KAD JE NEKOM POROK U KRVI

 DAKLE AKO IMATE POROKE PROMENITE KTV I POROCI ODU. A NIJE NI SKUPO. SIGURNO BI VAS VISE KOSTAO OPROST GREHA U OBLIZNJOJ CRKVI.

DARKU LAZICU  ni jeziva saobraćajna nesreća u kojoj je jedva preživeo nije promenila, pa je već zaboravio na muke kroz koje je prošao zbog vožnje u pijanom stanju.

Pevač zbog svojih poroka nije uspeo da sačuva žene i porodicu, a i Barbara, s kojom je planirao brak, nedavno ga je ostavila. Kako bi živeo nekim mirnijim životom, Darko je, na nagovor prijatelja, navodno rešio da promeni krv u Švajcarskoj, gde su već išli neki pevači."Darko je rešio da se promeni i to sada želi svima da dokaže, pa je nakon što je pričao sa majkom Brankom, rešio da ode u Švajcarsku da mu promene krv. Tako misli da će svojoj porodici, ali i svima ostalima dokazati da se opametio. Pokojni tata i njegova majka su nakon što je on imao nesreću pre četiri godine hteli da mu menjaju krv, ali on tada nije pristao jer je ta metoda mnogo skupa. Sada se sam odlučio na taj korak, time će da svoj organizam dovede u red i nadamo se da više neće da konzumira ni alkohol, a drogu više nikada. Njegova majka Branka je bila presrećna kada joj je rekao da želi to da uradi",Plaća 25.000 € da bi se otarasio POROKA,  

PO MOM MISLJENJU I PODMLADJIVANJE ZAMENOM KRVI JE POROK.MADA SAM CITALA BAS JEZIVE NACINE PODMLADJIVANJA KRVLJU RODJENIH I NE RODJENIH BEBA.

 ZAMENA krvi, kao metoda podmlađivanja, sve je učestalija. Za nekoliko hiljada evra iz krvotoka se izvuče plazma, pročisti i ponovo ubrizga. Pod jakim utiskom obećanja „druge mladosti“, u ordinacijama širom sveta sve više ljudi podvrgava se zameni krvi u uverenju da im se na ovaj način iz cirkulacije otklanjaju trombovi i višak masnoća, a sva tkiva i organi obogaćuju kiseonikom. Zvaničnih preporuka za zamenu krvi u svrhu podmlađivanja, bar zasad, nema, a brojna istraživanja na ovu temu još nisu donela odgovore na mnogobrojne dileme u vezi sa ovom metodom.U intervjuu za „Novosti“ profesor dr Gordana Ostojić, transfuziolog Vojnomedicinske akademije i načelnica Odeljenja za hemoterapiju i aferezno lečenje sa laboratorijom za kontrolisanu kriokonzervaciju, kaže da su oni jedna od retkih ustanova u Srbiji gde se radi zamena krvi. Ali, samo terapijska izmena plazme, i isključivo kod obolelih i životno ugroženih:- Primena terapijske izmene plazme u preventivne svrhe radi sprečavanja starenja još nije naučno potvrđena. Postoje brojne studije koje se time bave. Uglavnom se ispitivanja rade na životinjama, vrlo malo na ljudima. Naučnici veruju da bi zamena plazme mogla da da najveći doprinos u lečenju neurodegenerativnih bolesti, kao što su demencije, ali to je još u početnoj fazi ispitivanja. Znači, još nije ustanovljeno koje elemente iz krvi bi trebalo otkloniti da ne dođe, na primer, do razvoja Alchajmerove bolesti.Puno ljudi veruje da su svetski moćnici vitalni u poznim godinama upravo zahvaljujući zameni krvi.- Ja mogu da kažem da kao lekar koji u oblasti terapijske izmene plazme ima više od dve decenije iskustva, ne bih išla na izmenu plazme bez sigurnih i zvanično priznatih indikacija. Reč je o jednom relativno agresivnom postupku koji može da dovede do niza posledica. Izamena plazme je složen postupak, zahteva stručan tim lekara i tehničara, skupu aparaturu, mogućnost da se odmah pruži kompletna klinička pomoć i veliko iskustvo.Koji su mogući neželjeni efekti zamene plazme?- To su nagli pad arterijskog pritiska, mučnina i povraćanje. Može da dođe i do trovanja usled primene antikoagulacionih lekova, pojave grčeva, kao i do teške alergijske reakcije i anafilaktičkog šoka, pa čak i do prestanka rada srca. Takođe, postupak izmene plazme može da naruši imunitet, a postoji i rizik od infekcije i prenosa virusnih bolesti ukoliko se koristi tuđa plazma.Za koja stanja se opravdano primenjuje plazmafereza? – Kod teških hematoloških i neuroloških bolesnika, u slučaju autoimunih bolesti koje ne mogu da se kontrolišu lekovima, kod bolesnika sa ekstremno visokim vrednostima masnoća u krvi… U pripremi obolelog za transplantaciju, ukoliko nije iste krvne grupe sa davaocem radi otklanjanja prisutnih antitela u cirkulaciji, kod različitih trovanja opijatima, pesticidima, gljivama i drugim stanjima, prema procenama lekara.Kako izgleda postupak zamene plazme?- Pacijent leži sa plasiranim dijaliznim iglama u periferne vene ruku ili sa ugrađenim centralnovenskim kateterom. Jedna igla služi za uzimanje krvi, druga za primanje. Aparat izvlači krv iz tela i razdvaja ćelijske elemente i plazmu. Izdvojena količina plazme se baca, a nadoknada se vrši adekvatnim rastvorima, dok se preostala izmenjena krv vraća bolesniku. Ukoliko je potrebno pacijent prima novu plazmu od davaoca, a nekada se kod posebnih selektivnih procedura plazma samo pročišćava od patogenih elemenata i zatim vraća u krvotok.Od čega zavisi šta će se konkretno uraditi?- Od stanja pacijenta i njegove dijagnoze, kao i pridruženih bolesti. Pri tome su važni opšte stanje bolesnika, stepen životne ugroženosti, njegova telesna težina i tome treba prilagoditi brzinu izvlačenja i vraćanja krvi. Aparat je moguće podesiti da taj protok bude prilagođen kliničkom stanju bolesnika i shodno tome terapijska izmena plazme može da traje sat-dva ili duže, o čemu odlučuje lekar.Koliko puta je moguće jednom čoveku zameniti krv?- Sve zavisi od indikacija i kliničkog stanja bolesnika. Plazmaferezu je moguće raditi svakodnevno, a ponekad i dva puta dnevno, kao kod hematoloških bolesnika. Obično se radi dva do tri puta nedeljno, ili jednom mesečno kod neuroloških bolesnika. Na primer, kod umerenih poremećaja masnoća u krvi obično se primenjuje jedan do dva postupka, a zatim se pacijent leči lekovima uz dijete. DVA APARATAKoliko se često ova procedura primenjuje na VMA?- Na Institutu za transfuziologiju i hemobiologiju Vojnomedicinske akamedmije imamo dva aparata, separatora krvnih ćelija, i možemo dnevno raditi sa nekoliko bolesnika. Ovu proceduru moguće je raditi i na odeljenju dijalize. U nekim institucijama izmenu plazme mogu da rade transfuziolozi, hematolozi i nefrolozi. Svaki lekar mora da bude sertifikovan za rad na određenom aparatu. Takođe, kada se radi zamena plazme, ordinirajući doktor mora svakog trenutka da prati bolesnika, upravo zbog mogućih komplikacija.

 

Alkoholizam je porok koji izaziva tragičnu situaciju i posledice. Alkoholičar je živ ali je mrtav, ima ime da je živ ali je mrtav. A da ne govorimo sad o razvratnom ponašanju gde ljudi ruše svoj ugled i ugled porodice, i na kraju najstravičnija stvar, upropaste sve, bližnje i bogatstvo što su stekli, i ugled pred ljudima.

Ili, to se isto često dešava, neko je zanimljiv, nasmejao se nekoj ženi i ona njemu, i ne stanu na tome i dođe do katastrofe takve da prosto on ne zna da se izvuče iz toga, postaje rob samome sebi a bio je gazda, bio je gospodin a postao je ništa. Ama ljudi, ja garantujem: 95 posto pada morala, i fizičkoga, i materijalnoga u ljudima ruši se usred greha.

Greh prouzrokuje svaku nevolju nad čovekom, i bolest, bolesti se javljaju, to je profesor Jerotić rekao ovde, svaka bolest, svaka bol je psihosomatske prirode, tu se slažem s njim. Znači, ne može drukčije ni nastati, to mora čovek da shvati, zdrav čovek, ponosan, fin, lep stade u Edemski vrt i sve mu se pokoravalo, bio je prekrasan, sličan Bogu i onda kad je počeo da gramza došao je u situaciju maltene da se boji šušnja kad šušti kraj njega. Zamisli cara koji vlada vasionom a boji se šušnja!

Greh prouzrokuje slabost, strah, bedu neviđenu, greh je loša pojava, on dolazi od strane negativne sile, tj. satane, on tera čoveka da greši jer je i sam zbog greha pao, zbog neposlušnosti Božijim zapovestima, on je počeo polako da se gordi i izgubio svest o svojoj visini. Normalno, došao je u stanje pohlepe, nezadovoljan je, i zato on tako urla i napada na ljude i danju i noću, pomućuje umove ljudske. Neko kaže, nema mira, neko kaže zle misli me muče, neko kaže ne zna šta mu se dešava, neko ne može da spava… – sve je to usled greha, a satana je greh servirao kao predlog i čovek ga usvojio, a nije morao da ga usvoji i da greši.

Gde piše da sam ja noćas morao u kockarnicu da idem i da se kockam i prokockam imanje, taman posla. Sve je to satana predložio, ja sam ispunio, dakle, nema on tu vlast nad tobom ako ti ne prihvatiš.

DAKLE POROCI NAVODE NA GREH POROCI DOVODE DO BOLESTI ZAVISNOSTI. I SVE TO MOZE DA SE OBRISE  ZAMENOM SVE KRVI! NEVEROVATNO. 

Veliki značaj u razvoju bolesnih stanja Sveti Oci su pridavali strastima, kao činiocima koji štetno dejstvuju ne samo na dušu, nego i na telo. „Nespokojstvo duše i strasti kvare krv i škode zdravlju“ – pisao je sv. Teofan Zatvornik.

Menjanje krvi mogu da razumem samo u slucajevima bolesti tela!

I TAKO SE POVEZALA PRICA POROK,GREH,KRV. TOTALNO POVEZANO KAKO KAZU. AL MENI OPET NIJE JASNO STO KONREKTNO DARKU LAZICU NE URADE I LOBOTOMIJU. JER AKO MU ISTERIVANJEM POROKA IZ KRVI  RESAVAJU FIZICKO STANJE TELA STA JE SA NJEGOVIM MOZGOM? ZAR JE ONDA ZAVISNOST SAMO FIZICKA? ILI KAD MU SE MOZAK RESETUJE GUBI I SECANJA? VRACA SE NA 'TABULA RAZA"? STA?

 

VLADARI SVETA

 KO JE VLAAR SVETA ILI KO SU VLADARI SVETA? TEORIJE ZAVERA NAJCESCE  'VRTE' BAS OVU TEMU. ISTINU NARAVNO NIKO NE ZNA. PA STO NE BI IPAK MALO PRICALI O TOME. NASLA SAM NEKE BAS ZANIMLJIVE PRICE. AKO NISTA DA NAM PRODJE VREME. I DA MALO RAZMISLIMO O TOME. U TEORIJAMA ZAVERE IMA I MNOGO ISTINE.  

Kad su upitali Umberta Eka sta  bi on radio kad bi bio vladar sveta on  je  dao odgovor na sva pitanja iz uvoda. Vladar sveta je iracionalan kao Bog. Mozda postoji,a mozda i ne!

Mogu da pružim samo polemički odgovor na to šta bih uradio kada bih bio vladar sveta, jer ne postoji mogućnost da se to dogodi. Kako sam stario, počeo sam da mrzim čovečanstvo, tako da bih ga, ako bih imao apsolutnu moć, ostavio na stazi prema samouništenju - ono bi nestalo i ja bih bio srećniji.

Ljudi poput mene, mi smo intelektualci - mi radimo svoj posao, pišemo tekstove, imamo načine da dignemo glas, da protestujemo, ali ne možemo da promenimo svet. Sve što možemo da uradimo je da podržimo politiku empatije. Kancelar Angela Merkel dala je pozitivan primer kada je ohrabrila nemački narod da ugosti sirijske izbeglice. Promenila je imidž Nemaca širom sveta - niko ih više neće posmatrati kao SS Adolfa Hitlera. To je ono što jedan političar može da uradi.

