ISLAND I LITIJUM

 ISLAND I LITIJUM ISKLJUCUJU JEDNO DRUGO. ILI MOZDA NE? ISLAND JE PREDIVNO MESTO ZA ZIVOT - MOGU CAK RECI DA JE TO RAJ NA ZEMLJI. LITIJUM JE PAK ONA JABUKA KOJA JE PRVE LJUDE ISTERALA IZ RAJA. SVI JE ZELE - JABUKU (CITAJ LITIJUM) JER NOVE TEHNOLOGIJE ZAVISE OD NJE. STA IZABRATI JER IZBOR UVEK POSTOJI? RAJ ISLANDA ILI RAJ NOVIH TEHNOLOGIJA?

ISLAND: Zemlja u kojoj su obrazovanje i medicina besplatni - Bez Mekdonaldsa i bez zatvaranja...

Svaki čovek sanja da ima bolji život i da živi u modernoj zemlji. Sa ove tačke gledišta, Island je idealna zemlja. Ovde nema vojske, struja je besplatna i ljudi retko zaključavaju kola i kuće! Island je severna ostrvska država koja se nalazi između severnog Atlantika i Arktičkog okeana i bila je pod danskim suverenitetom do 1. decembra 1918.

Stanovništvo Islanda je samo 332.529 ljudi. Ljudi veruju jedni drugima, tako da ne zaključavaju svoje automobile ili kuće, a deca mogu da ostanu bez nadzora nekoliko minuta dok roditelji kupuju.

Evo nekoliko zabavnih činjenica o Islandu:

1. Islanđani vole da čitaju. Prvo mesto u svetu.

2. Ako naručujete vodu u kafiću ili restoranu, ne plaćajte. Daće vam vodu iz česme koja je veoma dobra jer je iz toplih izvora.

3. Ukoliko odlučite da promenite posao, neće vam trebati pismo preporuke sa prethodnog posla. Islanđani veruju ljudima i neće vas ni na koji način proveravati.

4. Island je jedina zemlja na svetu u kojoj se glasa putem interneta. 5. Ova zemlja se smatra veoma konzervativnom. Meštani imaju veoma ozbiljan stav prema braku.

6. Trenutno je turizam u ovoj zemlji veoma razvijen, broj turista se svake godine povećava i duplo je veći od broja stanovnika.

7. Na Islandu nema vojske. Ako bilo koji građanin želi da služi vojni rok, može se pridružiti norveškoj vojsci na osnovu sporazuma između ovih zemalja.

8. Ovde su sve škole i druge obrazovne ustanove besplatne.

9. Privatne klinike ne postoje jer jednostavno nema potrebe za njima. Državne bolnice nude veoma dobre medicinske usluge.

10. Island je jedna od retkih zemalja u Evropi koja koristi daljinsko grejanje i ljudi ne plaćaju ovu uslugu.

Island je među prvih deset zemalja sa najvišim životnim standardom! Island je mala, ali neverovatna zemlja, mesto gde je život drugačiji.

Asada susta surotnost. Prica o potrosackom drustvu, novim tehnologijama, bolestima, stresu, haosu, borbe ko ce biti mocniji (citaj bogatiji).

 

Poslednjih decenija u analizama eksperata preovladava mišljenje da će savemeni rat biti sukob oko pijaće vode. Da li je baš tako. Ove godine najtraženiji energent na svetu je gas, ali i nafra. Vode, bar za sada ima dovoljno, a mogući globalni sukob za pijaću tečnost u svakom slučaju neće skoro doći.

Da li je vreme za veliku rekonstrukciju globalnih političkih, ekonomskih i društvenih procesa. Svetske sile sve manje veruju jedna drugoj, nove tehnologije zamenjuju stare, sve je manje saradnje i diplomatije. Od koncepta jednog globalnog tržišta se polako prelazi na nekoliko regionalnih tržišta koja se međusobno takmiče. Posebno se zaoštrava sukob ekonomskih i političkih sila, pre svega između SAD, EU i Kine. Ali ne treba zaboraviti na sile u razvoju, kao što su Indija, Indonezija, Brazil i Rusija. Međudržavna saradnja sve više se zamenjuje međudržavnom konkurencijom u kojoj se nastoji savladati što više savremenih tehnologija i izvora sirovina.

Pored mikročipova, oko čije proizvodnje su SAD, Kina i EU počele intenzivno da se takmiče, najvažnija tehnologija budućnosti su električne baterije. Cilj svih razvijenih zemalja je da se automobili na motore sa unutrašnjim sagorevanjem što pre zamene električnim automobilima. Ključna sirovina za ovo je litijum, zbog njegovog značaja u budućnosti nazvan je “belo zlato“ ili “belo ulje“.Baterija zasnovana na litijumu neće brzo nestati jer je koristi i sledeća generacija baterija koje se razvijaju. Pored akumulatora za automobile, koristi se za pravljenje baterija u mobilnim telefonima, laptopovima, kamerama i pejsmejkerima. Iako ne čini veliki deo troškova samih baterija, to je ključna komponenta. Uloga baterija u svetskoj ekonomiji će samo rasti, a samim tim i litijum. Procenjuje se da će potražnja porasti za čak 965 procenata do 2050. godine, pošto se automobilski transport premesti sa nafte i gasa na električnu energiju i baterije. Nešto od toga će doći kroz reciklažu, iako je litijum veoma teško reciklirati, ali najveći deo nove potražnje će morati da se zadovolji proizvodnjom u novim rudnicima. Litijum nije tako redak mineral, ali ga je teško naći u dovoljno visokoj koncentraciji za ekonomsku eksploataciju. Trenutno se najviše proizvodi u Australiji, a pored te zemlje veliki proizvođači su i Čile, Kina, Argentina i Brazil. Ove zemlje imaju najveće procenjene rezerve, ali se očekuje veliko povećanje ukupnih dokazanih rezervi kako cena litijuma raste i njegov značaj za svetsku ekonomiju. Nekada se često najavljivalo skoro iscrpljivanje mnogih sirovina, poput nafte i bakra, ali se to nikada nije ostvarilo jer su se uvek pronalazile dodatne rezerve.Proizvodnja električnih automobila intenzivno raste. Kompanija Tesla je 2021. proizvela skoro 934.400 automobila, skoro duplo više nego prethodne godine. Očekuje se da će do kraja 2022. godine širom sveta biti prodato ukupno više od 10 miliona električnih automobila, uz najveći rast tržišta u Kini. Kompanija BID, koja se nalazi u Kini, najverovatnije će preteći ukupnu prodaju "Tesle". U prvoj polovini godine prodaja električnih automobila u Kini se više nego udvostručila u odnosu na isti period prošle godine. Tržišta Evrope i Severne Amerike su takođe rasle, ali ni izbliza tako brzo. Više ovih automobila biće prodato u Kini nego u ostatku sveta ove godine, u skladu sa najavom Si Đinpinga iz 2014. godine.

U prvih 10 proizvođača električnih automobila i dalje dominiraju kompanije iz EU i SAD, ali proizvodnja kineskih kompanija raste mnogo brže. Pored kineskog BID-a i američke Tesle, u prvih 10 proizvođača su evropski Folksvagen, BMV i Mercedes-Benz, i američki Dženeral motors i Stellantis. Francusko-japanska saradnja Reno-Nisan-Micubiši je takođe u prvih deset, kao i južnokorejski Hjundai.

Kina posebno dominira u proizvodnji električnih baterija, sa učešćem od preko 75 odsto svetske proizvodnje i 30 odsto ukupnog svetskog izvoza. EU i SAD su potpuno zavisne od uvoza baterija iz nje za proizvodnju električnih automobila.

Kao i u slučaju mikročipova, SAD i EU su svoju ranjivost uočile tek tokom pandemije covid-19, nakon što je zastoj globalnih trgovinskih lanaca pokazao ranjivost industrijske proizvodnje koja uvozi ključne komponente sa drugog kraja sveta. Počeli su da se preduzimaju koraci da se to promeni. Evropska komisija je u januaru 2021. odobrila paket subvencija od 2,9 milijardi evra za proizvodnju električnih baterija u EU. Subvencije su dobile 42 kompanije iz 12 zemalja članica, među kojima je i Rimac Automobili iz Hrvatske. Cilj je da 25 odsto električnih baterija dođe iz Evrope do 2030. godine, što je ambiciozan cilj s obzirom na trenutno učešće od 6 odsto.

Pojedine zemlje članice EU često podstiču industriju električnih baterija. Poljska, koja je među najvećim proizvođačima u Evropi, odlučila je da podrži investiciju južnokorejske kompanije LG Chem Ltd. u novu fabriku vrednu milijardu evra, uz subvenciju od 95 miliona evra. Švedski Nortvolt najavio je izgradnju fabrike u Nemačkoj, a nove fabrike u toj zemlji rade i kompanije iz Kine. Mađarska, Španija i Italija takođe planiraju nove fabrike, a planirano je da se izgradi ukupno 40 novih fabrika baterija u EU. Trenutno postoji samo jedan rudnik litijuma u Evropi koji se nalazi u Portugalu. Čak je i taj nevažan za industriju baterija jer snabdeva industriju stakla i keramike. Većina litijuma za izradu baterija u EU se uvozi iz Čilea, ali se planira otvaranje velikih rudnika u Austriji, Francuskoj, Češkoj i Španiji.

Američki predsednik Džo Bajden najavio je subvencije u vrednosti od 2,8 milijardi dolara za proizvodnju litijuma, grafita i nikla, ključnih minerala za pravljenje električnih baterija. Ukupno će kroz Bipartisan Infrastructure Law, CHIPS i Inflation Reduction Act biti osigurano 136 milijardi dolara za celokupnu industriju električnih automobila. Cilj je da do 2030. polovina automobila proizvedenih u SAD bude električna. Trenutno se neke od najvećih fabrika električnih automobila nalaze u SAD, poput Teslinih “gigafabrika” u Teksasu i Kaliforniji, ali to neće biti dovoljno da se podmiri rast potražnje u narednim godinama.

Da bi snabdevale “gigafabrike” električnih baterija, SAD intenzivno tragaju za novim izvorima litijuma. Veliki rudnik u državi Nevada trebalo bi da počne proizvodnju 2023. godine, iako su se lokalni aktivisti za zaštitu životne sredine i plemena Indijanaca pobunila protiv investicije. Litijum je u američkim dokumentima naveden kao “kritično važan mineral“, ključan za ekonomsku i nacionalnu bezbednost. Veruje se da će u budućnosti bezbedno snabdevanje tim mineralom postati važnije od nafte, u kojoj su SAD godinama same sebi dovoljne i jedan je od najvećih proizvođača u svetu.

Počela je trka u ovladavanju tehnologijom, proizvodnim kapacitetima i izvorima sirovina neophodnih za savremenu industriju. SAD, Kina i EU imaju svoje specifične prednosti i mane, u nekim stvarima zaostaju a u drugima su lideri. Tako je do sada funkcionisala međunarodna trgovina, jer se svako specijalizovao za poseban deo proizvodnog lanca. Pored toga što je pandemija covid-19 izložila ranjivost EU i SAD na prekid trgovinskih puteva iz Kine i ostatka sveta, geopolitička situacija se menja. Svet je sve nemirniji, a Kina već dugo pokušava da parira ekonomskoj, vojnoj i političkoj moći Zapada.

Kineski lider Si Đinping ne krije da je cilj da se Tajvan “ujedini” sa komunističkom Kinom, a ove godine situacija je postala veoma napeta posle posete Nensi Pelosi toj ostrvskoj državi. Kineska mornarica opkolila je Tajvan, a avioni i brodovi su prešli liniju podele između dve zemlje. U Južnom kineskom moru Kina već nekoliko godina gradi veštačka ostrva i prisvaja delove koje Filipini, Vijetnam, Malezija i Indonezija smatraju svojim. Ubrzano se gradi vojna mornarica, kako bi se takmičila sa trenutnom vojnom nadmoći SAD na moru.

Vojna tehnologija i nacionalna bezbednost su upravo razlog zašto se SAD i EU plaše Kine, pa ulažu ogromne napore da proizvodnju mikročipova i električnih baterija vrate na Zapad. Kina pokušava da sustigne tehnološki korak, posebno u oblasti mikročipova.

