one koji pošalju mejl i onda zovu posle minut, da “prođemo sve usmeno”. Kada neko zove nekoliko puta za redom da bi se ispostavilo da samo zahteva instant odgovor – to smatram posebnom vrstom zlostavljanja. Svejedno je da li se radi o partneru, šefu, klijentu ili prijatelju.U vreme kada su ljudi sve više otuđeni, lepo je naći one koji uopšte žele da razgovaraju i da vas saslušaju. Ipak, ni danas, kao ni nekad, nimalo ne prija kad vas ljudi zapitkuju o detaljima koji ih se jednostavno ne tiču i ponašaju se kao da ste dužni da im podnosite izveštaj.
Recimo, zvali su vas telefonom, i nisu uspeli da vas dobiju (nije bitno da li su vas zvali na fiksni ili mobilni telefon). Kasnije, kada uspeju da vas dobiju, ili vi pozovete za njih, pitaju vas šta ste radili kad im se niste javili na telefon. Neodređen odgovor s vaše strane (recimo: "Nisam mogla da se javim") njih ne zadovoljava. Praktično zahtevaju od vas da im kažete zbog čega niste mogle istog momenta da odgovorite na njihov poziv.
Takvo ponašanje ume prilično da nervira. Vaša je stvar zašto se niste javile. Možda ste se bavile nečim drugim što niste htele da prekidate javljanjem na telefon, možda ste bile u situaciji kada je nepristojno odgovoriti na poziv, možda ste bile u toaletu, a niste od onih kojima je normalno da telefonom pričaju s nekim dok su na WC šolji… Koji god da je razlog u pitanju, to je vaša stvar i niste dužne da objašnjavate.
Otkad postoje telefoni bilo je i onih koji postavljaju ovakvu vrstu pitanja. Ta pojava je postala još češća otkako postoje mobilni telefoni, jer neki ljudi kao da podrazumevaju da ste im, jednom kad nabavite mobilni, dostupni 24 časa dnevno, i kao da su uvređeni ako im smesta ne odgovorite na poziv – šta vam je to važnije od njih? I umeju prilično da insistiraju na takvom stavu; neki su zaista ubeđeni da svako ko ima mobilni telefon mora da se na njega javi svaki put kad ovaj zazvoni, kao da ste mobilni nabavili zato da svako bilo kad može da vas pozove, a ne zato da možete da budete u kontaktu i onda kad ste u pokretu – ako vam u tom trenutku odgovara da budete u kontaktu.
Šta učiniti kad dobijete takva pitanja? Ne nervirati se. Jedna mogućnost je da odgovorite da niste mogle da se javite i da odbijete da objašnjavate dalje ako ne želite da ulazite u detalje (zaista niste dužne da o svakom detalju svog života pričate onima kojima ne želite da saopštavate svaku sitnicu). Druga mogućnost je da pokušate s nekim vickastim odgovorom (kidnapovali su vas vanzemaljci i vršili medicinske probe na vama, učestvovale ste u gradnji vremeplova koji bi vam onda pomogao da odgovorite na sve propuštene pozive…). Nakon nekoliko ovakvih odgovora, oni koji zapitkuju trebalo bi da shvate da na takva pitanja neće dobiti odgovor – a moguće je da ćete ih nasmejati dovoljno da vam to ne zamere, i da će se problem rešiti bez ikakvog daljeg nerviranja.

NADAM SE DA SAM VAM 'OTVORILA OCI' MADA SVE OVO I VI SAMI ZNATE. PA IPAK ETO PRICE O MOBILNOM TELEFONU I JAVLJANJU NA ISTI. PA SAMI ODLUCITE. IZBOR POSTOJI. JAVLJATI SE UVEK ILI NE?

FOX

 SVI ZNATE DA FOX ZNACI LISICA. FOKS MOLDER JE BIO LISICA U OTKRIVANJU ;CUDNIH' VANZEMALJSKIH I OSTALIH PRICA. NA FOKSU SE EMITUJU SIMPSONOVI KOJI SU LISICE ZA OTKRIVANJE BUDUCNOSTI. DA,DA SVE JE UVEK POVEZANO KO STO REKOH

.Za 30 godina koliko se emituje, serija "Simpsovovi" je mnogo puta zaprepastila javnost svojim umećem da predvidi neke od najvažnijih svetskih događaja

Moglo bi se reći da je najneverovatniji slučaj predviđanje da će Donald Tramp postati predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Reč je o 17. epizodi 11. sezone emitovanoj 16 godina pre nego što je Tramp pobedio na predsedničkim izborima.

Simpsonovi su epidemiju ebole 2014. godine predvideli čak 17 godina ranije. U 3. epizodi 9. sezone Mardž predlaže bolesnom Bartu da pročita knjigu "Radoznali Džordž i virus ebola". Ebola je otkrivena 1976. godine.

 Fanovi veruju da su Simpsonovi predivdeli i epidemiju korona virusa i to pre više od 20 godina. Kao dokaz navode epizodu serije iz 1993. godine u kojoj se radi o virusu zvanom "Osaka flu" koji se širi Springfildom, nakon što su stanovnici naručili blendere iz Japana. U epizodi se jedan od radnika koji je pakovao blendere u kutije u Japanu razboleo i slučajno poslao virus u SAD.

Poznata ličnost koja je među prvima objavila da je obolela od Kovida-19 bio je glumac Tom Henks, koji je čak i u "Simpsonovima" završio u karantinu. U epizodi iz 2007. godine Tom Henks navodno odlazi u samoizolaciju i kaže "ako me vidite u zatvoru, ostavite me"

.U epizodi u kojoj misteriozni virus iz Azije napada Springfild u jednoj od naručenih pošiljki iz Japana pojavljuju se "pčele ubice". Da podsetimo, već nekoliko dana kruže vesti o stršljenovima ubicama koji su se pojavili u SAD.

 Simpsonovi" su izgleda predvideli i klimatske promene i proteste, ali i ličnost koja je u poslednje vreme okupirala naslovne strane - Gretu Tunberg. U 17. epizodi 20. sezone Lisa Simpson je dobila zadatak da napiše rad na temu kako će Springfild izgledati 2059. godine. Kada je otkrila članke koji govore o tome da je izbio svetski rat zbog kapi nafte i da je poslednji polarni medved na planeti izvršio samoubistvo, to ju je deprimiralo. Svoje drugove iz razreda je preplašila pričama o porastu nivoa okeana, globalnom zagrevanju i pretvaranju planete u pustinju. Zvuči poznato? Sličan zapaljiv govor je održala i Greta Tunerg prošle godine na samitu UN.

A sećate li se onog pogleda koji je Greta uputila predsedniku SAD Donaldu Trampu na početku samita UN? Isti takav uputila je i Lisa gospodinu Trampu u seriji.

U epizodi iz 2017. godine Homer, Mardž i ostatak porodice nalazi se u kraljevstvu Springfildija, izmišljenom univerzumu koji je donekle parodija na čuveni Vesteros iz serije "Igra prestola". U jednom trenutku čak je i zmaj svojom vatrom zapalio čitavo selo, vrlo slično kao što je to učinio zmaj Drogon u epizodi "Igre prestola" dve godine nakon Simpsonovih.

 U epizodi iz 1994. Doris koja radi u školskoj kuhinji u Springfildu u ručak ubacuje i delove konjskog mesa. Devet godina kasnije u Irskoj je u supermarketima u goveđim burgerima DNK testom utvrđeno konjsko meso.

 U epizodi iz 1998. godine, Simpsonovi su čak predivideli i da će "20 Century Fox" završiti u rukama kompanije Dizni što se dogodilo 14. decembra 2017. godine.

 Homer je na izborima 2008. godine probao da preko mašine za glasanje svoj glas da Baraku Obami. Međutim, mašina je konstantno menjala njegov glas. Četiri godine kasnije, problem se dogodio u Pensilvaniji, gde su nekim čudom glasovi za Baraka Obamu išli na stranu njegovog republikanskog rivala Mita Romnija.

 Profesor Bengt Holmstrom je osvojio Nobelovu nagradu za ekonomiju 2016. godine, šest godina nakon što je u Simpsonovima bio jedan od kandidata u opkladi.

L ejdi Gaga je nastupala 2012. godine u Springfildu. Pet godina kasnije, njen vrlo sličan nastup dogodio se na Superboulu.

 U jednom od najvećih iznenađenja na Zimskim olimpijskim igrama 2018. godine tim SAD osvojio je zlatnu medalju u karlingu pobedom nad favoritima, Švedskom.

Istorijska pobeda se već jednom dogodila i to i epizodi Simpsonovih iz 2010. godine na Igrama u Vankuveru.

Simpsonovi" su nam čak predstavili ideju pametnih satova koji mogu da nam posluže kao telefon skoro 20 godina pre nego što su oni zaista i nastali.