Mlade ljude treba naučiti da filtriraju i da dovode u pitanje informacije koje dobijaju preko interneta, a ne da ih uzimaju zdravo za gotovo. To nije jednostavno. Ja koristim Vikipediju i znam da mogu da joj verujem 99 odsto vremena, ali ljudi su na mojoj strani napisali da sam bio prvo od trinaestoro dece i da sam se oženio ćerkom mog izdavača. Ništa od toga nije istina. Tako da čak i to može da bude predmet manipulacije. Jedan od mojih unuka ima 15 godina i kaže da mnogi njegovi prijatelji veruju u teorije zavere o kojima čitaju na internetu. Ne postoji kontrola kvaliteta - i to je ogroman problem.

Svaka vlada treba da nastoji da poboljša obrazovanje. Pre Prvog svetska rata, svega oko 20 odsto ljudi u Italiji imalo je završenu osnovnu školu. Danas je problem u univerzitetima - rizično je što smo smanjili uslove za upis kako bi što više ljudi dobilo pristup visokom obrazovanju, ali je kvalitet tog obrazovanja istovremeno smanjen. To se desilo u Italiji poslednjih godina i predstavlja pravu tragediju. Sada su prve tri godine fakulteta previše lake - studenti uopšte ne moraju da čitaju knjige duže od stotinu strana. Oni koji su na vlasti moraju da shvate da je neophodno da budeš izazvan da bi odrastao. Kada sam ja studirao, čitao sam na hiljade stranica i nije mi ništa bilo!

Učenje jezika je jedina stvar koju bih učinio obaveznom u školama. Ako koncept Evrope postoji, onda je on baziran na zajedničkom znaju jezika. U dve najveće zemlje, Francuskoj i Britaniji, većina ljudi izgleda govori samo svoj maternji jezik. Ne toliko davno, u Engleskoj su ljudi tečno govorili latinski. Postoji priča o engleskom generalu kojeg su poslali u indijsku provinciju Sind u 19. veku, tokom jedne pobune. Da bi se našalio, poslao je telegram u London, sa rečju "Peccavi", što znači "Zgrešio sam". Divna stvar nije bila što je mogao da napravi šalu na latinskom, već to što su je njegove kolege u Londonu razumele. Moj unuk uči grčki već dve godine. Možda još ne može da čita Homera u originalu, ali razvio je razumevanje grčke civilizacije. To je deo nečega što se zove "enciklioza", što znači "kružno obrazovanje", a iz te reči potiče i izraz "enciklopedija".

Ljudi su religiozne životinje. Psi nisu religiozni. Istina je da oni laju na mesec, ali to verovatno nije zbog religije. Ljudi imaju tendenciju da traže razlog u situacijama u kojima se nađu. Postoji divna rečenica, pripisana G. K. Čestertonu: "Kada ljudi prestanu da veruju u Boga, to ne znači da više ne veruju ni u šta; to znači da veruju u sve." Vladar sveta ne može da eliminiše religiju. Možete da budete ateista ili nevernik, ali morate da shvatite da većini ljudi jednostavno treba neko versko ubeđenje.

Karl Marks je kazao da je religija opijum za mase - da on drži narod utišan. Ali ona može da bude i kokain za mase. Ona ima dvostruku funkciju - odgovara na pojedina fundamentalna pitanja i ponekad ih tera da idu u borbu sa nevernicima. To je odlika čovečanstva na isti način na koji su ljudi jedina vrsta koja ume da voli.

Na kraju, da sam vladar sveta, naterao bih sve ljude da pročitaju sve moje knjige, kako bi postali jednako pametni kao ja i kako ne bi verovali da svetu treba vladar! 

Evo jos razmisljanja

 Od Popera do Taleba, razni mislioci su ukazivali na potrebu ljudi da veruju u to da svaka stvar ima jedan, jasno shvatljiv uzrok, da su veliki svetski događaji posledica namera i planova. Pa makar te namere i planovi bili zlonamerni. Ponekad je teže prihvatiti da su svetska dešavanja haotična i nasumična, da niko ne može da ih predvidi i kontroliše

 

“Šta ako vam kažu da su viđeniji masoni i konzorcijum satelitskih grupa tajni gospodari planete? Šta ako vam pokažu da ukoliko je ovo istinito da istorija zapadne civilizacije, sve do najsitnijeg detalja, postaje razvojni put iluminata, jedna neverovatno jasna, uverljiva hronologija?”

Ovako piše Li Basam u “Trećem programu”. Ako verujete u takve priče, niste sami. U istom časopisu Sanstein i Vermej potvrđuju raširenost vere u zavere. Godine 2004. obavljeno je istraživanje u kojem se pokazalo da je 49% Njujorčana verovalo da su zvaničnici američke vlade unapred znali za 11. septembar 2001. i da svesno nisu hteli da ga spreče.

Dve godine kasnije, oko 36% ispitanika označilo je odgovor da su federalne vlasti ili učestvovale u napadu na Svetski trgovinski centar ili nisu ništa preduzele da ga ometu. U muslimanskim zemljama, 78 procenata ispitanika izjavilo je da ne veruje da su napad od 11. septembra izveli Arapi. Najpopularniji pristup, u tim zemljama, jeste da je 11. septembar delo američke ili izraelske vlade. U Kini, bestseler je knjiga koja razne događaje (uspon Hitlera, azijska finansijska kriza 1997-1998, uništavanje životne sredine u razvijenom svetu) pripisuje bankarskoj dinastiji Rotšild.

Vernici zavera su obično antielitisti. Smatraju da svi pripadnici establišmenta od poslovnih ljudi, preko lekara i naučnika, do državnog aparata, sistematski obmanjuju “narod”. Neki put čitavi narodi sklapaju zaveru protiv drugih naroda. Počećemo sa najmasovnijom teorijom zavere, onom po kojoj Jevreji vladaju svetom.

1.Jevreji vladaju svetom?

Najstarije antijevrejske teorije zavera su bile dosta primitivne. Više od hiljadu godina pogromi Jevreja su često bili nadahnuti glasinama da Jevreji uoči Pashe i hrišćanskog Uskrsa ubijaju hrišćanske dečake i koriste njihovu krv u verskim obredima. U 19. veku se pojavio moderan politički antisemitizam. Po njemu, Jevreji su preuzeli vlast nad modernom kulturom, medijima, naukom, finansijama. Tu moć koriste da iskorištavaju gojime – nevernike. Tako su jevrejski bankari odavno skovali pakleni plan da zelenašenjem upropaste svoje hrišćanske susede. Ovakav antisemitizam je često bio povezan sa verskim fundamentalizmom i nepoverenjem prema novim tehnologijama, zanimanjima, umetničkim idejama. Sve te novotarije su samo kukavičja jaja koja Jevreji podmeću drugima. Posebno opasne zamke su svi liberalni i revolucionarni pokreti, u kojima su Jevreji bili natprosečno zastupljeni.

Kao i sve uspešne teorije zavera, i ova se oslanja na neke stvarne podatke. Od dobijanja građanskih prava Jevreji zauzimaju nesrazmerno mnogo mesta u svetu nauke, kulture i poslova. Za to postoji sasvim prizemno objašnjenje. Od vremena prosvetiteljstva, za napredovanje u društvu je bivalo sve važnije obrazovanje, a sve nevažnije poreklo. Jevreji su bili najspremniji u Evropi za tu obrazovnu revoluciju. Sam njihov verski ritual je podrazumevao čitanje svetih tekstova od malih nogu. Kod njihovih hrišćanskih suseda često ni sveštenici nisu bili baš najvičniji čitanju, kao pop Mićo iz “Gorskog vijenca”. Seobe i progoni su ih nagonili da uče jezike. Nije slučajno najgenijalniji prevodilac naše kulture bio Jevrejin, Stanislav Vinaver. Kada je došlo vreme globalne trgovine, ove pismene poliglote su bile u prednosti nad drugima. Vekovima im je bilo zabranjeno posedovanje zemlje pa su ulagali u zlato, iz čega će se s vremenom razviti moderno bankarstvo. U svim revolucionarnim i liberalnim pokretima je bilo mnogo Jevreja, koje su privukla obećanja jednakosti i verske emancipacije.

Teorije zavera prave elegantne vremenske i prostorne skokove, zanemarujući ono između. Recimo, povezuju Rotšilde sa modernim jevrejskim moćnicima. U stvarnosti, većina današnjih uticajnih Jevreja Amerike nisu potomci moćnih bankara, već siromašnih doseljenika iz prašnjavih geta istočne Evrope. Oni su živeli na donjoj Istočnoj strani Menhetna. Setite se filma “Bilo jednom u Americi”. Ko je čitao Filipa Rota zna za taj svet diskriminisanih krojača i piljara, koji su se namučili ne bi li iškolovali decu. Što im je pošlo za rukom. Istim tim putem danas idu kineske i vijetnamske porodice, koje takođe pridaju veliku važnost školovanju. Danas pokušavaju da ograniče upis azijske dece na prestižne fakultete, zato što uzimaju natprosečno mnogo mesta. Isto tako, sve do Drugog svetskog rata je bilo pokušaja da se ograniči upis Jevreja. Da Jevreji vladaju svetom i da su tako dobro organizovani, ne samo da bi sprečili Holokaust, nego bi obuzdali azijsku najezdu na sve centre američke moći.

2.Masoni i/ili Iluminati vladaju svetom

Kakav je stvarni uticaj masona na istoriju? U redovima američkih i francuskih revolucionara bilo je dosta masona. Masonski simboli se nalaze u arhitekturi Vašingtona i na američkom dolaru. Moglo bi se reći da je to bio duh vremena i da je masona bilo i u redovima kontrarevolucionarnog plemstva i crvenih mundira.

Masoni su često neka vrsta ekskluzivnog društvenog kluba, čiji su članovi već bili uticajni ljudi i pre pristupanja organizaciji. Oni ponekad deluju kao mreža za podršku svojih pripadnika. Pitanje je da li su u tom pogledu moćniji od drugih mreža kao što su crnogorska plemena, kosovske zavičajne grupe, ili policijski doušnici. Naravno, sve te mreže podrške mogu biti uzajamno povezane i da tako ojačavaju svoje dejstvo. Ali to je lokalna perspektiva.

Što se sveta tiče, omiljena je teorija da masoni imaju skriveni, globalni mračni cilj. Po toj teoriji, antiklerikalna i antikatolička masonska organizacija se bori protiv hrišćanstva i drugih tradicionalnih vrednosti. Nacisti su zgodno povezali mržnju prema Jevrejima sa nepoverenjem prema masonima. Tako su skovali teoriju o judeomasonskoj zaveri. Mnogi hrišćanski, pa i pravoslavni mračnjaci su prihvatili ovu nacističku misao, iako je nacistima bilo mrsko sve što je slovensko i pravoslavno. Kod nas je došlo do povezivanja mržnje prema masoneriji sa mržnjom prema Jugoslaviji. I jedna i druga su, navodno, podmetnute pravim, “srbskim” pravoslavcima. Tu vezu su uočili i hrvatski nacionalisti i klerikalci. O tome više u sledećem poglavlju koje će se baviti našim teorijama zavere.

3.Trilateralna komisija/Bilderberg grupa

Ovde je dovoljno citirati jednog člana Bilderberg grupe vikonta Davinjona koji je napisao: “Ako smo mi tajna svetska vlada, treba da se stidimo sami sebe.” Rekavši to nije mislio na neka zlodela, već na nesposobnost i diletantizam. Na primer, nijedan zapadni think tank nije predvideo takav i toliki uspon Kine. A kamoli da su ga sprečili. Vrtoglavi rast crvenog džina je jedan od najvećih događaja svetske istorije. On dovodi u pitanje sve vrednosti zapadnog liberalnog kapitalizma. Koje navodno brane zapadni moćnici. Da stvarno imaju moć vladanja svetom, valjda bi mogli da makar primete na vreme, pa i da utiču na tu smenu na svetskom ekonomskom prestolu. Skoro sigurno Centralni komitet KP Kine ima veći uticaj na svet od svih zapadnih lobija i komisija. A u njemu sede unuci ljudi koji su maštali o svom biciklu.
To ukazuje na problem sa moćnim elitama. Nije sigurno da li mogu da opstanu u na duži rok. Na mikroplanu postoji kontinuitet elita. Nekoliko stotina najbogatijih firentinskih porodica je zadržalo taj status kroz vekove. Začkoljica je u tome što su se centri ekonomske i finansijske moći u svetu preselili iz severne Italije na druge adrese.