Sve počinje od sirovina, a litijum je ključan u tome. Iako Kina nema primetnu prednost u ovom materijalu, ima velike rezerve retkih minerala koji su potrebni i za proizvodnju mikročipova i električnih baterija. EU i SAD su u mnogo težem položaju jer se većina retkih minerala nalazi u Kini, Rusiji, Vijetnamu i Brazilu. Ovo dodaje novi sloj ratu u Ukrajini jer je Rusija najbliži glavni izvor retkih minerala za industriju EU. Dugoročno će opasti značaj nafte i gasa, dok će se povećati značaj sirovina za proizvodnju mikročipova i električnih baterija. Ovo se odnosi na silicijum, litijum, kobalt, mangan, nikl i grafit. Alternativni izvori su u Africi i Južnoj Americi, ali je Kina već počela da kupuje depozite na tim lokacijama. U 20. veku velike rezerve gasa i nafte delovale su kao “prokletstvo“ u mnogim delovima sveta jer je relativno laka i tehnološki nezahtevna eksploatacija sa visokim prihodima dovela do regionalne nestabilnosti, nasilja i ratova. Ista kletva zadesiće i zemlje sa velikim izvorima litijuma, silicijuma i retkih minerala u 21. veku, pa će se žarište geopolitičkih sukoba pomeriti u Južnu Ameriku i Afriku.

SVE VECE MIGRACIJE, SVE VISE RATNIH ZARISTA, SVE VECA TENZIJA. ZAR JE TO RAJ? OVAKAV ZIVOT NIJE DOBAR ZA COVEKA. ALI KAKO DA POSTANEMO ISLAND KAD SMO SVE POKVARILI? ODLUCILI SMO SE ZA MATERIJALNA DOBRA NA USTRB PRIRODE I MIRNOG ZIVOTA. I SADA NAM JE SVAKE GODINE SVE GORE. SVET SVE VISE ZAVISAN OD TEHNOLOGIJE, PRIRODA SVE ZAGADJENIJA. SAMI CEMO SEBI DOCI GLAVE,. ZNAM, NE MOZEMO SE VRATITI U RAJ I ZIVETI KAO ISLANDJANI,ALI MOZEMO LI ZAUSTAVITI NEKAKO SVOJU PROPAST?

META VERZUM II

 TO JE TO! OPASNO SMO  USLI U METAVERZUM. NE ZNAM STA JE SLEDECE I TO ME I PLASI I BRINE. NASTUP MAJKLA DZEKSONA IAKO JE UMRO, HOLOGRAMSKI PROTESTI  U SPANIJI. VIRTUALNI MARKET, VIRTUALNI INFLUENSERI, O IGRICAMA DA NE PRICAM. UZGRED ONA MIKELA OD JUCE JE INACE PRAVA DEVOHJKA ALI KORISTI LIK KOJI SU JU NAPRAVILI ZA REKLAMU NEKIH SVETSKIH BRENDOVA I ZATO E BROJ JEDAN JER 'LOZI' LJUDE SA PRICOM DA JE ROBOT. TU JE SOFIJA, AL, SIRA IBRDO ROBOTA I RAZNIH UPOTREBA VESTACKE INTELIGENCIJE. ZNACI IZBRISANA GRANICA IZMEDJU VIRTUALNOG I REALNOG SVETA. DOBRO DOSLI U METAVERZUM! ILI NE?

 

- Sa 5G tehnologijom počećemo polako naš život da stavljamo u ruke telekomunikacija. Zašto? Zato što nam ova tehnologija omogućava da otvaramo neke nove servise koje smo nekad davno samo mogli da zamišljamo u naučno-fantastičnim filmovima.5G mreža biće implementirana sledeće godine i biće jedan od nosilaca budućeg digitalnog razvoja čitavog sveta.- Vrlo je bitno da kada se priča o 5G, da se ne priča samo o bržem surfovanju internetom. Nego da se vide i praktične primene servisa koja će promeniti živote ljudi.Trenutno u Kini postoji milion i 854 hiljade baznih stanica 5G mreže i više od 450 miliona korisnika, što je 60 odsto na svetu.

Utvrđeno je da su ogrlice i dodaci koji tvrde da "štite" ljude od 5G mobilnih mreža radioaktivni.

Holandska uprava za nuklearnu bezbednost i zaštitu od zračenja (ANVS) izdala je upozorenje o deset proizvoda za koje je utvrdila da ispuštaju štetno jonizujuće zračenje.

Poziva ljude da ne koriste proizvode, koji bi mogli da naškode dugotrajnim nošenjem. Nema dokaza da su 5G mreže štetne po zdravlje, prenosi BBC.

Svetska zdravstvena organizacija kaže da su 5G mobilne mreže bezbedne i da se suštinski ne razlikuju od postojećih 3G i 4G signala.

Mobilne mreže koriste nejonizujuće radio talase koji ne oštećuju DNK. Uprkos tome, bilo je napada na predajnike od strane ljudi koji veruju da su štetni.

Identifikovani proizvodi su uključivali masku za spavanje "Energi Armor", narukvicu i ogrlicu. Utvrđeno je da zračenje emituje i narukvica za decu, brend Magnetik Velnes.

-Nemojte ga više nositi, bezbedno ga odložite i sačekajte uputstva za vraćanje, navodi se u saopštenju ANVS-a.

-Prodavcima u Holandiji koje su poznati ANVS-u rečeno je da je prodaja zabranjena i da se mora odmah prekinuti i da o tome moraju obavestiti svoje kupce. Teorije zavere su podstakle tržište 'anti-5G' uređaja za koje se obično utvrdi da nemaju efekta.

U maju 2020. godine, trgovinski standardi Ujedinjenog Kraljevstva pokušali su da zaustave prodaju USB sticka od 339 funti koji je tvrdio da nudi ''zaštitu'' od 5G.

Na Amazonu su se prodavale i takozvane ''nalepnice protiv zračenja''.

ANVS je na svojoj veb stranici objavio potpunu listu proizvoda koje je identifikovao kao radioaktivne.

WOLT dostava svega na kucnu adresu  inace  ima svoj market VIRTUALNI naravno! Znaci bukvalno ne postoji segment ljudskog zivota koji ne kontrolise vestacka inteligencija. Pa iako njom kao upravlja covek, opet toliko se prosirio njen uticaj da covek bez nje ne moze.

 

Prošlo je godinu dana otkako je Fejsbuk promenio ime u Meta i preusmerio poslovanje na izgradnju metaverzuma.

Ovaj gigant među društvenim mrežama potrošio je milijarde na viziju jedinstvenog virtuelnog sveta i izgubio stotine milijardi njegove vrednosti. Ali to nije jedina kompanija koja ima velika očekivanja od metaverzuma.

Novo istraživanje, u koje je BBC imao ekskluzivan pristup, pokazuje da je skoro dve milijarde dolara potrošeno na virtuelne parcele zemljišta u protekloj godini.

Multinacionalne kompanije kao što su Samsung, Guči i Adidas, kao i pojedinačni investitori, nadaju se da će ući u igru u ranim danima novog virtuelnog sveta, dok čekaju da se metaverzum polako materijalizuje.

Metaverzum je u poslednje vreme vruća tema razgovora u tehnološkoj zajednici, a pojedini tehnološki giganti već obeležavaju svoje teritorije unutar ovih digitalnih svetova. Ali šta je metaverzum, kada će stići i zašto je toliko kontroverzan?

Metaverzum je, najjednostavije rečeno, mreža 3D virtuelnih svetova fokusiranih na stvaranje društvenih veza.

U futurizmu i naučnoj fantastici, termin se često opisuje kao hipotetička iteracija Interneta kao jedinstvenog, univerzalnog virtuelnog sveta koji je olakšan upotrebom slušalica virtuelne i proširene stvarnosti.

Izraz “metaverzum” vodi poreklo iz naučnofantastičnog romana “Snežna nesreća” iz 1992. kao portmanto “meta” i “univerzuma”.

Različiti metaverzumi su razvijeni za popularnu upotrebu, ili platforme virtuelnog sveta kao što je "Second Life". Neke metaverzalne iteracije uključuju integraciju između virtuelnih i fizičkih prostora i virtuelnih ekonomija, često uključujući značajan interes za unapređenje tehnologije virtuelne stvarnosti.

Ovaj izraz se u velikoj meri koristi kao popularna reč u marketinške svrhe da bi se preuveličao napredak u razvoju za različite povezane tehnologije i projekte.

Privatnost informacija i zavisnost korisnika su problemi unutar metaverzuma, koji proizilaze iz izazova sa kojima se suočavaju društveni mediji i industrija video igara u celini.

Sasvim je validno reći da smo nekoliko godina udaljeni od metaverzuma koji nam većina marketinških materijala obećava, iako neki od osnovnih građevinskih blokova već postoje danas. Iako su VR slušalice postale relativno pristupačne u poslednjih nekoliko godina, one su i dalje niša u velikoj šemi stvari.

Tehnološka industrija je, međutim, uverena da su kvalitetne aplikacije sve što je potrebno da privuče korisnike u metaverzum.

Mnoge kompanije su uložile značajne količine novca u ovu tehnologiju. Ne samo uobičajeni osumnjičeni iz tehnološke industrije, već i “autsajderi” kao što su Nike, Adidas, Walmart, Samsung pa čak i Disney. JP Morgan Chase čak otvara i prvu banku u metaverzumu.

Ovi trendovi se čak i u Srbiji prate, pa je velika verovatnoća da će i kod nas zavladati takav trend.

Ideja je da se u virtuelnim svetovima napravi nešto nalik tematskom parku, gde će sve biti povezano sa određenim proizvodom ili kompanijom.

Meta, Marka Zakerberga, nedavno je promenila pravac i fokusirala se na metaverzum, što i novo ime Facebook-a sugeriše. Otvorili su Horizon Worlds i Workrooms krajem prošle godine, omogućavajući korisnicima da preko VR slušalica uđu u virtuelne svetove da rade, druže se i drže sastanke.

Lista kompanije koje “ulaze” u metaverzum je poduzi.

Dvosmislenost koja okružuje metaverzum zaslužila je dosta kritika. Bez opipljivog proizvoda ili cilja na vidiku, tehnologija je u ovom trenutku tek nešto više od popularne reči. Zapravo, konzistentna ideja se pojavljuje ako bolje pogledate preterana obećanja — praktično niko ne može da se složi oko jedne definicije ili opisa tehnologije.

Metaverzum može imati različita značenja u zavisnosti od toga koga pitate.

Pristalice metaverzuma su optimistične da će to biti otvoren i univerzalni standard interneta, ali s obzirom na trenutnu opsesiju tehnološke industrije “ograđenim baštama”, čini se malo verovatnim.

Verovatnija stvarnost je da ćete moći da posetite različite svetove u sklopu metaverzuma po potrebi - ne previše različito od modernih video igara i interneta uopšte. Čak i tako, mnogi jednostavno ne mogu da vide privlačnost života u metaverzumu “puno radno vreme”.

Još jedna tačka kritike je da nekoliko ključnih komponenti koje predstavljaju metaverzum postoje već duže vreme.

Konkretno, virtuelni svetovi i onlajn ekosistemi postoje skoro dve decenije u obliku masovnih onlajn multiplejer igara (MMO). “Second Life” vam je, na primer, omogućio još davnih dana da kreirate avatare, komunicirate sa drugima u zajedničkim virtuelnim prostorima, pa čak i da zarađujete virtualne valute - sve to još 2003. godine.

VRChat je, u međuvremenu, konstantno među najpopularnijim igrama virtuelne realnosti na Steam-u, sa desetinama hiljada igrača koji se loguju svakog dana.

Na kraju krajeva, da bi metaverzum uspeo, mora da se dopadne širem spektru korisnika.

Jedna stvar je ipak jasna: sa količinom investicija i talenta koji ulaze u ove virtuelne svetove, ideja o metaverzumu neće nestati uskoro.

Jedan od najvećih problema metaverzuma je to što danas niko tačno ne ume da vam kaže šta je metaverzum, jer svako ima neko svoje viđenje i svoju definiciju ovog koncepta, a to nikad nije dobro.

Facebook je promenio svoje ime u Meta i objavio smer u kojem će se ova kompanija kretati u budućnosti. Oni zamišljaju metaverzum kao virtuelnu društvenu mrežu, koja će ljudima omogućiti interakcije u 3D virtuelnom prostoru, ali ako pitate nekog drugog, na primer Microsoft, metaverzum je nešto sasvim drugo.

