NARAVNO DA JE SVE TO POVEZANO KAO I UVEK. DUH KOJI JE U NAMA, DUSA KOJA SMO U STVARI MI I TELO. DUHOVI SU MOZDA NASE DUSE KOJE NAPUSTE TELO, A VAMPIRI SU NARAVNO ONA STVORENJA U KOJE SE DUSA VRATI JER NE ZELI DA NAPUSTI TO TELO.
Svakako da nam prija kad nam kazu da imamo duha (da smo duhoviti). Fina igra reci. Ili kad kazu u duhu sporta recimo. Duh tu predstavlja nasu licnost kao nasu kreativnost. Takodje znamo da je telo samo nase odelo, da smo mi u stvari taj 21 gram sto cini nasu dusu. Duhovi mozda postoje, a mozda i ne kao i vampiri. Pa hajde da malo pricamo o tome
Ukoliko verujete da mrtvi mogu da se vrate ne bi li progonili žive, niste jedini. Jedno istraživanje kaže da 45% Amerikanaca veruje u duhove, a čak 28% njih tvrdi da je videlo jednog. Duhovi se pojavljuju u filmovima, muzičkim spotovima i knjigama. Ako se osvrnemo na celu istoriju od postanka čoveka, postoje dokazi da je svaka civilizacija izražavala znatiželju o životu posle smrti. Jedno je sigurno, mnogo ljudi veruje u duhove, međutim, postoji li stvarno naučni dokaz za to?
Džo Nikl (Joe Nickell) iz Bufala u Njujorku je paranormalni istraživač koji pokušava da da odgovor na ovo pitanje skoro pedeset godina. On kaže da je jedini paranormalni istraživač koji prima platu i naučno istražuje postojanje duhova na celom svetu. Njegov cilj je oduvek bio da objasni situacije koje se dešavaju ljudima, ne da ih promoviše niti opovrgava, već da ih samo naučno objasni. Dakle, za pola veka svog rada na preko sto slučajeva, Džo kaže da ipak nije našao nijedan dokaz koji bi ga naveo da počne da veruje u duhove. Isto važi i za nauku, ne postoji nijedan dokaz koji nauka mogla da iskoristi ne bi li potvrdila postojanje duhova.
Ono što otežava istraživanje paranormalnih aktivnosti jeste činjenica da ljudi različito doživljavaju duhove. Knjige koje lete sa polica – duhovi! Beličaste mrlje na fotografijama – duhovi! Misteriozni zvuci koraka na tavanu – duhovi! Svi ovi navodni dokazi u vidu slika i videa da duhovi postoje, svedočenja ljudi da su osećali nečije prisustvo ili da su čuli nešto natprirodno, ipak nisu naučni dokazi.
Lovci na duhove često koriste sprave za detektovanje paranormalnih sila koje zapažaju elektromagnetni fluks kojim duhovi navodno mogu da manipulišu. Kako ne postoji naučno objašnjenje kako je ovo zapravo povezano, velika većina naučnika ne odobrava ovu teoriju.
Do sada je definitivno jasno da, naučno gledano, duhovi ne postoje. Ipak, to ne znači da ste ludi ukoliko mislite da ste videli ili čuli jednog. Postoji mnogo logičnih objašnjenja za paranormalne aktivnosti. Na prvom mestu je infrazvuk. Infrazvuk je zvuk koji ima frekvenciju manju od 20 herca. Infrazvuk se može proizvesti zbog lošeg vremena, kitova ili određenih mašina i ventilatora. Istraživači su došli do zaključka da izloženost infrazvuku može dovesti do osećaja depresije, jeze i osećaja da je neko u vašem prisustvu. Ovaj zvuk neretko izaziva i halucinacije. Na frekvenciji od 18 herca ovaj zvuk utiče i potresa strukturu ljudskih očiju koje onda blago vibriraju. Tada vaše oči vide stvari koje zapravo ne postoje. Takođe, naučnici su napravili eksperiment sa robotima koji bi dirali ljude s leđa odmah nakon što oni dodirnu objekat ispred njih. To zakašnjenje svojih pokreta ljudi su doživeli kao da je u pitanju prisustvo onostranih sila. To samo znači da je mozak moguće manipulisati, a na primeru ovog eksperimenta je jasno da se tako stvara pogrešna slika svog postojanja koje mi doživljavamo kao duhove. Ponekad je dovoljno i specifično stanje ljudske svesti da pomislimo da su nas posetili duhovi. To se dešava najčešće u stanjima kada mesečarimo ili kada upadnemo u paralizu sna gde nam se priviđaju svakakva čudovišta.
