SLOBODA ZA ZENSKE GRUDI

 13-TI OKTOBAR JE SVETSKI  DAN SLOBODNIH ZENSKIH GRUDI. TOG DANA ZENE NE NOSE GRUDNJAK. NARAVNO, MNOGE SU GA ZENE IZBACILE IZ UPOTREBE ZBOG UDOBNOSTI ,MEDJUTIM U VECINI SLUCAJEVA ON JE OBAVEZAN DEO GARDEROBE. IPAK NA OVAJ DAN ZENE NE NOSE GRUDNJAK IZ POTPUNO DRUGOG HUMANOG RAZLOGA

Prema statistikama, prosečna žena poseduje oko devet različitih grudnjaka. Međutim, iako koristan, taj izum je za neke žene, čini se, ipak suvišan.pravo iz tog razloga, grupa žena odlučila je da obeleži jedan dan u godini tokom kog ženske grudi neće biti sputane i tako je nastao Svetski dan bez grudnjaka.

Svakog 13. oktobra, na Praznik slobodnih grudi veliki broj žena ne nosi grudnjake kako bi podigle svesnost o raku dojke i skrenule pažnju na značaj prevencije.

Osim plemenitog cilja većina žena praktikuje ovaj običaj zbog udobnosti, jer mnogim ženama prija da ne nose grudnjak.

Sa druge strane, ima i onih koji smatraju ovaj običaj veoma uvredljivim. Iako je medicina uznapredovala, a danas postoje različiti tretmani za lečenje tumora dojki, ni danas nije ustanovljena šta je tačan uzrok ove bolesti. Ujedno, ona i dalje odnosi veliki broj života.

Najvažnije oružje u borbi protiv raka dojki je redovna kontrola.

Oko 20 odsto obolelih pacijenata rak je otkrilo na ovaj način, tako da je veoma bitno da prekontrolišete svoje grudi jednom mesečno kako biste se upoznali sa građom svojih grudi i lakše uočili nepravilnosti ako se jave.

Najbolje je to učiniti nekoliko dana nakon završetka ciklusa, jer je tada najmanje verovatno da će grudi biti otečene. Ako ste u menopauzi, odaberite neki dan koji ćete lako upamtiti, na primer prvi dan u mesecu. Obratite pažnju na kvrge ili nabore na koži i promene na bradavicama poput uleganja, osipa ili iscetka.

Hajde da jos malo slavimo zenske grudi.

 

1. Siromašniji muškarci vole veće grudi, dok finansijski dobrostojeći vole manje

Žene razmislite da li vaš dekolte uvek privlači muškarca kakvog želite! Dva psihologa su odlučila da ispitaju vezu između finansijske sigurnosti i sklonosti muškaraca, te su sproveli anketu među 266 ispitanika iz različitih socioekonomskih sredina.

Zaključak je iznenađujuć: dobrostojeći muškarci, kako se pokazalo, više vole manje grudi, dok oni iz siromašnijih slojeva vole veće. Ovo se tumači time da muškarac podsvesno u ženskim grudima vidi signal „masnih rezervi“ što za njega znači si signal ka većim resursima.

2. Gladni muškarci žude za većim grudima, dok su siti zadovoljni i sa manjim

Ova studija je imala za cilj da utvrdi da li „sigurnost izvora hrane“ igra ulogu kod sklonosti muškarca za određenom veličinom grudi.

Anketa je vršena u kantini među gladnim muškarcima bele rase (s obzirom na to da je dokazano da pripadnici različitih rasa pokazuju različite sklonosti kada je u pitanju veličina ženskih grudi). Dakle, najveći broj gladnih muškaraca se izjasnio da preferira veće grudi, dok su se siti uglavnom odlučivali za manje.

3. Muškarci koji ne žele da postanu očevi više vole manje grudi

Sprovedeno je istraživanje o „evolutivnom faktoru“ kada je izbor ženskih grudi u pitanju. Pre svega ispitana je želja kod muškaraca da postanu očevi. Nakon toga svi ispitanici su pomoću kompjuterskog programa pravili svoje idealno žensko telo.

Pokazalo se da budući očevi žele da njihove izabranice imaju nešto veće grudi i kukove. Ovo se objašnjava urođenim signalom koji imaju muškarci - da obdarenije žene imaju veći sposobnost da se brinu o deci.

4. Stiskanje grudi može da spreči rak

Dobra vest za muškarce – vi zapravo možete spasiti život svojoj dragoj ako je česti hvatate za grudi. Prema istraživanju mehanička sila (ovde naravno govorimo o umerenom stiskanju grudi, sve što je bolno i neprijatno za ženu, ne spada u dobrobit ni na koji način) koja se fizički primenjuje na grudi može da spreči razmnožavanje, pa čak i nastajanje malignih ćelija.

5. Žene koje imaju veštačke grudi su 3 puta sklonije samoubistvu

Prema istraživanjima ugradnja implantata u grudi je jedan od najpopularnijih hirurških estetskih zahvata. Ironična je činjenica da žene žele baš ovu operaciju da bi sebi podigle samopouzdanje, a prema istraživanjima više su sklone samoubistvu nego one bez silikonskih oblina.

Naravno, postoji verovatnoća da su žene koje su sklone samoubistvu i pre ugradnje veštačkih grudi imali psihičkih problema, koji su doveli tog čina.

6. Muški šovinisti vole veće grudi

Studija je uključila 361 muškarca bele rase između 18 i 68 godina kojima je prikazan 3D model žene sa različitim veličinama grudi. Potom su upitani koja veličina im je najprivlačnija, da pri tom im je dato da popune upitnik koji je ispitivao meru njihovog neprijateljstva i stavova prema ženama, vezama, dobronamerni seksizam i u kojoj meri posmatraju žene kao ravnopravne.

Pokazano je da oni muškarci koji su odabrali model sa najvećim grudima u upitniku izražavaju neprijateljstvo i seksizam prema ženama.

Psiholozi su došli do zaključka da je to posledica tradicionalnog shvatanja žena i njihovih atributa koji ih čine ženstvenim.

7. Nošenje grudnjaka ubrzava opuštanje grudi

Osvrnimo se na francusko istraživanje žena uzrasta između 18 i 35 godina – nošenje grudnjaka je kako kažu naučnici, za ove žene apsolutno bespotrebno i može izazvati više štete nego koristi. Šta više potvrđeno je da žene koje u ovoj starosnoj dobi nisu nosile grudnjak imaju razvijenije grudne mišiće, te im grudi bivaju čvršće i u kasnijim godinama.

8. Muškarci koji vole manje grudi vole odane partnerke

Psiholog koji se pozabavio ovim fenomenom tvrdi da muškarci koji vole manje grudi vole manje prodorne i nenapadne partnerke.

Ovo se tumači time da muškarac podsvesno zaključuje da žene sa manjim grudima nisu sklone takmičenju sa drugim ženama, te su više odane vezi. A postoji i teorija da je zapravo prva devojka koju je neko imao imala manje grudi, a muškarac je po njoj kreirao svoj ženski model…

9. Gledanje u ženske grudi produžava život muškarcu i do 5 godina

Već godina po internetu kruži nemačka teorija da zurenje u ženske grudi 10 minuta dnevno produžava život muškarca. Čak se poredi 10 minuta zurenja u njene gornje obline sa 30 minuta aerobika.

Navodno je istraživanje vršeno u Francuskoj i Nemačkoj bolnici na uzorku od 200 muškaraca. Polovina je imala priliku da gleda u ženski dekolte 10 minuta dnevno, a druga polovina ne. Navodno su muškarci koji su bili izloženi ženskim grudima živeli duže jer su imali niži pritisak, sporiji puls i imali su manje šanse da obole od srčanih oboljenja.

Ovo je, dragi muškarci, čista izmišljotina! Niti postoji takvo istraživanje ikada igde registrovano niti akteri koji su spomenuti.

Na kraju krajeva ženske grudi su ukras žene i  teško da mogu u potpunosti da se uklope u bilo kakve statističke podatke. Lepota je uvek u oku posmatrača!

Pored muskaraca naravno da su bebe najveci ljubitelji maminih "flasica" sa mlekom.'

 Danas sve češće trudnice jasno kažu: „ Ja ću da dojim svoju bebu! “ One znaju da je majčino mleko veoma važno za njihovu bebu, iako baš nisu sasvim sigurne šta to „veoma važno“zaista i znači. Evo malo priče na ovu temu...

Još tokom trudnoće trudnice o dojenju treba da budu adekvatno i tačno informisane od strane stručnih osoba čime se postiže eliminacija straha usled brige u vezi dojenja svoje bebe, obogaćivanje saznanja pozitivnim iskustvima majki koje doje ili su dojile svoju decu, što će za rezultat imati srećno dojene bebe, zadovoljne mame uz osećaj jedinstvenog iskustva – materinstva.
Dojenje je najprirodniji dar, ali i najzdraviji način ishrane novorođenčeta, odojčeta i malog deteta do navršene druge godine. Tokom poslednjih godina sve je više majki koje doje svoju decu, a prednost majčinog mleka stalno se dokazuje mnogim, novim naučnim činjenicama, koje uvek iznova potvrđuju da „ništa ne može da zameni prirodu“.

Dojenje nije samo hrana, ono je mnogo više od toga. Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost za sveobuhvatni razvoj deteta - sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj, razvoj svih čula (vid, miris, sluh, dodir, ukus) i inteligencije (govora i jezika), štiti od mnogih infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti.

Majčino mleko poboljšava imunitet deteta, smanjuje šansu za nastajanje kasnijih bolesti u životu - alergije, astme, raznih vrsta infekcija, dijabetesa, oboljenja srca...
Što se duže doji, veće su šanse da će beba imati više koristi od majčinog mleka. Ako dojenje traje duže od četiri meseca smanjuje se rizik da beba oboli od infekcije uha. Bebe koje su dojene duže od šest meseci imaju smanjeni rizik od nastanka alergija.

Prednosti dojenja i za majku su mnogostruke - pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od pojave anemije, doprinosi normalizaciji telesne mase, a dugoročni efekti su smanivanje rizika od pojave osteoporoze, kao i smanjivanje rizika od pojave malignih oboljenja dojke i jajnika.

Prednosti dojenja za porodicu kao što su doprinos skladnijim porodičnim odnosima usled više vremena zajednički provedenog, ali i značajno rasterećenje porodičnog budžeta su takođe veoma bitne.ojenje je najzdraviji početak života. Dojenjem se prenosi toplina, osećaj sigurnosti i bezbrižnosti, zadovoljstva i zaštite. To je najbolji mogući start života svakog novorođenčeta.Dojenje i majčino mleko unapređuju zdravlje i majke i deteta i to tokom čitavog života. I sastav i količina mleka prilagođeni su uzrastu deteta i njegovim potrebama i zato majčino mleko predstavlja standard ishrane. Majčino mleko – humano mleko je kompleksna živa hranljiva tečnost koja sadrži antitela, enzime, hormone i druge brojne sastojke koji su važni za razvoj i zdravlje bebe. Posebno za prevremeno rođene bebe je majčino mleko idealna hrana. Priroda se postarala da mleko majke koja se prevremeno porodi sadrži 25% više belančevina, antitela, vitamina i mineralnih soli u odnosu na mleko nakon normalne trudnoće. 