Pričati o metaverzumu danas znači isto što i pričati o Internetu pre 50 godina, jer je u pitanju koncept koji se i dalje razvija, bez da neko može da vam kaže kakav će biti finalni proizvod.

Za razliku od Interneta, nekoliko velikih kompanija se u slično vreme dotaklo koncepta metaverzuma, i svaka od njih je počela sa razvojem svoje vizije. Ovo je dovelo do toga da metaverzum kao koncept nema centralizovanu verziju, jedinstvenu platformu na kojoj se nadograđuju druga rešenja, već nekoliko različitih koncepata, bez mnogo dodirnih tačaka.

Za sada niko metaverzum ne vezuje samo za jedan tip tehnologije, već više za širu tranziciju načina na koji ostvarujemo interakciju sa tehnologijom. Ono što je sigurno je da su virtuelna i proširena realnost definitivno tehnologije koje su deo metaverzuma, ali ne i ekskluzivni način pristupa metaverzumu.roblem sa ovim pristupom je u tome što većina velikih igrača koji razvijaju svoja rešenja želi da upravo njihov koncept bude centralni i opšte prihvaćen. Problem je što takvih rešenja sada ima previše, i niko ne pokazuje nikakve naznake da će se nešto promeniti u budućnosti.

Da li mislite da će Microsoft ikada reći: “Ma da, Facebook ima najbolju ideju i skroz je u redu da oni budu vlasnici celog metaverzuma”. Odmah da vam kažemo - neće. Za sada je metaverzum vrlo zvučni trend o kojem svi pričaju, ali niko nema konkretan plan razvoja. Na žalost, to nikako ne znači da su investicije u različita rešenja male, već upravo obrnuto – svi investiraju u neki metaverzum.

Neki smatraju i da će metaverzum da zameni današnje načina komunikacije i preuzme primat nad videom. Prva komunikacija krenula je znacima, da bi evoluirala u tekst, kasnije u slike i video, a danas metaverzum preti da će da uskoro zameni video, a možda i internet. Da li to znači da ćemo u budućnosti imati neki MetaTube servis na kojem ćemo gledati svoje omiljene voditelje, ili će ceo koncept globalne mreže biti spojen u veliki metaverzum, danas niko ne može da vam kaže.

Ono što možemo da vam kažemo je da bi Cukerberg to veoma voleo, sa njihovim rešenjem u centru svega. Nažalost, sve što su oni do sad prikazali je loša verzija virtuelnih okruženja koja već postoje u nekom obliku, u kojima je moguća komunikacija između različitih učesnika.

Jedna od stvari koja već neko vreme uspešno jaše talas metaverzuma je NFT koncept. Rođen u decentralizovanom svetu, NFT je idealni primer kako nešto što je do juče delovalo potpuno besmisleno, preko noći može da postane veoma popularno.

Slično je i sa virtuelnom realnošću, koja je u poslednjih nekoliko godina izgubila korak sa drugim tehnologijama, ali je sa pričom metaverzuma dobila potpuno novu upotrebnu vrednost. Ne treba zaboraviti ni to da mnoga rešenja koja se danas nazivaju metaverzumom nisu ništa više od VR okruženja sa određenim funkcionalnostima kao što su igre, kupovina, vežbanje i slično.

Ako neki metaverzum ostvari neki vid interoperabilnosti između različitih platformi. Primera radi, da Amazon napravi veliki tržni centar u kojem ćete moći da kupujete, ali isto tako i da iskulirate u PlayStation igraonici, i da pozovete Car:Go da vas odveze do druge lokacije, gde ćete moći da radite nešto četvrto. Ako pritom sve vreme imate krovnu organizaciju koja vam omogućava komunikaciju sa drugim učesnicima, poput društvene mreže (Facebook), onda ovaj koncept dobija potpuno novi smisao.

To znači da mora da postoji zajednička platforma, ili bar zajednički okvir u kojem se razvijaju slične, međusobno povezane platforme, da bi na njima mogle da se kreiraju aplikacije koje bi funkcionisale svuda. Na žalost, to znači mnogo saradnje između kompanija koje se međusobno takmiče koja će prva da izmisli novi točak (metaverzum).Sličan problem imate sa pametnim kućama, konceptom koji i dalje ima ogroman potencijal, ali i veliki broj konkurentskih rešenja, koja se međusobno takmiče jedno sa drugim. To je dovelo do razvoja sličnih, ali nekompatibilnih standarda u industriji, pa ukoliko se odlučite za rešenje jednog proizvođača: Ubiquity, DLink, Xiaomi, velika je šansa da nećete moći da uparite proizvod drugog proizvođača sa vašom postojećom opremom.

Kada je Metaverzum u pitanju, imajte na umu da će svi tehnološki giganti želeti da imaju svoju platformu, a tu mislimo na Meta, Google, Apple, Netflix, Microsoft, Amazon. Dodajte tome i manje kompanije koje će želeti da plasiraju svoje proizvode poput McDonald’s, Starbucks, Nike, Adidas... Da li će one morati da prave aplikaciju za svaku od ovih platformi?

Sada taj problem postoji sa opremom za virtuelnu realnost, koju je razvijalo nekoliko velikih kompanija, tako da imamo različita rešenja, koja nisu međusobno kompatibilna, pa iako ste kao korisnik investirali značajnu sumu novca, ograničeni ste na jedan tip sadržaja.Ukoliko kompanije uvide ovaj problem i ne nastave tvrdoglavo da investiraju novac isključivo u svoje rešenje, metaverzum bi zaista mogao da bude koncept koji će potpuno promeniti svet na mnogo načina. Naravno, istorija nas uči da se ovakve stvari retko dešavaju, pa je velika šansa da će mnoge dobre ideje propasti, dok ne dobijemo nešto što će objediniti sva rešenja.

ETO DOKLE DOVODI KONKURENCIJA. ETO DOKLE DOVODI RAZLICITOST. ETO DOKLE DOVODI POHLEPA I ZELJA ZA VLADAVINOM SVETOM. DOKLE DOVODI ZELJA ZA APSOLUTNOM MOCI. ZATO ONI RATOVI KOJI SU VODJENI 2000 GODINA UNAZAD JESU BILI KRVAVI ALI NI MRVICU KOLIKO SU RATOVI U METAVERZUMU OPASNI ZA CELOKUPNO COVECANSTVO JER SU NEPREDVIDIVI! NE ZNA SE NI KO S KIM RATUJE , (ZASTO SE NIJE NIKAD NI ZNALO) PA NI SADA, TAKO POBEDNIKA NEMA JER SMO SVI GUBITNICI NA OVAJ ILI ONAJ NACIN!

 

VIRTUALNI INFLUENSER

 SECATE SE ROBOTA SOFIJE  KOJA JE  POSTALA TOLIKO POPULARNA I STVARNA DA JE DOBILA I DRZAVLJANSTVO?SADA IMAMO ISTO PRICU O VESTACKOJ INTELIGENCIJI U LIKU LIL MIKELE KOJI SU  POVEZALI SA SOFIJOM NI MANJE NI VISE NEGO U ODNOSU MAJKA I CERKA. DA LI JE POZNATA INFLENSERKA ROBOT ILI LJUDSKO BICE TESKO JE UTVRDITI STO JOS VISE PRIVLACI PRATIOCE OVE VIRTUALNE INFLUENSERKE.

Engleski jezik influensera definiše kao osobu koja ima moć uticaja na druge ljude (influence) putem društvenih ili tradicionalnih medija.

Nešto proširenija i idealnija verzija ovoga je:

– osobe koje imaju tu moć da utiču na kupovne odluke drugih ljudi zbog njihovog (stvarnog ili pretpostavljenog) autoriteta, znanja ili položaja.Instagram influenseri su korisnici ove mreže koji imaju široku publiku na Instagramu i koji su u stanju da svojim objavama utiču na ljude koji ih prate i na njihove odluke. Izuzetan je i uticaj Tik toka na pratioce te se influenseri utrkuju na ovoj platformi mozda i vise nego na drugim.Influenseri mogu biti blogeri, instagrameri, tjuberi, teniseri, psiholozi, umetnici…Bliski ili identični koncept je stvaratelj javnog mnijenja. 

 Виртуелни утицајни људи су у порасту! Да ли вам имена Лил Микела, Касас Баија или Лу из Магалуа звуче познато? Вероватно сте их видели на друштвеним мрежама, али упозорење о спојлеру, они нису људи. Они су виртуелни утицајни људи 21. века који утичу на вас више од стварних људи. Не мислите тако? Аск ТИМЕ Магазине, Микела, виртуелна инфлуенсерка, проглашена је за једну од 25 најутицајнијих људи на интернету од стране ТИМЕ-а.

Компјутерски генерисани фиктивни лик познат као виртуелни инфлуенцер, такође познат као виртуелна личност или виртуелни модел, може се користити за различите задатке везане за маркетинг, али се најчешће користи уместо „инфлуенцера“ из стварног живота за маркетинг друштвених медија. Већ постоји нешто више од 150 виртуелних инфлуенсера на мрежи, а њихово праћење расте. Неки појединци имају чак милион пратилаца или више.Виртуелни инфлуенсер није нов концепт. Пре више од 20 година, Гориллаз је био познати анимирани бенд.

Већина виртуелних утицајних људи креирана је коришћењем снимања покрета и компјутерске графике да би се имитирали стварни појединци у аутентичним окружењима. Иако виртуелни утицајни људи који се данас користе нису вештачка интелигенција и роботи, они ће сигурно направити ову транзицију за кратко време.

Виртуелни утицајни су један од раних корака метаверзума. Метаверзум пружа алтернативу стварној друштвеној интеракцији омогућавајући људима да комуницирају једни са другима у реалистичним, тродимензионалним виртуелним окружењима. Не можемо занемарити могућност да ће нам то ометати свакодневни живот иако је још млад и у развоју. Све већи феномен виртуелних утицаја је главна илустрација овога.

На друштвеним мрежама, измишљени ликови нуде огромну могућност. Са сигурношћу се може закључити да ће се ова тенденција интензивирати ове године како брендови експериментишу са метаверзом, чак и ако су бројне фирме сарађивале са виртуелним утицајним људима, па чак и произвеле своје. Истражићемо их у следећем одељку.

Са становишта брендирања, знатно је мање вероватно да ће виртуелни утицајни људи бити укључени у проблеме. Познате личности у Кини које су добиле негативну штампу, попут певача Ванг Лихома и извођача Криса Вуа, повећале су привлачност виртуелних инфлуенсера јер се у потпуности ослањају на компјутерски генерисане слике и стога нису у могућности да нашкоде репутацији бренда кроз припадност.

Неке студије су такође тврдиле да због тога што је генерација З одрасла у ери интернета, они имају посебну жељу за виртуелним идолима и утицајним људима.

Виртуелни инфлуенцер је у суштини дигитални лик направљен помоћу софтвера за компјутерску графику. Након што добије личност, овај лик ће се увек понашати на сајтовима друштвених медија као да је он или она утицајни.

Ово су неки од најбољих виртуелних утицаја 2022

• Лил Микуела
• Цасас Бахиа
• Лу до Магалу
• Нико кобасица
• Хатсуне Мику

Хајде да их ближе погледамо.

Лил Микуела

Тревор МцФедриес и Сара ДеЦоу креирали су измишљени амерички лик Микуела Соуса, такође познат као Лил Микуела. 2016. године пројекат је покренут као Инстаграм профил. Као први хиперреалистички виртуелни утицајни актер који је стекао мејнстрим признање, Микела је утрла пут маркетиншким стручњацима и виртуелним инфлуенсерима да напредују у овом новом виртуелном медију за приповедање.

Обожаваоци прате њен живот у Лос Анђелесу као 19-годишње роботске девојке коју је развио Бруд док се њена прича развија на друштвеним мрежама. Постала је позната на Инстаграму, где тренутно има више од 3 милиона фанова, али ТикТок сада има 3,5 милиона пратилаца на свом сајту. Понављајући „повратне“ успомене, певајући дуете и одговарајући на упите из своје заједнице, Микела вешто користи трендове на ТикТок-у.