Još jedno objašnjenje za viđanje duhova je i tuga. Jedna studija je pokazala da oko 60% ljudi koji izgube nekog bližnjeg, a najčešće emotivnog partnera, vide ili čuju njihove duhove. Ovaj odbrambeni mehanizam čoveka je zapravo dobar, po mišljenju većine neurologa, jer se susretom sa izgubljenim dragim osobama mi oslobađamo tuge i na nekin način se postepeno opraštamo od njih.
Džo Nikl čak smatra da su paranormalne aktivnosti zapravo od koristi i da imaju pozitivnu konotaciju, jer uglavnim svi naši susreti sa duhovima imaju veze sa nadom i strahovima. Ljudi su puni nade da duhovi postoje jer to znači da mi zapravo ne umiremo, što je naš najveći strah. Oni koje volimo takođe ne umiru i ne nestaju zauvek jer ćemo kad tad imati priliku da ih vidimo ponovo i kažemo sve ono što možda nismo stigli. Zato, iako duhovi možda ne postoje, to ne znači da niste videli jednog. Nada je moćna!
Vampir je mitološko biće iz slovenske mitologije -posebno na Balkanu i Ukrajini
koje preživljava tako što se hrani životnom energijom (uglavnom u vidu krvi) živih bića,
bez obzira na to da li je vampir neupokojeno ili živo biće. E to je to. Vampiru treba zivotna energija kao i svakoj dusi. I sta ako zaista neka dusa ne moze da nadje put ili prosto zeli to telo, zar nece uciniti sve da ne ode u paralelni univerzum u nepoznato telo. Ne znam kako to tacno funkcionise ali verovatno je teorija o tome da se dusa odvaja od tela i odlazi na drugo mesto potpuno tacna.
Vampirom se smatrao duh umrlog ili leš koga je oživeo... Iako su priče o vampirima zabeležena u mnogim kulturama, izraz vampir nije postao čest sve do početka 18. veka, nakon priliva vampirskog sujeverja u zapadnoj Evropi iz oblasti gde su vampirske legende bile česte..Povećan stepen vampirskog sujeverja u Evropi dovodio je do masovne histerije.a u nekim slučajevima dovodilo je do probijanja leševa i optužbi za vampirizam.
Međutim, tek je roman „Drakula“ Brama Stokera iz 1897. upamćen kao suštinski vampirski roman
i koji je obezbedio osnov savremene vampirske fikcije.
Drakula je zasnovan na ranijim mitovima o vukodlacima i sličnim legendarnim demonima,,
ali se kao inspiracije navode i Eržebet Batori , ozloglašena grofica, Vlad Tepeš
kao i vampiri iz slovenske mitologije..Vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.
U raznim delovima slovenskog sveta vampir se naziva i drugim nazivima:
vukodlak, lampir, lapir, vjedogonja, jedogonja, a najčešće - upir.
Iz ove poslednje se može saznati poreklo reči vampir. Naime, stari Sloveni su, kao i većina starih naroda,
smatrali da će, ako se telo mrtvog čoveka ne spali, njegova duša ostati zauvek zarobljena
na ovom svetu i nikad neće naći mira.
Zato su svoje mrtve podvrgavali „tretmanu“ u kome su ih spaljivali na velikoj lomači i tako ih ispraćali u „večna lovišta“.
Međutim, dešavalo se (naročito za vreme ratova ili velikih bolesti),
da se telo nekog stradalnika uopšte ne pronađe i ne isprati kako dolikuje, što je, navodno,
dovodilo do toga da nesrećnik ubrzo počinje da ustaje noću i ubija ljude.
Sve dok se, ne nađe neko ko će ga „počastiti“ glogovim kocem..
LEGENDE SU KAO TEORIJE ZAVERE. NEKA ISTINA MORA DA POSTOJI U NJIMA JER KAKO BI INACE NASTALE. A JA U TEORIJE ZAVERE VERUJEM STO ZNACI DA VERUJEM I OVA MITOLOSKA STVORENJA KOJA SU ZAPRAVO NASE DUSE ILI MI SAMI.
