TEMU

 POKUSALA SAM DA IH BLOKIRAM. ALI NE! NIBUKVALNO ISKACU IZ SVEGA. I U OMILJENOJ IGRICI, NA JUTJUBU, NA DRUSTVENIM MREZAMA,MA NE MOGU DA NABROJIM, ALI SVUGDE JE JEDINA PRAVA REC. ODBRANE OD TEMU NEMA. OD OSTALIH REKLAMA ODBRANIS AKO IH NE GLEDAS I NENARUCUJES NESTO. OD TEMU NEMA ODBRANE. NITI GLEDAM NITI NARUCUJEM A TEMU JE SVUGDE U MOM DIGITALNOM OKRUZENJU. DANAS SAMIHNA PAR SATI BLOKIRALA NA FEJSU. ALI ZNAM USKORO SE VRACAJU.

Iako je aplikacija "Temu" kupcima u Srbiji dostupna tek nekoliko meseci, za nju zna gotovo svaki potrošač naše zemlje koji koristi internet. Ova kineska platforma za prodaju najrazličitijih proizvoda od odeće do stvari za kuću, po funkcionisanju i ponudi je veoma slična takođe kineskom Ali ekspresu, mada nudi konkuretnije cene koje su primamljivije kupcima, dok svi proizvodi stižu u jednom paketu, a na isporuku se čeka mnogo kraće. No, sagovornici NIN-a ukazuju da je za ubrzanu popularnost ove aplikacije, pored brze dostave i jeftinih proizvoda, ipak zaslužno još par faktora.

Ova aplikacija, koja je kupcima u Srbiji dostupna od maja, pod sloganom ''kupujte kao milijarder'', do sada je privukla 600 miliona korisnika širom sveta. Popularnost Temu-a, pored niskih cena i brze dostave, stručnjaci uglavnom vezuju za agresivan marketing, koji je glavno obeležje biznis modela ove kompanije.

"Agresivna marketinška kampanja proizvodi ovakve rezultate, takva kampanja ode čak i izvan prostora marketinga i uđe u medijske prostore, a dokaz tome je da se o njoj sada piše. Mediji daju dosta goriva popularizaciji ove kompanije, ali, svakako je vidno da je utrošeno dosta novca za promociju i oglašavanje, kako bi se došlo do velikog broja ljudi", kaže za NIN urednik portala "Kamatica" Dušan Uzelac.

Inače je u Srbiji, od pojave aplikacije Temu, zabeležen porast pošiljki za 30 odsto, dok se u avgustu očekuje da ta brojka poraste za još 20 odsto, izjavio je nedavno vršilac dužnosti direktora Pošte Srbije Zoran Anđelković. Procena je, kako je ocenio Anđelković, da će do kraja godine biti pet miliona paketa primljenih samo preko Temu-a. Uzelac, pak, skreće pažnju da bi trebalo sačekati sa takvom pretpostavkom jer nije zagarantovano da će Temu uspeti da zadrži popularnost koju ima u ovom trenutku.

Ali, iako smatra da će trenutna pomana oko kineske aplikacije opasti, dodaje da će se njena popularnost na našim prostorima ipak održati na nekom nivou, usled nekoliko faktora. A dolazak Temu-a u Srbiju, ocenjuje za NIN izvršni direktor i član Upravnog odbora Ecommerce Asocijacije Srbije Ivan Tanasković, izazvaće promene na tržištu naše zemlje. Kupcima su na ovoj platformi, kako iz Temu-a navode za NIN, dostupni proizvodi u preko 200 kategorija, a najpopularniji među njima su proizvodi za svakodnevnu upotrebu, poput predmeta za domaćinstvo. Temu takođe nudi i proizvode koji su usmereni na modu, elektroniku, kozmetiku... Na pakete se čeka od sedam do 15 dana, dostava je besplatna, a minimum za porudžbinu je 1.700 dinara. Za taj iznos, na ovoj aplikaciji je moguće kupiti na desetine proizvoda, što donekle i opravdava njenu popularnost.

Uzelac kaže da vrstu kupovine kakvu nudi Temu, više svrstava u zabavu, nego konzumerizam. Ovo je, dodaje on, za naše prostore i dalje "mlad oblik kupovine", zbog čega će se njena popularnost na nekom nivou defitinitvno zadržati.