4. Gejts, Soros i ostali zlikovci

Mnogi veruju da su najveći bogataši rešili da zlostavljaju i koriste čovečanstvo, kao oni zlikovci u filmovima o Betmenu i Spajdermenu. U takvim pričama je kod nas najdalje otišla profesorka Medicinskog fakulteta Nada Kostić, koja je Gejtsa optužila da goji i jede bebe, još gore nego veštica u “Ivici i Marici”. Ne znamo da li je Gejts ljudožder, ali znamo da je njegova moć da potpuno upravlja čovečanstvom ograničena. On ne može da upravlja ni sopstvenim brakom, kao uostalom, ni većina smrtnika na ovoj planeti. Kod pojedinačnih moćnika se javlja slični problem kao sa elitama. Koliko je trajna njihova moć? Veoma je velika promenljivost u redovima najbogatijih ljudi na svetu. Stalno se niotkuda javljaju novi veliki igrači, kao Bezos iz “Amazona”. I sam Gejts je došao niotkuda. Stare bogataške dinastije kao Rokfeleri, nisu mogle da zadrže svoja mesta na listi najbogatijih ljudi sveta.

5. Ratovi i epidemije kao planirani poduhvati

Po ovoj teoriji, zli svetski moćnici izazivaju ratove i epidemije ne bi li smanjili broj ljudi na svetu. U prošlosti je bilo ratova i epidemija koji su istrebljivali čitave narode. Najgori takav primer je skoro potpuno istrebljenje starosedelaca obe Amerike ili Havaja. Međutim, evropski osvajači nisu ni znali da su preneli zarazne evroazijske bolesti Amerikancima lišenim imuniteta. Jesu ih dokrajčili ratovanjem, ali ni to nije bio neki smišljeni masterplan.
Što se tiče savremenog sveta, ova teorija je sasvim neutemeljena. Pričalo se da je sida puštena u Afriku da bi smanjila nepodnošljiv rast stanovništva. Većim delom supsaharske Afrike su besneli građanski ratovi i po pola veka. I posle side i posle građanskih ratova, udeo Afrikanaca u svetskom stanovništvu je sve veći i veći.

6.”Duboka država” i korporacije

Ova teorija deluje razumnije od drugih. Po njoj, u svakoj državi postoje strukture u administraciji a posebno u službama, koje ispod žita guraju neke svoje dugoročne politike, nevezane za javnu politiku. Ove strukture tesno sarađuju sa moćnim korporacijama.

“Duboka država” i korporacije zaista rukovode, a političari su često njihove marionete. U stvarnom životu je skoro svaka administracija na svetu haotična, nestručna i lenja, tako da sumnjamo u sposobnosti takvih organizacija za ozbiljno prikriveno planiranje i delovanje. O nestručnosti i gluposti dela države za koji se veruje da je najdublji, za Službe, koje Srbi iz poštovanja često pišu velikim slovom, može se napisati čitava biblioteka.

Na ovom mestu ćemo samo podsetiti da je većina službi na svetu, od CIA do KGB-a, proizvodila uglavnom pogrešne procene, dezinformacije i otvorene laži. Ove izvikane organizacije nisu uspele da iskontrolišu nijednu pravu krizu. Suvišno je reći da ih je svaki dramatičan događaj uglavnom dočekao nespremne.

Ništa spremnije nisu bile ni korporacije. Njih često zamišljamo kao užasno moćne, sa dugoročnim interesima koje skoro uvek ostvaruju. Stvarnost ne daje dokaza za tu veliku moć.

Prvo, kao i u slučaju moćnih neformalnih grupa i pojedinaca, ne postoji kontinuitet. Menadžere ne zanima daleka budućnost njihovih firmi. Duvanske i naftne kompanije su uprkos podmićivanju, pritiscima, falsifikovanju naučnih rezultata, izgubile borbu sa usamljenim borcima za istinu o štetnosti duvana i olova u benzinu. Drugo, saradnja sa državom ne mora uvek da bude blagodet. IBM je bio najmoćnija svetska kompanija u svojoj oblasti, ušuškana saradnjom sa američkom državom. Oborili su je čudaci iz Sijetla, Džobs, Gejts i slični, koji su počeli po garažama.

Zašto imamo veru u zaveru?

Za to postoje dva suštinska razloga. Jedan je želja za izvesnošću. Od Popera do Taleba, razni mislioci su ukazivali na potrebu ljudi da veruju u to da svaka stvar ima jedan, jasno shvatljiv uzrok, da su veliki svetski događaji posledica namera i planova. Pa makar te namere i planovi bili zlonamerni. Ponekad je teže prihvatiti da su svetska dešavanja haotična i nasumična, da niko ne može da ih predvidi i kontroliše. Na drugi razlog mi je skrenuo pažnju filozof istorije Vukan Marković. Vernici zavera se osećaju izabranim, jer su skužili svet. Samo oni znaju šta se dešava, niko drugi. To su oni ljudi u filmovima koji čitaju tajne kodove i poruke. Zapravo su to dve strane istog mišljenja. Vernici zavera ne mogu da podnesu nered i neizvesnost, stalo im je da makar zlikovci znaju i utiču na to šta se dešava i šta će biti. A najviše ih teši to što su samo oni shvatili kako radi svet.

Da li neko zna do tančina kako radi svet? Niko. Ko vlada svetom? Niko.

A ona smatra da je vladar sveta:

 

Takozvana kraljica QAnona, Romana Didulo, navodno se proglasila ... kraljicom sveta.

Didulo je stanovnica Britanske Kolumbije, navodno u svojim 50im godinama, koja je preuzela vodeću ulogu u kanadskoj zajednici desničara i teoretičara zavere QAnon (KAnon).

Ranije se izjašnjavala kao kraljica Kanade a sada su joj ambicije porasle pa se proglasila kraljicom sveta

"Ceo tim je imao privilegiju da čuje kako kraljica Romana razgovara sa komandantom i šefom Sjedinjenih Država putem telefona i čuje obelodanjene informacije. Sačekajte…“ rekao je sekretar za štampu Romane Didulo pratiocima na parkingu u kampu u Kvebeku. "Kraljica Romana je lider sveta!"

"Kraljica Romana je uradila sve teške poslove, a sada je na nama ljudima da stanemo i primenimo ove uredbe“, rekao je njen sekretar za štampu. "Jedini vidljivi vođa na ovoj planeti je njeno kraljevsko veličanstvo kraljica Romana, tačka".

Od kada se proglasila kraljicom Kanade, Didulo je objavila "kraljevske dekrete" svojim pratiocima na Telegramu kojih ima oko 70.000. Neki od dekreta predviđanju da ljudi prestanu da plaćaju račune jer su "neetični“ i proglašavanje Viktorije u Britanskoj Kolumbiji, glavnim gradom Kanade.

Didulo je širila razne teorije zavere vezano za koronavirus i vakcine i smatra da je ruski predsednik Vladimir Putin bio u pravu kada je izvršio invaziju na Ukrajinu. 

Za njih kazu da su vladari sveta

 

Ako je verovati teorijama zavera, ove porodice već vekovima vladaju svetom. Američku i svetsku politiku obeležilo je nekoliko „dinastija“, a ovo je pet najmoćnijih porodica koje, navodno, vladaju svetom.

5. Porodica Rotšild

Porodicu Rotšild duže vreme smatraju najbogatijom na svetu. Procenjuje se da su vlasnici 500 milijardi dolara vrednih stvari, a neke procene kažu da upravljaju sa 100 triliona dolara vrednim finansijama. Od šezdesetih godina osamnaestog veka, otkako je Majer Amšel Rotšild poslao svojih pet sinova u pet finansijskih centara, bili su na najvažnijim mestima svetskih finansija.

U 19. veku porodica Rotšild učvrstila je svoju poziciju globalne moći tako što su pružali finansijsku podršku monarhijama i vlastima na obe strane Napoleonovih ratova. Tadašnje novine opisale su ih kao „savetnike i finansijere kraljeva Evrope i republičkih šefova Amerike“. U današnje vreme pletu se teorije zavera koje kažu da Rotšildovi kontrolišu svet preko Centralne banke SAD. Teorije kažu da je njen osnivač Pol Varburg, zapravo agent porodice Rotšild.

4. Porodica Rokfeler

Porodično carstvo Rokfelerovih nastalo je tokom sedamdesetih godina 19. veka kad je Džon D. Rokfeler osnovao „Standard oil kompani“. Bila je to najveća naftna kompanija tog vremena, a sam Rokfeler bio je „težak“ oko 400 milijardi dolara čime je postao jedan od najbogatijih ljudi u svetskoj istoriji.

Američki predsednik Teodor Ruzvelt upozorio je da Rokfelera zanima stvaranje nevidljive vlasti. Od tada su Rokfeleri pomagali izgradnju sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku i osnovali konferenciju Bilderberg gde se najmoćniji ljudi sveta sastaju jednom godišnje.

Priča se da porodica Rokfeler danas nastavlja svoje tajno delovanje kroz upravljanje velikim naftnim kompanijama kao što su „Ekson Mobil“ i BP i bankama poput „Čejs Menhetn bank“.

3. Porodica Morgan

Porodica Morgan doživela je procvat kada je Džon Pirpont Morgan, zajedno sa Rotšildovima, pozajmio stotinjak tona zlata američkim vlastima tokom bankarske krize 1893. godine. Zato što je kontrolisao najveće zalihe zlata u SAD, Morgan je finansirao stvaranje najvećih američkih kompanija poput „Ej ti end ti“ i „Dženeral elektrika“.

Jedno kraće vreme je finansirao i istraživanja Nikole Tesle. Zbog velikih veza sa Ministarstvom finansija, pojavile su se teorije da su Morganovi naterali SAD na učešće u Prvom svetskom ratu kako bi zaštitili kredite izdate Rusiji i Francuskoj. Džon Pirpont Morgan Mlađi dao je Amerikancima zajam od 500 miliona dolara, a uzimao je i 1 odsto provizije za sve što su njegove kompanije prodavale američkoj vojsci.

Osim toga, kolaju glasine i da su Morganovi podstakli japanski napad na Perl Harbor tako što su obećali japanskim klanovima da će deliti zaradu od ratovanja. Danas Morganovi poseduju najveću porodičnu zalihu zlata koja je, navodno, tunelom povezana sa njujorškom podružnicom Centralne banke SAD.

2. Porodica Di Pont

Eleder di Pont bio je sin francuskog emigranta. Svoje bogatstvo stekao je nakon osnivanja barutane u Delaveru. Njegova porodica pustila je korenje u američkoj visokoj politici nakon što su, navodno, osigurali američku kupovinu teritorija Luizijane od Napoleona 1803. godine.

Do početka Prvog svetskog rata, kompanija Di Pont proizvodila je 40 odsto svetskog eksploziva, a tokom Drugog svetskog rata su učestvovali u projektu izgradnje američke nuklearne bombe. Neki veruju da je porodica Di Pont do te mere uticala na američke vlasti da je samo zbog njih došlo do zabrane korišćenja marihuane i proizvodnje industrijske konoplje, sve kako bi se zaštitila proizvodnja najlona, jednog od najbitnijih proizvoda kompanije Di Pont.

Danas je ta kompanija jedan od najvećih svetskih proizvođača genetski modifikovanog semena, preko „Pajonir Di Ponta“, i, navodno, stoje iza „trezora sudnjeg dana“ gde se čuvaju primerci semenki biljaka koje bi ljudska vrsta mogla ponovno da zaseje posle apokalipse.

. Porodica Buš

Političku dinastiju Buš, koja je podarila dva američka predsednika, ustanovio je Preskot Šeldon Buš, rođen 1895. godine. On se prvi put susreo sa političkom elitom kad je kao student Jejla postao član društva „Lobanja i kosti“. Postoje glasine da je upravo Preskot stajao iza neuspešnog vojnog udara 1933. godine čiji je cilj bio svrgavanje američkog predsednika Frenklina Ruzvelta.

Tokom Drugog svetskog rata, Buš je bio šef „Junion benking korporejšen“, investicione banke koja je na kraju zaplenjena zbog dokazanih poslovnih veza sa nacističkom Nemačkom. Preskotov sin Džordž postao je američki predsednik krajem osamdesetih godina prošlog veka, a njegov unuk Džordž Mlađi u dva mandata sedeo je u Beloj kući. Obojica su započela sukobe sa Irakom u kojima su ogromne zarade ostvarile kompanije, kao što su „Halibarton“ i KBR, povezane s Buševima.

Porodica Buš smatra se najmoćnijom porodicom u američkoj politici, a imaju i basnoslovne sume novca u bankarskom i naftnom sektoru.

Kad je rec o novcu koji je sigurno vladar sveta u prvi plan iskacu bank ei mafija.  Hobotnica( mafija) je usvakoj pori naseg potrosackog drustva. Bankari su samo njihovo sredstvo, a prava vlada svih drzava su samo pioni! 

I na kraju vladari nase planete su reptilijanci ili vanzemaljci:

Na vrhu piramide je trinaest najmoćnijih porodica koje znaju da postoji dvanaest vrsti energija koje prolaze kroz deset aspekata Boga-Uma, a čija je sveukupnost jednaka trinaestoj energiji. Oni takođe znaju osobine i kvalitete trinaestog znaka zodijaka čije postojanje skrivaju. Na njihovom čelu se nalazi Pindar koga od milja nazivaju "penis zmaja".