 Pre 30 godina emitovana je epizoda u kojoj je na naslovne strane svih novina dospela riba Blinki sa tri oka. Riba je uhvaćena u reci pored nuklearne elektrane.Više od deceniju kasnije, slično stvorenje nađno je u Argentini u rezervoaru u koji je stizala voda iz nuklearne elektrane.

U  novoj knjizi koja se bavi matematikom u poznatoj animiranoj seriji "Simpsonovi" ističe se epizoda "The Wizard of Evergreen Terrace" iz 1998. godine,  u kojoj Homer na tablu ispisuje naizgled nepovezanu matematičku jednačinu.

"Ta jednačina zapravo predviđa masu Higsovog bozona. Ukoliko je obradite, dobićete neznatno veći broj od onoga koji označava realnu težinu te elementarne čestice. Pomalo je nevjerovatno da se to desilo 14 godina prije samog otkrića", rekao je britanski naučnik Simon Sing.

 

Talenat da se predvidi budućnost, stvorio je plodno tlo za teoretičare zavere, posebno nakon emitovanja epizode u kojoj Simpsonovi dolaze u Njujork u kojoj ima dosta simbolike oko terorističkog napada 11. septembra 2001. godine.

„Kupili su vodič o Njujorku na kome piše devet dolara uz sliku kula Bliznakinja, pa je delovalo da je u pitanju 9/11, ali je zapravo slučajnost". 

Najskorije predviđanje Simpsonovih koje se ostvarilo bilo je Diznijev ugovor vredan 52 milijarde dolara o kupovini 21st Century Fox-a, sporazum najavjen u decembru. U epizodi "Kada pokudiš zvezdu" postoji natpis "20th Century Fox deo Volt Dizni kompanije".

 

 Producent Džejms L. Bruk je uspeo da napravi redak dogovor sa Foksom, gde Foks nije imao kreativnu kontrolu nad serijom. Zbog toga mogu da se rugaju tako otvoreno u epizodama.Razlog zbog kog je Grening nazvao grad Springfild leži u tome što u SAD postoji više od deset gradova sa ovim imenom.Da li ste se ikada zapitali zašto su stanovnici u Springfildu svi žuti? Tvorac Mat Gorening dao je odgovor: “Kada gledaoci listaju kanale i bljesak žute boje isijava iz TV-a, znaće na kom se kanalu nalaze Simpsonovi. Potrebno je između šest i osam meseci da se stvori jedna epizoda.

Moja opsednutost Simpsonovima je opste poznata, ali da je potrebno 6 do 8 meseci da se napravi jedna epizoda kazuje koliko je ova serija "ozbiljna", a njena aktuelnost od 30 godina potpuno logicna. I nista nije slucajnost. FOX TV to dobro shvata, i sto je cudnije prihvata.

“Dosije X” je od serije sa malim, ali strastvenim krugom poklonika postao svetski hit i fenomen za koji su svi čuli. Molder i Skali su se pojavili i u “Simpsonovima” (The Simpsons) Dejvid Duhovni i Džilijan Anderson gostovali su u epizodi “Simpsonovih” u kojoj Molder i Skali dolaze u Springfild da istraže navode Homera Simpsona o vanzemaljcima.

 Kris Karter, tvorac serije kaže da je ideju za scenario dobio kada je u novinama pročitao da 3,7 miliona ljudi tvrdi da su bili oteti od strane vanzemaljaca. 

Vladini agenti istražuju čudne pojave" je premisa koja je gotovo postala kliše ovih dana, ali je u proteklim dekadama bila najsavršenija. Bila je to godina 1993. i Foks je tada važio za mrežu koja je gradila svoju reputaciju. Glavešine su iskoristile priliku i stvorile seriju nazvanu Dosije X, ali i ostatak istorije. 

Radi se o dvojcu FBI agenata, Foksu Molderu (Dejvid Duhovni) i Dejni Skali (Džilijan Anderson), otmicama vanzemaljaca, zaverama vlade, uvrnutim mutantima i o mešavini svega navedenog.

Serija je prikazivana jednu deceniju i postala je deo pop kulture, inspirišući status kulta medju fanovima i oblik besmrtnog divljenja do dana današnjeg (uprkos skorašnjem fijasku). Slučajevi za koje bi mnogi vladini zvaničnici voleli da zauvek ostanu zaključani u nekoj fioci - dosijea iks.

 Molder i Skali su sa razlogom postali jedni od omiljenih TV parova. Molder je zagriženi vernik u natprirodno, dok njegova koleginica pokušava da sve dokaže na naučnoj osnovi. Usmljeni revolveraši su trojica samostalnih istražitelja paranormalnog, i definitivno najpopularniji likovi u seriji. Čak su imali i svoju zasebnu seriju, koja je takođe bila veoma popularna. Kako vlada uvek zataškava Molderovu i Skalinu istragu, kao glavni negativac pojavljuje se misterioznu ,,pušač”, koji je skoro uvek sa cigaretom u rukama, on predstavlja čoveka iz senke koji skriva dokaze o postojanju vanzemaljaca od javnosti. Još jedan specifičan lik je i zamenik direktora Skiner, koji mora biti na strani Pušača ali kad god može pomaže svojim agentima. Aleks Krajček došao je da zameni Dejnu Skali kao Molderov partner, tokom njenog kratkog odsustva iz serije. U međuvremenu se zamerio i Molderu i njegovim neprijateljima i tako Krajček postaje nezavistan lik, nešto poput dvostrukog agenta.

Ukoliko nikada niste čuli za jednu od najpoznatijih televizijskih serija svih vremena, priča prati dvoje FBI agenata i njihovo istraživanje slučajeva kojima više niko ne želi da se bavi.

Da, Molder i Skali su uvek bili u potrazi za nekom mračnom tajnom, čudovištem koje se mora zaustaviti. A tame je mnogo…

Molder veruje u postojanje vanzemaljaca i paranormalnog, a Skali baš i ne - ona je tu da analizira njegove postupke i nađe racionalno objašnjenje.

Međutim, njihove avanture joj posle nekog vremena poljuljaju stavove.

Država i razni sumnjivi sindikati i tipovi - među kojima ima ozbiljnih zavisnika od nikotina - za to vreme, naravno, žele da spreče da se sazna da vanzemaljci postoje. 

Istina je negde tamo! 

Haktivstička grupa Anonimusi nastavlja svoju misiju, i ovog puta nam donose pravu poslasticu. Vest koja prevazilazi granice našeg sunčevog sistema.Nakon što su hakovali ISIS, Donalda Trampa, na red je došla NASA. Anonimusi su na svom YouTube kanalu postavili video u kome tvrde da je profesor Tomas Zurbuken, glasnogovornik NASA-e, američkom komitetu US Science, space and technology, otkrio da pripremaju najavu o otkriću vanzemaljskog života.

„Naša civilizacija se nalazi na ivici da otkrije dokaze o postojanju vanzemaljskog života u kosmosu“, navodno je izjavio Tomas Zuburken. „Zahvaljujući svim aktivnostima i misijama posvećenim traženju života van Zemlje, na korak smo od jednog od najznačajnijih naučnih otkrića u istoriji.“

Anonimus je na svom sajtu objavio: „Dokazi, izgleda, stvarno ukazuju da se nešto događa na na nebu. Svemirski brodovi su prilično skupi, ali konstantno preusmeravanje taksi i formiranje tajnih budžeta, dokazuje da se gore događa nešto sa čim javnost nije upoznata.“

Ovo saznanje se nadovezuje na NASA-ino skorašnje otkriće – nedavno je vlada Amerike objavila da je identifikovano deset planeta sličnih Zemlji van Sunčevog sistema. Ukupno 219 „novih planeta“ je otkriveno pomoću Kepler svemirskog teleskopa, a za deset od njih se veruje da se nalaze u takozvanoj Goldilocks zoni zvezde oko koje orbitiraju. Planete nisu suviše blizu njihove zvezde, što znači da nisu previše vruće, ali nisu ni suviše daleko, tako da nije previše hladno, što ukazuje na postojanje tečnosti. Postojanje vode na tim planetama sugeriše da je mogućnost razvoja života na njima vrlo velika.

U svetlu okrića tih deset planeta, da li su tvrdnje Anonimusa o otkriću vanzemljskog života, tačne? Oni samo prenose ono što su iskopali hakujući.