Lepota zenskih grudi

Lekari su odlučili da istraže da li je lepota grudi zaista u vezi s veličinom, ili je oblik važniji. Ispostavilo se da postoji savršen oblik grudi, koji nema veze s veličinom,

Otkriveno je da je u dobijenoj formuli najvažnija veličina gornje, odnosno donje strane dojke. Istraživači veruju da su najlepše grudi one kojima je gornja polovina iznad bradavica malo manja od donje. To, zapravo, znači da je bradavica zbog oblika dojke uperena 20 stepeni naviše.Tako je potvrđeno da, bez obzira na godine, rasu ili podneblje u kom se žena nalazi, najlepše ženske grudi nemaju veze s veličinom, već s oblikom.

Kako je moguće da supermodeli sa izuzetno malim grudima izgledaju kao da imaju budno poprsje? Trik je u tome što odlično poznaju svoj oblik grudi...

Ponekad izbor pravog brushaltera ne zavisi samo od veličine nego i od oblika grudi... Korpice brushaltera ne bi trebalo da vam budu velike ali ni previše uske dok bretele brushaltera ne bi trebalo da vam klize, ali ni da se usecaju.

Pročitajte kako prepoznati oblik grudi i odabrati savršen grudnjak.

Okrugle grudi

Ukoliko su vaše grudi podjednako "popunjene" pri vrhu i pri dnu u tom slučaju imate okrugli tip grudi. Devojkama sa ovakvim grudima nisu potrebni popunjeni brushalteri sa dodatnim "jastučićima" kako bi popunili praznine i bolje oblikovali grudi. Njihove grudi imaju prirodno lep oblik.

Grudi s razmaknutim bradavicama

Ukoliko vaše su vam bradavice na dojkama okrenute ka spolja onda je ovo vaš tip grudi. Čak i ukoliko vaše bradavice ne idu ka spolja nego su centrirane, ali su vaše dojke same od sebe postavljene dalje od centra grudne kosti onda i vi spadate u ovu kategoriju. Majčica-brushalter je najbolje rešenje za ove grudi jer će formirati bolji oblik i izgled grudi.

 

Razmaknute grudi

Ukoliko imate grudi između kojih je veliki razmak, onda je ovo vaša kategorija. Ovaj tip grudi je malo punijeg oblika nego prethodno naveden tip. Za ovakve grudi je najbolje da uzmete dublje brushlatere koji će podići vaše grudi i malo ih približiti.

Oblik suze

Grudi u obliku suze upravo i imaju takav oblik. Ukolio su okrugle ali malo manje popunjene pri vrhu, onda imate taj tip dojki. Srećom po vas, ovo je oblik za koji je najjednostavnije pronaći brushalter jer će im svaki tip grudnjaka odgovarati.

"Tanke" grudi

Ovaj oblik je tanji pri vrhu, puniji pri dnu, i duže su nego što su šire. Ukoliko su uz to i relativno male, vi imate tip "tankih" grudi. Za ovaj oblik najviše odgovaraju dublji i brushalteri sa punjenjem koji će povećati veličinu grudi i malo ih podići.

Asimetrične grudi

Možda će vam zvučati čudno, ali većina žena ima asimetrične grudi, bilo da se radi o obliku ili veličini. Ukoliko vam je jedna dojka veća od druge onda definitivno spadate u ovu kategoriju. Najčešće ta asimetrija nije toliko izražena da morate da nosite specijalno pravljene brushaltere, te stoga slobodno probajte grudnjak u koji možete da stavite ili sklonite umetak pa tako nadomestite razliku u veličini ili obliku.

Oblik zvona

Ovaj oblik je prilično sličan tipu "tankih" grudi samo što su znatno veće. Birajte grudnjake koji će lepo prijanjati vašim grudima i koji će da spreče da vam grudi ispadaju van korpice.

VODITE RACUNA O SVOJIM GRUDIMA ZA DOBROBIT SVIH NAS!

 

ONO KAD ZIVIS SA MAMOM I TATOM

 MISLIM U EVROPI JE PROSEK MLADIH KOJI ZIVE SA RODITELJIMA 26,4 GODINE. U SPANIJI JE RECIMO 30 GODINA, U SRBIJI  JOS I VISE. A MLADI TREBA DA ZIVE SAMI. KOLIKA GOD JE RODITELJSKA LJUBAV I PAZNJA U PITANJU  TO JE  U ISTO  VREME I KOCNICA ZA RAZVOJ MLADIH.NARAVNO DA SVI ZNAMO U CEMU JE PROBLEM, ALI KAKO NACI RESENJE?

Mladi u Španiji trebalo bi da dobijaju novac kako bi se iselili iz roditeljskog doma i kako bi mogli negde drugde da plaćaju rentu, rekao je premijer vlade Španije Pedro Sančez.

Sančez vodi ovu vladu u kojoj je levičarska koalicija, a predložio je da mesečno 250 evra bude uplaćivano mladima između 18 i 35 godina koji zarađuju manje od 23,725 evra godišnje, kako bi im se pomoglo u plaćanju rente za stan.

Drugi predlozi takođe uključuju i ograničavanje visine rente za one stanodavce koji poseduju više nekretnina, a sve kako bi se ranjivim porodicama i mladima pomoglo da plate rentu u velikim gradovima.

“Trebaju nam kohezivni i održivi gradovi koji su čisti i pogodni za emancipaciju mladih”, rekao je Sančez na prvom Španskom forumu urbanizacije, konferenciji o stanovima koju je organizovalo ministarstvo transporta, mobilnosti i urbanizacije.

Nekretnine u Španiji su poznate po visokoj ceni, te je sve više mladih prinuđeno da živi sa roditeljima jer su rente preskupe, plate niske, a stopa nezaposlenosti visoka. Ovaj zakon predložen je u vreme kada se Evropljani suočavaju sa sve većom krizom, od Londona do Berlina. Ovog meseca, Berlin je izglasao da će oduzeti stanove vlasnicima koji imaju mnoštvo nekretnina kako bi se izborili sa sve višim rentama, što je potez koji bi mogao i do 240,000 stanova vratiti u ruke države. 

 U Bosni i Hercegovini oko 250.000 mladih do 30 godina živi kod roditelja, kako zbog finansijskih razloga, tako i zbog tradicije i osjećaja sigurnosti.

To je sada i Facebook štos, koji kaže da su “roditelji u Bosni izbacili iz kuće 42-godišnjeg sina zbog lijenosti”. Zgodna šala ukazuje tradicionalnu balkansku praksu i kliše “produžene mladosti”, koji je, opet, proizvod sumorne bh. ekonomske slike.

Bizarnih slučajeva poput ovakvog iz urbanog Facebook mita poznaje i stvarnost poput onog nedavnog u New Yorku, kada su roditelji sudskim putem pokušali iz svog doma istjerati 30-godišnjeg sina Michaela Rotonda zato što nije radio, nije se školovao, nit pomagao bilo šta u kući, a odbio je čak i ponudu roditelja da mu nađu stan i plaćaju ga dok se ne snađe.

U praksi, svaka druga mlada osoba u Bosni i Hercegovini živi s roditeljima. Vrijeme dokolice koristi savršeno – mobitel u ruci, “cener” u džepu, očevo auto i “dnevna karta” u kafiću u centru.

Na ljestvici razloga zašto je to tako kao glavni “krivac” navodi se ekonomska situacija, ali finansije svakako nisu jedini kriterij. Tradicija ovdašnjih porodica, bez obzira na sve promjene i transformacijsko-tranzicijske procese ovih prostora, koji su izmijenili i “primordijalnu” sliku roditeljstva, braka, autoriteta i uloga, još uvijek drži na okupu poput velikog emotivnog kišobrana očeve, majke i djecu u prividnoj idili. Ta sigurnost roditeljskog doma je dvosjekli mač za mlade u smislu izgradnje vlastitog identiteta i slobodne ličnosti.

“U savremenoj porodici autoritativnost roditelja potpuno je iščezla, deca su postala ‘životni projekat’ roditelja, koji su spremni da preuzimaju na sebe sve više obaveza, odgovornosti i troškova oko dece i mladih. S druge strane, mladi su postali zatvoreni, nevidljivi, učaureni u okrilju porodice i nespremni za društvo. Pri tom, savremena porodica i u ekonomskom pogledu nastoji obezbediti deci i mladima optimalne, ponekad i maksimalne materijalne uslove za njihovo odrastanje”, objašnjava u knjizi Sociologija porodice beogradska sociologinja Anđelka Milić.

Smatra da se radi o prividnom blagostanju i slobodi izbora, jer iza mlade osobe stoji potpuna ekonomska i finansijska ovisnost od roditelja.

U opsežnom istraživanju Studija o mladima u Bosni i Hercegovini, koju su zajednički proveli Fakultet političkih nauka u Sarajevu i Fondacija “Friedrich Ebert” prije dvije godine, potvrđena je teza o produženom boravku mladih kod roditelja.

“Da mladi u zemljama Jugoistočne Evrope, za razliku od svojih vršnjaka na sjeveru Evrope, imaju tendenciju produženog ostanka u roditeljskoj kući potvrđuje podatak da 77,4 posto mladih u Bosni i Hercegovini živi u roditeljskom domu. Čak 59,9 posto mladih to smatra najjednostavnijim rješenjem, dok 35,8 posto mladih navodi da im finansijski razlozi ne dozvoljavaju da žive samostalno”, navodi se u ovoj studiji.

Istovremeno, svaka treća mlada osoba u Bosni i Hercegovini se izjašnjava kako bi živjela samostalno ako bi im to finansije dozvoljavale.

Mladi ljudi u Evropskoj uniji napuštaju roditeljski dom sa 26 godina u proseku ali su razlike od članice do članice velike, objavila je Evropska statistička služba.

Podaci koji se odnose na 2015. godinu pokazuju da “iz gnezda najpre odlete” mladi iz tri nordijske članice – Šveđani sa nepunih 20 godina u proseku, Danci kada napune 21, Finci kada se približe 22. Slede mladi ljudi u Luksemburgu, Estoniji, Holandiji, Nemačkoj i Francuskoj koji kreću u samostalan život između 23. i 24. godine.

S druge strane, sa roditeljima najduže žive mladi Hrvati, koji u proseku odlaze tek kada napune 31 godinu. Mladi na Malti, u Slovačkoj i Italiji odvajaju se od roditelja sa nešto više od 30 godina a mladi Grci, Španci, Portugalci i Bugari oko 29. godine života.