Ako čovek ili žena obdareni razumom pogledaju svet u kojem živimo, primetiće nepravdu koja nas prati na svakom koraku, patnju milijardi i uživanje nekoliko stotina hiljada ljudi, parlamentarne rasprave koje više izgledaju kao fasade, odluke koje se donose iza kulisa, primetiće ratove i slične pojave koje nas teraju da se zapitamo da li je ovo zaista najbolje što mi kao vrsta možemo.
E, sad. Postoje razumne osobe koje polaze od sebe i znaju da i one same prečesto postupaju nerazumno, da se vode svojim telesnim žudnjama i osećanjima, instinktom, strahovima, nadanjima, da se ponašaju stihijski. Otuda ratovi, bogatstvo, beda...PINDAR JE NAZIV ZA VODJU JEDNE OD TRINAEST VLADAJUCIH PORODICA ILUMINATA NA PLANETI.Setite se kako je Den Braun  "isprozivao " katolicku crkvu.Medjutim, kad bolje razmislite i da Vinci nije nikako bio "obican" covek,pa ni knjiga po njegovom kodu ne bi trebala da bude gola fikcija.Mnogo toga po mom misljenju jeste realno. I sad posto je trinasti avgust,a taj broj trinaest nas nekako prati uvek u nekom negativnom kontekstu ,hajde da malo poverujemo i ovom coveku koji tvrdi da trinaest porodica gospodari planetom pomocu svog vodje pindara.I tako Stjuart Sverdlou u svojoj knjizi "Plava krv,prava krv:Konflikt i stvaranje" tvrdi da je trenutni pindar iz porodice Rostild kao zadnjih nekoliko stotina godina.Takodje tvrdi da na Long Ajlendu postoji Pindar vinarija cije je vino jako popularnoma po njegovom misljenju uklapa se u sveopsti scenario globalizacije. Moc Amerike zahvaljujuci krvi reptila (vinu).Jer PINDAR JE SKRACENICA OD PINNACLE OF THE DRACO.Jer vino je u crkvi zamena za krv.Piramida moci simbolizovana je reptilom sa jednim okom,tacno onim sto je i na slici osnovne Americke valute jednog dolara.Pa da ih nabrojimo iluminate-porodice koje imaju vladarsku moc:
Pindur-Rostild(Bauer),Brus,Kavendis (Kenedi),de Medici.Hanover,Hapsburg,Krup,Plantagenet,Rokkefeler,Romanov,Sinkler(SV.Kler potomci Isusa i Marije Magdalene sto i Den Braun tvrdi),Varburg(del Bonko).Vindzor.I ZASTO NE BI VEROVALI U OVU PRICU KAD JE SVIMA JASNO DA SVU MOC NA OVOJ PLANETI IMA "SACICA LJUDI"   I sad zasto bas trinaest porodica? Pa oni su svesni da svih dvanaest energija koje postoje stvaraju tu trinaestu. Kao sto ima i dvanaest znakova Zodijaka a postoji trinaest koji se skriva ko zna zasto,a u stvari je REPTIL.
Sve "glavolomka" do "glavolomke".ALI IPAK TERAJU COVEKA DA SE ZAMISLI.

TO JE SVE ZA DANAS. IMA TU JOS MNOGO PRICA, MADA MI SE CINI DA SU TO SAMO DVE PRICE U VISE VARIJACIJA :BOGATE PORODICE (NOVAC) I BOGATE PORODICE  (MOC) UJEDINJENE U 13 ENERGIJU - PINDAR! 

---

KAKO PREVARITI POTROSACA

NEMA LAKSI POSAO. MARKETINSKI MAGOVI U SPREZI SA PSIHOLOGOM 'ODRADE' OVAJ POSAO TOLIKO SAVRSENO DA MI NI NE PRIMETIMO STA SMO URADILI. A URADILI SMO GLUPOST KAO I UVEK.ZAHVALJUJUCI GOMILI MARKETINSKIH TRIKOVA IZLAZIMO PUNIH RUKU ,ZADOVOLJNI MISLECI - UF KAKO SAM DOBRO PROSAO?! HM?!

1. Natpis “rasprodaja”

Iako izlog radnje vrišti “sve u pola cene”, nakon što ste ušli u prodavnicu jasno vam je da da i nije baš tako. Međutim, jednom kad uđete, veća je verovatnoća da ćete nešto ipak da kupite.

2. Velika šoping-kolica

Kolica nisu tu zato da bi vam olakšala kupovinu već zato da biste u njih mogli da potrpate što je moguće više stvari (koje vam nisu potrebne). Pojavila su se 30-ih godina prošlog veka.

 

3. Sveže pecivo na ulazu

Sveže pecivo, baš kao i cveće uglavnom su smešteni tik do ulaza u supermarket. Mami vas miris toplog peciva? To nije slučajno.

4. Gde je mleko?

Prošli ste celu radnju kako biste kupili litar mleka. Ništa neobično. Mlečni proizvodi i oni koje najčešće kupujemo obično su skriveni u zadnjem delu trgovine kako biste obišli sve police dok ne dođete do traženog proizvoda. Usput će vam sigurno nešto ‘zapeti za oko’.

5. Zdesna nalevo

Trgovci će kupca navesti da se kreće zdesna nalevo. Tako će vam stvari na policama biti baš nadohvat desne ruke.

6. U ravni oka

Najskuplji majonezi nalaziće se na polici koja vam je u ravni oka kako biste baš nju stavili u svoja kolica. Majonez koji je jeftiniji biće u najnižem redu. Ovo važi za sve vrste proizvoda.

7. U ravni dečjeg oka

Trgovci su, naravno, mislili i na decu – sve veće potrošače. Proizvodi koje oni žele nalaze se u njihovom vidokrugu.

8. Ne možete da se krećete

Da li ste primetili da supermarketi često imaju prezentacije i degustacije, a tokom najvećeg dela vremena u prodavnici su postavljeni i zasebni štandovi s “posebnim ponudama”. To je smišljeno kako bi vas usporili i kako bi vam pažnju usmjerili na nove proizvode koje trgovci žele da kupite.

9. Diraj me!

Artikli će biti složeni tako da ih možete opipati, jer jednom kad opipate materijal košulje, na primer, veća je mogućnost da ćete je i kupiti.

10. Tople jarke boje

Ljude privlače tople i jarke boje pa trgovci za logotipe i spoljašnje uređenje biraju crvenu, narandžastu i žutu. To će nas privući da uđemo u radnju čija će unutrašnjost ipak biti u hladnijim tonovima jer ćemo, uz smirujuću zelenu, više da potrošimo.

11. Glasna muzika

Treštanje iz zvučnika nateraće vas da se što pre odlučite da kupite nešto i “pobegnete” iz radnje ostavljajući mesta za drugog kupca. Ali, u prodavnici sa skupim stvarima će vas dočekati drugačija muzika. Tako, ukoliko kupujete verenički prsten, sviraće vam klasična muzika.

12. Kratkoročna ponuda

Znate ono kad stave natpis “sniženo samo još dva dana”? To je nizak udarac na potrebu da nešto imamo sad i odmah i da ne propustimo priliku.

13. Slatkiši i sitnice dok čekate u redu

Nije čudo što je prostor oko kase prepun svega, od slatkiša do maramica za brisanje naočara… Ovde su uglavnom plasirani manje skupi artikli na koje nije teško potrošiti nešto novca dok čekate da dođete na red za plaćanje.

Evo ih jos.

 

„Taxi Mike“

Ova taksi firma je napravila postere na kojima, pored toga što reklamira sebe, isto tako ima i vodič za sve kafane, barove i mesta za zabavu gde svakako možete otići koristeći njihova vozila.

„HBO“

Kako bi reklamirala treću sezonu „Igre prestola“, „HBO“ su napravile senku zmaja koja se pojavljuje na slučajnim mestima.

„Marlboro“

U prošlosti kada su ljudi vadili cigarete iz paklice nije se video brend, pa je kompanija „Marlboro“ rešila da napravi paklicu koja se mora izvaditi iz džepa kako bi se otvorila i uzela cigareta.

„IKEA“

Dugačke i krivudave staze u „IKEA“ prodavnicama nisu slučajne. Kako bi se osiguralo da svaki proizvod koji je na rasprodaji neće ostati neprimećen od strane potrošača, prikazuju ga najmanje tri puta kako biste poželeli da ga kupite iako vam nije potreban.

„Harley-Davidson“

Poznati brend motora ima politiku po kojoj svako ko uđe sa tetovažom njihovog brenda dobija popust na proizvode.

„Alka-Seltzer“

Prvobitno, oglasi za ove tablete su prikazivali samo jednu tabletu koja se rastvara u vodi, ali su potom rešili da stave dve. Nakon njih, brendovi šampona su počeli da nameću verovanje da je potrebno da dva puta operete kosu kako bi povećali prodaju.

Brijači za muškarce i žene

Marketing istraživači su otkrili da muškarci i žene imaju različite potrošačke navike i da žene imaju tendenciju da troše više novca na proizvode za ulepšavanje. Tako su izmišljene različite cene za brijače za muškarce i žene, koji su u osnovi isti.

Koliko puta ste kada ste otišli u bioskop jeli kokice? Verovatno bezbroj puta. Platili ste pakovanje kokica istu sumu kao za pristojan obrok u restoranima brze hrane i bez obzira na cene koje nisu niske, još ste se dvoumili koje pakovanje da uzmete.  

Cene pakovanja uglavnom nisu realne. Na primer, ako imate tri vrste pakovanja – malo, srednje i veliko, onda su one uglavnom raspoređene ovako:  Mala casa 3 dolara, srednja 6,5, velika 7 dolara,

I sami vidite nelogičnost kada vam je ovako prikazano van bioskopa, ali kada ste tamo, situacija je drugačija. 

Mala pakovanje čini se previše malim, srednje je u redu, ali s obzirom da nije ogromna razlika između srednjeg i velikog pakovanja, potrošači uglavnom kupe veće iako ne mogu sami da ga pojedu. 

Na kraju, kad dođete kući i sve saberete i oduzmete, zapitate se zašto ste uopšte dali toliko para za kokice? 

Odgovor je jednostavan: Dali ste pare za kokice zbog psiholoških trikova koji se koriste u marketingu. Gore pomenuti primer se zove efekat dekoracije i on nagoni potrošače da instiktivno odaberu opciju koja izgleda znatno bolje od druge.  Kada govorima o moćima, kognitivna pristrasnost je toliko jaka, da čak i znajući za njeno postojanje, ljudski mozak jednostavno ne može da odoli i tako reći padne na nju. Upravo zbog toga se toliko koristi u marketingu, pa zbog toga i vi treba da ih primenite u oglašavanju.

Naime, svi ti psihološki trikovi deluju na svest potrošača zbog kognitivne pristrasnosti koju ima svako ljudsko biće. Za one koji ne znaju o čemu je reč, evo objašnjenja: 

Kognitivna pristrasnost je sistematska greška u nečijem misaonom procesu koja primorava ljude da donese neracionalne odluke.  

Ljudski mozak je pomalo „lenj“, pa shodno tome stalno traži način kako da potroši manje energije na donošenje odluke. Pristrasnosti pružaju ljudskom mozgu prečice nudeći odluke koja ne zahteva previše snage da bi se sa njom saglasili ili pristala na nju.

Kada neko donese odluku o kupovini, ključni faktor je obično cena. Opciju birate na osnovu toga koliko košta proizvod ili usluga. Međutim, postoji određena strategija određivanja cene zbog koje mnogi potrošači se odluče za skuplju opciju – upravo se ovo naziva efektom dekoracije. 

Vratimo se ponovo primeru s početka – kokicama. Da su samo dve opcije ispred potrošača, male  i velike, verovatno bi većina kupovala mali paket, jer je jeftiniji i količina je tačno onoliko koliko vam treba. Ali lukavi trgovci dodali su i treću opciju, srednju veličinu, i to je ono što je pokvarilo pravilno razmišljanje ljudskog mozga. 

Pakovanje srednje veličine košta gotovo isto koliko i veliko, ali sadrži neproporcionalno manje kokica. Zbog toga veliko pakovanje izgleda kao superiorna opcija i to ne samo u poređenju sa srednjim pakovanjem, već i sa malim.  

Dodavanjem opcije koja izgleda značajno lošije od druge čini ovu drugu, u očima potrošača, privlačnijom od ostalih alternativa – upravo to je efekt dekoracije. 

Kako da koristite ovaj efekt: Efekt dekoracije možete da koristite na stranici sa cenama, landing ili bilo gde gde želite da ubedite potrošača da se odluči za skuplju opciju vašeg proizvoda ili usluge. Samo treba da odlučite šta je ono što želite da prodate najviše i onda napravite efekt dekoracije sa proizvodima ili uslugama.