Susan Tomson, istraživač u SETI institutu, koji traži znakove vanzemaljskog života, rekla je: „Katalog planeta, koji je rezultat vrlo preciznih merenja, predstavlja osnovu za direktan odgovor na najvažnije pitanje koje astronomija postavlja – koliko planeta nalik Zemlji postoji u našoj galaksiji?“



Da li su tvrdnje Anonimusa tačne, ostaje da se vidi. Iako su ozloglašeni širom sveta, nemaju običaj da lažu, i pre nego što nešto objave, dobro provere svoje, istina, nelegalno prikupljene izvore. Kad smo kod Anonimusa FOX ima i seriju Bouns ( pisala sam i blog o njoj) i u  jednoj epizodi vlada tajno donosi da se pregledaju kosti J.F.Kenedija  da bi se utvrdio tacan nacin ubistva. Fascinantno! Naravmo na kraju epizode kazu da nisu njegove kosti jer se pominju dva strelca. Zivele teorije zavere!

Istina je tamo negde. Možda. Američka obaveštajna agencija CIA otvorila je svoje tajne dosijee o neidentifikovanim letećim objektima i svi zainteresovani lovci na vanzemaljce sada mogu da provere svoje teorije.

Neka dokumenta su gotovo nečitljiva i njihova svrha nije jasna. Grinvald je rekao Vajsu da je CIA namerno sva svoja dosijea spakovala u „zastareli“ format kako bi otežala pristup kolekciji.

„CIA je neverovatno otežala pristup njihovim podacima. Ovaj zastareli format otežava ljudima da vide dokumenta i koriste ih u svojim istraživanjima“

Na snimcima koji su procureli u javnost prošle godine vide se neidentifikovani objekti u vazduhu koje su snimili piloti tokom treninga. Čuju se piloti kako komentarišu brzinu i oblik tih NLO.

Bivši američki senator Hari Rid, koji je ranije zagovarao da se istražuju neidentifikovani leteći objekti, tvitovao je snimak navevši da SAD mora na „ozbiljan, naučan način da se pozabavi ovim i utvrdi postoje li neke potencijalne opasnosti po američku bezbednost“. 

Nekadašnji šef izraelskog programa za svemirsku bezbednost Haim Eshed izazvao je veliku pažnju u Izraelu, ali i u SAD, jer je u intervjuu listu "Jediot ahronot" izjavio da "vanzemljaci postoje i da imaju dogovor sa američkom Vladom".Eshed navodi da „vanzemaljci sprovode istraživanja i pokušavaju da shvate od čega je svemir nastao i žele da im ljudi u tome pomognu“.

„Oni su čekali da čovečanstvo evoluira i dostigne nivo na kojem će generalno razumeti šta je svemir i šta su svemirski brodovi“, rekao je Eshed i pojasnio da saradnja sa vanzemaljcima podrazumeva i istraživanje Marsa.Na pitanje zašto sve te informacije do sad nisu objavljene u javnosti, Eshed kaže da su vlasti odlučile to ne učine „jer čovečanstvo još nije spremno“.

„Postoji sporazum između vlade SAD i vanzemaljaca. Oni su potpisali ugovor sa nama da ovde radimo eksperimente“, rekao je on.

Eshed je svestan da njegove tvrdnje „zvuče neverovatno“ i ističe da bi „pre pet godina bio poslat lekaru da je ovako nešto tada izneo u javnost“.

On je dodao da je predsednik Donald Trump bio svestan postojanja vanzemaljaca i da je bio „na ivici otkrivanja“ informacija, ali je zatraženo da to ne učini kako bi sprečio „masovnu histeriju“.

„Oni su do danas čekali da se čovečanstvo razvije i dostigne fazu u kojoj ćemo generalno razumeti šta su svemirski i svemirski brodovi“, rekao je Eshed. „Danas svi već drugačije razmišljaju. Nemam šta da izgubim. Primio sam sve nagrade i poštovan sam na stranim univerzitetima, gde se trend isto tako menja „, dodao je Eshed.

 Tako da svako moze da bira - veruje li ili ne. Postoje li vanzemaljci ovde na Zemlji  jer u Svemiru sigurno postoje ili ne?

Od prijavljivanja Fox Televizije na konkurs za dodelu nacionalnih televizijskih frekvencija spekulisalo se o tome kolika će u stvari biti objektivnost ove televizije zbog stava o američkom Fox News-u. Smatralo se da će biti naklonjena Americi. Na samom početku su se strana vlastita imena u informatiovnim i drugim emisijama pisala u originalu (na primer Washington, George Bush i druga). Danas se upotrebljava Fox Breaking News za vanredne vesti, a na redakcijskim računarima stoji pozadina na kojoj piše Fox News. Ne mogu da ne napisem da se pored pomenutih serija na ovom kanalu mogu videti mnoge serije koje navode na razmisljanje sta je istina i gde je ta istina. Kao Volter, Otkrivanje, Ubiti  Evu i slicne.

SAMO IME TV FOH KAZUJE DA SE RADI O 'LISICAMA'  KOJE  NAM DOPUSTAJU DA BIRAMO U STA CEMO VEROVATI. I HVALA IM NA TOME. I OVO NIJE REKLAMA ZA TV FOX JER  NE GLEDAM TV STO ISKRENO SVIMA PREPORUCUJEM, ALI SIMPSONOVE I DOSIJE X MI NE DIRAJTE. TO JE MNOGO VECE OD BILO KOG TV PROGRAMA ILI TV STANICE. ISTINA JE NEGDE TAMO- DOSEGNITE JE!

SPAS

 KAD SMO KOD MANASTIRA, VERE U BOGA  I U  VREME VELIKIH ZENSKIH CRKVENIH PRAZNIKA DA PRICAMO MALO O SPASU.NE MOZES  UVEK SPASITI SVAKOGA,ALI UVEK MOZES SPASITI NEKOGA! A NE MOZES NI SPASITI NI ONOGA KO NE ZELI BITI SPASEN!

Prema Bibliji, Nojeva barka je sagrađena na Božju zapovest da bi Noje spasao sebe i svoju porodicu kao i životinje od Potopa. Ta je pripovest sadržana u hebrejskoj i hrišćanskoj starozavetnoj knjizi Postanja, poglavlja 6-9.

Prema dokumentarnoj hipotezu priča o arki u knjizi postanja bi mogla predstavljati nekoliko originalnih kvazi-nezavisnih izvora, odnosno mogla je nastati kroz proces sažimanja kroz mnoge vekove. To bi moglo objasniti izvesnu zbrku i ponavljanja u tekstu. Mnogi ortodoksni Jevreji, hrišćani i muslimani odbacuju ovu hipotezu, smatrajući da je priča o arci istinita, da ima jednog autora, a da se sve navodni nedostaci mogu racionalno objasniti.

Priča o arci iz knjige postanja ima paralele sa sumerskim mitom o Ziusudri, koji govori kako je Ziusudru Bog upozorio da sagradi plovilo u kojem će izbeći poplavi koju je On poslao. Manje precizne paralele se mogu naći u mnogim drugim kulturama širom sveta. U stvari, priča o Potopu je jedna od najčešćih tema mitologije širom sveta, što i skeptici i vernici koriste kao dokaz u prilog svog stajališta.

Priča o arci je bila predmet opsežnog objašnjavanja u različitim abrahamskim tradicijama, pri čemu su se teoretska rešenja i praktična rešenja (npr. kako se Noje rešavao životinjskog otpada) mešala s alegorijskim tumačenjima (npr. arka kao prethodnica crkve, nudi spas čovečanstvu). Od pocetka se znalo da covecanstvu treba spas . Covek je gresan  i kao takav napravice probleme u prezivljavanju i planete i covecanstva. Ali ni Noe ni barka ni nista nije pomoglo da se spase ovaj svet. Vidi pocetak. Ne mozes spasiti onog ko to ne zeli. Mi, ljudi ocigledno ne zelimo spas. I zasto se onda zalimo. Unistili smo planetu, unistili sva ziva bica, pa onda sto ne bi i coveka. A kako sam sebi dala prava kao tvorcu ovog bloga prava da privatizujem ponekad temu pisacu o dva spasa koja nisu uspela.

Volim ljude usprkos svim nepravdama koje sam dozivela u svom zivotu. I imam brdo epmatije i delim rame za plkanje i zagrljaje u neogranicenim kolicinama. I pomazem ljudima nudeci spas koliko mogu. Ali kad su moja deca u pitanju nemocna sam potpuno. I to mi uzasno tesko pada. Podelicu sa vama, a kako je ovo i moj tetament nek vide zasto mi je u nekom momentu prepuklo srce.

Odakle poceti? Od najstarijeg sina koji je trebao (kad vec nosi dedino ime) da bude stub porodice na ovom mestu u kuci u kojoj je vec ceo vek nasa porodica. Vek i  21 godinu. Ali ne, izbor partenra je doveo do neslaganja i on sad ne zeli ni da nas vidi ni cuje, a ni da zivi ovde. Nudim mu spas, oprastajuci sve uvrede nista ne vredi.