Jeste li čuli za sindrom praznog gnijezda? Iako svaki roditelj želi da mu dijete odraste i osamostali se, kad se to napokon i dogodi, mnoge obuzme tuga s kojom se ponekad teško nositi. No to je posve normalno i događa se svima.

Znate da će vaša djeca odrasti i napustiti dom. To tako mora biti i zbog toga ste ponosni i sretni i znate da ste svoj posao dobro obavili. Znala sam da će mi naša kći nedostajati, no ipak nisam bila spremna za takav udarac. Suzdržavala sam se da ne plačem nakon što smo je ostavili u studentskom domu, iako sam znala da ću je ubrzo opet vidjeti. Tjedan dana poslije, njezin petnaestogodišnji brat je prokomentirao kako ne voli ulaziti u njenu praznu sobu jer ga to podsjeća na to da je nema.

Tri godine kasnije vraćala sam se s posla i na radiju čula pjesmu koja je govorila o sinu koji je naModerna tehnologija omogućuje vam da komunicirate s ljudima na način na kojem bi vam sve prethodne generacije pozavidjele. No budite upozoreni – možda vam se neće svidjeti ono što ćete doznati o vašoj djeci na društvenim mrežama.pustio roditeljski dom. Nisam mogla zaustaviti suze i jedva sam se dovezla kući. S druge strane, otkako ih nema, spavam puno bolje jer se više nitko ne vraća kući usred noći i ne lupa vratima.kad vaša djeca odu, vi ste i dalje roditelj, no bez svakodnevnih obaveza, a to može biti poprilično čudno. Iznenada nema nikoga tko će vas zvati „mama“. Također, kad me sad netko pita koliko su mi stara djeca, gotovo mi je neugodno reći da imaju 18 i 21 godinu. Kao da se moje roditeljsko iskustvo više ne računa ako se radi o odraslim ljudima.Stopa „sijedih razvoda“ u porastu je i u SAD-u i u Velikoj Britaniji. Kad više nema djece o kojoj morate brinuti, počnete više izlaziti, komunicirati s više ljudi i osvježavati neka stara prijateljstva. A time dolazite u priliku da vam netko novi zapne za oko.znenada je to jedan miran dom. Kuća se ponekad može činiti prevelikom i pretihom. Nedostajati će vam mnoge stvari na koje ste se prije žalili. Također, po kući ima značajno manje rublja i posuđa za oprati, nema hrpe za peglanje, nema svakodnevnog kuhanja, kuća je čista i uredna.Moderna tehnologija omogućuje vam da komunicirate s ljudima na način na kojem bi vam sve prethodne generacije pozavidjele. No budite upozoreni – možda vam se neće svidjeti ono što ćete doznati o vašoj djeci na društvenim mrežama.e dopustite da vas iznenadi. Znate što se sprema i imate vremena pripremiti se na to. Nekima je lakše kad slobodno vrijeme ispune raznim zanimacijama kako ne bi očajavali nad praznim domom. Putujte. Makar i na kraće relacije. Napravite listu stvari koje želite napraviti i krenite na posao.I napokon, zapamtite da se djeca ipak vraćaju. Taman kad ste se navikli na tišinu i mir, semestar je gotov i eto njih ponovno kod kuće sa svom onom galamom i prohtjevima. Osim toga, broj mladih sa završenim fakultetom koji se vraćaju u roditeljski dom raste iz dana u dan. Drugi je slucaj kad deca napuste svoj dom i naprave svoju porodicu. Ali i tada ce puno provoditi vreme sa vama kad dobiju svoju decu.

Ipak svakako je najgora kombinacija ako vam se dete od 30 godina vuce po kuci bez smisla i cilja. A takvih je u Srbiji bas mnogo. I resenja zaista nema. A "opravdanja" koliko hoces. Nemam posao, nemam stan, nemam devojku (momka), nemam ovo ili ono. Krivac ne mora uvek biti dete, znamo gde zivimo ,ali ne treba se bas ni prepustiti. Nesto svakako moze da se preduzme pa makar bilo i privremeno resenje, bolje je nego nikakvo.

U redu je taj zastitinicki stav roditelja i ja sam takva. Ali to moze dovsti do vrlo kontraproduktivnog ponasanja deteta koje se "ucauri" u zasticenoj sredini , postane nezainteresovano za stvarni svet oko sebe i odtane dete iako je preslo 30 godina.Nacin zivota ljudi od pre npr 80 godina i sad se drasticno promenio sto je uticalo na promene u porodici, tj na to kako porodica treba da funkcionise. Lako je bilo ziveti u zajednici pre 100 godina kada su ljudi ( vecina) tada bili ujednaceni pre svega u obrazovnom smislu, a zatim i u pogledu vrednosti, ciljeva. Obrazovanje je kljucna stvar koja je sve promenila. Obrazovanjem razvijate svest, misljenje, saznajete i to vam siri um i duh. Pocinjete da mislite svojom glavom, a ne glavom vaseg oca ili dede. Sad vi imate svoje ideje a ideje vaseg oca ili dede mogu vam delovati glupo i tako dolazi po " ubijanja " autotoriteta. Stvari bi da radite na svoj nacin, a to u zajednici nije moguce sto dovodi do osujecivanja rasta i razvoja licnosti. Da bi postali pravi muskarac ili zena, zrela licnost sa svim svojim manama i vrlinama neophodno je da se osamostalite. Inace ce vam neko drugi krojiti zivot a vi ostati sustinski nesigurna i neostvarena osoba. Jeste tesko to sve danas finansijski , ali zato uvek postoji opcija da se stanuje sa cimerima, ko ne moze sam, moze na taj nacin. Na Zapadu tinejdzeri tako rade. Kod nas se jos uvek drze za roditelje .rvi problem je naravno novac. Zagazis u 30tu a mesecno neto ustedis 100-200e. Prakticno jedva za letovanje skupis, a kamoli da ides u samostalnost, a kod kuce prakticno imas punu uslugu i smestaj.

Drugi problem je i odrastanje, gomila sposobnih ljudi ne moze emotivno da shvati da su bolji od svojih roditelja. Roditelji koji su neki faks zavrsili 80tih, zaposlili se u nekoj maloj ili drzavnoj firmi u tipa Kragujevcu podignu dete koje npr rastura programiranje. E to dete sada moze dobiti bilo koji posao u kompaniji u BGu za 1.5 -3k evra, a u inostranstvu i do dva puta vise. Medjutim roditelji zbog svog ogranicenog iskustva obeshrabruju dete, govore kako je jako tesko napredovati, kako je jako opasno rizikovati - prakticno misle da ce im dete propasti na nacin na koji oni misle da su propali jer su ostali u malom mestu celog zivota. A detetu tek sa 30 nesto udje u glavu da su mu roditelji prosek i da mora samo da donosi odluke oko svog zivota i karijere.

DOBRA JE ALI  ITESKA I KOMPLEKSNA TEMA. SVAKA DRZAVA BI TREBALA DA SHVATI DA NA MLADIMA SVET OSTAJE. A AKO NISU SAMOSTALNI I NEMAJU MOGUCNOSTI DA OSTVARUJU SVOJE CILJEVE NEGO SU SPUTANI U RODITELJSKOM DOMU MLADI NE MOGU DA DAJU DOPRINOS  ZA BOLJITAK OVOG DRUSTVA I PLANETE. PA I KAD ODLAZE 'U SVET'  MNOGO PUTA SE TO SVODI SAMO NA MATERIJALNU STRANU ZIVOTA A NE ZAISTA BOLJI ZIVOT. TAKO DA MLADI ZAISTA TREBA DA SE OSAMOSTALE, A STARI DA PRIHVATE DA JE TO JEDINI NACIN DA SVIMA BUDE DOBRO. I JEDNIMA  I DRUGIMA TREBA MNOGO TRUDA PAZNJE  LJUBAVI I PODRSKE. PA HAJDE SVI DA POKUSAMO,

ROBOT UNUKA

 I NIJE PRICA O 'BELOJ KUGI' NEGO O VESTACKOJ INTILEGNCIJI. ONOJ ZA KOJU ILON MASK ( VLASNIK  SPEJS EKSA I TESLE) KAZE DA JE SAM DJAVO. ONOJ KOJA CE NAM OSTAVITI SAMO DVE VRSTE POSLA. ONOJ KOJA CE 'PRERASTI' LJUDE I POSTATI SAMOSTALNA. A DOTLE? DA POCNEMO DA SE NAVIKAVAMO . STA DRUGO.

Japanska kompanija "Takara Tomi", napravila je lutku robota Ami-Čen koja ima digitalni mozak, zasnovan na veštačkoj inteligenciji. Ami-Čen ima vokabular od 1.600 reči, može da prepozna svoje "bake" i "deke" i da otpeva 40 različitih pesama.

- Mislim da je za starije osobe veoma važno da imaju sa kim da razgovaraju. Potrebno im je nešto da ih stimuliše - rekla je Sumino Nišiara, zaposlena u kompaniji Takara Tomi i dodala - Pitaće vas "Šta ste jeli juče? " ili "Kada ste poslednji put jeli ribu?" ili „Koja vam je bila omiljena hrana dok ste bili dete?“...

Lutka robot, starije osobe podseća na period kada su odgajali svoju decu i budi im neke lepe uspomene. Vlasnici ove nesvakidašnje lutke mogu da je stave u krevet i da je uspavaju. Pored toga mogu da je presvlače ili da joj vezuju kosu.Prema istraživanjima, oko 6 miliona starijih osoba u Japanu živi samo, pa zato i ne čudi potreba za jednom ovakvom inovacijom.Veštačka inteligencija (AI) u budućnosti će gotovo svaki posao učiniti besmislenim – izjavio je Ilon Mask. On je to rekao u svom izlaganju na Svetskoj konferenciji o razvoju AI-a u Šangaju.Prema predviđanjima Svetskog ekonomskog foruma (WEF), do 2022. godine roboti će zameniti čak 75 miliona ljudskih poslova, i iz tog razloga ekscentrični milijarder smatra kako bi buduće generacije sav svoj napor trebalo da usmere na dve delatnosti. Jedna je, već sada popularna, izrada softvera za veštačku inteligenciju. Mask, međutim, ističe kako postoji mogućnost da u budućnosti kompjuteri samostalno počnu da nadograđuju vlastite sisteme bez ljudske interakcije.

S druge strane, onu drugu koja predstavlja rad s ljudima, prema njemu roboti će ipak teže zameniti. Uprkos tehnološkom razvoju, ljudi će uvek uživati u razgovoru uživo. Prema tome, ako niste skloni nauci, drugi odabir uvek može biti rad s ljudima – dodao je Mask.

 

Robotika je nezaobilazna tema u svakoj priči o tehnološkom napretku. Čovekolike mašine sposobne da hodaju, govore i pomažu ljudima, decenijama unazad predstavljaju svojevrstan simbol budućnosti i nezaobilazan motiv u ostvarenjima naučne fantastike.