Izbor proizvoda ili usluga je odličan, ali zbog količine svega deluje paralizirajuće. Naime, danas mnoštvo potrošača se svakodnevno suočava sa ogromnom količinom izbora. Zbog toga, vaš posao nije da im otežavate život. 

Efekt nazvan analitička paraliza dešava se kada potrošač ima previše mogućnosti izbora i nijedan od njih ne dominira nad drugim, kao što je to bilo u prethodnom primeru. U ovoj situaciji potrošaču postaje previše komplikovano da se odluči šta da kupi, što često rezultira suzdržavanjem od bilo kakve kupovine. 

Da bi dokazali tačnost ovog primera, jedna prehrambena prodavnica u Kaliforniji napravila je izložbu za prodaju džema. Dok je na štandu bilo ukupno 24 ukusa džema, konverzija je bila na nivou samo 4%, a kada su ponudili samo 6 ukusa dostigla je čak 31%.

Kako koristiti analitičku paralizu: Ovaj efekt treba uzeti u obzir svaki put kada potrošačima date listu mogućnosti. Cenovnik, landing stranice, pozivi na akciju – sve to bolje funkcioniše kada korisnik nema problem sa fokusiranjem. Izbegavajte zatrpavanje cenovnika ili landing strane sa previše mogućnosti. Ponekad je sloboda izbora jednostavno previše za svakog. 

Jedan od najpoznatijih brenodva današnjice, Apple, koristi analitičku paralizu već godinama. Naime, nikada ne prikazuju sve modele ajfona (iPhones) na jednoj strani, baš zbog toga kako ne bi „preplašili“ kupce. Umesto toga, pružaju im mogućnost da uporede do tri opcije prema ceni i drugim karakteristikama. edna od stvari koji čini ljudski mozak posebnim jeste sposobnost da nešto uporedimo velikom brzinom. Tu se uvek javlja sidrična pristrasnost. Naime, kada učimo nešto novo, stavljamo tzv. „sidro“ na prvi podatak koji pronađemo o toj temi i na osnovu sidra baziramo sve svoje buduće odluke, bez obzira na to koje informacije dolaze nakon toga. 

Na primer, ako vam kažem da Blulove vina kreću oko 250 evra po boci, a zatim vam dam informaciju da u nekoliko prodavnica možete isto naći za samo 150 evra po boci, sigurno je da svi smatrate to odličnom ponudom. Iako je sve to izmišljeno, uključujući i brend samog vina, vaš mozak automatski upoređuje sniženu cenu sa prvobitnom, jer je prva cena ona koju ste prvo saznali tj. naučili. 

Kako da koristite sidro: Kada kreirate sadržaj oglasa ili landing strane, uvek postavite potrošaču sadržaj ponude i dajte im dovoljno „sidra“ na kojima treba da zasnuju odluku. 

Heuristika raspoloživosti 

Ova pristrasnost zahteva da krenemo sa najlakšim izborom. Drugim rečima, naš mozak misli da je najbolje rešenje očigledno rešenje ili prvo koje nam zapadne za oko. Da bi iskoristili ovaj efekt na potrošače, morate im dati očigledna rešenja ili bolje rečeno, rešenje za koje želite da izaberu. Kraće rečeno, heuristika raspoloživosti je klasično ispiranje mozga. 

Ovde možete videti koju opciju prodavac želi da potrošači koriste. Obeležena je oznakom „Najpopularnija“, tako da je jasno svakom da to treba da odabere. 

Kako koristiti ovaj efekt: Označite opciju koju želite da korisnici kupe od vas. Koristite okvire, posebne oznake, popuste, zlatne trake, konfete… i učinite im tako izbor što jednostavnijim. 

Poznavanjem ove tehnike takođe vam može pomoći da vaš oglas učinite privlačnijim. Kada su potrošaču date dve mogućnosti od kojih jedna „vrišti“ da je ne kupite ili ne koristite, on će odabrati drugu, čak i kao u početku uopšte nije planirao da napravi izbor. 

Gde da koristite ovaj efekt: Oglasi, landing strane, cenovnik, prikaz oglasa… Zapamtite, izbor potrošača treba da bude očigledan. 

Dakle, primetili ste da se sve gore navedene pristrasnosti odnose na cene, na ovaj ili onaj način, tačnije na način na koji ljudi doživljavaju cene. To je zato što je cena ključni faktor mnogih odluka. Međutim, postoji još jedna vrlo jaka komponenta svake odluke o kupovini koja proizilazi iz činjenica. 

Instinkt stada 

Ako se držimo filozofije da su ljudi društvene životinje, onda ćete razumeti sledeće. Da, dobro ste pročitali, životinje. Imati zajednicu koja će doprineti i brinuti za opstanak znači mnogo, zato je potreba za povezivanjem sa drugim ljudima duboko urezana u našem mozgu. 

Iz njega proizilaze mnoge kognitivne pristrasnosti, a pre svega to je instinkt stada. Ljudi imaju instinktivnu želju da prate vođstvo većine, jer ono šalje signal našem mozgu da je takvo ponašanje ispravno jer je sigurno. 

Kako da ga koristite: Način iskorištavanja ovog osećaja su bezbrojni, ali možete započeti kapitalizacijom bilo koje vrste prevare. Stvorite konotacije sa događajima koji su u trendu, vodite sezonske kampanje, pominjite sve što svi ostali rade.  

Hvatanje u kolo 

Efekt hvatanje u kolo je sličan efektu stada. To je na primer kada vi izađete da igrate na sred glavnog trga u vašem gradu i onda uz pomoć efekta hvatanje u kolo naterate i ostale da vam se pridruže. 

Kritike, komentari i ocene kupaca deluju kao društveni dokaz i služe da ubede što više potrošača da isprobaju neki proizvod ili uslugu.  

Kako da koristite ovaj efekt: Da biste potrošače ubedili da koriste vaše usluge ili kupe vaš proizvod, pokažite im šta kupci koji su ga već koristili misle o njemu. Hvatanje u kolo može obuhvatiti postavljanjem recenzija, priča o uspehu korisnika, ocena aplikacija itd.  

Efekt ličnosti 

Postoji jedno veliko „ali“ u hvatanju u kolo. Funkcioniše samo ako ljudi koji pričaju o svom iskustvu sa vašim proizvodom ili uslugom su voljeni ili simpatični vašoj ciljnoj grupi. 

Paradoks sličnosti je u tome što ljudi imaju posebnu povezanost sa svime i svačim što ih podseća na same sebe. Dakle, ako koristite pripovedanje, učinite da vaši likovi budu relativizirani, pustite da se ciljni gledaoci prepoznaju po tim likovima. Tako će vaš proizvod biti dopadljiviji potrošačima. 

Zbog pristrasnosti ličnosti, takav tip banera deluje poput magneta na potrošače. Čak i ako svesno misle da to jednostavno ne može biti istina, oglas je glup i banalan itd., podsvesno su još uvek vezani za njega i to je ono što je važno. 

Postoji još jedna pristrasnost usko povezana sa ovim: pristrasnost grupe. Naime, to ljudi jedne grupe podsvesno čine članovima grupe, ma koliko brutalni bili. Na primer, osoba će podsvesno verovati drugoj osobi, ako je obožavatelj iste sportske ekipe ili išao u istu školu s njom.  

Kako da ovo primenite: Da biste uspeli, morate da istražite ciljnu grupu. Likovi koji pričaju o vama moraju biti prepoznatljivi i simpatični. 

Pristrasnost jedinca 

Ljudi su programirani da završe sve faze određenog zadatka, odnosno jedinice zadatka, jednostavno zato što ih osećaj nedovršenosti dovodi do ludila. Uglavnom se odnosi na aktivnosti kao što je jedrenje, ali takođe se može pokazati i na drugim primerima iz života. 

Zamislite da pojedete parče torte. Kremasta je i mekana, vaša omiljena kombinacija ukusa, a ostala vam je samo jedna kašika, kad odjednom vas neko pozove na telefon. Prirodna reakcije je da brzo pojedete poslednju kašiku i potom odgovorite na poziv. Sad zamislite da to ne radite. Verovatno je da će vas ova nedovršena kašika proganjati do kraja telefonskog razgovora. To je zato što zadatak jedinice nije završen. 

Sad se sigurno pitate kakve to veze sad ima sa reklamom? Koliko god smešno zvučalo, ova stvar o torti može da se primeni i na oglašavanje. Kada potrošač izvrši određenu radnju, poput popunjavanja registracionog formulara, ulaze svoje vreme i trud u to. Ostavljanjem stranice u nepopunjenom obliku stvorilo bi neprijatan osećaj, pa su zbog toga motivisani da je popune do kraja. 

Ovde imate dve stvari koje morate da uradite: 

Prvo, ne stvarajte dodatne prepreke. Imajte na umu paralizu analize i ne pravite druge registracione forme da desetinama polja ako je, na primer, vaš saobraćaj uglavnom mobilni. Neka bude kratko i jasno. 

Obezbedite svojim registrantima kontekst: pokažite im koliko je koraka preostalo da završe, motivirajte ih sa frazama kao što su „Skoro ste član“ ili „ Još samo jedan korak“. Tako ćete ih sigurno zadržati na stranici. 

Nedostatak i hitnost 

Ovo je jedan od najomiljenijih trikova koji trgovci širom sveta koriste veoma često. Osećaj oskudice tera ljude da brzaju u odlukama o kupovini bez zdravog razuma.  

Pitate se kako da ga koristite u svojim kampanjama? Pa verovatno ste ovaj princip već koristili, jer su jednostavno tako česti. 

To su:  

• Odbrojavanje
  

  Gde da koristite ovaj efekt: Oglasi, landing strane, cenovnik, prikaz oglasa… Zapamtite, izbor potrošača treba da bude očigledan. 

  Dakle, primetili ste da se sve gore navedene pristrasnosti odnose na cene, na ovaj ili onaj način, tačnije na način na koji ljudi doživljavaju cene. To je zato što je cena ključni faktor mnogih odluka. Međutim, postoji još jedna vrlo jaka komponenta svake odluke o kupovini koja proizilazi iz činjenica. 

  Instinkt stada 

  Ako se držimo filozofije da su ljudi društvene životinje, onda ćete razumeti sledeće. Da, dobro ste pročitali, životinje. Imati zajednicu koja će doprineti i brinuti za opstanak znači mnogo, zato je potreba za povezivanjem sa drugim ljudima duboko urezana u našem mozgu. 

  Iz njega proizilaze mnoge kognitivne pristrasnosti, a pre svega to je instinkt stada. Ljudi imaju instinktivnu želju da prate vođstvo većine, jer ono šalje signal našem mozgu da je takvo ponašanje ispravno jer je sigurno. 

  Kako da ga koristite: Način iskorištavanja ovog osećaja su bezbrojni, ali možete započeti kapitalizacijom bilo koje vrste prevare. Stvorite konotacije sa događajima koji su u trendu, vodite sezonske kampanje, pominjite sve što svi ostali rade.  

  Hvatanje u kolo 

  Efekt hvatanje u kolo je sličan efektu stada. To je na primer kada vi izađete da igrate na sred glavnog trga u vašem gradu i onda uz pomoć efekta hvatanje u kolo naterate i ostale da vam se pridruže. 

  Kritike, komentari i ocene kupaca deluju kao društveni dokaz i služe da ubede što više potrošača da isprobaju neki proizvod ili uslugu.  

  Kako da koristite ovaj efekt: Da biste potrošače ubedili da koriste vaše usluge ili kupe vaš proizvod, pokažite im šta kupci koji su ga već koristili misle o njemu. Hvatanje u kolo može obuhvatiti postavljanjem recenzija, priča o uspehu korisnika, ocena aplikacija itd.  

  Efekt ličnosti 

  Postoji jedno veliko „ali“ u hvatanju u kolo. Funkcioniše samo ako ljudi koji pričaju o svom iskustvu sa vašim proizvodom ili uslugom su voljeni ili simpatični vašoj ciljnoj grupi. 

  Paradoks sličnosti je u tome što ljudi imaju posebnu povezanost sa svime i svačim što ih podseća na same sebe. Dakle, ako koristite pripovedanje, učinite da vaši likovi budu relativizirani, pustite da se ciljni gledaoci prepoznaju po tim likovima. Tako će vaš proizvod biti dopadljiviji potrošačima. 

  Zbog pristrasnosti ličnosti, takav tip banera deluje poput magneta na potrošače. Čak i ako svesno misle da to jednostavno ne može biti istina, oglas je glup i banalan itd., podsvesno su još uvek vezani za njega i to je ono što je važno. 