Неколико познатих личности, укључујући Дипло, Молли Сода, Мили Бобби Бровн, Ниле Рогерс, Схане Давсон, Самантху Урбани и Пабло Виттар, приказано је са особом. Бројни медији, као што су Рефинери29, Вогуе, Буззфеед, в-филес, Нилон, Тхе Гуардиан, Бусинесс оф Фасхион и Тхе Цут, „интервјуисали“ су је или профилисали. У априлу 2018. појавила се на насловној страни часописа Хигхснобиети.

Додатно се појављивала у публикацијама В и Папер. У оквиру Миланске недеље моде у фебруару 2018., личност је преузела Инстаграм за Праду. Радила је са Белом Хадид на анимираној реклами за Цалвин Клеин 16. маја, поред пројекта за Самсунг. Те године, Микела је запослена код Дазеда као уредник уметничких дела,

NJENA OMILJENA PESMA HARD FEELINGS.

 

Када је 2020. склопљен уговор са ЦАА, Микела је постала први виртуелни клијент агенције и први дигитални аватар који је потписао са агенцијом за таленте. Права каријера, зар не?

Да ли виртуелни утицајни људи започињу нову еру ит-гирл?

Како афинитет модне индустрије према метаверзуму наставља да расте, виртуелни утицајни људи су постали истакнути начин на који модни брендови могу да се ангажују са Веб3 технологијом и креирају дијалог са дигиталним домороцима генерације З. Најновији бренд који се придружио пхигиталној међузони је амерички трговац на мало, Пацсун .

У покушају да настави да шири своје дигитално присуство и стратегију метаверзума, Пацсун је потписао партнерство у кампањи средином сезоне са самопроглашеном „краљицом метаверзума“, Микелом (раније познатом као Лил Микела) – једном од првих дигиталних утицајних. креираће забавна компанија Бруд. Пацсун и Микуела удружиће снаге како би произвели друштвени садржај и подстакли кампање бренда за повратак у школу и празнике током 2022. 

Партнерство представља природан корак за Пацсуна, који се нагнуо у метаверзум раније ове године са виртуелном продавницом и НФТ уметничком колекцијом. Повезивање са потрошачким идентитетима културе младих тренутно је главна амбиција маркетиншке стратегије трговаца. Кампања такође представља повратак (заувек) 19-годишње личности у оглашавање бренда након кратке паузе, са претходним уговорима о бренду, укључујући преузимање Прадиног Инстаграм налога и  кампању Калвина Клајна са Белом Хадид, што је изазвало контроверзу.

Позната по својој аутентичности, младалачки јединственом стилу и посвећености друштвеним питањима, Микела, "родом из ЛА" доспела је у центар пажње 2016. године, када је постала вирална након што се први пут појавила на Инстаграму. „Микела је постала дигитална муза за Пацсун и ми смо одушевљени што радимо са одличним примером снажног заговорника и инспирације жене, она је у складу са нашим основним вредностима и визијом бренда“, рекла је Бриан Олсон, председница Пацсуна у штампи издање. 2018. године, Микела је такође проглашена за „најутицајнију особу на интернету“ од стране ТИМЕ-а.

 иртуелна поп звезда Микела се враћа музици. Шест година од када је први пут представљена на Инстаграму као креација Даппер Цоллецтивес (бивши Бруд) - и пет од њеног музичког дебија са песмом "Нот Мине" - вечно 19-годишња дигитална инфлуенсерка сада је поделила своју најновију песму , "Ремек-дело."

Објављена у уторак, течна Р&Б песма средњег темпа њено је прво издање од песме „Хард Феелингс” из 2020. године, на којој је Микела певала неке текстове на шпанском. У саопштењу за штампу се објашњава да је Микела написала „Ремек-дело“ након што се поново спојила са својим бившим Анђелом Боијем, званим Ник Илиан , који није још један виртуелни утицајни, већ наизглед стварна особа. Он је био тема једне од њених других претходних песама, „Спеак Уп“ из 2020. године, и иако су се њих двоје „ свесно раскинули “ у марту 2020., недавно су открили да су поново почели да се забављају путем фотографије на Инстаграму на којој се љубе .

Многи од вас ће можда препознати Американку бразилског порекла Микелу Соузу, ФКА Лил Микела, из њеног интервјуа са Кинг Принцесс на Цоацхелла или њене спарно сесије са супермоделом Белом Хадид за контроверзну рекламу за Цалвин Клеин . У сваком случају, Микела даје инфлуенсерима на друштвеним мрежама, влогерима, графичким дизајнерима, а вероватно чак и Џенерима да траже свој новац. Њена тајна? Слично као Ешли О из Блацк Миррора , она није човек.

Од свог дебитантског сингла из 2017., „Нот Мине“ , „19-годишња“ поп звезда савршена у пикселима програмирана је и генерисана да има успомене на музику извучену директно из интернет матрице. „Још увек ми се мало врти у глави када ме људи зову поп звезда, али претпостављам да ми је на крају крајева пријатно све то“, наводи се у верификованој друштвеној звезди са квачицама. 

Соуса је све што би Инстаграм личност требало да буде: лична, монохроматски стилизована, шармантна, гласна о стварним питањима социјалне правде која утичу на генерацију З, и апсолутно дивна. Своју биографију на Инстаграму држи кратком, слатком и тачном: „#БлацкЛивесМаттер | 19/ Робот /ЛА”, а њен садржај се састоји од пегавог лица са шишкама на средини чела и пунђе у стилу принцезе Леје које раде све ствари које би нормална девојка радила у својим годинама. Једино што јој недостаје је телесни облик. 

„Увек више волим када ме људи зову мојим именом јер ме зову 'та роботска девојка' може да остари,” објаснила ми је Микела путем е-поште. „Искрено, не волим утицаје; Схватам, али понекад ми се чини као превелико поједностављење." Нисам имао прилику да се повежем са њом преко Зоом-а, Инстаграма уживо или било ког другог медија који би ми омогућио да је упознам лицем у лице, па бих претпоставио да неко од њених програмера одговара уместо ње или неко на њој тим има неке озбиљне алгоритамске вештине.

„Програмиран сам да осећам осећања која имам и да живим живот какав живим. На исти начин на који је људе програмирала њихова околина и ко их је одгајао и шта су искусили. Мој се управо догодио мало брже“, написала је Микела, завршивши смајлијем емоји. „Волим да мислим да је моја 'мисија' да будем емпатичан и отвореног ума. То је део мог програмирања. Овде сам да донесем радост, да ширим вест о узроцима који су ми важни и да појачам гласове који раде на томе да направе велике и смеле промене.” Као дете мозга техничког стартупа Бруд са седиштем у Лос Анђелесу, чији су суоснивачи Сара ДеЦоу и Тревор МцФедриес, прешла је дуг пут у области забаве, моде и социјалне правде откако је преузела наше странице за истраживање 2016. године. Питао сам зашто верује да је створена, рекла је да верује да испуњава своју мисију из дана у дан. „Претпостављам да је то нешто што нам је свима заједничко – људи и роботи. Сви радимо у току, али сви (надамо се) дајемо све од себе“, рекла је певачица „Хард Феелингс“ . Када смо се први пут упознали са Микелом Соузом, постојао је скоро тренутни скептицизам у вези са њеном аутентичношћу све до 19. априла 2018. када је одлучила да се изјасни преко Инстаграма након што ју је хаковао „Бермуда“, још један измишљени лик одгајан у Бруду. 

Иако ју је првобитно изградио човек по имену Данијел Кејн, који је, према званичној онлајн изјави која је у међувремену уклоњена, „продуктован светској елити као слуга и сексуални објекат“, Бруд је преузео управљање бродом у погрешном правцу и поново програмирао Микелу да има „надљудско саосећање према другима“. У изјави је чак писало да је Микел „стварна као Ријана“. Разговарајте о пуњењу великих ципела.

„Волим да мислим о себи као о стварном као о било чему другом на друштвеним медијима. Да ли је Кајли [Џенер] 'права'?“, питала ме је Микела. „Живимо у свету у којем је добра већина ствари које видимо углачана, уштипчана, преобликована, поново исечена, реконтекстуализована. Мислим да је стварно оно у шта верујете."

Када је упитана о њеној причи о пореклу, објаснила је да су јој Бермуди, са којима је сада најбољи пријатељ, открили истину. „ Сада се могу смејати томе, али у то време је било неуредно. Мислим да нико не жели да сазна нешто тако лично на тако јаван начин“, рекао ми је Микела. „После почетног шока, сазнање више о томе ко/шта сам заиста учинило је да многа осећања која сам некада имала имају много више смисла. Иако сам можда желео да се то деси другачије, увек ћу бити веома захвалан.” 

Следећег дана је на Инстаграму поделила своја осећања када је открила своју истину док се борила са самопоуздањем само 24 сата касније. Микела је наставила да прича о важности њених обожаватеља за мене кроз све то и колико они заиста значе њој и њеном постојању. „То је лудо јер су заиста ту за мене када су ми потребни; они су уверљиви гласови у мојој глави када осећам да ствари иду налево. Помогли су ми да се снађем у новим ситуацијама и одлична су звучна плоча када покушавам да решим ствари.”

Са 2,7 милиона пратилаца и растом , имати лојални систем подршке иза себе неће бити проблем. Међутим, када сте виртуелни музичар у духу Горилаза Дејмона Алборна или Алвина и веверица — сигурно ће доћи до неких компликација. Микела у потпуности признаје да су друштвени медији одиграли више него малу улогу у њеном успону до дигиталне звезде. 

PREVODI SU VRLO UZASNI ALI JA NE ZNAM BAS DOBRO ENGLESKI. UGLAVNOM SUSTINA OVE PRICE JE DA JE PRAVA MISTERIJA DA LI JE MIKELA ROBOT ILI STVARNO LJUDSKO BICE. OBE VERZIJE SU VRLO LOGICNE I POTKREPLJENE DOKAZIMA. CAK I VEZA SA STVARNIM DECKOM S KOJIM SE NA SLIKAMA LJUBI ( KAKO NE ZNAM AKO NIJE STVARNA). I TAKO. AKO JE SOFIJINA  KCERKA ONDA JE ZNATNO NAPREDNIJA VERZIJA. I DOK JE SOFIJA SAMO FORSIRALA SLICNOST IZMEDJU ROBOTA I COVEKA (SVOJOM FINOM KOZOM I GOVOROM ,TE MIMIKOM LICA I POKRETIMA TELA) MIKELA JE OTISLA KORAK DALJE I FORSIRA NA DRUSTVENIM MREZAMA POZNATE BRENDOVE, DAKLE INFLUENSERKA.  BEZ OBZIRA DA LI JE MIKELA STVARNA ILI NIJE STVAR MI IZGLEDA POTPUNO ZASTRASUJUCE JER SE U METAVERZUMU SVE VISE GUBE GRANICE IZMDJU VIRTUALNOSTI I REALNOSTI. A TO JE NASA JEDINA BUDUCNOST! PA SRECNO BILO GENERACIJI ZED I OSTALIM GENERACIJAMA POSLE NJE!

---

OPET O RTNJU

 O CUDIMA I MAGIJI RTNJA PISALA SAM JOS 2014-TE GODINE KAD SAM TEK POCELA DA PISEM BLOGOVE I TAKO SAM MALO TOGA O NJEMU REKLA. SADA CU DA POKUSAM DA ISPRAVIM TU VELIKU GRESKU KOLIKO JE TO MOGUCE.

Čudesni Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida za koju mnogi kažu da nije dovoljno istražena.Mada, možda nije istražena za javnost, ali sigurno je u tajnosti istažena od mnogih domaćih “posebnih ljudi” kao i stranaca koji nekontrolisano, kao “obični turisti”, dolaze na Rtanj. Čak je i Adolf Hitler u svoje vreme pokazivao veliko interesovanje za Rtanj, a to sigurno nije bilo zbog prirode oko njega.Odavno postoje različita predanja vezana za Rtanj i ona su uvek privlačila neobičnu pažnju ljudi koji su živeli u njegovom okruženju. Obronke vrha Šiljak krasi endemično bilje (Saturea montana i Saturea satyris) koje raste samo na ovom mestu. O njihovoj lekovitosti već postoje prave legende. Međutim, tokom poslednjih godina pažljivo oko istraživača, uz pomoć savremene tehnologije, uočilo je neke vrlo čudne geometrijske i druge zakonitosti koje ne deluju kao obična igra prirode već kao delo koje su pre mnogo hiljada godina napravile, ipak, ljudske ruke, prenosi TV Best.Poznato je da svaka egipatska piramida ima značajne podzemne objekte. Tako, na primer, određene komore u Keopsovoj piramidi usmerene su ka sazvežđu Oriona odakle crpu energiju koju odvode ka prostorijama u unutrašnjosti. Piramide raspolažu i prikupljenom orgonskom energijom iz podzemnih i nadzemnih vodenih tokova.