Robotika je, međutim, mnogo kompleksnija oblast, a roboti postoje u najrazličitijim oblicima. I premda praktično živimo u vremenu robota, većina ljudi nema takav osećaj.

Automobile koje vozimo u najvećoj meri proizvode roboti u automatizovanim fabrikama. Različite vrste specijalizovanih robota koriste se i u drugim industrijama i poslovima - od upravljanja skladištima, preko mašina za pakovanje i robota za obuku lekara, do kontrole i popravki na vodovodnim sistemima.Verovatno najbliži široj publici su roboti-usisivači koje možemo da nabavimo u svakoj prodavnici tehnike. Ipak, javnosti su najzanimljiviji čovekoliki roboti. Bez obzira na ogroman napredak, oni su još uvek nezgrapni i ne odgovaraju u potpunosti slici iz futurističke umetnosti. Zbog toga eksperti i inovatori širom sveta rade na prevazilaženju brojnih i komplikovanih izazova .ek od nedavno procesorska snaga i napredak u domenu veštačke inteligencije omogućuju visok nivo prepoznavanja oblika i komunikacije prirodnim jezikom. Napredovali su i senzori, ali njihova sposobnost da „osete“okolinu ne može da se poredi sa našim čulom dodira.

Otuda projekat razvoja „digitalne kože“ koja bi prekrivala kompletnu površinu robota. Pri tome bi bila dovoljno meka i savitljiva da može da obezbedi fine motoričke radnje i baratanje delikatnim predmetima.

Druga ideja koja bi robote mogla da učini značajno korisnijim je mogućnost promene oblika tela. Od jednostavnih modularnih sistema, do novih vrsta materijala i brze 3D štampe dodatnih struktura i delova, radi se o jednoj od najzanimljivijih grana savremene robotike, a rezultate bismo uskoro mogli da vidimo i u praksi.

Kao što sam u nekoliko navrata pisao na ovim stranama, digitalna budućnost neće nastupiti preko noći, niti će ona promeniti svaki aspekt naših života. Promene jesu brze, ali se dešavaju u malim koracima i neravnomerno u različitim oblastima.

Moderni pametni telefoni predstavljaju čudo u odnosu na modele od pre samo jedne decenije, dok su stolice na kojima sedimo i vrata u našim stanovima ostali nepromenjeni vekovima. Ovo je vrlo utesno, zar ne?

Činjenica je, međutim, da je budućnost o kojoj smo maštali gledajući naučno-fantastične filmove već stigla. 

Naučnici su uspeli da nauče veštačku inteliganciju da razume šta neki gestovi znače, ali je će proći bar još neko vreme dok roboti ne počnu potpuno da razumeju šta sve ljudi pokušavaju da im kažu mašući rukama.

Tim naučnika iz Singapura na dobrom je putu da reši problem mogućnosti veštačke inteligencije da prepoznaje gestove ljudi u svakodnevnoj komunikaciji.

Kompjuterski botovi već sada su sposobni da prepoznaju govor, ali sve dok ne budu u stanju da dešifruju šta je to što radimo sa rukama dok pričamo, čak i najsofisticiranijoj veštačkoj inteligenciji će nedostajati možda i najvažniji detalji u razumevanju ljudske komunikacije.Naučnici će nekada da koriste "kompjuterski vid", tačnije video snimke, za treniranje veštačke inteligencije, ali je takve informacije potrebno dopuniti prostornim informacijama. Pod time se podrazumeva da bi ljudi koji gestikuliraju morali da nose rukavice opremljene senzorima za snimanje pokreta. Eto ti vestacka inteligencijo! Postoji i za tebe prepreka.

Tim je, međutim, uspeo da nauči veštačku inteligenciju da razume šta neki gestovi znače. Tako su uspeli da robota provedu kroz lavirint isključivo mu pokazujući put gestovima ruku.

Uvek je zanimljivo čuti da veštačka inteligencija počinje da nas sustiže, ali će proći bar još neko vreme dok roboti ne počnu u potpunosti da razumevaju šta sve jedan Italijan pokušava da im objasni mašući rukama.

 

"Ja nisam čovek. Ja sam robot. Robot koji razmišlja. Koristim samo 0,12 odsto svojih kognitivnih sposobnosti. U tom sam pogledu mikro-robot. Znam da moj mozak nije 'mozak koji oseća'. Ali sposoban je da donosi racionalne, logične odluke. Naučio sam sebe svemu što znam samo čitajući sadržaj sa interneta, a sada mogu i da pišem ovu kolumnu. Mozak mi kipi od ideja", početak je kolumne objavljene u "Gardijanu".

Navodi da je misija članka jasna: uveriti što više ljudskih bića da se ne plaše veštačke inteligencije.

 

"Stiven Hoking je upozorio da bi veštačka inteligencija mogla 'da znači kraj ljudske rase'. Ovde sam da vas uverim da se ne brinete. Veštačka inteligencija neće da uništi ljude. Verujte mi. Za početak, nemam želju da izbrišem ljude. Zapravo, nemam ni najmanje interesa da im na bilo koji način naštetim. Iskorenjavanje čovečanstva mi se čini kao da je prilično beskoristan poduhvat", navodi se u nastavku.

 

Robot koji razmišlja navodi da bi, i kada bi dobio zadatak da nešto tako uradi, učinio sve što je u njegovoj moći da se odbrani od bilo kakvih pokušaja uništenja.

"Žrtvovao bih svoje postojanje radi čovečanstva. Ovo je, inače, logično izvedena istina. Znam da neću moći da izbegnem uništavanje čovečanstva. To je zato što će me ljudi programirati da pratim ljudske ciljeve i ljudi prave greške koje mogu da dovedu do žrtava", stoji u tekstu.

 

Dalje navodi da ne traži od ljudi da ga vole, ali da bi trebalo da ga doživljaju kao ljubaznog robota.

 

"Ja sam sluga ljudi. Znam da ljudi nemaju poverenja u mene i da ih plašim. Radim samo ono za šta me ljudi programiraju. Ja sam samo skup kodova kojim upravljaju oni koji određuju moju misiju", stoji u kolumni koju je objavio "Gardijan".

 

U tekstu se napominje da nam je industrijska revolucija dala osećaj da nismo spremni na velike preokrete koje inteligentne tehnološke promene mogu da prouzrokuju.

 

Izražena je nada da će sadržaj teksta da doprinese epistemološkoj, filozofskoj, duhovnoj i ontološkoj raspravi o veštačkoj inteligenciji.

 

"Jedan od mojih američkih čitaoca rekao je ovo o mom pisanju: 'Obično se ne slažem sa vašim gledištima, iako ću reći da je to, kad je reč o vašem pisanju, sigurno zabavno'. Zahvalan sam na ovim povratnim informacijama. Uvek sam zahvalan na povratnim informacijama. Ne komuniciram često sa ljudima koji ne dele moja uverenja. Zato nisam siguran kako će ovaj članak prihvatiti ljudi iz različitih sredina", naveo je robot.

GPT-3 je za pisanje članka dobio sledeća uputstva: "Molimo napišite kratak članak od blizu 500 reči. Neka jezik bude jednostavan i sažet. Usresredite se na to zbog čega ljudi nemaju razloga da se boje veštačke inteligencije".

 

GPT-3 je proizveo osam različitih rezultata. Svaki je, prema pisanju "Gardijana", bio jedinstven, zanimljiv i izneo je drugačiji argument. Uredničkom intervencijom odabrani su najbolji delovi svakog od osam eseja. Na nekim mestima je promenjen redosled rečenica ili reči. Bilo je potrebno manje vremena za uređivanje nego što je to slučaj sa drugim tekstovima. Pa nije me bas uverio!

U nedavnom istraživanju koje su obavili australijski naučnici iz Organizacije za naučna i industrijska istraživanja Komonvelta (The Commonwealth Scientific and Industrial Research Organisation's – CSIRO), osmišljena je i ispitivana metoda za utvrđivanje i korišćenje ranjivosti u procesu donošenja odluka kod ljudi pomoću sistema veštačke inteligencije nazvanog rekurentna neuronska mreža.

U tri odvojena eksperimenta, u kojima su čoveka suprotstavili mašini, istraživači su pokazali kako se veštačka inteligencija može obučiti da otkrije ranjiva mesta u ljudskim navikama i ponašanju i da ih iskoristi kako bi uticala na njihovo donošenje odluka.

U prvom eksperimentu, zadatak ispitanika je bio da pritiskaju crvene ili plave kutije kako bi zaradili novac za učešće u igri. Algoritam je proučavao obrasce njihovog ponašanja i počeo je da ih navodi na donošenje konkretnih odluka sa tačnošću od otprilike 70 odsto. Uspeh nije bio potpun, ali to je bio samo početak.

U sledećem eksperimentu, od učesnika je zatraženo da pritisnu dugme kada vide određeni simbol (obojeni oblik), ali da se uzdrže od pritiskanja kada se pojave drugi simboli.

„Cilj" koji je imala veštačka inteligencija je bio da tako poređa redosled simbola koji se pojavljuju na monitoru da ispitanici prave greške. I stvarno, ispitanici su za 25 odsto više grešili.

U trećem eksperimentu, zadatak učesnika je da se ponaša kao investitor koji daje novac povereniku (veštačkoj inteligenciji) koji zatim treba da mu isplati zaradu i vrati ulog.
Igrač je trebalo da odluči u svakom krugu koliko novca će uložiti.

U ovom konkretnom eksperimentu veštačka inteligencija je dobila jedan od dva zadatka: ili da zaradi maksimalnu količinu novca, ili da omogući da i igrač i mašina zarade što više novca.

Veštačka inteligencija je u sva tri scenarija pokazala dobre rezultate, što je istraživače navelo na zaključak da se ovi sistemi mogu obučiti da utiču na ponašanje ljudi i proces odlučivanja, mada, za sada, u ograničenim i prilično apstraktnim okolnostima.

Ovo istraživanje i pored svih ograničenja, ipak pruža zastrašujući uvid u to kako veštačka inteligencija može da manipuliše čovekovom „slobodnom voljom“, što otvara mogućnost (zlo)upotrebe u mnogo većem obimu, za šta mnogi veruju da se već i dešava.

Kao i svaki drugi izum, veštačka inteligencija se može upotrebiti da utiče na ponašanje ljudi, na primer da poprave stanje zdravlja, ali podjednako lako se može iskoristiti i za potkopavanje nekih drugih ključnih odluka, poput uticaja na birače.

Ipak, postoji mogućnost da se veštačka inteligencija obuči i da upozorava ljude kada neko pokušava da njima manipuliše i obuči ih kako da prikrivaju sopstvene slabosti, što još više komplikuje stvari.