  Postoji još jedna pristrasnost usko povezana sa ovim: pristrasnost grupe. Naime, to ljudi jedne grupe podsvesno čine članovima grupe, ma koliko brutalni bili. Na primer, osoba će podsvesno verovati drugoj osobi, ako je obožavatelj iste sportske ekipe ili išao u istu školu s njom.  

  Kako da ovo primenite: Da biste uspeli, morate da istražite ciljnu grupu. Likovi koji pričaju o vama moraju biti prepoznatljivi i simpatični. 

  Pristrasnost jedinca 

  Ljudi su programirani da završe sve faze određenog zadatka, odnosno jedinice zadatka, jednostavno zato što ih osećaj nedovršenosti dovodi do ludila. Uglavnom se odnosi na aktivnosti kao što je jedrenje, ali takođe se može pokazati i na drugim primerima iz života. 

  Zamislite da pojedete parče torte. Kremasta je i mekana, vaša omiljena kombinacija ukusa, a ostala vam je samo jedna kašika, kad odjednom vas neko pozove na telefon. Prirodna reakcije je da brzo pojedete poslednju kašiku i potom odgovorite na poziv. Sad zamislite da to ne radite. Verovatno je da će vas ova nedovršena kašika proganjati do kraja telefonskog razgovora. To je zato što zadatak jedinice nije završen. 

  Sad se sigurno pitate kakve to veze sad ima sa reklamom? Koliko god smešno zvučalo, ova stvar o torti može da se primeni i na oglašavanje. Kada potrošač izvrši određenu radnju, poput popunjavanja registracionog formulara, ulaze svoje vreme i trud u to. Ostavljanjem stranice u nepopunjenom obliku stvorilo bi neprijatan osećaj, pa su zbog toga motivisani da je popune do kraja. 

  Ovde imate dve stvari koje morate da uradite: 

  Prvo, ne stvarajte dodatne prepreke. Imajte na umu paralizu analize i ne pravite druge registracione forme da desetinama polja ako je, na primer, vaš saobraćaj uglavnom mobilni. Neka bude kratko i jasno. 

  Obezbedite svojim registrantima kontekst: pokažite im koliko je koraka preostalo da završe, motivirajte ih sa frazama kao što su „Skoro ste član“ ili „ Još samo jedan korak“. Tako ćete ih sigurno zadržati na stranici. 

  Nedostatak i hitnost 

  Ovo je jedan od najomiljenijih trikova koji trgovci širom sveta koriste veoma često. Osećaj oskudice tera ljude da brzaju u odlukama o kupovini bez zdravog razuma.  

  Pitate se kako da ga koristite u svojim kampanjama? Pa verovatno ste ovaj princip već koristili, jer su jednostavno tako česti. 

  To su:  

• Odbrojavanje
• Ograničena prodaja 
• Ograničeni broj proizvoda 
• Ograničeni vremenski popust
  

  Marketinški stručnjaci se u moru brendova, proizvoda i reklama susreću sa sve većim izazovima i sve težim zadatkom, kako privući i zadržati kupca. Ipak, taj posao pruža mogućnost da se iskaže kreativnost i upotrebi mašta. Kompanije su svesne da moraju da se služe brojnim trikovima kako bi ostale na tražištu i kako bi na što bolji način plasirali svoje proizvode i usluge.

  POTPUNO SHVATAM DA JE POTREBNO REKLAMIRATI PROIZVODE JER IH IMA PREVISE. MEDJUTIM TA BORBA ZA POTROSACA POSTALA JE NEMORALNA ,BEZOBRAZNA, AGRESIVNA. A ONDA SE UPITAM DA LI SU I TI LJUDI STO NAM RADE FISKULTURU MOZGA I PERCEPCIJE ISTO POTROSACI? KAKO ONI KUPUJU ZIVO ME ZANIMA. MI OVCICE KUPUJEMO U STADU. TAKO VALJDA TREBA.
  

BEZOBRAZNE REKLAME

 ZNAMO DA SU REKLAME MANIPULATIVNE I KRAJNJE AGRESIVNE. ZELJA DA SE PROIZVOD PRODA JE TOLIKO VELIKA DA SE UOPSTE NE MISLI O STETI KOJU NANOSE SUPARNICIMA. TO I DA PROGUTAM NEKAKO, AL STA RADE NAMA POTROSACIMA SPADA U DOMEN ZLOCINA. BEZOBRAZLUK JE IPAK SLABA REC.

Pojasnicu. Trenutno na jednoj televiziji ide reklama sa srecnom decicom koja u jednom momentu izgovaraju sledece reci; AKO NAS VOLITE ISKORISTITE CENE I CENICE I KUPITE   NAM IGRACKICE. AKO NAS VOLITE. Ne verujem. Gledam i ne verujem.Da li trebaju na TV-u da nas uce da volimo decu jer ih mi ne volimo? I da cemo ih voleti ako im kupimo igracke. A sta deca sticu- sticu navike potrosackog drustva . Sada igracke i slatkisi, kasnije sve drugo. Pa zar nismo postali potrosacko drustvo bas ih iz tih razloga. Bezobrazne reklame kojima je sve dopusteno. Sve je u reklamama moguce. Sve se samo cisti, sve je naj, sve je u ful muzici i bojama i vrlo prijemcivo naravno. U bezobrazne reklame po meni spadaju reklame za hranu jer mnogo ljudi sem salame podriguse ne moze sebi nista vise da priusti. Nase reklame nikako nisu u skladu sa nasim standardom ni u jednoj sferi naseg zivota, Reklame za banke, lekove i hranu objasnjavaju ovoliki moj gnev. Zar nam je samo to potrebno da bi ziveli? Izgleda jeste. Hrana je zagadjena kao i sve ostalo pa smo svi bolesni. Onda nam trebaju lekovi. Da bi kupili i hranu i lekove treba nam novac. Treba  nam a nemamo.Tu su banke. BEZOBRAZNE REKLAME CE SE VEC POSTARATI DA IAKO STE ZADOVOLJILI  OSNOVNE POTREBE MORATE KUPITI I NESTO DRUGO JER. OVO JR ERA POTROSACKOG DRUSTVA BEZ MORALA.

Da bi postigao ovaj cilj, autor reklame se najčešće služi podsvesnim porukama, odnosno kombinacijom informacije i emocije u reklamnoj poruci kojom utiče na našu podsvest.

Razvojem masovne proizvodnje s kraja 19. i početkom 20. veka, razvilo se moderno reklamiranje koje karakteriše pojava brendiranja. To znači da se slika ili ime proizvoda konstantno ponavljaju zajedno sa njegovim poželjnim osobinama kako bi se u svesti potrošača stvorila veza između te robne marke i pomenutih osobina. Reklame su tako usko povezane sa svim vrstama medija, jer se upravo mediji iskorišćavaju u reklamne svrhe i najčešće se tako i finansiraju. No istorija reklama ne počinje sa razvojem masmedija.

U tom periodu, narod je sve više postajao masa potrošača koja kupovinom iskazuje svoj društveni status. Pojavljuju se robne marke i dobro poznat slogan "Slika govori više od reči". Dolazi do promene paradigme tržišta. Naime, do tada su zbog ograničene ponude robe, prodavci diktirali ponudu, a od tada tržištem dominiraju kupci koji mogu da biraju između više ponuda. Na njihovu odluku više ne utiče samo korisnost proizvoda, već emocije.Ili bolje reći skrivene poruke su danas veoma rasprostranjena i prisutna pojava o kojoj se malo zna i govori. To su informacije koje opažamo ispod praga naše svesnosti jer takve poruke komuniciraju sa našom podsvešću, pa ih oko i um ne mogu svesno registrovati. One su danas sveprisutne, od reklama preko zvukova tj. muzike, filmova, slika, dizajna, pozadina veb stranica itd.odine 1957. istraživač marketinga i psiholog Džejms Vikari (James Vicary) za vreme prikazivanja filma "Piknik" u jednom od bioskopa u Nju Džerziju sproveo je jedan od najpoznatijih eksperimenata ove vrste. Svakih 5 sekundi na platnu su se pojavljivale reči: " Gladan?, Jedi kokice i pij Coca-Colu". Poruke su bile vešto skrivene unutar projekcije filma, a trajale su samo 0.003 sekundi. Prodaja kokica u tom bioskopu povećala se za 57,8 odsto, a Coca-Cole za 18,1 odsto. Eksperiment je nazvan "Nevidljiva reklama".

Subliminalne poruke su uglavnom vezane za sex. Zašto baš za seks? Pa jednostavno zato što on (sex) sve prodaje, a evo i kratkog objašnjenja zašto je to tako. Kada naša podsvest receptuje ovu slatku reč u nama se automatski proizvodi nagon da u masi proizvoda izaberemo baš onaj koji manipuliše tom našom potrebom. Naravno postoji još jedna verzija cele ove priče, ona koja pothranjuje teorije koje govore o "kontroli masama" i manipulisanjem umom u te svrhe. Naime, neki teoretičari objašnjavaju da skrivene seksualne poruke u reklamama imaju veze sa čakrama odnosno sa velikom kreativnom snagom seksualne, stvaralačke energije. Kada ona nesmetano struji od najniže, prve čakre, prema gornjima, može nas napajati kreativnošću, idejama i svim drugim stvarima koje nas mogu nadahnjivati, oslobađati ili činiti boljima. Istovremeno, ona je i energija „klasičnog“ seksa, u onom instinktivno, hormonalnom obliku i kada se  „zatoči“ u prvoj čakri, ona ostaje samo to – nagon u nekom vrlo niskom obliku, i u isto vreme neostvareni potencijal one njene kreativne strane, a sve to u cilju porobljavanja ljudi. A reklame se koriste u ove svrhe.

Bilo da verujete u sve ovo ili ne, napravite mali test. Preispitajte svoju svakodnevnicu i razmislite koliko ste vezani za sva dostignuća napredne tehnolohije i uopšte savremenog društva i kulture (mobilni telefoni, internet, društvene mreže, popularni filmovi, svetski bestseleri, lekovi, određena vrsta hrane, omiljeni napici). Ako primetite da se kod vas javlja zavisnost od svega što je novo i prestižno, a što nam svakodnevno diktiraju mediji i farmaceustke kompanije (najviše kroz kozmetiku), a vi probajte da živite bez svega toga bar dve do tri nedelje. Tako ćete najbrže shvatiti da li vi upravljate svojim životom ili ste postali rob svih onih proizvoda koji nam se svakodnevno nameću. 

SHVATILI STE? MANIPULACIJA REKLAMAMA  POSTALA JE CILJ KOJI NE OPRAVDAVA SREDSTVO. U REDU JE BORITI SE ZA PRODAJU, ALI NA OVAKO BEZOBRAZAN NACIN NIJE U REDU. NAJVISE ME JE POGODILA TOLIKA MANIPULACIJA DECOM. SKORO DA NEMA REKLAME BEZ BEBE, DETETA ILI TINEJDZERA. TO ZAISTA NE BI TREBALO DA SE RADI. JEDINO DA I REKLAME NEKAKO ZAOBILAZIMO STO JE POTPUNO NEMOGUCE JER ISKACU STA GOD DA UKLJUCIMO. TV, TELEFON, RADIO, OTVORIMO NOVINE, PA BILBORDI, MA NI NE ZNAM GDE IH SVE IMA. NA JUTJUBU ME NAJVISE NERVIRAJU - GDE- U PESMICAMA ZA DECU. USPAVLJUJES DETE KAD OMO REKLAMA PA SE NASTAVLJA PESMA. UZAS!

NIJE BAJKA, NIJE CRTANI NEGO REALNOST

 MNOGO SAM PISALA O CRTANIM FILMOVIMA I  BAJKAMA. CRTANI FILMOVI I BAJKE SU ZAPRAVO VRLO HOROR I NE ZNAM KAKO SMO ODLUCILI DA IH PRICAMO DECI PRED SPAVANJE. DA JE BAJKA  O PRINCEZAMA, BALSKIM HALJINAMA I VENCANICAMA DOBILA SASVIM DRUGU KONOTACIJU  SAZNALA SAM OVIH DANA. A DA SMO SVI MI IZ NEKOG CRTANOG ILI BAJKE JASNO MI JE ODAVNO.

VENCANJA obično nisu događaj u kojima mladenci, a pogotovo mlade, teže kršenju konvencija, ali to se možda menja, kako piše CNN. U nedavno objavljenom članku napisali su kako u svetu sve veći trend postaju crne venčanice koje su u poslednjih godinu dana postale sve traženije, kako na Guglu, tako i u stvarnosti.

Laura Makiver, PR menadžerka u brendu David's Bridal, istakla je kako je to njihov omiljeni trend jer su crne haljine "šik i dramatične". Pre su, kaže, mogle da se naruče, ali sada ih po prvi puta imaju u ponudi u buticima, kao i u onlajn prodaji.Koncept tradicionalnog je evoluirao", objasnila je Makiver za CNN dodavši kako je i pandemija bila jedan od faktora koji su uticali na ovu promenu.