Starija cerka vec odavno zivi sa strancem imaju i dete i nekako se bas plasim kako ce to u buducnosti fumkcionisati. Religije nam se razlikuju, nacini zivota, ponasanja sve. Ni prethodni izbor nije joj bio dobar, al bar je bio nas covek. Sta donosi buducnost ko zna. Spas bi bio da se kockice nekako uklope i da sve to to bude u redu,ali ko zna?

Mladji sin ima tesku psihicku bolest te shodno tome nema nikakvog osnova da moze da podrzi buducnost vekovnog ognjista. Dok je nas roditelja ima spas, ali sta ce biti kad nas ne bude. Strah me je i da mislim.

I na kraju mladja cerka koja ima tesku fizicku bolest. To je ne ogranicava da radi ima deckai zivi normalno,ali ipak jako se bojim i za njenu buducnost. Spas bi bio da nadje partnera koji to sve podrzava. Ima ga zadnjih 5 godina ali su  suvise mladi da bi to preraslo u brak.

Tako da je prica o spasenju za moju porodicu nemoguca misija. Kao i za sav ljudski rod. I sad sam sebicna, bas me briga sto ljudski rod ne moze da se spase. Kako ja da spasem svoju decu?

NE ZNAM KOLIKO CETE PRIHVATITI OVAJ TEKST . KOLIKO JE PRICA O SPASENJU VAZNA ZA VAS. IMATE LI VI KO KOGA DA SPASETE ILI IMA LI KO VAS DA SPASE? PA PORADITE NA TOME. NIJE TESKO, A KO ZNA MOZDA I USPETE!

 

ZENSKI MANASTIRI

 DOK JE VREME GODISNJIH ODMORA PODSETICU VAS NA PREDIVNE ZENSKE MANASTIRE.MANASTIRI SVAKAKO PRIVLACE NASU PAZNJU. MEDJUTIM, ZENE SVAKAKO U ZIDINE MANASTIRA UNUSE SVOJE ZENSKO UMECE ZIVLJENJA.

Mnoge koji nisu više podneli pritisak koji nosi savremnei život odlučili su se da se osame i posvete duhovnom prosvetljenju i u veri našli spas.

Da bi se žena potpuno posvetila crkvi i Bogu, potrebno je da provede izvesno vreme u manastiru kao iskušenica.

Međutim, trnovit je put do Boga. Pre svega, potrebno je mnogo odricanja da bi žena bila dostojna života u manastiru.

Iskušenice u molitvi provode po tri sata, brinu o crkvi i imanju, a odriču se prizemnih zadovoljstava.

Takoreći, život potpuno odbace. Ime, navike, muškarce i poroke. Skromne su povučene i o njihovom životu se malo zna. One pomažu vernicima koji su došli u posetu, brinu o domaćinstvu i imanju manastira, neke imaju posebne veštine, pa recimo crtaju, vezu, pletu, a od prodatih stvari zarađuju za vrlo skroman život.Ako se žena odluči da svoj život podredi Crkvi, neophodno je da provede neko vreme u manastiru kao iskušenica.

Na putu ka monaštvu, iskušenica mora odoleti svim gresima kako bi bila dostojna monaškog života.Ja sam bila nesrećna u tom svetu. Moja duša nije pronalazila mir. Predanost Bogu nije neuspeh u životu. Može da bude jedan način života. Nije to neuspeh, to je uspeh za dušu. Prosto sam osetila da je to moj put. Za mene nije bilo dileme. - kaže iskušenica Sanja.Odriče se svog imena, kao i bilo kakvih zadovoljstava savremenog sveta.Trnovitim putem približava se Bogu, i tek kada prođe sve teskobe i odricanja, uz blagoslov igumana i episkopa, postaje monahinja dostojna života u manastiru.Monaški život nije lak, i to uvek treba imati na umu. Ipak, sve je stvar slobode izbora, koju svaki pojedinac poseduje.

Znamo da svetske zvezde odlaze povremeno u hramove Indije, Nepala, Tibeta i posvećuju se molitvama ili meditaciji u potrazi za duhovnim mirom. Ali, šta se dogodi kada građanin Srbije iz istog razloga zakuca na vrata manastira SPC? Evo šta ga čeka.Svaki manastir bi, teoretski, trebalo da primi čoveka u nevolji. Ali u današnja vremena to nije baš jednostavno. U Patrijaršiji kažu da su, na žalost, manastiri zatvoreni za ovakav vid komunikacije sa vernicima. U SPC su naročito kritični prema manastirima koji su rado spremni da prime donaciju ili pomoć, ali ne i da uzvrate istom merom.Da li postoji uslov koji osoba mora da ispuni kako bi određeno vreme provela u manastiru -Jedini uslov je da joj je potrebna duhovna pomoć.

Podrazumeva se, takođe, da boravak u manastiru nije hotelski odmor i da "potraga za društvenim mirom" ne podrazumeva izležavanje i lenčarenje. Naprotiv!

- Bilo je lenština koje su dolazile u manastire i čekale da im se donese i prinese da jedu i piju, a da prstom nisu hteli da mrdnu, ni drva da nacepaju! E, pa ne može tako - ljut je sagovornik “Blica” iz Patrijaršije.

Odlazak u manastir, pa makar samo na "duhovno pročišćenje", nije godišnji odmor. Pridruživanjem bratstvu ili sestrinstvu prihvatate i njihov način života. Učestvujete u bogoslužbenom životu, ustajete kad i oni, obično oko 5 ujutru, prisustvujete liturgijama, molitvama, pomažete u svim poslovima...U manastiru nema lenstvovanja. Pomaže se u bašti, cepaju se drva, pomaže se u građevinskim radovima... - objasnili su nam u jednom manastiru.

Ima, kažu, vremena i za knjigu, ali tek posle 9 uveče kada se svi povuku na spavanje.Ako vas fizički poslovi i ustajanje s petlovima nisu obeshrabrili, najpre potražite savet od svog sveštenika, ako ga imate. Od njega možete da dobijete informacije kome i gde treba da se javite, a pripremiće vas i za manastirski život. Još saveta i informacija dobićete u manastiru od igumana ili igumanije. Ipak, malo ko će pristati da s nepoznatom osobom o tome razgovara telefonom. U većini slučajeva monasi i monahinje prednost daju razgovoru uživo. Svako ko dođe treba prvo da vidi da li mu manastir odgovara, može li u njemu da ostane... U toj odluci pomoći će mu iguman. Saslušaće ga i proceniti da li je na pravom mestu - kažu za “Blic” u jednom manastiru.

U manastiru Svetog Stefana u Slancima, pored Beograda, kažu da su oni otvoreni za ljude koji traže duhovni mir, ali ističu da o svemu odlučuje iguman Andrej. Za pomoć se možete obratiti i u manastiru Rakovica, na Fruškoj gori... U Žiči kažu da nemaju uslova za ovakvu vrstu aktivnosti, ali da ima izuzetaka.

Toliko o zivotu u manastiru i kako  i zasto se zamonasiti. Ovo je ipak najvise tekst o lepotama zenskih manastira, koje je vredno posetiti, a o ostajanju treba dobro razmisliti.

Manastir Bešenovo je, prema predanju, s kraja 13. veka, na južnim padinama Fruške gore, uz potok koji danas nosi naziv Čikoš, osnovao sremski kralj Dragutin Nemanjić (1253 – 1316). Posvetio ga je Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, zaštitnicima njegove plemenite vladarske loze. Na zidu manastitirske crkve je, naime, pronađen zapis da je ona oslikana još 1476. godine. Znatno opširnije, o manastiru Bešenovo govori se u najstarijem turskom popisu Srema koji datira iz 1546. godine. Mada su Sveti arhangeli Mihailo i Gavrilo slava manastira Bešenovo, značajno mesto u njegovoj istoriji imaju i Sveti Kirik i Julita.

Reč je o sinu i majci koji su, u vreme rimskog cara Dioklecijana, za veru hrišćansku, postradali 304. godine, u grčkom gradu Ikoniji. Jedan deo njihovih moštiju je stigao u Bešenovo i tu dugo čuvan. Turci su manastir spalili, zajedno sa Krušedolom i Velikom Remetom, nakon bitke na brdu Vizirac povrh Petrovaradina 1716. Najveće stradanje priredile su ustaše, 1942. godine, opljačkale manastirsku riznicu, uključujući i kivote triju svetitelja i sve dragocenosti koje su bile u njima.