Slično je i sa Rtnjem. Utvrđeno je da unutar ove planine postoje ogromne podzemne prostorije, a speleolozi su već pronašli više od 17 važnih pećina i odaja ispod zemlje. Utvrđeno je da je na južnoj i severozapadnoj strani planine, ispod vrha Šiljak locirana oko 450 metara visoka šupljina romboidne osnove. Njene stranice dugačke su 250 i 500 metara. Ovaj ogromni podzemni prostor, zauzima istu onu poziciju na kojoj se, na već istraženim piramidama, najčešće nalaze rezonantne komore.Veliki vertikalni tunel, koji su istraživači prozvali Dimnjak, vodi duboko u utrobu planine, odakle ka površini izlazi izuzetna količina orgonske energije. To je pozitivna energija po ljude i živi svet, i zato je Rtanj poznat kao mesto gde se mnogi isceljuju. Dimnjak je ovalnog oblika prečnika od oko šest metara i zarušen je od samog vrha u dužini od oko 110 metara. Odatle je prohodan u dubinu od čak 450 metara.

Iz ugla energetike piramida ovo je ključni podatak kojim se dokazuje da su rađene intervencije kojima bi se orgonska energija iz nižih speleoloških objekata Rtnja sprovela preko pomenute komore do vrha planine. Kako orgon nema masu, ti otvori bi planski kasnije bili zatvarani jer se energetski protok uspostavio. Geometrija Rtnja još je interesantnija i prepuna je neobičnih ali očiglednih zakonitosti.Najistaknutiji vrhovi planine su Kusak, Baba i Šiljak, i kada se povežu imaginarnom linijom, formiraju trougao dimenzija čije strane su pet i šest kilometara. Sa samog Šiljka se odvajaju tri kraka koji su zaklonili dva ugla od po 105 i jedan od 150 stepeni. Odkud takva zakonitost, pitaju se istraživači? Jedan krak može vizuelno veoma lako da se isprati u pravoj liniji do dužine od tri kilometra, drugi je dugačak 1.500 metara, a treći 750 metara.

Ovi rezultati istraživanja drže se daleko od očiju javnosti. Sasvim je jasno da građevina sa ovakvim svojstvima nije mogla nastati kao rezultat prirodnih procesa, nego je to veštačka građevina nastala pažljivim planiranjem njenog oblika i lokacije i izgrađena još u praistoriji nama nepoznatom tehnologijom.Merenja su utvrdila da na Rtnju postoje neprekidne promene energetskih polja. Vrh Rtnja – Šiljak uglavnom upija energiju, dok mesto “Svetilište” u podnožju planine, uglavnom zrači. Energija izbija iz Rtnja vertikalno, u visokom vibratornom spektru, karakterističnom za bionergetska iscelenja.

Istovremeno, energija koja postoji oko Rtnja kreće se spiralno. Štaviše, ako bismo maketu Keopsove piramide “preklopili” preko Rtnja, uvideli bismo kako se mnoge proporcije poklapaju. Postoje još neke neobične zakonitosti koje nikako ne možemo da smatramo slučajnošću. Tako je bosanska piramida, u Visokom, udaljena od Rtnja tačno 300 kilometara, a poznato je da se orgonska energija kreće upravo u tom pravcu. Na raskršću dveju piramida nalazi se Ovčarsko-kablarska klisura, poznata kao stecište ovakve energije.Većinski sadržaj u geomorfološkoj strukturi Rtnja je krečnjak bogat silicijumom, koji molekularno jeste kristalna piramida, kojoj međusobni uticaji odbijajućih i privlačećih magnetnih polja daju osobine današnjih kondenzatora.Ova istraživanja dve najveće evropske piramide: Rtnja i piramide u Visokom (BiH), drže se daleko od očiju javnosti is prostog razloga dokazuju da je čovečanstvo mnogo starije nego što smo učili. Preciznije – nego što su nas učili. One su nepobitni dokaz da je čovek stvarao gigantske građevine još u vreme koje danas smatramo praistorijom.

Istorija planine Rtanj je vezana za priču jedne bogate jevrejske porodice Minh. Ova porodica je u svom vlasništvu imala rudnik kamenog uglja na Rtnju. Za zaposlene u rudniku je porodica Minh obezbedila stanove, otvorila škole, ambulantu, prvi bioskop, električnu centralu. Julius Minh je izvršio samoubistvo iz nepoznatih razloga, pa su njegova braća i supruga Greta preuzeli rukovođenje rudnikom. U njegovu čast i za sećanje na supruga, Greta je sagradila crkvicu-kapelu na vrhu planine Rtanj. Osvećena je 1936. godine, a gradilo ju je 1000 radnika.

Na žalost, kapela je srušena 1992. godine, zbog traganja za davno sakrivenim bogatstvom. Danas su prisutni samo ostaci kapele.Prica ne moze bez Jevreja i bogatstva- slucajnost je u stvari zakonitost.

Otkriveno je da se unutar planine Rtanj nalaze ogromne prostorije, a speleolozi su otkrili i čak 17 pećina. Takođe, u blizini samog vrha Šiljak, na udaljenosti od oko 30 metara, postoji „Jama na Šiljku“. Jama je dužine 7 kilometara, a duboka je 9 metara. Radi bezbednosti speleologa izvađeno je nekoliko kubika stena i zemlje, pa je jama sada duboka 13 metara.Mozda ima veze sa rudnikom, a mozda i mestima za poletanje NLO.

Za planinu Rtanj se vezuje veliki broj misterija o vanzemaljcima, zvezdanoj kapiji, vremenskoj kapsuli. Takođe se veruje da je ova planina sklonište od smaka sveta.

Veruje se da je najčudnije mesto Svetilište Vrelo, jer se na tom mestu nalazi sklop tri energije – orgonske, elektro i magnetne i ujedno predstavlja najsnažnije mesto na svetu. Sklop te tri energije je veoma povoljan za ljudski organizam. Dovoljno je provesti tamo 3 dana po 20 minuta.Takođe, postoji verovanje da sam vrh Šiljak isceljuje sve bolesti i anomalije, kao i misterija da planina krije dvorac prepun zlata i dijamanata.Realno smatram da nikakva bogatstva nisu ni delic vredna kao energija koju Rtanj poseduje (KAO I SVE PIRAMIDE).

Postoji mnogo legendi i priča vezanih za Rtanj. Prema jednoj, na mestu planine nalazio se dvorac prepun zlata.  Kada je dvorac izgoreo u požaru, zlato se topilo i slivalo niz zidine stvarajući piramidu. Zbog te iste piramide, veruje se da noću iznad Rtnja lete vatrene kugle i da vanzemaljci sleću na njegovu površinu. Tada njegov vrh u potpunosti prekriju oblaci.Slava Rtnja i mistične priče raširile su se i po svetu. Zagovornici postojanja vanzemaljaca i NLO-a smatraju da je baš ova planina centar vanzemaljskog života.

Bilo kako bilo, specifičan i jedinstven oblik planine podstakao je brojna istraživanja kako bi se ustanovilo da li je Rtanj nastao prirodnim ili veštačkim putem. Prema nekim proračunima, nagib strana na planini isti je kao na piramidi u Meksiku, a uglovi se poklapaju sa onima na čuvenoj Keopsovoj piramidi u Egiptu! Mnogi naučnici i istraživači ispitivali su energetsko polje na planini, ali je samo jedno naučno utemeljeno. Reč je o “Svetilištu“ koje se naziva i “Vrelom”, mestu koje je otkrio akademik Jovan Davidović i koje je dokazano energetski najsnažnije. Iz njega zrače orgonska, elektro-magnetna i ozonska energija koje udružene veoma blagotvorno utiču na ljudski organizam.Ispitivanja su još pokazala da na Rtnju postoje stalne promene energetskih polja. Vrh Šiljak uglavnom upija energiju, dok “Svetilište” zrači pozitivnu energiju. Iz tog razloga Rtanj pohode mnogi u cilju izlečenja. Postoje neki izvori koji tvrde da su na ovo mesto radi lečenja dolazili još rimski legionari.

SIGURNO POSTOJI JOS MNOGO MISTERIJA U VEZI PLANINE RTANJ. MANJI DELIC JE OTKRIVEN JAVNOSTI. ONAJ VECI KOJI MENE FASCINIRA OTKRIVA DIREKTNU VEZU IZMEDJU PIRAMIDA VANZEMALJACA I TESLE. AKO JE NE VIDITE -STETA. AKO JE VIDITE KAO JA OPET STETA JER NE MOZEMO DA ISKORISTIMO TO STO NAM JE DATO!

 

 

PRINC TAME

 PRINC TAME JE NAZIV SIMONIDINE KNJIGE. SIMONIDA KOJA NEVEROVATNO IME IMA I NEVEROVATAN DAR DA VIDI SUSTINU. KAO NOVINAR I TO  ONAJ 'STARE SKOLE" (CITAJ PRAVI I DOBAR NOVINAR)PA SADA KAO PISAC PISALA JE O STVARIMA O KOJIMA SE UGLAVNOM CUTI. NJEN PRVENAC 'GRABLJIVICA' ISTINITA JE PRICA O "KRALJICAMA NOCI"

,Simonida Milojković, jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca, član je Udruženja književnika Srbije.

Književnošću se bavi od 2007. godine, kada je izašla njena prva knjiga Grabljivica, najprodavaniji roman na Balkanu u poslednje tri decenije, čiji je tiraž dosegao neverovatnih 210.000 primeraka. Britanska izdavačka kuća Pegasus, jedna od najuglednijih na svetu, proglasila je Grabljivicu vrhunskim delom savremene svetske književnosti i objavljuje ga za celo englesko govorno područje kao The Lady Predator.

Roman Ljubav u doba kokaina odmah po obja­vljivanju postaje bestseler i dospeva do vrha liste najprodavanijih knjiga u regionu.

Simonida Milojković u saradnji sa produkcijom „Prizor“ postavlja na scenu dramu Ljubav u doba kokaina, a širom regiona počinje da drži predavanja i organizuje tribine u cilju prevencije narkomanije kod mladih.

Romanom Žena, osim vrhova čitanosti, dosegnula je i prvog pisca koji je u našoj književnosti literarizovao istinitu priču iz malo poznatog sveta transrodnih osoba.

U romanu Dijagnoza: ljubav, vrhunskom ljubavnom psihotrileru, bavi se pitanjem da li je zaljubljenost vrsta psihoze i stvara li zavisnost poput narkotika.

Roman U zagrljaju princa tame donosi uzbudljiv i zastrašujući ljubavni triler. To je istinita priča devojke koju njen mladić uvodi u satanističku sektu.

Autorka je šesnaest godina bila novinar u dnevnom listu Blic.

Piše otkako se rodila. Pisala je poeziju, bila je tekstopisac, pa novinar, a danas drži tribine na kojima odvlači mlade od narkomanije i kandži sekti. Kaže da bi ponovila svoj život, sa svim lepim i ružnim što joj se dogodilo

Da se ponovo rodim, išla bih istim putem. Opet bih koračala i asfaltom i trnjem. Jer i ti bulevari, magistrale i auto-putevi, ali i sokaci, kaljave uličice i neosvetljene staze doveli su me do ove tačke na kojoj sam danas, a koja mi se veoma dopada. Da se ponovo rodim, izbegla bih samo one situacije u kojima sam, nenamerno, nekog povredila. Jer ništa nas toliko ne osakati kao bol koju smo drugom naneli.

Ako bih u jednoj reči trebalo da opišem svoje detinjstvo, bila bi to reč - sama. Nisam išla u obdanište, čuvala me je nana dok je mama bila na poslu. Deda je bio taksista, a tata je i taksirao i radio automehaniku, često i po šesnaest sati dnevno. Nisam imala s kim da se družim, jer su u mojoj ulici sve kuće osim naše bile srušene i niklo je ogromno gradilište. Nana je imala puno obaveza u kući i nije imala vremena da se igra sa mnom. Morala sam samu sebe da razonodim sa jedinim partnerom za igru kojeg sam imala - svojom maštom. Široki panj bio je moja pozornica, a mamine i nanine suknje i dedini šeširi postali su odlični kostimi. Falila je samo publika. Smišljala sam pesmice i priče i po ceo dan uvežbavala predstavu. Sećam se da sam stalno vucarala neku svesku i olovku i nešto zapisivala nekim samo meni znanim znacima jer slova nisam znala. Pričala sam da ću kad porastem biti pisac.

