DECA SU NASE NAJVECE BLAGO. VOLIMO IH BEZUSLOVNO I BESKRAJNO, A ONDA SHVATIMO DA NAS ODNOS NA RELACIJI DETE -RODITELJ NE FUNKCIONISE BAS NAJBOLJE. NA ZALOST VRLO CESTO DODJE I DO POTPUNOG PRESTANKA KOMUNIKACIJE. VELIKO JE PITANJE ZASTO? MOZDA ZATO STO JE TO VEOMA KOMPLIKOVAN I KOMPLEKSAN POSAO. PROBACU OPET MALO SAVETA NA TU TEMU IAKO JOJ SE KAO RODITELJ CESTO VRACAM, PRESLISAVAJUCI SE GDE SAM POGRESILA.
Gaslighting je u poslednje vreme vrlo često korišćen termin, kolokvijalizam, koji se definiše kao manipulisanje nekim kako bi se on naveo da posumnja u sopstvenu realnost, u svoje vrednosti i sebe kao osobu. Prisutan je u različitim vrstama odnosa. Partnerskim, prijateljskim, poslovnim, pa i u odnosima na relaciji roditelj-dete.
I premda je sam termin nov, samo ponašanje nije. Oduvek su postojali ljudi koji su se koristili metodama manipulacije kako bi druge oko sebe na neki način sebi podredili. Ovo ponašanje toksično je u svakom odnosu, ali se posebno mora istaći problem kad je reč o relaciji roditelj-dete. Deca su razvojno nezrela, dok su mala bezuslovno veruju roditeljima. Krhkog su samopouzdanja i uglavnom ih je mnogo lakše povrediti i naterati da sumnjaju u sopstvenu vrednost nego odraslu osobu.
Kako izgleda “geslajting” u roditeljstvu?
Ukratko, manifestuje se kroz negativne “šaljive” komentare, česte kritike, minimiziranje značaja dečjih osećanja (“nije to ništa”) i obezvređivanje onoga što deca misle i osećaju. Sva ova ponašanja roditelja stvaraju plodno tlo za razvoj anksioznosti, depresije, različitih oblika zavisnosti i poremećaja ličnosti kod deteta.
Psiholog Jeffrey Bernstein radio je sa velikim brojem pacijenata koji su upravo pretrpeli neke od ovih oblika manipulacije. Najčešći odgovori koje su oni dobijali od svojih roditelja kada bi pokušali da ih suoče sa svojim detinjstvom bili su:
- O čemu pričaš? To se nikad nije dešavalo.
- Zar ne misliš da malo preteruješ s tim da si se osećao poniženo ili napušteno?
- Očigledno je da ti ne možeš da prihvatiš to što ja nisam savršen roditelj. A da li nekad pomisliš na sve što sam za tebe uradio?
- Oduvek si bio tako okrenut sebi i svojim osećanjima.
- Znam da je i tvoj brat pretrpeo dosta zbog toga što si ti toliko slep za tuđe potrebe.
- Sve sam radio za tebe, da ti bude lakše. Ali ti si sad nezahvalan.
Ali ovi komentari samo su deo čitave slagalice i nisu karakteristični za svaki gaslajting odnos. Bernstein navodi i dva očigledna primera iz svoje prakse kroz koje detaljnije prikazuje ovu vrstu toksičnog odnosa u porodici.
Postaviti granice sopstvenim roditeljima može biti veliki izazov, ali i važan korak u procesu uspostavljanja zdrave komunikacije i odnosa u kom ne manjka ni ljubavi ni poštovanja. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da to postignete:
- Jasno komunicirajte svoje granice: Važno je da budete direktni i konkretni. Ali, isto tako, kad svojim roditeljima želite da postavite granice, to bi trebalo da radite uz poštovanje i ton koji vas neće uvesti u svađu i sukobe. Primera radi, ako vam smeta način na koji se vaša majka meša u vaš odnos sa decom, to bi trebalo da joj kažete sasvim jasno: “Mama, razumem da misliš da radim pogrešno i da bi tvoj način bio bolji. Ali te molim da poštuješ moje odluke i to što ja biram da radim drugačije, da bismo nas dve sačuvale dobar odnos.”
- Budite svesni svojih granica: Važno je da sa sobom raščistite šta za vas jeste, a šta nije u redu u odnosu s roditeljima. To će vam pomoći da pronađete one granice koje su realne i da ih se držite. Recimo, možete zamoliti svog oca da politika ne bude tema vaših razgovora jer vas vodi u sukobe, a to sigurno nikom ne prija.
- Ne plašite se da kažete “Ne”: Ono što je na Balkanu često teško prihvatljivo je reći roditelju NE. Ipak, svako dete, odraslo ili maloletno, trebalo bi da ima to pravo. Ako osećate da su zahtevi vaših roditelja preterani ili nerealni, da ne poštuju granice koje im postavljate, imate obavezu prema sebi da im kažete – Žao mi je, ali ne.