Sve je odneto u Zagreb, a same mošti naprosto istresene iz kivota i razbacane po manastiru! Sve monahe fruškogorskih manastira ustaše su pohapsile i poslale u svoje logore smrti. Pošto su, prethodno, sremski partizani u njemu smestili svoj štab, na zahtev ustaškog glavnog stožera iz Zagreba Nemci su ga, tog dana, avionskim bombama praktično sravnili sa zemljom. Komunistička vlast nije dozvolila da se manastir posle rata obnovi i oduzela mu je sva imanja koja je imao. Danas, na inicijativu i uz blagoslov Njegovog preosveštenstva Episkopa sremskog gospodina Vasilija i trud i istrajnost igumana Arsenija Matića, Bešenovo se, ponovo, izdiže ka nebesima iznad Svete Fruške gore Ukoliko želite da pomognete manstir, u ovom videu iguman arhimandrit Arsenije govori na koji način to možete uraditi i poziva vas da ga posetite.

 

Do Poćute se od Valjeva dolazi novoizgrađenom deonicom puta, i na samoj uzbrdici u centru je skretanje nadesno. Zatim se lošim putem silazi dosta dugo, tako da, kada pomislite da ne znate gde ste, stižete na prelepo mestu u šumi u kanjonu reke Jablanice. Po predanju, manastir je osnovan u XIII veku u vreme srpskog kralja Dragutina. Nezavisno od legende, današnji hram leži na temeljima još starijeg iz XI veka. U porti su drevni grobovi. Najstariji pomen manastira potiče iz 1572. godine. U okolnim skrovitim pećinama živeli su monasi pustinjaci, pa najverovatnije odatle potiče naziv manastira. Manastir je više puta rušen i spaljivan. Obnavljan je nekoliko puta. Za vreme Kočine krajine, Bušatlija paša je spalio manastir, pa je isti opusteo. Bio je tada jedina bogomolja u valjevskom kraju i tu su dovođeni bolesnici kod monaha na lečenje. Hram je zidan od kamena i pravilno tesane sige. Naos je prekriven crepom. Hram ima pored zapadnog ulaza i drugi manji sa severne strane, što je retkost kod pravoslavnih hramova. Postoji i veoma lep zidani ikonostas sa ikonama. Zidani ikonostasi su karakteristični za veoma stare hramove. Način gradnje upućuje na pravoslavne jermene, što takođe govori o starosti ovog manastira. Freske potiču iz 1622. godine, i dobro su očuvane. Manastir Pustinja je bio parohijska crkva i aktivan muški manastir do 1951. godine. Danas je ženski, i o njemu brinu monahinje.

.Manastir Kuveždin se nalazi u jugozapadnom delu Fruške gore, na oko 2 kilometra severno od sela Divoš kod Sremske Mitrovice. Manastirska crkva posvećena je Svetom Savi i Svetom Simeonu, dok je manastirska slava Preobraženje (slavi se 19/6. avgusta). Prema predanju, manastir je osnovao poslednji srpski despot Stefan Štiljanović 1520. godine. Prvi sigurni podaci potiču iz turskih zapisa iz 1566-1569. Pred kraj turske vladavine Sremom manastir je verovatno opusteo. Manastir Kuveždin su u prvoj polovini 17. veka obnovili monasi manastira Slanci iz Šumadije. Posle Prvog svetskog rata manastir se ponovo našao u teškom stanju. Manastiru Kuveždinu je već od agrarne reforme oduzeto 225 jutara najbolje oranice. To je bio jedan od prvih manastira sa ženskom obitelji, na čelu sa prvom igumanijom savremene Srpske pravoslavne crkve, Melanijom (Krivokućanin). Tokom Drugog svetskog rata manastir je teško stradao. U proleće 1944. godine nemačka vojska i ustaše minirali su crkvu i konake, čak i ekonomske zgrade. Poslednjih godina manastir je ponovo vaspostavljen kao muški, a obnova manastira je u toku. Manastir je takođe 1990. godine stavljen pod zaštitu kao spomenik kulture. Obnova manastirske celine traje od 1997. godine, pod rukovodstvom Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Sremskoj Mitrovici. 

 Manastir Grnčarica je ženski manastir Srpske pravoslavne crkve, pripada Eparhiji Šumadijskoj. Posvećen je Svetom Nikoli. Nalazi se u selu Prnjavoru koje je udaljeno oko 10 km od Batočine i oko 15 km od Kragujevca. Manastir predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture. Podignut je za vreme kralja Dragutina krajem XIII ili početkom XIV veka. Legenda kaže da je manastir prvo bio podignut na Čukari kod izvora Mladenova voda. U najezdi Turaka crkva je srušena i od njenog materijala podignuta je nova Grnčarica na današnjem skrovitom mestu. Manastir je imao sve nužne crkvene knjige sa tri jevanđelja. Na zidovima ima dosta nečitljivih natpisa, a najbolje se čita onaj u kome se govori o obnovi manastira za vreme Sulejmana Veličanstvenog. Tokom Prvog svetskog rata austrougarska vojska je opustošila manastir, spalila arhivu i odnela tri zvona. Manastir je istu sudbinu doživeo i tokom Drugog svetskog rata. Nemci su prognali monahe, manastirske konake i manastir zapalili. Posle rata, 1946. godine u zapusteli i razoreni manastir dolazi igumanija Efrosinija sa četiri monahinje iz Manastira Svete Petke u Izvoru kod Paraćina. Od tada Grnčarica postaje ženski manastir.

 Blizu Aleksinca kod mesta Katun nalazi se ovaj manastir, čija crkva je prvobitno bila posvećena Preobraženju. Podigao ga je monah German, prema natpisu koji se nalazi iznad vrata, i to 1399. godine. Prvi pisani izvori potiču iz 1413, a u turskim zapisima se javlja 1536. godine. Veća obnova bila je u XVIII veku, i za nju je zaslužan srpski despot Stefan Lazarević. Zidan je od kamena. Imitacija zidanja opekom je nastala najverovatnije kod velike obnove u XVIII veku. Od starih fresaka su sačuvani samo fragmenti. Prilikom obnove manastira 1939. godine, urađene su i freske u donjoj zoni. U blizini manastira nalaze se ostaci srednjevekovnog utvrđenog grada Lipovca. Manastir je aktivan, ženski je i o njemu brinu monahinje. 

 

 Putem iz Sopota za Koraćicu se stiže u ovaj manastir. Kada se uđe u selo, potrebno je skrenuti desno na prvom skretanju i ići do skretanja na kom je putokaz. Manastir je posvećen Svetom Nikoli i podignut je za vreme despota Stefana Lazarevića u dolini Pavlovičkog potoka. Star je 5 vekova. Obnavljan je dva puta – u XVI veku i XX veku. Manastirski kompleks se sastoji od crkve, konaka i – pretpostavlja se – letnjikovca despota Stefana, na severnoj strani crkve. U blizini je selo Markovac, u kom je despot Stefan iznenada umro 1427. godine. Iznad manastira, pored puta, nalaze se kameni sarkofag i česma. Manastir je aktivan i o njemu brinu monasi. 

 Na desnoj obali Južne Morave, u blizini Đunisa, nalazi se ovaj manastir. U njemu je kao monah živeo Roman Sinait, koji je proglašen za svetitelja, pa je manastir po njemu i dobio ime. Grob Svetog Romana Sinaita sa moštima i danas se nalazi u manastiru. On se poštuje kao čudotvorac i iscelitelj. Monasi sinaiti su sledbenici solunskog čudotvorca Grigorija Palme, čije učenje su prihvatili, i došli u Srbiju za vreme Kneza Lazara. O vremenu nastanka manastira nema podataka. Prvo pominjanje je iz 1498 god. Na starim temeljima podigao ga je upravnik ergele Kneza Lazara. Godine 1795. ga je obnovio Đorđe Pile, koji se u njemu i izlečio. Živopis iz 1795. godine je sačuvan u pevnicama i potkupolama. Smatra se da ispod sloja kreča ima još starijih freski. Novi živopis je urađen 1831. godine. Manastir je aktivan, ženski i o njemu brinu monahinje. 

 

 

U Podnožju planine Rudnik u klisuri Blagoveštenjske reke, kod mesta Stragare, nalazi se ovaj hram posvećen Blagoveštenju. Manastirska crkva je izgrađena u XIV veku u doba kneza Lazara, kada je on osvojio Rudnik od župana Nikole Altomanovića i uspostavio zapadne granice svoje države. Ktitor manastira je nepoznati tadašnji vlastelin. Obnovom Pećke patrijaršije 1557. godine, kada je manastir i obnovljen. U vreme Prvog srpskog ustanka, Karađorđe krio barut. Tu su se i okupljali srpski ustanici. U XVIII veku u manastirskim konacima radila je jedna od najstarijih škola u Srbiji. U ovom manastiru se posle povratka u Srbiju Karađorđe javno pokajao za oceubistvo i od igumana Grigorija dobio oproštaj greha. Između dva ustanka, u Blagoveštenju je održan sabor srpskih glavara, među kojima je bio i Miloš Obrenović. Odatle je ruskom caru Aleksandru Prvom poslato pismo sa molbom za pomoć. Sredinom XIX veka manastir je dobio sadašnji izgled. Južno od manastira, u njegovom podnožju, na izvoru Svetinje podignuta je devedesetih godina kapela posvećena Svetoj Petki. Voda sa izvora se koristi za izlečenje mnogih bolesti. Ikonostas u crkvi ima posebnu vrednost. Manastir je aktivan i o njemu brinu monahinje.