"Trend smo primetili 2021, kada je mnogo parova odlučilo da odbaci tradicionalna pravila venčanja. Mnoge mlade su zbog pandemije morale da odlože venčanja, pa su zbog toga htele da njihov poseban dan bude zaista poseban. Htele su da budu odjevene onako kako su one htele", ispričala je Makiver.

Ranu Kolman, direktorka marketinga brenda Azazie, istakla je kako je za mnoge mlade bela venčanica postala znak manjka originalnosti.

"Crna podseća na Holivud i na glamur crvenog tepiha. Osećaju se kao da time dobijaju dodatnu pažnju i kao da su u njih uperena svetla reflektora".

Dakle, i dalje svaka devojka sanja svog princa i svoje vencanje, svoju bajku, medjutim, vremena su se znacajno promenila kao i drustvo u kome zivimo pa su morale da "pojacaju" utisak . Danas je sve preterano i svega ima vise nego sto treba. I ova pomama za crnim vencanicama  mozda ima bas koren u bajkama i crtacima.

Koliko samo kvizova ima koji si lik iz crtaca? Eto ja sam Dusko Dugousko recimo. A ako bi analizarali sve te bajke i crtace shvatili bi da mozemo bukvalno da se pronadjemo. Mozda je bas ta fascinantna slicnost crtaca, bajki i nasih realnih zivota i dovela do toga da na taj nacin usmeravamo decu. Vaspitavajuci ih na stivu za decu, necemu sto je namenjeno za njihov uzrast skidamo sa sebe odgovornost da cemo ih uplasiti od zivotnih teskoca.  I onda se oni indetifikuju sa nekim likom iz maste i mi smo zadovoljni ako nam se svidi odabir.Sad bilo bi to OK da taj svet iz maste nestane kad se dodje u doba zrelosti, ali ne. On se toliko nakupio u nama da smo ga samo potisnuli u "nesvesno" jer tako svi rade. A mi moramo da budemo kao svi. Onda povremeno ispliva na povrsinu neka nasa karakteristika lika iz crtaca ili bajke (kao ove crne vencanice) i time iznenadimo sve, pa i sebe!

 

Početkom XIX veka, braća Jakob i Vilhelm Grim su gajili veliku naklonost prema germanskom folkloru, a to se razvilo u prikupljanje narodnih priča. Međutim, kako su priče bile prilično zastrašujuće, braća su im davala „lakša“ tumačenja, kako bi se knjige prodavale.

Iako je većina bajki zasnovana na legendama, neke su nastale na osnovu stvarnih ličnosti i istinitih događaja. Bajka „Snežana i sedam patuljaka“ bazira se na tragičnom životu bavarske plemkinje iz XVI veka, Margaret fon Valdek iz Bad Vildungena.

Njen brat je koristio decu za rad u rudniku bakra. Težak posao, kao što je rudarenje, njihova mala tela u potpunosti je izdeformisao i zato su ih zvali patuljcima. I priča o otrovnoj jabuci potiče od stvarnog događaja. Ona je bila nuđena deci radnicima za koje se verovalo da su krala. Margareta je imala maćehu koja ju je prezirala. Iz mržnje ju je poslala na briselski dvor, gde joj je princ Filip II od Španije postao ljubavnik. Njegov otac, kralj Španije, protivio se toj romansi, pa je poslao ljude da otruju Margaretu. I priča o „Ivici i Marici“ krije strašnu istinu o velikoj gladi koja je vladala od 1315. do 1317. godine. Veliki deo evropskog kontinenta bio je uništen, vladale su bolesti, a smrt je bila na svakom koraku. U tom beznađu, često se događalo da roditelji napuste decu i puste ih da lutaju i sama se snalaze. Priča o veštici i njenoj kućici od čokolade i kolača bazira se na tragičnoj priči od uspešnoj pekarki Katarini Šraderin. Ona je tokom XVII veka pravila ukusne kolačiće od đumbira, a ljubomorni pekari su je optužili da je veštica. Nakon što je proterana iz grada, grupa ljutih komšija ju je vratila kući i spalila u njenoj peći. Iako ima mnogo verzija, najverovatnije da se iza Pepeljuge krije priča o plavokosoj Grkinji Rodopis, čije ime znači „rumenih obraza“. Vrlo mlada je uhvaćena, odvedena u Trakiju, a potom, kao robinja, u Egipat. Njen neobičan izgled učinio ju je dragocenom robom, a njen gospodar, faraon Ahmos II, obasipao ju je poklonima. Jedan od poklona bile su zlatne cipele. 

 Mnogi od nas su odrasli u uverenju da su bajke samo nevine, lepe priče za decu. Stvarnost je, ipak, malo drugačija i činjenica je da njihove poruke ne prikazuju uvek muško-ženske odnose u najboljem svetlu.
Kada se sada, kao odrasli, osvrnemo i zagledamo u svoje omiljene bajke, vidimo svoje junake i princeze iz potpuno drugačije perspektive. One sada za nas imaju mnogo dublje i drugačije pouke, nego kada smo bili mali. 

SHVATATE O CEMU PRICAM? I NE KAZEM NIKAKO DA TREBA DECI ZABRANITI CRTACE I BAJKE. TAMAN POSLA. NE CITATI DETETU UVECE BAJKE JE ZLOCIN. SAMO SAM HTELA DA KAZEM DA U SVAKOME OD NAS "CUCI" NEKI LIK IZ CRTACA ILI BAJKE. I NEKA. SVET BI BIO MNOGO SRECNIJI I BOLJI KAD BI SVI OSTALI DECA. JER DECA MNOGO BOLJE KAPIRAJU BAJKE OD NAS, A IMAJU SNAGE I VOLJE DA SE NOSE SA ZIVOTOM ,A MI SMO SE VEC ODAVNO UMORILI!

AL I NFT

 ZNATE NARAVNO KO JE AL. VESTACKA INTELIGENCIJA SVE VISE POKAZUJE SAMOSTALNOST, A I SVE JE SKLONIJA UMETNOSTI. TO STO POBEDJUJE U SAHU I MNOGIM  DRUGIM MISAONIM IGRAMA ZNAMO ODAVNO. ZATIM JE AL RESIO DA POSTANE MUZICAR I KOMPONUJE PESME.A SADA IMAMO I CRTANI FILM KOJI POTPISUJE AL. A U NFT SE ISTO RADI O POTPISIMA.

Svakoga dana smo sve dalje od spasenja čovečanstva.Sistemi mašinskog učenja postali su izuzetno dobri u generisanju slika na oasnovu svega nekoliko bitova teksta. Alati za veštačku inteligenciju kao što je Open AI DALL-E brzo su postali omiljeni među umetnicima, omogućavajući im da generišu izuzetno specifične i nadrealne slike kucanjem stvari poput „mačke koje igraju šah u svemiru“ ili „škampi koji sede na klupi u parku i razmišljaju o životu“.Umetnik Dejvid O’Rajli je ovo odveo još korak dalje, koristeći generativne sisteme da stvori ceo animirani dečiji crtani film pod nazivom „Bartak“. Rezultat je svet noćnih mora u stilu knjige priča koji deluje kao vizuelni ekvivalent lobotomije. Lica likova se tope u digitalni zaborav, dok kompjuterski generisan glas pripoveda „priču“ na izuzetno uznemirujućem ne-jeziku koji zvuči kao da je voditelja Dizni kanala spopao demon.

O’Rajli je 3D umetnik poznat po stvaranju ovakvih uznemirujućih animacija. On opisuje svoj kratki film kao „sneak peak“ za seriju koja koristi „neverovatnu moć veštačke inteligencije da stvori savršenu zabavu za decu“. U postu na Instagramu, O’Rajli tvrdi da se „upravo generiše cela sezona od 75.000 epizoda“ – što može, ali i ne mora biti tačno, s obzirom na njegov istorijat uznemirujućih jednokratnim provokacija. (O’Rajli nije bio dostupan za komentar)

DALL-E i drugi sistemi za obradu prirodnog jezika poznati su po svojoj sposobnosti da generišu neverovatno tačne rezultate. Prethodni sistemi poput GPT-3, koji često koriste chatbotovi, korišćeni su za kreiranje tekstualnih avantura sa veštačkom inteligencijom, pa čak i okultnih rituala koji deluju uznemirujuće realistično – toliko da je često teško razlikovati izlaz sistema od pravog čoveka.Istraživači su otkrili da su ovi sistemi takođe skloni generisanju rezultata koji reprodukuju rasističke i seksističke stereotipe. U analizi DALL-E, istraživači Open AI-a su otkrili da bi kucanje stvari kao što je „CEO“ isključivo generisalo slike belaca, dok bi kucanje „medicinska sestra“ proizvelo slike žena iz jugoistočne Azije.

Međutim, kao čudan umetnički projekat, O'Reillijeva upotreba alata deluje relativno benigno. I čini se da su njegovi fanovi svesni toga.

„Zaista je inspirativno videti koliko je Bartak pomogao mojoj deci da razumeju svet oko sebe i naučio me kako da budem bolji roditelj!“ piše jedan Instagram komentator ovog izuzetno ukletog crtanog filma. „

Svaki dan mislim koliko su deca izlozena digitalnom svetu ,vestackoj inteligenciji. Toliko su svoji u virtualnom svetu da ih ovaj realni sve manje zanima. Mada trenutno je sve bolje odrealnosti. Meni je jako zao zbog toga jer su slike male dece bas male i ispod 3 godine u parku kod kuce i bilo gde samo one u kojima oni gledaju u  ekran.. 

STA SU NFT

 MISLIM da je najjednostavniji način da se opišu kao potpisani posteri vaših omiljenih umetnika. Na primer, volite Madonu, i ona napravi poster svog poslednjeg albuma. Ona je potpisala samo 100 kopija ovog postera, i svi oni su obeleženi serijskim brojem. Dakle, kada kupujete NFT, kupujete jednu od tih 100 kopija. Naravno, na internetu uvek možete naći kopiju toga, pa ipak, ona neće imati Madonin potpis, ni serijski broj. Ne kupujete pravo na umetnost, ali kupujete kopiju koja je potpisana od strane umetnika.

NFT su unikatni digitalni objekti čija istorija se može pratiti, i svaki ovakav objekat ima tu istoriju sačuvanu u blokčejnu. Kada to uporedimo sa posterom, na primer, mogli biste jasno videti ko su prethodni vlasnici svake kopije, kao i da ih je originalno proizvela Madona.

U nekim slučajevima, postoje NFT koje su ranije posedovali drugi umetnici ili zvezde, što takođe možete videti ako proverite istoriju. To im dodaje na vrednosti i ljudima su dodatno privlačni zbog toga.

Šta je blokčejn?

Možete ga posmatrati kao zajedničku računovodstvenu knjigu koju svi mogu videti. Svako može dodati svoj sadržaj u tu knjigu. I ponovo, decentralizovan je, tako da je ne poseduje samo jedna osoba ili organizacija.

Koje vrste NFT postoje?

NFT postoje u različitim oblicima, ali generalno predstavljaju digitalno vlasništvo.

Najčešći tip NFT su digitalne kopije umetničkih slika. Ukoliko to posmatrate kao običnu umetničku sliku, isto je kao da posedujete jednu od 100 kopija nekog dela. Takođe možete i izložiti NFT koje posedujete u metaversu, ali je u pitanju pre svega nešto što radite zbog sebe, za zabavu, gde nije nužno da ćete zaraditi.

Ipak, NFT mogu biti i u obliku digitalne parcele zemljišta u metaversu. Ili mogu biti za igrice, kao na primer neki ekskluzivni skinovi.

Postoje i NFT koji su kao članske kartice. Neki poznatiji su Bored Ape Yacht Club, u kome su članovi Džimi Felon, JJ Lin i Post Maloun.

Ko može da napravi NFT?

Bilo ko. Ukoliko želite sopstveni NFT, za izradu postoji mnoštvo različitih platformi, a neke od njih su objkt.com i Rarible. Najpoznatija je OpenSea. Postoji puno mesta gde možete “iskovati” (engl. mint) svoj NFT.

Ipak, mislim da je pogrešna koncepcija da svaki NFT treba da bude na prodaju. To nije realno. Može biti samo za vas, i da ima dokaz da ste ga vi mintovali.

Zašto ljudi kupuju NFT?

Dakle, ukoliko gledate NFT umetnička dela, neki ljudi ih kupuju jer im se dopada to delo. Drugi to rade da bi podržali umetnike. Takođe postoje i ljudi koji NFT kupuju kao investiciju - kao i inače što neki ljudi kupuju umetnička dela.

Ukoliko kupujete virtuelnu zemlju u metaversu, možete da njoj izgraditi nešto ili organizovati virtuelne događaje.