- Potražite podršku: Ako vam postavljanje granica ne ide dobro, nemojte se plašiti da potražite pomoć terapeuta ili čak prijatelja koji vas može saslušati bez osude i dati koristan savet.
- Vežbajte da brinete o sebi: Pobrinite se za to da brinete o sebi i da se ne plašite da stavite svoje potrebe na prvo mesto. Ovo vam može pomoći da steknete više samopouzdanja i postavljanju granica drugim ljudima.
- Napravite pauzu: Ako su konflikti sa roditeljima česti, ako ne prihvataju vaše granice i veruju da ste i dalje dete koje treba da prati samo njihove savete, najzdravije za odnos bi bilo napraviti pauzu. Smanjite kontakt na onaj neophodan i pokušajte da se fokusirate na sticanje samopouzdanja. Većina roditelja uvek će reći da je radila najbolje što je znala. Ali to nije uvek tako. Čak i da jeste, postoje roditelji čije “najbolje što umeju” jednostavno nije ni približno dovoljno dobro. Čije nabolje što umeju deci nanosi duboke emocionalne rane.
Zavirite u sebe, pretresite svoje odnose sa roditeljima i, ako vas ti odnosi guše, a pozivi izazivaju nervozu u stomaku, dajte sve od sebe da promenite stvari. Budite jasni, konkretni i dosledni. Jer roditelji jesu važan deo života svih nas, a veza s njima je nosilac našeg emocionalnog zdravlja kroz čitav život.
Vesdrana Rudan je veoma kontraverzna ali ova prica je sasvim u redu.
Moja djeca su uz pomoć kuhača jako rano izgubila “karakter”. I kći i sin su u komunikaciji sa mnom i danas imaju dvoje beskarakterne djece.
U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema.
Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim pločicama, mahao rukama i nogama: “Krava, krava, kravaa, učiteljica je kravaaaaaaa.” Moram vam se pohvaliti, dijete ima deset godina, a broj noge četrdeset i jedan. Za rođendan je dobio mobitel. Čudovište košta sedam tisuća kuna.
Rekla sam ocu moga unuka: “Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ mobitel.” “Mama!” Htio mi je nešto reći, pa se zaustavio. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra što ne znači da mu ja nisam mama. Krešini roditelji sina ne doživljavaju kao neviđenog divljaka, oni misle da “mali ima karakter”.
Danas sva djeca imaju “karakter”. Zato jebu mater i oca učiteljima, zato su učiteljice “krave”, zato mamu i tatu šalju “u kurac” kad im oni, rijetko, ali ipak, otmu mob iz ruke. Krešina cura, zove se Amijanda i naš mali skupa su dva tjedna i tri dana. Jučer su to proslavili u piceriji “Hapanjamaama”.
Komad nosi na noktima samo crni lak, u kosi zeleni pramen u šiškama, ružičasti joj seže do pola leđa. Amijanda je, to mi je rekla njena mama, također “dijete sa karakterom”. Ima sve trojke, matematiku ima jedan jer je “velika tremašica”, a učiteljica je “u klimakteriju”. “Već”, rekla sam, “njihova učiteljica nema ni trideset godina?” “Gospođo, danas se svijet brže okreće”, reče mi Amijandina mama.
Kad je mali kod nas ne baca se po podu, ne bulji u mobitel, piše zadaću, sam sebi priprema doručak. Jednom sam ga, kad je kao dvogodišnjak dobio napadaj “karaktera”, polila ledenom vodom pa smo to riješili.
Mrzovoljan otac koji ne zna da kontroliše svoje emocije ima negativan uticaj na kognitivni i emocionalni razvoj dece. Iako je ovo ponašanje uobičajenije kod muškaraca, majčinska ljutnja ne nanosi ništa manje štete. A ako su oba roditelja sklona besu – šteta se višestruko povećava.
Suprotnost tome su velika popustljivost i velika ambicija. Ili verovanje roditelja da mu je dete najpametnije, najsposobnije, da zasluzuje mnogo vise od ostale dece. Te tako nicu privatne jaslice 9dvojezicne), privatni vrtic( DVOJEZICNI), privatna osnovna skola naravno dvojezicna. STA RECI? Usistemu propalih vrednosti gde se popularnost stice na TIK TOKU I JUTJUBU, ovakvo je obrazovanje neophodno. Ne kazem da nema talentovane dece koja zaista treba da uce po posebnom programu, ali ta deca nikad nece biti tako "uspesna" kao ona malopre pomenuta.
Vaspitanje dece je pretezak posao posebno u ovom vremenu. Ali i "obuzdavanje" roditelja takodje mora da postoji.
NADAM SE DA JE OVAJ TEKST BIO MAKAR MALO OD KORIST!
Z
Komentari
Svi komentari (3)