 

Manastir Divša je ženski manastir – u narodu je poznat i kao manastir Đipša. Smešten je na južnim padinama zapadnog dela Fruške gore, u prelepoj dolini obrasloj gustom šumom. Po nekim predanjima, ovaj manastir je podigao despot Jovan Branković krajem XV veka sa manastirskom crkvom posvećenom Svetom Nikoli.Zbog svog geografskog položaja i i velike udaljenosti od naseljenih mesta, ovo je oduvek bio siromašan manastir, stoga nikada nije posebno ni privlačio pažnju Turaka. Početkom XVIII veka pao je pod upravu manastira Kuveždin od koga je udaljen pet kilometara, i godinama nakon toga pokušavao je da povrati samostalnost koju je stekao tek 1923. godine. Po nekim tvrdnjama, ova dva manastira su mogla da padnu pod upravu Hilandara, ali to nisu dozvolili lokalni seljaci. Tokom burne istorije ovaj manastir, kao i ostali, bio je mnogo puta rušen i pljačkan, pa tako i krajem Drugog svetskog rata, kada je manastir miniran. Tom prilikom je svod crkve delimično srušen a zvonik teško oštećen. Danas manastir čine Crkva Svetog Nikole i spratni konak.

  U prelepom ambijentu u uvali između sremskih sela Grgurevci i Manđelos, nad izvorom svetih vrača – Kozme i Damjana, u neposrednoj blizini kultnog mesta kutka posvećenog svetom Jovanu Šangajskom nalazi se najmlađi fruškogorski manastir koji je posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom. Prelepa drvena crkva – brvnara, u šumi stogodišnjih lipa, izgrađena je od norveškog belog bora i čamovine nabavljene u Bosni i Hercegovini, te svojom arhitekturom odudara od ostalih fruškogorskih manastirskih crkvi, što ga čini posebnim. Ktitoru ove crkve Milanu Milankoviću, poreklom iz Brodca kod Bijeljine, a koji živi i radi u Pertu u Australiji, uručen je Orden Svetog Save. Milanković je još 2011. godine, boraveći na Fruškoj gori, obećao pomoć za izgradnju manastira, međutim tada je doživeo i tešku porodičnu tragediju. Na Vranjašu, gde je sada podignuta crkva i manastir, Milankovićeva 16-godišnja kćerka ođednom je izgubila svest. Prevezli su je hitno u bolnicu u Beograd, ali joj nije bilo spasa. Od tada su ožalošćeni roditelji odlučili da budu ktitori crkve u znak sećanja na prerano umrlu ćerku. 

I TAKO. NE ZURITE  I NE PRAVITE SAMO NEKU BRZU TURU POSECIVANJA MANASTIRA. ZNAM DA VAS VODICI VODE SAMO U POZNATE MANASTIRE JER STE U STVARI I VI SAMO ZA NJIH ZAINTERESOVANI JER DRUGE I NE ZNATE. EVO SAD MESTA KOJA MOZETE POSETITI. SAMI ZA SVOJU DUSU. POLAKO.

 

 

 

DISTOPIJA

 DISTOPIJA ILI JOS PRICE O SLOBODI KOJE NIKADA NIJE DOSTA. NAMECE SE DISTOPIJA BUDUCNOSTI I DISTOPIJA OPISANA U KNJIGAMA KOJE SU OGLEDALO DRUSTVA BILE REALISTICNE ILI FIKCIJA. POSTO GRANICA IZMEDJU REALNOG I VIRTUALNOG VISE NE POSTOJI, A BUDUCNOST OPISANA U KNJIGAMA OSTVARUJE SE PRED NASIM OCIMA SVAKODNEVNO, HAJDE DA MALO PRICAMO O DISTOPIJI!

Hvatajući se u koštac s terminom slobode, kroatist u meni je odlučio da će taj termin spojiti s nečim oprečnim, s distopijom.

Distopija je uvijek korak ispred stvarnosti, to je ideja društva u pretpostavljenoj budućnosti koju karakteriziraju negativni i antiutopijski elementi. Ti elementi mogu varirati od ekoloških do političkih i društvenih pitanja. Budućnost je to koja djeluje neprimamljivo, a u njoj manjina vrši teror i strah nad većinom kako to već i inače biva. Unutar distopije dolazi do iskrivljivanja stvarnosti jer moramo shvatiti da postoji mogućnost da takva budućnost zbilja može nastupiti. Privid takve budućnosti formira se unutar statičnih društava koja se opiru promjeni, inovaciji i napretku.

Distopijska književnost sadrži djela čija se radnja odvija u distopijskom, nepoželjnom društvu zbog načina njegova vođenja, loših zakona ili loših i nepoželjnih uvjeta života. Unutar takvog društva vlada represija, ratno stanje, nasilje i ograničavanje slobode što rezultira kolektivnim nezadovoljstvom iako se protiv takvog ustroja društva vrlo teško boriti.

Takva nam književnost pomaže da damo kritiku sadašnjem društvu i čitajući je razmislimo kamo ide naše društvo, ali i naša sloboda. Cilj distopijske književnosti nije kritika društva, već upozorenje društvu da promisle o svojim greškama i razmisle što se iz njih može izroditi.

Promišljanja o neželjenoj budućnosti uvijek su potaknuta nekim promjenama, upravo je to razlog pisanja distopijskih djela – znanstveni napredak, propitkivanje rasa i kolonija, uspostava totalitarnih režima, problematika komunizma, kapitalizma, prenapučenosti, ekologije. Sve nas te teme navode da se zapitamo Kamo smo krenuli? Gdje nam se toliko žuri? i Je li ovo svijet u kojem želimo živjeti, svijet u kojemu želimo da naša djeca žive?

Mi kao ljudska vrsta uvijek tražimo više, nikad nam nije dovoljno ono što imamo, a zapravo nismo ni svjesni koliko nam život nudi. Upravo u ovo vrijeme, za koje se usuđujem reći da će biti ispisano kao povijesno, potrebno je promisliti o slobodi. Pretjerana težnja da budemo slobodniji odvest će nas u Huxleyjev Vrli novi svijet ili u Orwellovu 1984.Želimo li zbilja živjeti u Vrlom novom svijetu gdje nas posjeduje država koja kontrolira rađanje, a još po začeću smješteni smo u određene klase? Iako Huxley progovara o svijetu sretnih, zdravih i tehnološki naprednih ljudi koji koriste drogu, ne možemo ovaj roman smatrati utopijskim djelom. Riječ je zapravo o hedonističkoj distopiji u kojoj je vidljiva problematika straha zbog konzumerizma i sve većeg utjecaja tehnologije na ljudske živote.ore spomenuti strah od totalitarnih režima koji ograničavaju ljudsku slobodu, tematika je Orwellove 1984. Režimska propaganda nadzire mase tehnologijom što im poručuju i plakatima s natpisom Veliki brat te gleda postavljenima diljem grada.

U ovome smo periodu i mi osjetili tu zatvorenost i možemo se barem dijelom poistovjetiti s likovima unutar navedenih romana. Stoga vas pitam Želite li da vas se nadzire ili je ipak ona prvotna sloboda bila dovoljno dobra? Ako i dalje mislite da vam treba više (fizičke) slobode, osvrnimo se na još jedan primjer.

Sloboda je mogućnost samostalnog, nezavisnog djelovanja, mogućnost samoodređenja čovjeka, stanje oprečno postojanju prisile, ali i opreka pojmu ropstva. Stanje oprečno zatočenju, zatvoru, ali i povlastica.

Kako bismo shvatili da sloboda može postojati i u ropstvu, odnosno i kada smo fizički zatvoreni, potrebno je osvrnuti se na Viktora Frankla – židovskog liječnika koji je preživio holokaust. On je u tom logoru u kojemu je bio zatvoren odlučio biti ne pasivan pojedinac, nije htio postati tipičan logoraš kojega more misli kako se ubiti ili da mu u misli uđe negativa izazvana stanjem oko njega. Jačao se proživljavanjem unutrašnjeg života, prisjećajući se svoje žene i nadajući se izlasku iz logora te ponovnom uživanju sa ženom; spasila ga je snaga ljubavi i bijeg u prošlost. Time je pokazao da čovjek sam bira kako želi živjeti, izabrao je vlastito stajalište koje je neovisno o njegovim fizičkim okolnostima. Dostigao je krajnju ljudsku slobodu, onu duhovnu jer je u svome životu pronašao smisao, pronašao je nadu i vjerovao u bolje sutra, koje je na kraju i dočekao.