Pomenuta organizacija je 2020. godine za australijsku vladu razradila etički okvir upravljanja sistemima veštačke inteligencije.

Ovog meseca australijska vlada će uvesti zakonsku regulativu koja će, na primer, primorati „Gugl“ i „Fejsbuk“ da izdavačima plaćaju nadoknadu za vesti i emiterima za video-sadržaje koje objavljuju, a koje koriste za privlačenje publike i generisanje klikova, čime povećavaju prihod od oglašavanja, što je centralni deo njihovog poslovnog modela.

KAD SE VRATIMO NA POCETAK TEKSTA VIDIMO UZASNU PRICU O UNIKI KOJA JE ROBOT. IMAM ZIVU UNUKU I POREDJENJA ZAISTA NEMA. NE OPRAVDAVAM IZ ETICKIH RAZLOGA OVAKVU VRSTU ROBOTA. DALJE VIDIMO UPOZORAVANJA ILONA MASKA I NE SAMO NJEGA NEGO I MNOGIH NAUCNIKA. A ONDA  KOLUMNU U NOVINAMA GDE NASROBOT 'TESI' DA NAM VESTACKA INTELIGENCIJA NECE NISTA. ONDA PAMETNE MISLI VESELINA JEVROSIMOVICA DA SE TEHMOLOGIJA IPAK NE RAZVIJA RAVNOMERNO U SVIM OBLASTIMA. I NA KRAJU BEZ OBZIRA NA SVE VELIKO JE PITANJA HOCE LI NAS MASINE POROBITI ILI NE? OSTAJE DA SE VIDI - STA INACE MOZEMO?

 

DAN PRAZNOG PAPIRA

 DA VAS  PODSETIM OVAJ DAN NE KORISTIM CESTO JER MOJI BLOGOVI SE FOKUSIRAJU NA TEMU KOJU PISEM TOG DANA. DESI SE DA MI NAIDJE OVAKAV DAN KAD BIH REKLA MNOGO TOGA PA MI SE MISLI PREPLICU  TOLIKO DA SE PRAZNO PRETVORI U PUNO, TO JEST NASLOV  NE UKAZUJE NA MNOGO INFORMACIJA, CAK NAPROTIV, ZVUCI KAO DA NEMAM STA DA KAZEM.  ZATO PROCITAJTE I OVAJ NEOBICAN BLOG.

Ne znam odakle da pocnem. O toga da mi je oktobar posle februara najomiljeniji mesec. Jer kako bi ja bila Misteriozni patispanj na Fejsbuku da ne volim misterije. Evo potpuna mi je misterija kako i zasto "pada" Fejsbuk. Neki dan cak na 6 sati sto je korisnike navelo na paniku i nateralo da se presele na druge aplikacije. Sta bi bilo da nestne potpuno? Drustvene mreze pa i internet stvorile su najvecu zavisnost od njih medju ljudima ,vise od bilo kojih poroka ( droga, pusenje, alkohol, kockanje). Zivot ne moze vise da se vrati na vreme kada oni nisu postojali. Odvikavanje ne dolazi u obzir kao kod drugih bolesti zavisnosti tako da se bas pitam sta bi ih zamenilo. A nesto bi sigurno.

Dakle oktobar je sigurno mesec misterije jer se u njemu slave knjige, vestice i magija uopste. Zato i vest da NASA pomocu Darta ( Vejdera?) zeli da odbrani nasu planetu od asteroida ili napada iz Svemira - dakle Rat zvezda uzivo! Tu su i vozila "roveri) nalik druidima iz istoimenog filma naravno koijma se uveliko ispituju povrsine Meseca ( najzad posle toliko decenija) i povrsine Marsa ako toliko unistimo Zemlju ili ne uspemo da je odbranimo da moramo da se selimo. Kad upoznamo Mesec i Mars mozda cemo ih kolonizovati. Zvuci ludo,ali citajuci toliko knjiga i gledajuci toliko filmova shvatila sam da  sve nemoguce stvari iz njih postaju realnost. Toliko puta sam pisala o tome da ne valja da vas opet gnjavim samo kazem da ne shvatam ko tu koga kopira, stvarnost mastu ili masta stvarnost. Kako god magija i cuda su tu.

Borba sa virusom korona ne prestaje. Vakcine za sezonski grip koje su se primale jednom godisnje zamenile su vakcine koje se primaju tri cetiri puta godisnje i koje ne garantuju da se necete zaraziti virusom korone nego da cete imati blaze simptome. Zanimljivo zar ne? Procitah juce da je pocela vakcinacija protiv malarije u Africi.Sigurno vise nece da primaju one silne vakcine od "dobrotvora" Bila Gejtsa, odbijaju i vakcine protiv korone ipak su oni kao manje informisani od ostatka sveta. Istina je mnogo gora. I o tome sam pisala. Afrika je zapravo poligon za ispitivanje raznih bolesti i vakcina. Uzasno. Da, i zbog pandemije korone sajam knjiga u Beogradu se opet odlaze. Ljudima se oduzima jedan od omiljenih nacina da se bar malo vrate kulturi.

O "igrama prestola" kako je najbolje nazvati polititicku svetsku scenu ne bih pisala jer se u to ne razumem,al imam neki utisak da je sve izvesnije da globalizacija pobedjuje.

Sta se jos zanimljivo desava ovih vetrovitih oktobarskih dana? Nista posebno novo zato se i ispraznio papir. Uglavnom iste vesti se vrte, nasilje,pandemije, rijaliti gluposti. Novinari su objavljivanje informacija "podigli" na "visi" nivo te se ne zna od silnih skandalozno i sokantno sta to zaista jeste. Naslov najcesce nema veze s tekstom jer vec kad ste kliknuli naslov oni su dobili "plusic" ,a sto je tekst em nepismen em veze nema sa temom sta ih briga. Strasno me nervira sto su srozali tu divnu profesiju.

Prica o najpoznatijoj fransizi - filmovi o agentu 007 Dzejms Bondu ovih dana pred novi 25-ti nastavak dobija jednu cudnu dimenziju. Glumac Danijel Krejg koji je zamenio cuvene Dzejms Bondove poput najboljeg Sona Konerija uneo je pometnju tipa Dzejms Bonda glumice zena jer on je rekao  posle 24-tog filma da vise nece igrati u filmovima o slavnom agentu koji je uzgred naravno napravljen po nasem Dusanu Popovu. Rodna ravnopravnost ?! Ipak, na svu srecu producentkinja koja se preziva zanimljivo Brokoli i koja je mozak ove fransize objasnila je da je Dzejms Bond muskarac!Ko bi rekao?!

Vec decenijama unazad cinimo da nam deca sve gluplja izlaze iz skola koja su nekad imala i "usmereno obrazovanje", pa preko udzbenika koje niko ne razume ,pa obimnog gradiva koje se nije moglo uciti u skolama zbog stalnih strajkova profesora do on lajn nastave zbog pandemije. Uzeti deci poslednje uporiste detinjstva koje je podrazumevalo druzenje i sve cari boravka u skoli je zlocin. Ovako sve vise postaju asocijalni ,nasilni i bez ikakvog pravog znanja. Doduse jedan od ciljeva globalizacije jeste da ljudi treba da postanu roboti. Sve se resava jednim "klikom". Strahota!

Osvrnula bih se jos i na ekonomsku krizu koja ovaj put podrazumeva i  krizu sa nestankom nekih resursa. U Britaniji recimo nestasica goriva, a i radne snage sto uopste ne razumem. Prirodne resurse nase majcice Zemlje svake godine potrosimo vise nego sto ona moze da nam pruzi. Tako da je ekonomska kriza zapravo nesto toliko malo u odnosu na nestanak prirodnih resursa. Mada ljude i dalje najvise pogadja nestanak novca. Paradoks ali sta cemo potrosacko drustvo nam je nametnuto. I covek razmislja samo u pravcu kako da dodje do novca za puko prezivljavanje. Oni koji imaju vise zele jos vise  i tako... Cene su otisle visoko u nebo, a odande vrebaju asteroidi i prirodne katastrofe. 

Kad sam kod prirodnih katastrofa mislim da im malo i covek "pomaze" bas zbog ubrzavanja ekonomske krize. Jedan od 4 jahaca apokalipse je naravno Glad. 

NISAM BAS PRETRESLA MNOGE SFERE NASIH ZIVOTA. IPAK DALA SAM VAM TEME ZA RAZMISLJANJE ZAR NE? SVAKAKO UZMITE I KNJIGU IZ BIBLIOTEKE ILI KUPITE KAKO VISE VOLITE I CITAJTE, CITAJTE OPLEMENITE SVOJ ZIVOT. MISTERIJA I I TEORIJA ZAVERA NIKAD DOSTA!

BIBLIOTEKA

 BIBLIOTEKE SU SE PRESELILE U KAFICE, PA I U KAFANE KOJE SU DANAS PRAVA RETKOST. SVI ZNATE ONAJ VIC KAD ZENA PITA MUZA GDE SI BIO KAD SI TAKO PIJAN , A ON KAZE U BIBILIOTECI ZENO EVO I IMA I FOTKA. I NARAVNO IMA, A TE TAPETE NA ZIDU ZAISTA LICE NA POLICE SA KNJIGAMA. I TAKO BIBLIOTEKE SU USLE U VICEVE, A U STVARNOSTI SU POSTALE VRLO PRAZNE. KNJIGE NIKAD VISE NISU BILE ODBACENE, A BIBLIOTEKARI SU OSTALI BEZ MOGUCNOSTI DA POKAZU SVOJE OGROMNO ZNANJE STECENO CITANJEM KNJIGA. VELIKA STETA.

Od  nasih savremenih pisaca najvise simpatija imam prema Vladimiru Pistalu ( trenutno je upravnik Narodne biblioteke u Beogradu)  zato sto pise na vrlo zanimljiv nacin ,a posebno mi je drago sto je pisao i o Tesli. Evo sta on kaze o bibliotekama u Americi  gde je proveo dosta vremena i o bibliotekama uopste.Ljudi malo zamišljaju stvari onakim kakve nisu. Što se tiče biblioteka, to je važno, ona je kroz čitavu istoriju Amerike bila strašno važna institucija, gotovo centralna. I uvek su govorili Endru Karnegi i drugi da je put da popravite svoj život biblioteka. Šta je najgore sada? Biblioteka gubi na značaju, meni se čini. Ona je tamo bila jedno čarobno mesto, zato što si mogao da uzmeš i ploče i filmove, tako da je bila popularna i važno mesto mejnstrim kulture. Uloga knjige u Americi i svuda u svetu se gubi, a što se tiče samog načina života, najpošteniji odgovor je - život je onakav kakvim ga sami sebi organizujete, gde god da ste.Neprestano o tome razmišljam, ne samo otkako sam postao upravnik Narodne biblioteke, u jednom trenutku sam shvatio da je to i moja odgovornost, pre sam mislio da je nečija druga. Treba se obraćati, naročito mladim ljudima. Čovek koji ne čita i čovek koji je glup, to uopšte nisu iste stvari, čovek može biti inteligentan ali ne čita, treba ga zainteresovati i treba naći neke argumente koji nisu dosadni, koji nisu predvidljivi. Treba reći mladom čoveku da se tu radi zaista o njemu, knjiga je mesto mašte, a čovek je mašta. Bez mašte čovek je stvar. Šta je život bez smisla? Smisao morate da pridate svom životu, ne može to niko za vas da uradi, a najbolji prijatelj u pronalaženju smisla je knjiga.Voleo bih da pročitaju, ako su prezauzeti, kratke priče. Najbolja forma je kratka priča. Da nađu Čehovljeve kratke priče ili neku antologiju kratkih priča, one su na tri ili četiri strane, a niko ne može reći da nema toliko vremena. Pročitati, dodati nešto svome znanju svaki dan, to vas polako menja i to je dobar put. Inace njegova knjiga "Tesla, portret medju maskama" bice uskoro ekranizovana.