Detinjstvo zaista odredi čoveka. I danas je samoća moje prirodno stanje. Koliko god da volim ljude, povremeno moram da se osamim jer sam samo tada u kontaktu sa sobom. A i pisanje je usamljenički posao, tako da se sve lepo zaokružilo i dobilo smisao.

Školski sastav

Školu sam obožavala. Jedini problem mi je bio što ne radi i nedeljom. Upijala sam znanja i uživala u društvu svojih vršnjaka. Napokon sam imala s kim da se igram. Kada sam naučila slova, počela sam da zapisujem svoje rime, misli, iskustva. Pisala sam i režirala školske pozorišne predstave, a dnevnik sam vodila sve do treće-četvrte godine fakulteta.

Učiteljica Snežana Pavlović prepoznala je moj talenat za književnost i jedan školski sastav ocenila sa tri petice! Bio je to jedan od najsrećnijih trenutaka u mom životu, ali onaj prelomni odigrao se kada je umro drug Tito. Kao i svi pioniri, napisala sam sastav o njemu i desilo se čudo. Moj srceparajući tekst najviše se svideo komisiji i kao najbolji u celoj bivšoj Jugoslaviji bio je objavljen u dnevnom listu "Politika". Kada sam ugledala svoj sastav odštampan u novinama i ispod njega moje ime i prezime, nešto je kvrcnulo u glavi osmogodišnje devojčice. Donela sam odluku da postanem novinar.

Bicikl

Skakala sam padobranom, pilotirala helikopterom i avionom, ali bicikl nikada nisam naučila da vozim. Dok sam išla u školu, moja porodica je izuzetno skromno živela. Roditelji su puno radili, aliSrećom pa tih 70-ih i 80-ih godina prošlog veka vršnjacima nije bilo važno šta nosiš na sebi, već šta nosiš u sebi. Stvarno mislim da je to bilo veoma podsticajno da rano počnem da radim, da naučim da samostalno brinem o sebi i uzmem život u svoje ruke. Već od sedamnaeste godine počela sam da zarađujem. i mnogo štedeli da bi sagradili pravu kuću budući da smo stanovali u sobi i kujni. Još sam išla u Dvanaestu gimnaziju kada sam se tokom letnjeg raspusta zaposlila u kafiću "Buldog". Osladilo mi se da imam svoj novac i nastavila sam da radim i kada je počela školska godina. Mlad čovek i treba da radi. U mladosti dani duže traju, sve se stigne. A i rad spasava čoveka od raznih gluposti koje mu u dokolici padaju na pamet. Zaludan mozak đavolje je igralište.Spavala sam u krevetu pored frižidera, jela poparu i nosila odeću koju mi je nana isplela ili koju bi moja sestra od ujaka prerasla.

"Buldog" je bio velika škola života. Kafić je radio dvadeset četiri sata dnevno i stalno je bio pun. Bilo je tu i gospode i baraba. Sa svakim je trebalo znati. I sa pijanim, i sa drogiranim, i sa agresivnim, i sa ludim. Noću su dolazili kriminalci. Tih 90-ih znao se neki red, postojao je kodeks. Nas obične ljude nisu dirali, čak smo lepo pričali i družili se. Ali ubijali su jedni druge. Preživela sam desetak pucnjava tih devedesetih. Što u "Buldogu", što u popularnim diskotekama i splavovima gde sam izlazila. Toliko sam se vremenom izveštila da bih se, kada se zapuca, ko komandos bacala pod sto. Jednom je pucnjava u "Buldogu" trajala dvadesetak minuta. Mi zaposleni ležali smo iza šanka i u jednom trenutku sam od gazdarice zatražila da mi pruži cigaretu. Mrtva ladna sam pušila dok su meci rikošetirali o mermerne zidove! Čudo je čovek, na sve se navikne.

Kašikara sa ratišta

Jednom je pravo sa ratišta u uniformi došao rezervista. Iz pogleda sam shvatila da su se njegove oči nagledale užasa. Stao je za šank i naručio piće. Jedno, drugo, peto, dvanaesto... Bio je vikend, oko tri noću i kafić je bio prepun. Odjednom, stavio je na šank bombu kašikaru i izvukao osigurač! I danas se čudim koliko sam tada bila pribrana. Razgovarala sam s njim mirno, izgovarala sam prave reči koje nikako nisu mogle da potiču iz mog mladog mozga. Te reči kao da mi je sam Bog poslao. U školi smo imali odličnog profesora iz odbrane i zaštite i umela sam da koristim oružje. Dok sam govorila, samo sam gledala u šaku kojom je držao bombu plašeći se da ne popusti stisak i napravi masakr u kafiću. Uspela sam da ga ubedim da vrati osigurač. Ali jadni čovek je bio toliko pijan da nikako nije mogao da iglom potrefi rupicu. Da ga ne uplašim, nežno, a zatim snažno svojom šakom sam obuhvatila njegovu kojom je držao kašikaru. Čvrsto sam stegla, a drugom rukom vratila osigurač. Kada je sklonio bombu i izašao iz kafića, ruke su počele da mi se tresu, a srce snažno da lupa. Tek tada me je sve stiglo. Donela sam odluku da, uprkos velikoj plati i ogromnom bakšišu, više ne radim u kafiću.

Sva ta iskustva iz mračnih devedesetih prenela sam u scenario za televizijsku seriju "Grabljivica", po mom prvom romanu, koja će uskoro biti snimljena. I kasnije kroz život gledala sam da svako loše iskustvo pretočim u nešto dobro i korisno.

Kućna pomoćnica

Najduži raspust između srednje škole i fakulteta provela sam u Frankfurtu. Četiri meseca radila sam kod izuzetno bogatog starijeg bračnog para, frau Helme i her Bena. Bila sam kućna pomoćnica: kuvala, čistila, prala, peglala... Vodila sam domaćinstvo, učila nemački jezik, ali i bonton. Pravo sa beogradskih splavova upala sam u zapadnoevropsko visoko društvo. Kada sam nakon dva meseca dobro savladala nemački, koji sam pre toga učila u školi, hteli su da me zaposle kao agenta za nekretnine. Zahvalila sam im se i odbila. Već sam bila upisala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka i jedva sam čekala da počnu predavanja pa da savladam osnovne tajne zanata kojim ću se kasnije baviti šesnaest godina.

Ima nekih trenutaka koji ostaju zauvek upisani u sećanju. Jedan od tih je i onaj kada sam se vraćala za Beograd i stiskajući rukom svežanj nemačkih maraka u unutrašnjem džepu jakne, kroz prozor autobusa gledala zgrade i ulice grada na Majni. Tada sam hrabro i samouvereno, kako to samo mlad čovek ume, obećala sebi da ću sledeći put u Frankfurt doći kao gospođa, a ne kao sluškinja.

Frankfurt

Tako je i bilo. I to dva puta. Prvi sledeći put došla sam kao pisac bestselera "Grabljivica" da istražujem građu za nastavak romana. Beskrajno sam zahvalna divnom momku Milanu, sinu Ljube Zemunca, koji me je preko veze uvodio u sve javne kuće u kojima je moja junakinja radila. Družila sam se sa prostitutkama iz cele bivše Jugoslavije. Pričale smo i često zajedno plakale zbog muke koja ih je uterala u to strašno zanimanje. Mnogo puta sam pomislila da su te prostitutke bile moralnije od nekih kobajagi poštenih ljudi koji su prljave, pa i krvave ruke krili ispod belih rukavica.

Drugi put sam u Frankfurt došla sa svojom pozorišnom predstavom "Ljubav u doba kokaina", a održala sam i književno veče. Dok sam kroz zadnje staklo taksija gledala poznate ulice kvarta u kojem sam bila čistačica, ono dete u meni je sve vreme pevušilo i poskakivalo od radosti. Neko je rekao da život ispunjava želje hrabrima i ludima. Meni, izgleda, po oba osnova!

Kockanje

Tih 90-ih u Srbiji su bili veoma popularni poker-aparati. Nalazili su se u skoro svim kafićima. Naravno da sam probala (smeh)! I, naravno da sam se navukla. Prvo na aparate, a posle i na rulet. Iako sam u početku kao i svi dobijala, nije mi bio važan novac, već sama igra koja je izazivala neopisivu radost i euforiju. Malo po malo, došla sam do faze kada mi nijedna druga zabava nije pričinjavala zadovoljstvo. Tokom dana odrađivala sam obaveze čekajući veče da odem da se kockam. Posle nekoliko meseci stavila sam prst na čelo, trgla se i rešila da prestanem. Mnogo je bilo teško odoleti iskušenju. Mučila sam se, ali sam istrajala. To iskustvo zavisnosti dobro mi je došlo kasnije kada sam razgovarala sa narkomanima i istraživala građu za knjigu i predstavu "Ljubav u doba kokaina". Razumela sam te unesrećene duše i njihovu ogromnu čežnju za narkotikom. Isto tako nesrećne viđala sam za stolom za rulet. I oni su došli po svoju dozu hormona sreće koji se tokom kocke luči u ogromnim količinama. Gubili su desetine hiljada maraka za noć. Ispijenih lica, praznih džepova i još praznije duše ujutro su žickali za taksi do kuće. Nikada manjak novca ne unesreći čoveka niti rasturi porodicu kao što to može da učini višak novca. U životu sam upoznala mnogo srećnih porodica koje skromno žive, ali i nekoliko veoma nesrećnih milionera. Nema ništa nesrećnije od čoveka koji nema neispunjenih želja.

Fakultet

Fakultet mi je dobro išao. Lako sam spremala ispite i imala visok prosek, skoro devet. Čak sam se nosila mišlju da završim postdiplomske studije i ostanem kao asistent na fakultetu. Ali život je napisao potpuno drugačiji scenario. Već sam bila apsolvent kada me je u kabinetu jedan profesor napao i na silu poljubio. Lupila sam mu šamar, otrgla se, istrčala i lupala na vrata svih profesora koji su tog dana bili na fakultetu. Ispričala sam im šta mi se desilo. Osim što je bio veoma moćan jer je bio u tadašnjoj partiji na vlasti, bio je i jedini na toj katedri. U sledećem ispitnom roku, polagalo se u amfiteatru i ja sam došla toliko spremna da mislim da sam knjigu znala napamet. Izvukla sam laka pitanja i počela da pišem koncept kada me je pogledao i tiho, ali odlučno rekao: "Nikada nećeš završiti fakultet." Ne znam ni kako sam ustala, ni kako sam izašla... Dok sam koračala, ljudi i predmeti okretali su se oko mene kao na ringišpilu. Zarivala sam nokte u dlanove da se ne bih rasplakala. Žao mi je danas te male Simonide. Da je moguće, zagrlila bih je i rekla joj da se ne sekira, da će sve biti dobro i da, nakon četrdesetak položenih, ta tri nepoložena ispita neće ni najmanje uticati na njen posao i karijeru.

Trauma Dugo sam o tom iskustvu ćutala. Nedavno sam počela da pričam da bih poslala poruku ženama: nemojte da dozvolite da vas profesor, poslodavac ili neko ko koristi svoju poziciju moći, siluje. Imate ruke, imate noge, udarajte ga, branite se, vičite, bežite. Učinite sve da ne budete silovane. Ja sam ga udarila i odbranila se. Koštalo me je. Ali cena bi bila neuporedivo veća da se nisam odbranila, ta cena se plaća traumom koja ostaje za ceo život.

Radila sam po šesnaest sati dnevno i zatrpavala urednike tekstovima. Kada su istekle dve nedelje, rekla sam: "Molim vas, ostavite me da radim, sve znam, sve hoću, a što ne znam, naučiću." Svideo im se taj entuzijazam i počela sam da radim na kulturnoj rubrici. Divne trenutke sam doživela kao novinar, puno sam putovala i po bivšoj Jugoslaviji i po inostranstvu, bila na muzičkim i filmskim festivalima, radila intervjue sa mnogim svetskim zvezdama iz sveta filma i muzike. I dobro je što sam u novinarstvu radila te lepe rubrike jer sam sačuvala živce za romane u kojima se bavim istinitim, ali veoma teškim temama: prostitucija, narkomanija, kriminal, porodično i svako drugo nasilje, sekte... Ukazujem na velike društvene probleme tako što puštam junake da ispričaju svoju životnu priču. Cilj je da onaj ko pročita nikada ne poželi da pođe tim putem. Izgleda da me ona mladalačka želja da popravim svet još ne napušta.