"Mi i dalje na nekim televizijama imamo top-šopove na kojima se prodaje plastičan nakit za 5.000 dinara. Kada takvom tržištu donesete jednu alternativu poput Temu-a, ona unosi novosti, nudi isporuku koju možete da očekujete za dve nedelje, cene od po par stotina dinara, niko nema problem. Ovo iskustvo kupovine poistovećujem sa popijenim pićem u kafiću, jer su cene na tom nivou", ističe Uzelac.

Dodaje da je aplikacija napravljena tako da bude poprlično prilagođena korisnicima, da su fotografije primamljive, pa stoga pruža period zabave od, na primer, dva sata listanja i biranja proizvoda. Kao rezultat te zabave, kaže naš sagovornik, potrošač ima punu korpu od par hiljada dinara, a njegova potreba je zadovoljena.

"Kada ta roba stigne, može da bude zadovoljan ili ne, ali, ta sreća i zadovoljena potreba ostaje. Kupac se dva puta obraduje, jednom kada kupi proizvode, a drugi put kada mu ta roba stigne", ističe Uzelac. No, Uzelac kaže da nema garancija da će se nivo popularnosti koji kineska aplikacija uživa u ovom trenutku zadržati, jer je rezultat masovne i poprilično skupe marketinške kampanje, koja je neodrživa na duži rok. Jer, objašnja on, kompanija ne zarađuje od obaveštavanja kupaca, već kontinuirane potrošnje na toj aplikaciji. A, pitanje je da li će svako ko je sada prvi put potrošio, na primer, 10.000 dinara, istu količinu trošiti i svaki sledeći put. Klijenti su obavešteni, imali su svoje prvo iskustvo, koje će biti garant daljeg korišćenja. Ako su zadovoljni, nastaviće, ako nisu, onda neće. I to će se korigovati. Neko ko je trošio 10.000 dinara pri prvoj kupovini, možda može istu sumu da troši svakog sledećeg meseca, ali, sa druge strane, postoje i oni koji će razmišljati tako da su prvi put kupili 50 odsto stvari koje im nisu potrebne, već je bilo samo zabavno kupiti ih. To je pitanje konzumerističkog prosvetljenja",

Tanasković u razgovoru  navodi da dolazak Temu-a može da izazove promene na našem tržištu, posebno u oblasti elektronske trgovine. Očekuje se, kaže Tanasković, da će povećana konkurencija podstaći lokalne trgovce da unaprede svoje ponude, smanje cene i poboljšaju korisničko iskustvo, kako bi zadržali lojalne kupce.

"Takođe, može doći do prilagođavanja u sektoru logistike, jer će povećan broj pošiljki zahtevati efikasnije procese i bolju organizaciju. Ipak, smatram da je dosta toga i u našim rukama, kao i da lokalne platforme još uvek imaju prednost zbog brzine isporuke, sigurnosti, lokalne podrške i mogućnosti eventualne zamene proizvoda. Ovi faktori su ključni za kupce koji vrednuju brzinu i sigurnost više, što daje domaćim igračima prednost i šansu da održe i pojačaju svoje prisustvo na tržištu", navodi naš sagovornik.

On takođe ukazuje da bi Temu mogao značajno da utiče i na dropšiping modele poslovanja u Srbiji. Jer, dodaje on, s obzirom na to da Temu nudi veliki broj proizvoda po niskim cenama direktno kupcima, to može da smanjiti prostor za profitabilnost dropšipera, koji se oslanjaju na slične proizvode.

"Dropšiperi će morati da se fokusiraju na diferencijaciju svojih ponuda, specifične niše ili personalizaciju, kako bi ostali konkurentni", ukazuje Tanasković.

Uz to, kaže da, iako su cene proizvoda na kineskoj aplikaciji trenutno veoma konkurentne, postoji mogućnost da dođe do  promena u budućnosti, koje bi mogle biti uzrokovane fluktuacijama u troškovima transporta, carinskih nameta, kao i povećanim zahtevima za poštovanjem lokalnih regulativa i standarda kvaliteta. Pored toga, dodaje Tanasković, kako tržište sazreva i konkurencija postaje intenzivnija, Temu bi mogao da prilagodi cene kako bi održao profitabilnost.

"Upravo je došlo do toga da je Temu ograničio minimalnu porudžbinu na 1.700 dinara, što pokazuje da su i oni 'izračunali' svoju novu isplativnost, što je normalno i očekivano. Na kupcima je da odluče da li im ponuda i navedena ograničenja odgovaraju. Ovakve promene  ukazuju na to da će se platforma verovatno prilagođavati tržišnim uslovima i potrebama, kako  bi zadržala svoju poziciju, ali i osigurala održivost poslovanja", ističe Tanasković. Na našoj platformi ne podržavamo dropšiping. Naš pristup osigurava da se proizvodi dostavljaju tek nakon što su prodati, čime se minimizira višak zaliha i smanjuje nepotrebna proizvodnja. Ovaj model ne samo da čini lanac snabdevanja efikasnijim, već ga čini i prilagodljivijim zahtevima potrošača, omogućavajući bolju prilagodbu proizvoda", navode iz Temu-a. 