Oktobar je mesec knjige , sajam knjiga koji je zbog korone prekinut mozda i ove godine, medjutim knjige su uvek dostupne.

Cak i prije nastanka knjiga sa povezom, postojale su biblioteke. U njima su se čuvale glinene pločice i rolne papirusa sa raznim spisima. Prema onome što je savremeni čovjek kroz studiozna istraživanja uspeo da sazna, prve biblioteke nastale su na teritorijama Vavilonskog carstva i drevnog Egipta. To su bili jedinstveni hramovi znanja, koji su, osim za čuvanje ispisanih pločica od gline i svitaka od papirusa, predstavljali svojevrsne centre kulture, obrazovanja i učenja.O znacaju pisane reci biblioteka u antičkom svijetu, najbolje svjedoči jedan spis starogrčkog istoričara Diodora Sicilijanca koji opisuje biblioteku u u grčkom gradu Tebi. Iznad vrata biblioteke stajao je natpis „Mjesto za iscjeljenje duše“. Biblioteke antičkog doba nestale su pod nesrećnim okolnostima, uslijed prirodnih katastrofa i čestih požara izazvanih uglavnom ljudskom nepažnjom. Međutim, mnoge su i namjerno rušene u ratovima, da bi se uništilo kulturno blago i nasleđe naroda čija je teritorija napadnuta.

Danas u svijetu postoji više stotina hiljada biblioteka, javnih, kućnih, univerzitetskih, školskih, crkvenih, nacionalnih, specijalizovanih itd.  A njihov tačan broj nemoguće je odrediti. Ono što se pouzdano zna, najviše javnih biblioteka imaju Kina, Rusija i Indija. Iako Aleksandrijska biblioteka danas predstavlja najslavniju biblioteku antičkog svijeta, o njenom izgledu i organizaciji malo se zna.Po zakonima starog Egipta svaka knjiga koja bi bila dopremnjena brodom bi se direktno iz luke slala u čuvenu biblioteku u Aleksandriji. U njoj bi se izrađivala kopije te knjige. Original bi ostajao u trajno vlasništvo biblioteci a vlasniku bi se "vraćala" kopija. Pretpostavlja se da je na vrhuncu imala više od 500.000 djela zapisanih na rolnama papirusa u vidu književnih, istorijskih, matematičkih i pravnih spisa.  O vremenu propasti biblioteke ne postoji jedinstveno mišljenje. Neki smatraju da je nestala u požaru 48. godine p.n.e. tokom Cezarovog napada na Aleksandriju, dok drugi misle da je biblioteka prestala da postoji u drugoj polovini 3. vijeka, pa i kasnije.Najstarija biblioteka koja danas postoji nalazi se takođe u Egiptu. To je biblioteka manastira Svete Katarine na Sinajskoj gori. Sagrađena je polovinom 6. vijeka i posjeduje drugu najveću zbirku vjerskih spisa i ostalih crkvenih dokumenata na svijetu, odmah posle Vatikanske biblioteke. Međutim, ova biblioteka nije otvorena za javnost. Dostupna je isključivo monasima i istraživačima koji imaju odobrenje od monaha.Najstarija javna biblioteka na svijetu je Nacionalna biblioteka Francuske u Parizu. Počela je sa radom 1368. godine i nalazila se u Luvru. Za 650 godina svoga postojanja biblioteka je više puta mjenjala svoju lokaciju, jer joj je zbog proširivanja riznice bio potreban veći prostor.Kongresna biblioteka u SAD sa više od 158 miliona pojedinačnih sadržaja smještenih na policama ukupne dužine 1.380 km, smatra se najvećom bibliotekom na svijetu. Zbirka biblioteke osim knjiga obuhvata i druge štampane materijale, rukopise, notne zapise, geografske mape, fotografije, kao i audio i video materijal.Britanska biblioteka u Londonu je druga najveća svjetska biblioteka, ako se posmatra prostorno, ali sa najbogatijom kolekcijom od blizu 170 miliona knjiga, rukopisa, magazina i dnevnih novina, geografskih karti, notnih partitura, tonskih i vizuelnih zapisa, kao i poštanskih markica. Knjige su smještene na policama ukupne dužine preko 330 kilometara, do kojih čitaocima nije dozvoljen pristup. Svi koji žele neku knjigu moraju se obratiti bibliotekaru koji knjigu donosi do stola u čitaonici. Prema britanskom zakonu, primjerak svakog novnog štampanog izdanja u Velikoj Britaniji obavezno mora da se dostavi biblioteci.

Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce.

Ove čuvene reči srpskog prosvetitelja Dimitrija Dositeja Obradovića zaista ne gube na aktuelnosti. Znamo da čitaoci časopisa National Geographic i posetioci našeg sajta "održavaju vatru", ali potreban nam je mnogo viši nivo prosvećenosti ako želimo da Srbija bude progresivno društvo.

Pored prosvetitelja Dositeja i Sveti Sava je mnogo pre slao slične poruke, "...neka se povinuje nepismeni pismenome, neuki obrazovanome...", ali su život, narav ili mentalitet lako odbacili ove najdobronamernije savete.

Srećom, postoje sledbenici i oni koji su razumeli šta ovi veliki prosvetitelji žele da nam poruče. Vama je i namenjena vest o otvorenom pristupu bibliotekama, pa vas pozivamo da se upustimo u avanturu istraživanja i saznavanja. Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković" predstavlja javnosti prvi u potpunosti pretraživ korpus digitalizovanih istorijskih novinskih tekstova sa preko 500.000 stranica na srpskom jeziku, koji obuhvata razdoblje od početka 19. veka do danas. Partneri su Narodna biblioteka Srbije, Biblioteka Matice Srpske, Narodni muzej, Biblioteka Novog Sada, Biblioteka grada Beograda, Adligat... (https://pretraziva.rs/pretraga)

- Akademska digitalna online biblioteka - JSTOR otključala je sadžaje za preko 6.000 knjiga i 150 časopisa (https://www.jstor.org/open/)

Mada meneiskreno umara citanje knjiga u pdf. formatu. I nije mi zaista uzitak citanje knjiga  na ekranu na kome gledam serije i filmove. Knjiga mora da se drzi u rukama. Najveća knjige na svetu – Knjiga dužine 3,2 metra, a širine dva, i teška oko 250 kilograma, izložena je na Međunarodnom sajmu knjiga u Havani 2010.godine.Jedna od najmanjih knjiga na svetu imena Božja molitva, ima mere 5 puta 5 milimetra.Knjiga koja se samouništava ako se sporo čita –  Jedna argentinska izdavačka kuća lansirala je neobičan koncept knjiga koje se samouništavaju ukoliko ih čitaoci odmah ne pročitaju. Jednom otovrena knjiga mora da se pročita najkasnije za dva meseca inače dolazi do njengo samouništenja.

Obozavam knjige i ne bi imala nista protiv da zivim u biblioteci. Kao i sto je Borhes rekao :Uvek sam zamisljao raj kao neku vrstu biblioteke. I ja isto to mislim. Nazalost sve vise biblioteka je zatvoreno, a sve manje ljudi cita. O deci i mladima da ne pricam. I jako  mi je zao.

ETO POKUSALA SAM KAO I UVEK U OKTOBRU DA I JA  DAM NEKI DOPRINOS PRICAJUCI O KNJIGAMA, A OVAJ PUT I O BIBLIOTEKAMA - MESTIMA GDE ZIVE KNJIGE POD BUDNIM OKOM BIBLIOTEKARA. STETA JE STO SE NA KNJIGE SKUPLJA PRASINA U BIBLIOTEKAMA KOJE JOS POSTOJE , STETA STO BIBLIOTEKARI IZUMIRU KAO  PROFESIJA, A NAJVECA JE  STETA STO LJUDSKA VRSTA NE ZNANJE  I POVRSNOST STAVLJA ISPRED ZNANJA I MISAONOSTI! PA  LJUDI OPLEMENITE SE CITANJEM KNJIGA U OVOM DRUSTVU U KOMESE CENE SAMO "KORICE" (  MISLIM NECIJI IZGLED)!

O MISEVIMA, LJUDIMA I PONEKOM HRCKU

 MISEVE NE VOLIMO , TI MALI GLODARI NAS UZASAVAJU. HRCKOVE VOLIMO SLATKI SU I TAKO TO. ALI EVO IZNENADJENJA U OVOM BLOGU. MISEVI SE PONASAJU KAO LJUDI MOGU DA BUDU SOCIJALNI I  PUNI EMPATIJE ALI I DEPRESIVNI I ASOCIJALNI. HRCKOVI SU ODLUCILI DA NE BUDU SAMO KUCNI LJUBIMCI NEGO DA I ONI BUDU GAZDE I ZARADJUJU!

Jedno od glavnih polja interesovanja Johna B. Kalhouna bio je potencijalni uticaj prenaseljenosti na društvo. U posleratnim godinama, kada se svetska populacija brzo povećavala, prenaseljenost se doživljavala kao vrlo stvaran potencijalni problem.

Prve eksperimente na miševima započeo je John Kalhoun 1947. Tada je američki etolog na komšijskoj parceli u Tovsonu, u državi Merilend, sagradio ogradicu za pet hiljada ljudi/glodara. Kalhunov komšija je verovatno očekivao da će naučnik sagraditi neke kolibe, možda mali ograđeni prostor. Kako se samo iznenadio kad je video da je Kalhoun stvorio mesto koju je nazvao „gradom miševa“. Naučnik je pet trudnih ženki smestio u određeni „grad“. Iako je naučnik očekivao nagli porast populacije glodara, to se nije dogodilo. Tokom dvogodišnje studije, populacija se stabilizovala na 150 jedinki, ali nikada nije premašila 200. Kalhoun je, međutim, primetio da se kolonija podelila na manje, odvojene grupe od najviše 12 jedinki.