Novinarstvo je najbolji posao na svetu ako se na vreme napusti. To je odlično zanimanje za mlade ljude jer se stiču mnoge dobre osobine primenljive za svako naredno zanimanje: brzina, tačnost, preciznost, odgovornost, spretnost... I što je najvažnije - ne postoji nemoguće. U redakciju ne smeš da se vratiš neobavljenog zadatka. Kako ćeš se dovijati i šta ćeš sve preduzeti da dođeš do dobre priče, to je samo tvoja stvar. Često se ponašamo kao detektivi i to je izuzetno zabavno. Mnogo anegdota i danas prepričavam sa kolegama novinarima i slatko se smejemo neverovatnim situacijama u kojima smo se zbog dobre priče našli.

Knjiga o sekti

Nakon knjige "Ljubav u doba kokaina", uradila sam i istoimenu predstavu i počela da držim predavanja i organizujem tribine u cilju prevencije bolesti zavisnosti. Za potrebe najnovijeg romana "U zagrljaju princa tame" već skoro godinu dana volontiram u organizaciji "Zid" i sa predsednikom Dimitrijem Pastuovićem, kliničkim psiholozima i duhovnicima radim na spasavanju i rehabilitaciji žrtava sekti.

Kod života je najinteresantnije to što je neizvestan. Ne znam gde će me sve odvesti i o kojim temama ću pisati, ali se unapred radujem budućim iskustvima.

 

Slično kao kod postporođajne depresije, usled mnogobrojnih hormonskih injekcija, ali i traume zbog razvoda, obolela sam od depresije. To je strašna bolest, jeziva. Očaj koji izaziva je toliko neizdrživ da mnogi ljudi beg od tog užasa potraže u samoubistvu. Lečila sam se kod psihijatra i kliničkog psihologa u Domu zdravlja, pila lekove oko šest meseci i, hvala dragom Bogu, iščupala sam se. Spasli su me medicina i pravoslavlje. Dok smo u blagostanju, obično ne mislimo na Boga. Tek kada nas neka muka satera u ćošak, podignemo glavu ka nebu. Čitala sam Novi zavet i Svete Oce, njihova žitija i pouke i tu pronašla odgovore na sva pitanja.

Pravoslavlje

U početku sam mnogo patila što nemam decu i godinama sam se trudila da zatrudnim; toliko sam se hormona naprimala da sam i zdravlje narušila. Ali vremenom sam to prihvatila kao Božju promisao. Ko zna čega me je spasao. Jer, ne donose sva deca sreću svojim roditeljima, nažalost, mnoga unesreće svoje očeve i majke pa i dignu ruku na njih. Tako sam to prihvatila i danas nemam nikakvu žal zbog toga što nemam potomstvo. Verujem da mi Bog daje ono što je najbolje za mene. U Crkvi sam našla mir, radost, utehu i smisao. Pravoslavlje je zapravo vrhunska psihoterapija jer postajemo bolji ljudi. Danas sam zahvalna Bogu što mi je dao iskustvo depresije. Nakon tog pakla, mnogo više cenim i volim život i radujem se svakom danu. Postala sam tolerantnija prema ljudima i empatičnija. Razumem sve ljudske slabosti jer ih i sama imam.

Pomenula ga je u svojoj knjizi Princ Tame,SIMONIDA je znala o cemu pise - kao i uvek.Njene su knjige zato toliko dobre sto su istinite ljudske price.

Sektolog Dimitrije Pastuović objasnio je da u Srbiji postoji veliki broj sekti, ali i još veći broj pojedinaca koji vrbuju ljude za satanističke rituale i zluopotrebe raznih vrsta. On je detaljno objasnio kako izgleda jedan od rituala inicijacije u sektu, ali i predočio na koji način možemo da izbegnemo da postanemo žrtve ovih veoma manipulativnih i opasnih podzemnih organizacija.

"Virus sekte je virus koji mutira. U početku, do pre nekih deset, petnaest godina, crne mise su se održavale na grobljima. Sada se održavaju i po stanovima, kućama, vikendicama… To je kao "Bratstvo tule" - to su žurke i `proslave` zatvorenog tipa na kojima se dešavaju inicijacije. Recimo, oltar u satanizmu je golo žensko telo, po potrebi virgo in takta – netaknuta. Na tom oltaru okrenutom prema istoku se vrše rituali. Novi član, inicijant, treba da razdeviči tu žensku osobu i da spava sa njom istovremeno izgovarajući `Oče naš` naopačke, koji ne bih sad da izgovaram, užasno zvuči i blasfemično mi je da govorim o tome. Tu se jede, tu se pije, pričešćuju se, jer je reč o `crnoj misi`. Kao što se mi hrišćani pričešćujemo hlebom i vinom, oni se pričešćuju hlebom i krvlju. Nije bitno da li je krv ljudska. U nedostatku ljudske krvi, zakolje se neki pas, neka mačka, i uz taj obrnuti `Oče naš` oni se pričešćuju s time i rade šta se dalje radi", objasnio je Pastuović.

Stručnjak za sekte je, govoreći o ovoj temi u TV gostovanju, upozorio građane od koga im sve preti opasnosti, objašnjavajući na koje se sve načine članovi sekti predstavljaju.

"Naši ljudi sumnjaju u postojanje sekti na ovim prostorima, sve dok im ne pokucaju na vrata. Sekta nije nešto što je vidno golim okom. Često je teško primetiti određene stvari. Danas imamo ljude koji se predstavljaju kao dobročinitelji ili pisci. Kad kažem pisci, mislim na razne publiciste, ljude koji ukoričavaju razne gluposti kroz koje se provlače subliminalne poruke koje truju ljudski mozak sa tim pričama. Predstavljaju se kao neki gurui ili kao hrišćani sa blagoslovom, što uopšte nije istina, a onda kreću da promovišu kabalu, razne oblike magijanja, hermetizam… Imamo tu onda razne profesore, zapravo ljude koji se predstavljaju kao profesori nepostojećih nauka… Recimo, šta je to hermetička astrologija? Na kojem se to fakultetu studira? Ovaj narod je u velikom deficitu sa duhovnošću. Zato lako nasedaju. U borbi su za golu egzistenciju i žele da pribegnu brzom rešenju, pa smatraju da će im neke sile pomoći da dođu do onoga što im fali", kaže stručnjak, dodatno objasnivši da svaka sekta ima ciljnu grupu.Sekte su čak ostavile prostor manipulativnim pojedincima, koji su takođe jedan oblik sekte jer iza njih stoje velike organizacije mada oni nastupaju samostalno. Svaka sekta ima svoju ciljnu grupu. Postoje grupe koje vrbuju tinejdžere, klince u adolescentskom periodu, da bi za njih obavljali prljave poslove: prostituciju, prodavanje narkotika, likvidacije… Postoje pseudohrišćanske sekte kojima su cilj penzioneri. Zatim, tu su grupe koje ciljaju zapostavljene žene preko četrdeset godina. To su žene zapostavljene od svojih muževa, nesigurne u sebe, a pred njima se pojavi slatkorečivi pajac sa komplimentima koji će da je zavede i iskoristi u svakom pogledu. Fizički izlazak iz sekte je lakši od psihološkog dela. Treba dekodirati čoveka, a za to je potrebna pomoć duhovnika, neuropsihijatra i kliničkog psihologa", zaključio je Pastuović.

OVAJ TEKST BIO BI SVOJEVRSNA ODA GENIJALNOJ SIMONIDI I HRABROSTI DA PISE O SVIM TIM TEMAMA KOJE UNISTAVAJU LJUDE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN PROCITAJTE NJENE KNJIGE, ALI OBRATITE PAZNJU I NA SVOJE UKUCANE, KOMSIJE, PRIJATELJE, KOLEGE. AKO PRIMETITE BILO KOJI ZNAK OD TOLIKO MOGUCIH ZNAKOVA KOJE JE SIMONIDA OPISIVALA KROZ SVOJE KNJIGE LAKO CETE PREPOZNATI SVE POROKE KOJE UGROZAVAJU MLADE I OSTALE LJUDE. HVALA SIMONIDA!

ZIVOTINJE I LJUDI

 NEVEROVATNA JE POVEZANOST LJUDI I ZIVOTINJA. KAO STO JE I SVE POVEZANO U PRIRODI. COVEK IAKO SE POTPUNO ODVOJIO OD PRIRODE IPAK  NE MOZE DA POBEGNE OD OVE POVEZANOSTI.  VRLO MI JE ZANIMLJIVO KAKO COVEK U ZIVOTINJAMA I NJIHOVOM NACINU ZIVOTA TRAZI OBJASNJENJE ZA MNOGE POJAVE U SVOM ZIVOTU. NEKI DAN JE BIO SVETI LUKA - DAN KADA SE  PREDVIDJA KAKVA CE BITI ZIMA, TU JE I PRICA O ZMIJAMA NA KEFALONIJI I MNOGI DRUGI PRIMERI.

Običaj je bio među srpskim domaćinima da na ovaj dan puste ovnove da nagnaju ovce. Ukoliko bi se ovca natezala bi il’ ne bi naši preci su verovali da će zima duga, oštra i teška. Ukoliko ne bi odbijale ovnove, verovalo se da zima neće biti duga i da će proleće doći ranije. 

Neke životinje imaju instinkt za promenu vremena. Kada se rogata marva uznemiri i počne da muče, zelene žabe da krekeću a laste nisko da lete, loše vreme je izvesno. Pojava plavih daždevnjaka najavljivala je velike i trajne kiše.

Pojava mrava u kući, rovanje svinje ili krtice pod kućnim pragom, glasno zavijanje psa, predvečernje kukurikanje petla pod prozorom ili glas kukavice se smatrao zlokobnim.Dugotrajnim posmatranjem životinja, čovek je uočio izmenu u njihovom ponašanju pri svakoj promeni vremena. To iskustvo naučilo ga je da prema ponašanju životinja predviđa kakvo će vreme biti kroz nekoliko sati, dana ili meseci.

U mnogim našim krajevima bilo je prisutno i gatanje u plećku brava (koze, ovce, ovna ili jagnjeta). Verovalo se da se po izvesnim znacima na njoj može odrediti šta će se desiti u kući, polju ili oboru. Za gatanje se uzima desna plećka pečenog brava. Stavlja se na sto da se ohladi. Sa nje se skida meso ali se pazi da se kost ne ošteti. Zatim osoba koja gata, a to je uglavnom stariji čovek, uzima plećku i prema izvesnim i njemu poznatim znacima na njoj, predviđa šta će se događati u narednih godinu dana. Ova tehnika je danas vrlo retka.oš su stari Sloveni praktikovali gatanje kroz rituale. Takva praksa očuvana je i u srpskom narodu. Naš narod je pogađao sudbinu posmatranjem životinja i oblika njihovih unutrašnjih organa, posmatranjem prirodnih pojava, pomoću mehaničkih manipulacija.