Za kraj želim da se zapitate jedno – Jesmo li mi kao ljudska populacija uopće slobodni?! Iz svega gore navedenog dalo bi se zaključiti da nismo jer da jesmo, bi li se pisale knjige i stvarali filmovi koji tematiziraju toliko priželjkivanu slobodu?

ALI zapamtite – kada vam oduzmu fizičku slobodu, ostaje vam ona unutarnja. Sloboda kao Freedom neovisna je o zakonima, sloboda kao Freedom ste vi i to vam nitko nikada neće moći oduzeti. Budite kao Viktor Frankl (op. Iskustva u koncentracijskom logoru) i živite svoju unutarnju slobodu. Ponekad je i mali bunt dovoljan da pomiče planine, sjetite se samo Anne Halapine (op. Povelja Svjetskog saveza mladih) koja se je suprotstavila prijedlogu mladih UNFPA i iznijela svoje mišljenje da svako biće ima pravo na dostojanstvo i zaštitu života čime je pokrenula buru mladi koji su stali uz nju i podržali njezine prijedloge.

Među mladima, izuzetno su popularne knjige i filmovi čija je radnja smeštena u postapokalipitične, distopične svetove, a glavni junaci većinom su tinejdžeri - buntovnici koji se bore protiv nametnutih negativnih autoriteta i teskobne budućnosti.

Pomenimo samo „Igre gladi", „Divergentne", „Bekstvo iz lavirinta". Distopija je fiktivno društvo, obično postapokaliptično, smešteno u mračnu budućnost, u kome vlast kroz apsolutnu kontrolu ugnjetava ljude.

Prema Oksfordskom rečniku engleskog jezika, imenica „distopija" označava imaginarno, najgore moguće mesto ili okruženje, a pojavila se u Rečniku 1952. godine.

Međutim, još 1868. godine, viktorijanski filozof Džon Stjuart Mil, u Donjem domu britanskog parlamenta koristi reč „distopičar", označavajući onoga ko opisuje distopiju.

Prema novim istraživanjima, reč „distopija" potiče čak iz 1747. godine u neznatno izmenjenom obliku („dustopia"), kao kontrast pojmu utopije.

Za pojam suprotan utopiji koristile su se i druge reči; tako Džeremi Bentam 1818. godine predlaže da se nasuprot Utopiji, kao sedištu najbolje vlasti, koristi reč „Kakotopija" ‒ kao središte najgore vlasti. Iako je po etimologiji potpuno odgovarala pojmu suprotnom od Utopije (od grčkog „kako" sa značenjem „loš"), ona nije uspela da potisne reč „distopija".

O ovim zastrašujućim, imaginarnim budućim svetovima sugestivno su pisali Orvel u romanu „1984.", Haksli u „Vrlom novom svetu", Bredberi u „Farenhajtu 451", i mnogi drugi.

Distopična, naučno-fantastična literatura nije ništa novo, ali je dobila neke nove elemente u skladu sa savremenim načinom života, a kroz ekranizacije doživljava ogromnu popularnost, pre svega među mladom publikom.

Razlozi za to su mnogobrojni: otuđenost, nedostatak duhovnog oslonca u savremenom svetu, opšti osećaj neslobode i straha, strepnja, anksioznost, i uloga mladog junaka u ovoj vrsti literature i filma, koji, hrabrošću i inteligencijom uspeva da se izbori sa užasima budućeg sveta.

Ta bitka protiv novih tehnologija i društvenih mreža je nešto što dobiva sve više snage paralelno s razvojem istih, s jedne strane tehnologija napreduje bez ograničenja dajući nam mogućnost da povezati i komunicirati bolje s druge strane sve se događa suprotno, postajemo individualniji ljudi.

Da li su društvene mreže dobre? dobro je podijeliti cijeli naš život u ovim mrežama? Dokle će nas odvesti sva ova tehnologija? Na ova pitanja daju se odgovori u mnogim audiovizuelnim djelima, filmovima i serijama socijalne tehnologije na distopijski način pokazuje nam neizvjesnu budućnost u kojoj tehnologija prevladava u društvu i postaje personal-link u životu ljud

Dakle, naravno da sloboda postoji, ali koristite je mudro. Mada prvo treba da naucimo sta je stvarna sloboda.Stvarna sloboda izraz je koji je smislio politički filozof i ekonomistPhilippe Van Parijs . Proširuje pojmove o negativnoj slobodi ugrađujući ne samo institucionalna ili druga ograničenja na čovjekov izbor, već i zahtjeve fizičke stvarnosti, resursa i osobnih kapaciteta. Da bi imao stvarnu slobodu, prema Van Parijsu, pojedinac mora:

    1. ne smiju biti spriječeni da djeluju po svojoj volji (tj. moraju imati tradicionalnu negativnu slobodu)
    2. posjeduju resurse ili kapacitete da stvarno izvrše svoju volju.

Prema ovoj koncepciji, moralni agent mogao bi biti negativno slobodan za odmor u Miamiju , jer nitko nije prisiljavanje ih da ne (uvjet 1 je zadovoljen); ali zapravo nisu slobodni jer to ne mogu priuštiti let (uvjet 2 nije ispunjen). Slično tome, netko bi mogao negativno slobodno preplivati ​​La Manche ; ali zapravo nisu besplatni, jer nisu dovoljno dobar plivač i ne bi mogli uspjeti u zadatku. Stvarna sloboda je, dakle, stvar stupnja - netko je manje-više stvarno slobodan, ne samo da li je stvarno slobodan ili nije; i još nitko nema potpunu stvarnu slobodu - na primjer, trenutno nitko stvarno nije slobodan teleportirati na Mars .

Stvarna sloboda proširuje se na negativnu slobodu dodavanjem ideje da se zapravo može iskoristiti sposobnost ili resurs u odsustvu ograničenja; ali ne ide tako daleko kao neke ideje pozitivne slobode, suzdržavanjem od privlačenja samouprave od strane stvarnog, najboljeg ili višeg ja. 

U KONVENCIJI  U KOJOJ SE JASNO DEFINISU OSNOVNA LJUDSKA PRAVA I SLOBODE, KAO PRAVO NA ZIVOT,ZABRANA ROPSTVA,PRAVO NA POSTOVANJE PRIVATNOG ZIVOTA,SLOBODA MISLI,SAVESTI  I VEROISPOVESTI, SLOBODA GOVORA I UDRUZIVANJA I DRUGO OMOGUCUJE LJUDIMA DA  ZNAJU KOJA PRAVA IMAJU. NAZALOST NAJVECI DEO OVIH PRAVA I SLOBODA  SU UGROZENI  I KRSE SE NA SVAKOM KORAKU. DAKLE DISTOPIJSKA BUDUCNOST JE SVE IZVESNIJA.

KLIMATSKE PROMENE

KLIMATSKE PROMENE PO KO ZNA KOJI PUT. I UVEK ONO MOJE DA LI SU BAS KLIMATSKE PROMENE ILI JE VREME NA ZEMLJI UVEK TAKO FUNKCIONISALO,A NE SAMO SADA  KADA SU LJUDI 'KRIVCI' ZA  SVE CUDNIJE VREME. NASLA SAM TRI PRICE KOJE SU U 'ZIZI' INTERESOVANJA  TRENUTNO.

Sve liči na početak vica: Šta je to što može da okupi 14.000 naučnika iz 34 zemlje? Odgovor - klimatske promene.

Naučnici su u novom izveštaju upozorili na dramatično stanje naše planete.

"Približavamo se ili smo već prešli tačku povezanu sa kritičnim delovima Zemljinog sistema, uključujući zapadni Antarktik i ledenu koru Grenlanda, sve toplije vode oko koralnih grebena i Amazonske prašume", naveli su naučnici u studiji.

"Imajući u vidu ovaj alarmantni razvoj situacije, potrebne su nam kratke, česte i lako dostupne informacije o klimatskoj situaciji", naveli su oni.

Godine 2019. 11.258 naučnika objavilo je izveštaj u žurnalu BioScience u kojem su upozorili na sumorne klimatske promene. Gotovo dve godine kasnije, situacija se nije mnogo promenila, podseća Sajens Alert.

"Naročito zabrinjava porast broja elementarnih nepogoda povezanih sa klimatskim promenama, uključujući mega požare u Australiji 2019-20, kao i činjenica da su tri glavna gasa staklenih bašta - ugljen dioksid, metan i nitro-oksid oborili rekordnu koncentraciju u atmosferi 2020. i potom i 2021. godine. I to uprkos promenama koje je izazvala pandemija kovida 19", rekao je ekolog sa Univerziteta u Sidneju Tomas Njusom.