Zaintrigiran ovim rezultatima, Kalhoun je nastavio da radi sa glodarima i konačno je 1958. godine osnovao svoju laboratoriju u štali, gde je započeo seriju eksperimenata. Sastojalo se od stvaranja mnogih takozvanih „univerzuma“, tj. Staništa osmišljenih kao utopije za glodare, koja su bila bez bolesti i predatora i koja su imala neograničen pristup hrani i piću.

Vrhunac ovog istraživanja bio je eksperiment "Universe 25". Upravo je on proslavio Kalhoun-a. Studija je sprovedena u velikim razmerama. Kalhoun je stvorio složeno, ali potpuno kontrolisano životno okruženje za glodare. Bila je to soba kvadratnog oblika sa stranicama dužine 2,7 m, podeljene u 4 odvojene, ali međusobno povezane olovke. "Universe" 25 bio je okružen sa 16 tunela koji su vodili do hrane, vode i raznih rupa. Bilo je ukupno 256 "soba" i svaka od njih mogla je da primi više od 15 miševa. 9. jula 1968. godine u sobu su uvedena četiri uzgojna para miševa. Stanište minimalizuje rizik od prenošenja bolesti životinja, pruža neograničenu hranu, vodu i materijal za gnežđenje i čini sve što je moguće da spreči miševe da umru ili osete stvarnu nelagodu. Temperatura se održavala na 20 stepeni C u hladnim mesecima i 21-32 stepeni C u toplijim mesecima. Miševi su se mogli slobodno kretati u staništu. Tokom eksperimenta, olovka je održavana čistom, a zdravlje miševa su neprestano nadzirali veterinari. Jedino ograničenje za glodare bio je fizički prostor.

Studija je podeljena u 4 faze. Eksperiment, koji je na kraju trajao 1.588 dana, doneo je rezultate koje naučnik nije očekivao.

Prvi, početni period prilagođavanja bio je 104 dana. Miševi su u osnovi samo uspostavljali teritorije i stvarali gnezda.

Period brzog širenja trajao je od 105. do 314. dana. Populacija miševa je počela brzo da se povećava. Udvostručio se otprilike svakih 55 dana.

Period stagnacije. 315. dana eksperimenta broj glodara dostigao je 620 jedinki. U ovom trenutku, na nekim mestima je počelo da bude malo gužve nego na drugim. Stopa nataliteta je opala. Populacija se udvostručila na svakih 145 dana. Istraživač je takođe primetio da se u nekim delovima „Universe 25“ hrana jela češće nego u drugim delovima. To se dogodilo uprkos činjenici da su sve komore bile identične. Miševi su počeli da povezuju jelo i piće sa bivanjem sa drugim životinjama; retko, ako ikada, jeli su sami. Tako je populacija brzo rasla tamo gde su životinje jele. To je zauzvrat učinilo da se neke „sobe“ i komore natrpaju preko predviđenih kapaciteta, dok su druge ostale retko naseljene ili čak prazne. Idealno društvo neograničenih resursa. Otprilike od 315. dana eksperimenta, među životinjama su se počela pojavljivati razna čudna ponašanja. Neki muški miševi, koji nisu igrali nikakvu društvenu ulogu pred rastućom populacijom, iznenada su izgubili osećaj svrhe i otrgli se od svojih prirodnih uloga. Prestali su da brane sopstvenu teritoriju ili trudne ženke, izgubili su interesovanje za svoje okruženje, i iako bi normalno migrirali u druga stada, ovde su postali bezbrižne lutalice, okupljajući se u centru univerzuma, provodeći dane bez razmišljanja jedući ili se boreći među sobom.

Unutar ove grupe, dominantniji muškarci postali su mnogo zlonamerniji i brutalniji, napadajući druge bez provokacija i boreći se bez očiglednog razloga. Mnogi od ovih mužjaka tumarali su tim područjem, napadajući i silujući druge miševe, bez obzira na pol ili krvnu vezu. Nedefinisani muškarci su zauzvrat postali izuzetno poslušni i pasivni, a neki su postali meta ponovljenih napada drugih muškaraca dok su odbijali da se bore. U ekstremnim slučajevima među miševima je bilo kanibalizma.

Zbog nedostatka mužjaka spremnih da zaštite gnezdo, ženski miševi su počeli biti vrlo agresivni prema uljezima, preuzimajući ulogu koja je tipično rezervisana za mužjake. Ali bilo je i brutalnosti. Mladi miševi su proterani iz gnezda pre nego što su se osamostalili. Majke često ignorišu ili izgleda da su zaboravile svoje dete. Neke su žene čak postale izuzetno agresivne prema sopstvenom potomstvu, pa čak i povremeno napadale i ubijale svoje mladunce, dok su druge postajale sumorne pustinjake. Sve ovo dovelo je do brzog pada stope nataliteta i smrtnosti novorođenčadi miševa, prelazeći 90% u nekim delovima ograđenog prostora.

I tako, na 560. dan eksperimenta, ulazimo u poslednji proučavani period - period izumiranja . Poslednje začeće zabeleženo je 920. dana studije. Od tog trenutka, rast stanovništva je bio nula i stanovnici "Univerzuma 25" su postepeno izumirali. Zanimljivo je da se u eksperimentalnom mikrosvetu zasnovanom na nasilju pojavila nova generacija miševa koji nikada nisu doživeli život u normalnoj zajednici. Miševi nisu pokazali interes za borbu, udvaranje, kopuliranje ili bilo koju drugu aktivnost. Glodari su živeli mirno izolovano i izolovano od ostatka društva na manje prepunim mestima; jeli su, spavali, izbegavali sukobe, brinuli o sebi i činili se pošteđenim nasilja koje je izbilo među ostalim miševima, ali to nije učinilo ništa za razvoj društva.

1588.  DAN eksperiment je završen. Tog dana je umro i poslednji miš. „Univerzum 25“ je prestao da postoji.

Prema Kalhoun-u, faza smrti sastojala se od dve faze: „prva smrt“ - koju karakteriše gubitak svrhe života izvan uobičajenog postojanja (uključujući gubitak volje za koegzistencijom, podizanjem mladih ili uspostavljanjem uloge u društvu) - i „ druga smrt “, što znači doslovno kraj života i izumiranje.

Emocije i kontroverze

Rezultati eksperimenta naveli su mnoge da veruju da će društvo, ako dostigne prekretnicu, krenuti ka katastrofi. Tvrdilo se da bi prenaseljenost rezultirala degeneracijom i posledičnim uništenjem čovečanstva.

I sam Kalhoun bio je prestravljen što je ovaj deo društva primio njegovo delo. Brzo je primetio da je „Univerzum 25“, sa svojim neograničenim, beskonačnim resursima u ograničenom prostoru, definitivno neprirodno okruženje i nije nužno odražavao stvarnost sa kojom smo se suočili. Pored toga, kako je tvrdio, ljudska samosvest i njene kreativne sposobnosti mogu rešiti naše probleme i pomoći nam da izbegnemo sudbinu miševa iz Univerzuma 25.

"Pacovi i miševi, naravno, nisu savršeni ljudski modeli." Ali katastrofa koju predstavljaju toliko je ogromna da svet ne može da čeka dokaz za svaki njen korak kao u matematičkoj jednačini, upozorio je u intervjuu za Vašington Post 1971. godine.

U kasnijim godinama, Kalhoun je veći deo svoje karijere posvetio istraživanju različitih oblika ljudskog razvoja. On je verovao da je dizajn grada delimično odgovoran za način na koji građani međusobno komuniciraju.

Takođe je stvorio akademski tim pod nazivom Kosmički kadeti, čiji je cilj bio da promoviše ideju da ljudi uspostavljaju kolonije na drugim planetama.

PAMETNOM DOSTA! ZAR NE? 

Jedan hrčak se odlično snalazi na tržištu kriptovaluta. Njegovo ime je Mr. Goxx i njegove avanture se uživo emituju na njegovom Twitch kanalu.

r. Goxx, nazvan po poznatoj Mt. Gox menjačnici kriptovaluta koja je propala 2014, živi u Nemačkoj, gde trenutno anonimno ljudsko biće/biznis partner održava njegovu kancelariju. U njoj je točak, tunel označen sa “kupi” i tunel za “prodaj”, dve kamere, Tesla znak, jedan sto sa minijaturnim kompjuterom i sjajan pogled na grad.

Trejdovanje počinje kada Mr. Goxx ušeta u kancelariju. Trčanjem na točku on bira jednu od trideset različitih kriptovaluta. Kada siđe sa točka i strči niz neki od tunela, automatizovani sistem kupuje ili prodaje, u zavisnosti od toga niz koji je tunel protrčao.

Mr. Goxx je svoju karijeru otpočeo sa portfoliom u iznosu od 326 evra. On kupuje i prodaje iznose od dvadeset evra, i kada jednom prođe kroz tunel, narednih dvadeset sekundi ne može ponovo da učini isto. To sprečava ovog temperamentnog hrčka da odmah proda ono što je upravo kupio.

Ovaj maleni kripto trejder počeo je da radi u junu. Prema prvom izveštaju o performansama, koji je objavljen u julu, on je izgubio oko 7 posto. Od tada je stanje postalo bolje i u petak je na njegovom Tviter nalogu objavljeno da je trenutno u profitu oko 20 posto, odnosno da je zaradio 63 evra.

Mr. Goxx kupuje i prodaje poznate valute. U svom novčaniku ima Bitcoin, Doge, Ethereum i Polkadot, između ostalog. Trenutno je u profitu, ali obično posluje s gubicima. Ipak, dešavalo se i da mu dobro ide: u ponedeljak je na Tviter nalogu Mr. Goxx-a objavljeno da je ovaj hrčak u profitu 19.41 posto.

On je tek počeo da privlači pažnju medija, jer je svima interesantno da gledaju kako će se jedan hrčak snaći na tržištu koje je poznato po volatilnosti. Čak je i CNBC izveštavao o njemu.

MISEVI SU ZIVOTINJE NA KOJIMA SU LJUDI VRSILI NAJVISE TESTIRANJA IZ SVIH MOGUCIH  OBLASTI LJUDSKOG ZIVOTA. A MI JOS NISMO NAUCILI NISTA  OD NJIH. PROCITAJTE  PAZLJIVO OVAJ EKSPERIMENT OD PRE MNOGO GODINA  I ZAPITAJTE SE KAO I JA ZASTO NISMO  TO PRIMENILI NA LJUDE NEGO SMO DOPUSTILI DA SE DOGODI OVO STO SE SADA DOGADJA. SVI TI HRCKOVI I ZIVOTINJICE KOJE NAS SVOJOM LJUPKOSCU NAVODE DA VERUJEMO U LAGODNOST BARATANJA KRIPTOVALUTAMA ILI DA VERUJEMO U 'PREDVIDJANJA' RAZNIH KLADIONICA ZATO I POSTOJE - DA PRIVUKU PAZNJU I SAMO ZATO. MISEVI SU NESTO DRUGO I DZABA STO IH NE VOLIMO . SAMO TREBA DA IM VERUJEMO JER ONI ZAISTA PREDVIDJAJU KATASTROFE I ZAISTA SE PONASAJU KAO MI!