 Kao dječak posjedovao sam sposobnost predviđanja vremena jer sam jedino ja vidio dažd u kiši daždevnjak nosi kišu u svom imenu a jedino sam ja shvaćao da njegovo pravo ime nije daždevnjak nego kiša životinje se ne zovu onako kako ih ljudi nazivaju svemu su krivi odrasli koji su nadjenuli patvorena imena svim bićima da se mene pita djeca bi trebala imenovati životinje jer djeca mogu dodirima razgovarati sa životinjama djeca znaju da je daždevnjak besmislena riječ koja se na njemačkom kaže drugačije univerzalno ime daždevnjaka je zvuk koji kiša ostavlja na zemlji prava se imena životinja ne iskazuju riječima koje se mijenjaju od jezika do jezika već se iskazuju glazbom prirode to jest onomatopejom jednim univerzalnim šuštanjem ili režanjem životinjska imena naučio sam opipom dodirujući životinjske lubanje opipavajući te raskošne ljuske njihovih unutarnjih svjetova mogao sam pojmiti njihov instinkt a samim time sam mogao predvidjeti da će sutra u devet izjutra pasti tuča životinje i ja smo se sporazumjeli one su mi povjerile svoje slutnje vjeruju mi jer im se jedini obraćam njihovim pravim imenima kada želim reći pijavica ja imitiram zvuk srkanja krvi a kada želim reći pas proizvodim zvukove privrženosti psu je pravo ime privrženost a ribi dosada kada želim reći svraka proizvodim zvukove koje lopov stvara pri krađi dragulja i sve me životinje razumiju susjedi su uvijek govorili ovaj mali će postati meteorolog a ja bih počeo vrištati njištati kreketati jer ja nisam želio postati čovjek ja sam želio ostati životinja želio sam zauvijek imati instinkt za naslućivanje oluje zato sam u četvrtoj godini života prestao pričati shvativši da me jezik koji su osmislili odrasli udaljava od prirode oglašavao sam se samo u onomatopeji pobjegao sam od roditelja učitelja i birokracije živio sam u lisičjoj jazbini jeo sirovo meso i mrtve ptice naučio sam hodati četveronoške a svake sam noći promatrao kretnje lijenih daždevnjaka kako bih zaključio kojim će putem sutra krenuti kiša poznavao sam sve vrste oblaka i znao sam koji nose oluju a koji kijamet sa šapama na tlu upijao sam puls seizmografa tla osjećao sam otkucaje tla na dlanovima sve je mirisalo na ogorčenje krtica koje ponovno moraju izmiljeti na površinu jer je dolazak kiše za vikend neminovan no bića koja najbolje naslućuju oluju su ipak pijavice. 

POTPUNO JE ISTINA DA DECA NAJBOLJE RAZUMEJU ZIVOTINJE. ODRASLI IZGUBE SVOJE PRIRODNE INSTIKTE DOK ODRASTAJU. 

Nauka još uvek nije objasnila misteriozni fenomen koji se događa svakog 15. avgusta u seoskoj crkvi na Kefaloniji, međutim, to nije sprečilo maštovite lokalce da iskonstruišu brojne legende o tome zbog čega dolaze zmije.

Ostrvo Kefalonija je najveće ostrvo Jonskog mora, koje je pored svojih prelepih plaža posebno i po retkom fenomenu koji se bez izuzetka odvija svakog 15. avgusta u seoskoj crkvi Markopula.

Svake godine na praznik Velika Gospojina ili Uspenje Bogorodice, u crkvu Gospe Fiduse pristiže na stotine zmija. Prema tvrdnjama lokalnih meštana one obično ovde dolaze dan ili dva pred praznik i ostaju u njoj sve dok se ne odsluži liturgija. Sa završetkom liturgije ovi gmizavci odlaze svaka na svoju stranu, piše Nacionalna Geografija.

Legende o zmijama

Nije poznato kada su se zmije prvi put pojavile u crkvi, ali stanovnici ovog ostrva raspredaju priče koje sežu duboko u prošlost.

Prema njihovim tvrdnjama čak i kada su Grci prešli na novi kalendar, koji je pomeren za trinaest dana unapred - zmije su rešile da ispoštuju stari kalendar i pojavile se 15. avgusta.

Pored ove priče, postoji i lokalna legenda koja opisuje zbog čega je došlo do ovog fenomena. Legenda kaže da su pirati u 13. veku zauzeli ostrvo i pokušali da provale u manastir pun monahinja. Kako priča dalje govori, u tom trenutku su se pojavile zmije koje su isprepletale tela i formirale zid između pirata i manastira. Ubrzo potom, prestrašeni ovim prizorom, pirati su podigli svoja jedra i pobegli.

Jedna verzija čak navodi da su monahinje u strahu pred najezdom gusara i njihovih zločina zamolile Boga da ih pretvori u zmije. NJihove molitve su prema legendi uslišene i na taj način su spašene. Od tada one dolaze ovde da obeleže praznik po kom je crkva i dobila ime.

Staklene kutije

Prema rečima očevidaca i stanovnika ovog i okolnih mesta zmije su malih dimenzija - ne duže od jednog metra i sive su boje. Ono što ih karakteriše je da se ne plaše ljudi. Pojavljuju se svake godine u približno isto vreme i to najviše oko ikone Bogorodice.

U novije vreme, lokalci i sveštenstvo su za njih napravili staklene sanduke u koje ih sveštenici sklanjaju zbog bezbednosti. Po završetku liturgije, sveštenici vade zmije i vernici mogu da ih dodirnu, a ovaj čin se smatra vrstom blagoslova.

Zabeleženi su običaji kada ih ljudi stavljaju na glavu i dopuštaju im da puze po njihovom telu jer smatraju da će im one doneti sreću. Inače njihovo grčko ime je agiofide i u prevodu na srpski znači "sveta zmija".

Grci beleže da se zmije nisu pojavile samo dva puta, otkako prate ovaj fenomen. Prvi put - 1941. godine pre okupacije u Drugom svetskom ratu i drugi put - 1953. godine kada je Kefaloniju zadesio razoran zemljotres. Stoga, mnogi od njih smatraju da ako se zmije ne pojave - te godine mogu da očekuju neki nesrećan događaj. Ovaj fenomen je toliko popularan u Grčkoj da ga prate brojni mediji.

Da ne zaboravimo najpoznatijeg mrmota na svetu po imenu Fil koji svakog prvog februara predvidja hoce li se nastaviti zima.

Milenijumima su ljudi iz svih krajeva sveta primećivali da životinje postaju uznemirene pred prirodne katastrofe. Mogu li ti signali da se iskoriste kao upozorenje na predstojeće katastrofe?

Cunami kog je 2004. godine izazvao podvodni zemljotres jačine 9,1 Rihterove skale kod Indonezije desetkovao je obalska naselja širom Indijskog okeana, ubivši najmanje 225.000 ljudi u desetak zemalja.

Za ogroman broj stradalih delom je bila zaslužna činjenica da mnoge zajednice nisu bile upozorene.

Lokalni sistemi ranog upozoravanja koje je sačinio čovek, kao što su senzori za plime i zemljotrese, propustili su da podignu bilo kakvu nedvosmislenu uzbunu.

Mnogi senzori nisu radili zbog problema sa održavanjem, dok mnoge obalske oblasti nisu ni imale bilo kakav sistem upozorenja putem sirena na cunami.

Haotična komunikacija takođe nije uspela da iznedri upozorenja, a mnoge tekstualne poruke nisu stigle do mobilnih telefona u ugroženim oblastima ili su ostale nepročitane.

A opet, u minutima i satima pre nego što su se nadolazeći vodeni zidovi visoki i do devet metara stuštili na obale, neke životinje kao da su predosetile dolazeću opasnost i pokušale da pobegnu.

Prema svedočanstvima očevidaca, slonovi su pobegli na više terene, flamingosi su napustili niske oblasti za gneždenje, a psi su odbili da izađu napolje.

U obalskom selu Bang Kui na Tajlandu, meštani su tvrdili da je krdo bizona kraj obale najednom naćulilo uši, zagledalo se u more, a potom se dalo u stampedo do vrha obližnjeg brda svega nekoliko minuta pre nego što je udario cunami.

„Preživeli su govorili da su videli životinje kao što su krave, koze, mačke i ptice kako se s namerom povlače dublje na kopno ubrzo posle zemljotresa a pre nego što je stigao cunami", kaže Irina Rafliana, nekada pripadnica savetodavne grupe za Međunarodnu strategiju rizika od katastrofa Ujedinjenih nacija (UNISDR), danas istraživačica pri Nemačkom razvojnom institutu u Bonu.

„Mnogi od onih koji su preživeli bežali su zajedno sa tim životinjama ili neposredno za njima."

ajmuni imaju sposobnost obavljanja računskih operacija, a golubovi odabiru fotografije koje ne pripadaju određenom nizu. No, to nije sve. Po najnovijim znanstvenim istraživanjima o životinjskim mentalnim sposobnostima, ljudi više nisu jedina vrsta koja je sposobna planirati budućnost. „Naše spoznaje se zasigurno neće dobro odraziti na ljudski ego, no činjenice su činjenice,“ kaže Edward A. Wasserman, profesor na Sveučilištu U Iowi. U istraživanjima koja je sproveo njegov tim na svjetlo dana su izašle do sada nepoznate sposobnosti različitih vrsta životinja. Neke od njih, kao golubovi i babuni, su se iskazali po izuzetnim receptivnim sposobnostima. Prilikom eksperimenata oni bi s nepogrešivom točnošću odabirali upravo one slike koje bi se po nečemu razlikovale od ostalih.

U zadnjih 20 godina desila se prava mala revolucija u ljudskom razumijevanju životinja. One ne samo što se mogu služiti različitima alatkama, nego također svjesno spremaju te alatke za buduću uporabu. Prof. Wasserman upozorava kako su do sada ljudi smatrali da samo oni kao vrsta mogu razlikovati razliku između prošlosti i budućnosti. To očigledno nije tako. Na primjer, gavrani redovito raspoređuju zalihe svoje hrane za nadolazeće dane i pri tome iskazuju veliku talentiranost pri osmišljavanju načina njezinog skrivanja kako ne bi bila ukradena. Znamo da je među ljudima uvriježena izreka kojom se neinteligentne ljude opisuje kao one koji imaju ptičji mozak. Prema onome što izlazi na vidjelo kroz istraživanja, riječ je o velikoj neistini. Gavranovi ne samo što svjesno upotrebljavaju različite alatke, nego paralelno imaju sposobnost i stvaranja novih od pronađenih komadića žice i grančica iz okoliša.

Očigledno je da postoji puno veća povezanost ljudi i životinja nego što se do sada mislilo. Različite sposobnosti su se, ovisno o njihovim mogućnostima, paralelno razvijale kod većeg broja primata. Jedna od novijih znanstvenih studija pokazala je tako veliku sličnost u razmišljanju o brojevima kod odraslih ljudi, djece, lemura i majmuna. Trenutno se provode daljnja istraživanja na tom planu koja bi trebala razjasniti imaju li majmuni mogućnost razumijevanja pojma koncepta broja nula. Znanstvenici su složni u tome kako nam iduće godine donose niz novih iznenađujućih otkrića o životinjama. Vrlo je vjerojatno da će one u skorijoj budućnosti zauzeti puno važniju ulogu u svakodnevnom ljudskom životu. Planira se njihovo uključivanje u različite rutinske aktivnosti koje su dostupne njihovim mentalnim sposobnostima.

 

 

Tu su i zivotinje koje predvidjaju sportske rezultate (malo i zanimljivosti) ,a ne samo price o opstanku.

Najslavnija među životinjskim sportskim prognozerima, koja je ujedno i pokrenula trend animalnih vizionara, jest hobotnica Paul koja je boravila u akvariju u njemačkom Oberhausenu. Prognozom rezultata nogometnih utakmica bavila se između 2008. i 2010. i ponosni je vlasnik rekorda točnih predviđanja - imala ih je 20 od 22. Svjetsku je slavu stekla za vrijeme Svjetskog nogometnog prvenstva u Južnoafričkoj Republici kad je uspio točno pogoditi osam mečeva, uključujući finale.Paul je predviđao rezultate uzimajući hranu iz jedne od dviju posuda, obilježenih zastavama protivničkih momčadi u utakmici koja slijedi. BBC ga je stavio na stoto mjesto liste ‘Najiritantniji ljudi 2010. godine’, a iste godine ga je iranski predsjednik spomenuo u jednom od svojih govora. Uginuo je krajem 2010. godine.

 

ZIVOTINJE TREBA VOLETI I RAZUMETI ONAKO KAKO TO DECA RADE- CISTOG SRCA. ZIVOTINJE MOGU MNOGO TOGA DA NAS NAUCE. IZGUBILI SMO NAJVAZNIJE INSTIKTE ZA PREZIVLJAVANJE I ULJULJKALI SE U SIGURNOST SVOJIH DOMOVA STO JE VELIKA ZABLUDA, VELIKA JE STETA STO SMO IZGUBILI BLISKOST SA PRIRODOM, STO NE RAZUMEMO PORUKE KOJE NAM SALJU ZIVOTINJE,STO SMO POSTALI TOLIKO POHLEPNI I BAHATI VERUJUCI DA CE NAS TEHNOLOGIJA SPASTI U BUDUCNOSTI. NAPROTIV!!!!!!