Novi izveštaj, koji je takođe objavljen u BioSciencu potpisalo je još 2800 novih naučnika koji su naveli da je 1990 jurisdikcija zvanično proglasilo ili prepoznalo kriznu situaciju sa klimatskim promenama i radi na promeni politike kako bi se koliko-toliko ublažila šteta koju pravimo planeti.

Istraživači predlažu "trostrani" pristup - podizanje cena ugljenika, globalno zamračivanje i eventualnu zabranu fosilnog goriva, kao i razvoj klimatskih rezervata kako bi se zaštitio i ponovo uspostavio biodiverzitet i smanjile emisije ugljendioksida (na primer u amazonskoj prašumi).

Klimatski naučnici od 1960ih pokušavaju da ukažu na opasosti klimatskih promena a još od 1980ih nude različita rešenja. No, uprkos tome što je poznato da fosilna goriva uništavaju klimu Zemlje, emisija štetnih gasova staklene bašte svake godine je sve veća što je dovelo do globalnog zagrevanja. Naučnici sada upozoravaju da Zemlja nema više vremena.

Uprkos tome što je većina od 31 "vitalnog znaka" planete - poput promena u okeanima, topljenja leda i promene broja domaćih životinja - dostigla užasne rekorde, postoje i neki znaci nade.  Recimo preusmeravanje na solarnu energiju.

Društvene mreže preplavili su snimci poplava koje su paralizovale ekonomiju grada u kome živo 24 miliona ljudi. Lagos, koji se nalazi na obali Atlantika mogao bi da postane grad u kome ne može da se živi krajem veka, sa porastom nivoa vode zbog klimatskih promena, pokazuju naučne projekcije.

Problem je u "neadekvatnom i loše održavanom sistemu kišne kanalizacije i nekontrolisanom urbanom razvoju", navodi se u studiji Instituta za razvojne studije.

Hidrološka agencija Nigerije HIHSA upozorila je da bi u septembru moglo da dođe do još katastrofalnih poplava, jer je reč o vrhuncu kišne sezone.

Lagos je večim delom izgrađen na kopnu i nizu okolnih ostrva. Zbog erozije obale, grad je podložan poplavama koje su pak posledica globalnog zagrevanja ali i dugotrajnih ljudskih aktivnosti.

Ranija studija navela je da bi niskopozicionirani obalsti gradovi mogli da nestanu do 2100. godine zbog porasti nivoa mora. Procenjuje se da će do kraja ovog veka svetski nivo mora porasti više od dva metra, što je Lagos ostaviti na svega dva metra iznad nivoa vode.

U studiji iz 2012. britanski Univerzitet Plimut naveo je da bi porast nivoa mora od jednog do tri metra imao "katastrofalne posledide po ljudske aktivnosti" na obalama Nigerije.Ako dodje do globalnog topljenja glecera mnoge zemlje na obalama okeana bice ugrozene, a najveci problem svakako cine bas megapolisi.

Poslednja decenija iznedrila je mnogo opsežnih naučnih studija, uključujući nedavnu studiju potopljenog pejzaža koju su uradili univerziteti iz Bredforda i Genta i koja je pružila nove informacije o razlogu nestanka kontinenta.

Studija je, rekla je Gardijanu dr Sasja van der Vart-Beršog, asistent kustosa muzeja, rezultat rada "građana naučnika" koji su pronašli i neke od najinteresantnijih artefakata.

Plaže koje su napravili ljudi od materijala izvučenog sa morskog dna, kako bi se sačuvala obala od posledica klimatske krize, pokazale su se kao riznica ostataka sveta koji su milionima godina naseljavali moderni ljudi, neandertalci pa čak i stariji hominidi poznati pod imenom Homo antecesor.

"Imamo divnu zajednicu arheologa-amatera koji svakodnevno šetaju ovim plažama i tragaju za fosilima i artefaktima i mi sarađujemo sa njima i analiziramo ih i proučavamo", rekla je Van der Vart-Veršof.

"Svi mogu da učestvuju i svi mogu da nađu mašicu sekire. Gotovo celokupan materijal koji smo koristili pronašli su amaterski arheolozi", dodala je ona.

Jedno od tih otkriča je 50.000 godina star kremen sa drškom od breze. Otkrio ga je 2016. Vili van Vingerden, medicinski brat. Naoštrena kamena alatka je pokazala da su neandertalci, koje su nekada smatrali prostim i sirovim, bili u stanju da izvedu neke precizne, pa čak i višestruke zadatke poput, kao što je prikazano na izložbi, brijanja glave ovom alatkom.

Među drugim eksponatima, koji mogu da se pogledaju na virtuelnoj izložbi, su i delovi ljudske lobanje sa zarezima od noža za koje se veruje da su rezultat ritualne sahrane, ali i ostaci čeljusti hijene pronađeni u Roterdamu.

Otvorena prostranstva Dogerlenda bila su idealna za ispašu krda životinja i život različitih vrsta, od jelena preko planinskih lavova, sabljozubih mačaka, hijena, vukova.

Dogerlend je ime dobio po obali Doger, komadu zemlje duž Severnog mora koji je pak nazvan po 17-vekovnih ribarskim čamcima koji su tuda plovili. Ime mu je dala arheolog sa Univerziteta Ekseter, Brajoni Kols i veruje se da je nestao pre oko 8.200 godina posle ogromnog cunamija.

Nivo mora tokom poslednjeg ledenog doba bio je mnogo niži nego danas a katastrofalni talas izazvala je podvodna lavina duž obale Norveške.

"Postojao je period kada je Dogerlend bio suv i neverovatno bogat, bilo je to divno mesto za lovce sakupljače", rekla je Van der Vart-Veršog.

"To nije bila ivica Zemlje ili kopneni most ka Britaniji. To je bilo srce Evrope. I to nam je lekcija. Priča o Dogerlendu pokazuje koliko klimatske promene mogu da budu destruktivne. Klimatske promene koje danas doživljavamo su posledica čovečijeg rata ali su posledice isto tako poražavajuće kao i promene koje su se dogodile pre toliko godina", dodala je ona .Dogerland je Evropska Atlantida.

Protesti u Iranu, izazvani nestašicom pitke vode, potvrdili su strahove naučnika koji su još 2015. upozorili kako bi taj problem mogao da izazove egzodus miliona Iranaca.

Situaciju je najlakše opisati primerom jezera Urmije. Jedno od najvećih slanih jezera na svetu, danas je simbol ekološke katastrofe. Nekada se prostiralo na više od 3.100 kvadratnih kilometara, da bi se do 2015.smanjilo na deseti deo te površine.

Presušuje i reka Karun, žila kucavica regije Kuzestan. U julu su u toj oblasti, gde se proizvode i velike količine nafte, stanovnici izašli na ulice zbog nestašice vode, a prostovali su i zbog isključenja struje, izazvanim prestankom rada hidroelektrana. Nestanak struje posledica je i velike potrošnje, tj. opterećenja elektroenergetskog sistema.

Irance muče i izuzetno visoke temperature, zagađenje i poplave.

"Najveći su problem globalne klimatske promene. No, deo problema je i u lošem upravljanju resursima, lošim politikama očuvanja prirodne sredine, nedostatku planiranja i nepripremljenosti za ovakve situacije".

Šef Iranske kancelarije za zaštitu okoline, Masoumeh Ebtekar pozivao je zato na poljoprivrednu revoluciju.

Iran se isključivo oslanja na hranu koju proizvode domaći poljoprivrednici, što znači povećanu potrošnju podzemnih voda, koji se brže potroše, nego što se obnove.

VRLO POUCNE PRICE. IMAJU NA MNOGO NACINA I VEZU SA PRETHODNOM TRILOGIJOM ILI KAKO SMO UNISTILI PRIRODU UMESTO DA ZIVIMO U SKLADU SA NJOM KAO STO SU ZNALI INDIJANCI I CIGANI. PA SAD DA LI JE U PITANJU ZAISTA NASE SEBICNO PONASANJE (MISLIM NA LJUDSKU VRSTU) I ZBOG TOGA KLIMA TRPI VELIKE PROMENE ILI ZAISTA KLIMA FUNKCIONISE U CIKLUSIMA PO NEKOM DRUGOM RACUNANJU VREMENA KOJE MI NE ZNAMO TESKO JE UTVRDITI. STA GOD JE U PITANJU SMATRAM DA NE MOZEMO NISTA UCINITI. A AKO SMO MI KRIVI OPET NISTA NE VREDI DA SADA CINIMO JER JE KASNO  DA SE BILO STA ISPRAVI. VREME CE TECI IBICE KAKO CE BITI. A KO PREZIVI PRICACE!