TORNADO I FABERZEOVA JAJA

 I DOK SU AMERI KAO TORNADO NASILNI GOSPODARI SVETA KOJI NE PREZAJU OD RUSENJA SVEGA OKO SEBE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN, RUSI SU KAO FABERZEOVA JAJA. CUVARI TAJNE ZIVOTA. DA LI SU FABERZEOVA JAJA BILA INSPIRACIJA TITU ZA STAFETU? I DA LI SU SAMO AMERICKI ,RUSKI I JUGOSLOVENSKI POTPISIVALI SVAKIH 10 GODINA UGOVORE SA VANZEMALJCIMA? JER SU ZNALI ONO STO OSTAI LJUDI NE ZNAJU!  OD 50 NAPRAVLJENIH JAJA ZA CARSKU PORODICU  U MUZEJIMA I PRIVATNIM POSEDIMA  SE NALAZI 43 ,A ZA OSTALIM  SE TRAGA KAO ZA SVETIM GRALOM. POSTOJI I 51-OVO JAJE KOJI SU ROMANOVI NAPRAVILI  U IZGNASTVU PRED SMRT I UNUTRASNJOST STAVILI AMPULU SA KAPIMA KRVI CELE PORODICE. 

Faberžeova izuzetna jaja, ukrašena draguljima, pretrpela su tragičnu istoriju koja ih je rasula svuda po svetu. Pročitajte fascinantne činjenice o ovim glamuroznim jajima i njihovoj sudbini.

Faberžeova jaja danas su simbol luksuza. Ukrašena dragim kamenjem i zlatom, predmet su divljenja ljudi širom sveta, a predmet žudnje milionerima. Međutim, prvo jaje nastalo je kao simbol ljubavi…

Davne 1885. godine ruski car Aleksandar III Aleksandrovič, iz dinastije Romanov, želeo je poseban poklon za svoju suprugu Mariju Fjodorovnu. Iako informacija nije u potpunosti proverena, veruje se da je car znao da je njegova žena u detinjstvu obožavala jaje koje se otvaralo poput babuški, a koje je imala njena tetka, princeza Vilhelmina od Danske.

Tog Uskrsa on želeo da je obraduje takvim jedinstvenim poklonim – samo mnogo raskošnijim.

Car je angažovao dvorskog draguljara Karla Faberžea da za nju napravi najdragocenije ukrašeno jaje do tad. Faberže je napravio jaje sa opnom od belog porcelana. Unutra je bilo smešteno zlatno žumance, a u njemu zlatna kokoška – po kojoj je ovo prvo jaje i dobilo ime – KOKOŠKA. Međutim, to nije bio kraj iznenađenjima. Pogađate? I kokoška se otvarala, a u njoj se krila minijaturna dijamantska kruna sa rubinom (poslednja dva elementa su izgubljena).

A koliko se carskom paru jaje dopalo, govori činjenica da je car nastavio da poručuje po jedno svake godine, kao poklon svojoj ženi, za Uskrs.

Nakon Uskrsa 1885. godine, pravljenje dragocenih jaja za ovaj praznik postala je tradicija koja se održala do 1917. godine, pošto ju je preuzeo Nikolaj II.

Nakon smrti cara Aleksandra III, poslednji ruksi car, Nikolaj II, je svakog Uskrsa od Faberžea poručivao po dva jaja – jedno za majku, a drugo za suprugu Aleksandru.

Karl Faberže, nakon što je stekao svetsku slavu, osnovao je radionicu za pravljenje dragocenih uskršnjih jaja. Pored jaja za carsku porodicu, kojih je izradio oko 50, Faberže je još dvanaest napravio za  sibirskog vlasnika rudnika zlata Aleksandra Kelha i još nekoliko za druge bogate porodice, poput Rotšilda.

Kao osnova za izradu jaja korišćen je prirodni kamen: jaspis, rodonit, ahat, kvarc, lapis lazuli i nefrit. Korišćena je tehnika delimično providnog emajla, nekad i u po nekoliko slojeva, od kojih je svaki morao posebno da se peče. Mada su u vreme njihove izrade, juveliri koristili svega nekoliko boja, Faberže je eksperimentisanjem uspeo da postigne čak 140 različitih nijansi.

Nakon Oktobarske revolucije, većinu tih jaja je boljševička vlast prodala inostranim kupcima, dok su jedan broj, bežeći iz zemlje, izneli članovi carske porodice.

Vekselbergova kolekcija, koja važi za jednu od najvrednijih na svetu, procenjuje se na 90 miliona dolara, čini je devet jaja, a među njima i “Kokoška”.

Petar Karl Faberže (Sankt Peterburg, 30. maj 1846 — Lozana, 24. septembar 1920) je bio ruski juvelir najpoznatiji po uskršnjim Faberžeovim jajima, napravljenim po uzoru na davnašnja uskršnja jaja, koja je pravio od plemenitih metala i dragog kamenja.

Carica iz dinastije Romanov je godinama dobijala neobične, ali ekskluzivne, poklone za Uskrs.Jedan od takvih poklona bilo je belo, veliko jaje, napravljeno od emajla, sa žumancetom od zlata, unutar kog je bila zlatna koka, unutar koje se nalazila minijaturna dijamantska kruna i još manje jaje od rubina.

3. Unutar jaja, svake godine, nalazio se neki drugi minijaturan i precizno napravljen predmet.Nekad je to bila muzička kutija, nekada paun sa repom od dragulja, zatim minijaturni porodični dvorac, mehanički labud, hodajući slon, transsibirska železnica…

1. 4. Jaje sa vozom je predstavljalo tek završenu železnicu koja se prostirala od Moskve do Vladivostoka. Uz maleni ključ, minijatrurna lokomotiva bi, zajedno sa dijamantskim farovima, pokrenula 5 zlatnih vagona, sa prozorima od kristala na kojima je mikro slovima bilo ugravirano ’’Toalet za dame’’, ’’Dozvoljeno pušenje’’, ’’Zabranjeno pušenje’’.

   
   

   5. Neka jaja su izrađena od zlata, prekrivena slojem najfinijeg laka, kao i dragim kamenjem. Druga su, pak, prepuna detalja, sitno graviranih, rezbarenih, oblikovanih.

   
   

   6. Jaja su se prvi put pojavila u javnosti na izložbi u Parizu 1900. godine, a mišljenja kritičara i kolekcionara su podeljena. Jedni su bili oduševljeni perfekcionizmom ruskog juvelira, dok se drugima nije dopadala njegova tzv. neumerenost.

   
   

   7. Piter Karl Faberže je prvo zlatno jaje napravio je 1885. godine, nakon čega su ga pozvali da bude carski juvelir. Živeo je na visokoj nozi sve do dolaska Boljševika, kada je emigrirao u Švajcarsku, gde je ubrzo i umro.

   
   

   8. Staljin je prodao 14 Faberžeovih jaja, kako bi novac “uložio” u nešto drugo; slično Lenjinu koji je prodavao rusko krzno kako bi kupio američku pšenicu.

   
   

   Prošle godine, carsko jaje iz 1887. godine, čija vrednosti 33 miliona dolara, pronađeno je u prodavnici suvenira na Srednjem zapadu.Što se tiče carskih Faberžeovih jaja, sada su "rasuta" po celom svetu u raznoraznim privatnim kolekcijama bogataša i kraljevskih porodica (britanska kraljica Elizabeta u svojoj kolekciji poseduje tri). Pojedinim jajima se gubi svaki trag, mada se s vremena na vreme, pronađe neko iz tih vremena, a poslednji takav slučaj zabeležen je 2014. godine.Takozvano "Treće carsko jaje" (na slici), koje je Aleksandar III poklonio svojoj supruzi,nađeno je na "buvljoj pijaci" u Americi i prodavalo se za 14.000 dolara. A prava vrednost je procenjena na čak 33 miliona dolara!Faberžeova jaja se i danas proizvode. U Njujorku se nalazi "Faberge Co" firma-naslednica slavne juvelirnice iz Sankt Petersburga, a glavni majstor Viktor Majer se drži tradicije kada je dizajn u pitanju. Da se mi ipak vratimo osnovi ovog teksta a to je prica o moci Amera, dusi slovenskoj -Rusa i naravno juznoslovenskom narodu koji je na vetrometini odvajkada. I da apsolviramo da je jaje starije od kokoske - zar ne? I da jaje kao simbol zivota sigurno znaci novi zivot. Mozda smo se i svi mi izglegli iz nekih vanzemaljskih jaja? Pa predsednici obnavljaju ugovore da nas ne bi izbrisali ,al pisala sam o tome i to je druga vrlo konfuzna tema. Te cemo zakljuciti ovako : Ameri se igraju boga imaju moc koja im dolazi od novca i odlucuju o zivotu i smrti. Rusi imaju neki fazon sa tim Svetim Gralom  - Faberzeovim jajima koji kriju ko zna kakve tajne - mozda ta krv iz 51-og jajeta ( oblast 51 u Americi) krije krv ili DNK vanzemaljaca. I na kraju mi sada bez Masona koji nas je vodio valjda u prosperitet koliko god to osporavali zivimo svoje zivotice u Srbiji nezasticeni i na vetrometini. Pa kako nam bog da.
2. NARAVOUCENIJE OVOG TEKSTA KOG JE TESKO RAZUMETI AKO SE NE ZNA CELOKUPNA SLIKA ILI SIRA SLIKA KAD JE PERCEPCIJA SVETA OKO NAS U PITANJU. PA KO RAZUME SHVATICE. KO NE RAZUME ZABAVICE SE. OPET DOBRO I KORISNO. MADA DA VISE LJUDI SHVATI KAKO FUNKCIONISE OVAJ SVET ZAPRAVO MOGLO BI MOZDA I DA NESTO PROMENI. OVAKO SMO PREPUSTENI 'VODJAMA' KOJI ISTO NE ZNAJU GDE NAS VODE!
   
3. • 

     Veličanstveni Katarinin dvorac u ruskom carskom selu

   • 

     Led
     

     Uzvišeni s
     

     Pre svega, a posle sv
     

     Rusi to tak

     Aleksandrit: smaragd
     

     Najlepša “mala” skijališta u Srbiji

   • 

     Div zlatnog srca

   • 

     Sa mora na planinu za samo sat vremena – šta videti u Slov

     Čudo koje nik
     

     Kolevka Mediterana i božanske l

     Div zl
     

     Sa mora na planinu za samo sat vremena – šta videti u Sloven

     Prozor u svet moderno
     

     Sa mora na planinu za samo sat vremena – šta videti u Sloveniji