A što se tiče NFT članskih kartica kao što su NFT Bored Ape Yacht Club-a, osim što ćete biti u krugu poznatih, imaćete i druge benefite, kao što je garantovan ulaz na ekskluzivne koncerte i pristup ekskluzivnoj garderobi.

Da li se NFT kupuju isključivo kriptovalutama?

Zavisi od prodavca. Neki prodavci prihvataju samo kriptovalute, dok neki prihvataju i kreditne kartice. To zaista zavisi od toga na kojoj platformi se prodaju.

Da li su NFT skupi?

Ne, ne moraju biti. Uzmimo NFT umetnost na primer. Može koštati milione dolara - ovakve priče završavaju u medijima - ali mogu koštati i malo, na primer 10 dolara. Toga ima puno na Tezos blokčejnu. Neki umetnici prosto vole da stvaraju umetnička dela koja su svima dostupna. Postoji širok spektar različitih NFT-ova, pa tako i cena.

Šta NFT znače za umetnike?

Drugi aspekt NFT umetnosti je inovacija. Možemo videti mnoštvo umetnika koji istražuju digitalnu umetnost (kao što je AI umetnost, VR umetnost i generativna umetnost). Oni prave digitalnu umetnost kao što su video snimci, koji se ne mogu drugačije otelotvoriti.

U prošlosti, ukoliko ste bili digitalni umetnik, stvarali ste umetnost koju možete staviti na Instagram da je svi vide, ali da li se od toga može dovoljno zaraditi? Morali ste tražiti alternative da zaradite za život. Pojavom NFT-ova, ovi umetnici mogu prodati svoju umetnost pod serijskim brojem i uz digitalni autogram

DA LI VAM JE JASNIJE STA SE DOGADJA? VIRTUALNI SVET POLAKO BRISE REALNI. MALO PO MALO. AL SVE VISE MOZE I HOCE POSTO JE IZBORO SAMOSTALNOST. PROBLEM JE NARAVNO STO JE ON TAKO SLOBODAN VELIKA ENIGMA. KO MOZE DA PREDVIDI NJEGOVE POTEZE?

NFT JE DIGITALNA UMETNOST KOJA SE KUPUJE KRIPTO VALUTAMA. U PREVODU TOTAALNO VIRTUALNI SVET SA MRVICAMA REALNOSTI. ALI UMETNOST KOJU MI POZNAJEMO I DALJE JE ZA MENE PRAVA UMETNOST.

NE DAJTE MALOJ DECI ,A NI MALOJ VECI DA CEO DAN PROVODE U VIRTUALNOM SVETU!

DOSLEDNOST

 IZUZETNA KARAKTERNA OSOBINA. I IZUZETNO TESKA. ODRZATI DOSLEDNOST PO SVAKU CENU JE NEKADA LOSE RESENJE.  COVEK TREBA DA ZIVI PO PRINCIPA, MEDJUTIM NEKAD MORA DA BUDE I FLEKSIBILAN.

Potreba da budemo dosledni svojim životnim principima uvek nailazi na iskušenja. Sazrevajući i gradeći ličnost i karakter, držimo se neke strukture i jako nam je važno da struktura bude pouzdana, da se ne ruši i da pruža oslonac u trenucima izazova, iskušavanja i preispitivanja.Jer princip nas uvek dovede u neprijatnu, nepovoljnu i gubitničku situaciju. Nešto radimo tako kako radimo iz principa i uopšte ne vidimo koliko smo zaglibili.Ako ne lažemo iz principa, često ćemo biti na mukama izbora očigledne praktičnosti i korisnosti neke sitne laži ili prećutkivanja i rešenosti da uvek govorimo istinu. Kad ljudi nešto čine iz principa, obično je to praćeno rečima „neću iz principa“ i obično odbijaju da učine ono jedino što bi u datoj situaciji bilo mudro i što ne bi izazvalo dalju lavinu problema, a možda bi neke i rešilo. Na ljude od principa možete računati – oni sigurno neće učiniti ono što je suprotno njihovim principima, ma koliko vama ili njima život zavisio od toga. Biće totalno radikalni ako su im principi već okoštali i pretvorili se u reume, artritise i gihtove, radije nego što će teška srca odlučiti da odbace princip koji im radi o glavi.Koncept slobode ne drži mnogo do principa. Ali i on zahteva doslednost. Ne možete biti slobodni ako prosto nemate nikakav princip i nikakav stav – to samo znači da nemate iskustvo ili interesovanje, ili da ste već polumrtvi od života i da vas zabole više za sve što nije usko orijentisano na vaš svet.

 

Stav da roditelj treba da u svakom trenutku bude dosledan u svom ophođenju prema deci je veoma uobičajen i pedagoški opravdan. Međutim, slično stavovima da uvek treba da budete strpljivi, puni poverenja, razumevanja, da imate odgovarajući autoritet… tako je i insistiranje na konstantnoj doslednosti mnogo lakše reći nego sprovesti u delo.

Zašto je teško biti dosledan? Deca će u većini svojih faza razvoja, pa čak i u pubertetu ispitivati granice vašeg strpljenja i autoriteta. Tako, vi ćete možda, uspeti da savladate doslednost potrebnu za jednu fazu razvoja, ali taman kad to učinite, dete se “prebacilo” u sledeću. Osim toga, na vašu doslednost mogu uticati i drugi faktori kao što su vaša emotivna stabilnost, trenutni sticaj okolnosti, sigurnost u zahtev koji postavljate detetu… Većina roditelja ne može da izdrži napor da bude dosledna u svakom trenutku pa se odlučuje na ponašanje koje im je, u tom trenutku, jednostavno, lakše ili podležu pritisku sredine (na primer, popuštaju detetu ne zato što veruju da je to u detetovom najboljem interesu, već zato što ne žele da dalje privlače pažnju prisutnih), Primeri za te situacije su oni roditelji koji ispunjavaju svaku detetovu želju kada su na javnom mestu.

Značaj doslednosti. Dosledno ponašanje roditelja utiče na samopouzdanje, kako roditelja tako i dece, a autoritet roditelja se na ovaj način gradi najbezbolnije i najbrže. Istovremeno, tada i deca razvijaju poverenje u vas, jer, kada uspete da neki svoj zahtev detetu objasnite a zatim na njemu insistirate, ono će postepeno steći iskustvo da nema svrhe da se opire jer ćete vi biti uporniji. Sve dok svoje zahteve argumentujete i ostajete uporni u njihovom sprovođenju, poverenje koje dete u vas stiče zasniva se na međusobnom uvažavanju, a ne na strahopoštovanju.

Doslednost podrazumeva vaše nepromenjeno ponašanje u istim situacijama. Ukoliko, na primer, uvek istrajavate u zahtevu da pre spavanja dete mora da sredi svoje igračke, ono će na taj način na najbrže usvojiti pravilo da mora da ih sređuje. Odnosno, dete će imati lično iskustvo da se u vašem domu to podrazumeva, da vi ne popuštate, da je vaša reč u ovoj situaciji “jača”, pa će je, samim tim, i najbrže prihvatiti. Takođe, dete zna da ako možete da istrajete u jednoj oblasti, moći ćete i u nekoj sledećoj. Njemu je potrebna sigurnost u vaše postupke i uverenje da je ono pod vašom kontrolom. Ono raste u svetu prepunom utisaka, boja, oblika, iskustava koje tek treba da nekako klasifikuje i obradi.

Zašto je izostanak doslednosti loš po dete? Zamena uloga autoriteta roditelja i deteta je veoma štetna po dete. Izostankom vaše doslednosti, dete shvata da ako je ono dovoljno uporno u nečemu (na primer, pravi scene u prodavnici zato što želi da mu nešto kupite), vi ćete, na kraju popustiti i ispuniti mu želju. Poruka koju na ovaj način dete usvaja je nalik “zelenom svetlu” za njegovo buduće ponašanje. Naime, nesvesno, ono shvata da može da manipuliše vama jer je pronašlo način da određenim sredstvima (vikanjem, bacakanjem, plakanjem, ćutanjem, inaćenjem…) postigne svoj željeni cilj. Osim toga, deca ponekad primenjuju i drastična sredstva koja roditeljima dodatno otežava sprovođenje doslednosti, kao što su : odbijanje da jede, da spava, da se kupa, da ide u vrtić… U takvim situacijama, roditelji popuste ne primećujući da ova dečija ponašanja ne moraju uvek da predstavljaju izvor dubljih problema već samo novopronađene načine za postizanje istog cilja.

Pokazana doslednost. Sa druge strane, vaša doslednost podrazumeva nepopuštanje pred dečijim pritiskom, smirenu, čvrstu i uvek istu reakciju. U navednim primerima bi ta reakcija značila da priđete detetu, pogledate ga u oči, ozbiljnim glasom mu kažete da ne može da dobije to na čemu insistira u tom trenutku, da ćete o tome razgovarati kada se smiri, da vi ostajete pri svojoj odluci, da od njega očekujete da vas posluša. Kada ponudite takvu reakciju, dete shvata da ste vi čuli i razumeli njegov zahtev ali da ćete istrajati u sojoj odluci, odnosno, da se njemu “ne isplati” da se dalje buni.

 

Predstavnik situacionizma je Valter Mišel (Walter Mischel), a on polazi od ideje da je ljudsko ponašanje posledica situacije u kojoj se neko nalazi, a ne ličnosti. Mišel je tvrdio da je koncept ličnosti neodrživ jer se ljudi ponašaju različito u različitim situacijama.

Ako ne postoje dosledni obrasci u našem ponašanju i mi jednostavno reagujemo kao kameleoni na različite kontekste, onda je naša predstava o ličnosti potpuno pogrešna.

Tvrdnja da situacije utiču na naše ponašanje je očigledno tačna. Da li mi uopšte možemo da zamislimo svet u kojem ljudi ne prilagođavaju svoje ponašanje različitim kontekstima – od razgovora sa prijateljima do razgovora za posao?

Psiholozi su pokazali da vreme i okolnosti oblikuju i uslovljavaju naše ponašanje. Kao što je jedan od osnivača psihologije Gordon Olport (Gordon Allport) primetio:

„Svi mi znamo da pojedinci mogu biti pristojni, blagi i darežljivi u poslovnim odnosima, a istovremeno nepristojni, okrutni i sebični kod kuće.“

Ali, da li ova „rastegljivost“ znači da ne postoji doslednost u ponašanju, i da li time poništava celu ideju o postojanju ličnost? Da li ne postoji sklonost nekih osoba da dosledno budu ljubaznije nego druge?

Ovde se iskustvene činjenice ne slažu. Postoji značajna doslednost u razlikama u ponašanju između osoba, kroz vreme i u različitim situacijama. Ovo nam govori da jake razlike imeđu ličnosti postoje i moguće ih je uočiti.

Što se tiče važnosti ličnosti, dokazi su pokazali da su osobine ličnosti pouzdane u predviđanju mnogih važnih ishoda, od ponašanja u društvu do načina kako se obavlja posao.

Slučaj doslednosti: maršmelou eksperiment

U maršmelou eksperimentu psiholozi su merili jačinu volje dece vremenom njihovog odupiranja ukusnoj poslastici.  Ovaj jednostavan test, kako se kasnije ispostavilo, je mera osobine ličnosti koja se naziva savesnost. Ona može da predvidi iste ishode kasnije u životu uključujući uspeh u obrazovanju i opiranje uzimanju droga. A baš su rezultati ovog istraživanja u suprotnosti sa situacionizmom.

 BITI DOSLEDAN JE VEOMA TEZAK I VELIKI POSAO. ALI KAKO DRUGACIJE DA STEKMETE SAMOPOSTOVANJE I POSTOVANJE  DRUGIH? DRZATI  SE PRINCIPA I BITI DOSLEDAN DONECE VAM MNOGO PROBLEMA ALI I MNGO RADOSTI. PUT ISTINE JE JEDINI ISPRAVAN PUT. MEDJUTIM KAO STO SAM VEC  UTEKSTU POMENULA ISTINA KOJU MI VIDIMO NECE UVEK BITI DOBRODOSLA ( JER ISTINA NIKAD NIJE SAMO JEDNA). ZATO DOBRO RAZMISLITE PRE NEGO STO NEKOME SASPETE ISTINU U LICE ZARAD SVOJIH PRINCIPA I DOSLEDNOSTI. MOZETE NEKOG MNOGO POVREDITI, A TO JE PREVELIKA CENA  VASE DOSLEDNOSTI. KAO RODITELJ CETVORO DECE SMATRAM DA JE DOSLEDNOST NAJVAZNIJA STVAR U VASPITAVANJU IAKO JE IZUZETNO TESKO POSTICI.  POTRUDITE SE DECE RADI,A NA KRAJU KRAJEVA I SAMIH VAS!