OSTALI VELIKI ONLINE INTERNET TRZNI CENTRI

Amazon.com je internet tržni centar na kome možete da kupite više od milijardu različitih proizvoda u Americi. Zaista je malo proizvoda koji se danas tamo ne mogu naći što može biti i problem jer nisu svi proizvodi kvalitetni a ni prodavci pouzdani.

Kupovina preko Amazona podrazumeva da neke od proizvoda kupujete direktno od Amazona (npr. Kindle, Echo uređaji, Amazon Essentials proizvodi, …) ali u ponudi postoje i proizvodi od drugih eksternih firmi koje mogu ali i ne moraju da budu skladišteni kod Amazona.

Amazon.com najčešće ne vrši dostavu u Srbiju a u slučajevima kada postoji ta mogućnost odmah plaćate transport i uvozne troškove Amazon-u. U ovakvim slučajevima cena transporta i uvoznih troškova bude najčešće dva do pet puta skuplja u poređenju sa cenom proizvoda u Americi.

 Aliexpress Srbija je međunarodna ruka kineskog maloprodajnog giganta AliBaba, sa ciljem izazivanja online giganta poput Amazon i eBay. Sajt možete posetiti ovde, i ostvariti velik broj popusta i nagradaAliekpress je onlajn pijaca na kojoj možete pronaći razne proizvode po pristupačnim cenama. Sajt je dostupan na mnogim jezicima, uključujući i srpski. Da biste pristupili Aliekpress-u na srpskom, jednostavno idite na veb lokaciju i kliknite na padajući meni jezika na vrhu stranice. Odatle izaberite Srpski i ceo veb-sajt će biti preveden na srpski. Katalog Aliekpress-a je ogroman i obuhvata milione proizvoda. Da biste pregledali katalog, možete koristiti traku za pretragu na vrhu stranice ili pregledati različite kategorije. Kategorije obuhvataju sve, od odeće i dodataka do elektronike i kućnih aparata. Takođe možete da filtrirate rezultate pretrage prema rasponu cena, lokaciji isporuke i drugim kriterijumima da biste pronašli tačan proizvod koji tražite.Aliekpress nudi širok spektar proizvoda, a neke od najboljih stvari koje možete kupiti na Aliekpress-u uključuju odeću, elektroniku, dodatke i kućne potrepštine. Možete pronaći pristupačne i moderne odevne predmete, kao što su haljine, košulje i pantalone. Odeljak za elektroniku uključuje sve, od pametnih telefona i laptopa do slušalica i pametnih satova. Odeljak dodataka uključuje nakit, torbe i naočare za sunce. Odeljak sa kućnim potrepštinama obuhvata posteljinu, kuhinjske uređaje i kućni dekor.

 Kliklak je vodeća online prodavnica u Srbiji koja nudi širok spektar proizvoda visokog kvaliteta. Od igračaka za vaše najmlađe do najnovije tehnologije i opreme za vaš dom, Kliklak ima sve što vam je potrebno za udoban i moderan život. Uz brzu isporuku i izvrsnu korisničku podršku, Kliklak je vaš pouzdan partner u online kupovini.U Kliklak webshopu pronađite najnovije proizvode po izvanrednim cenama. Od elektronike do kućnih aparata, Kliklak nudi raznovrsnost i kvalitet koji zadovoljavaju sve vaše potrebe. Naša prodavnica je optimizovana za laku navigaciju, čineći vašu online kupovinu brzom i efikasnom.Bez obzira na to što tražite, naša online prodavnica ima bogat asortiman proizvoda za svaki aspekt vašeg života. Uživajte u bezbednoj i udobnoj kupovini iz udobnosti vašeg doma. Naša ponuda obuhvata sve, od svakodnevnih potrepština do specijalizovane opreme.

 

 

 

IMA SAD TU JOS MNOGO ONLINE PRODAVNICA. I NE KAZEM DA JE KUPOVANJE IZ FOTELJE LOSE. NAPROTIV. SAMO IPAK SMATRAM DA  JE  AGRESIVNOST REKLAMIRANJA ZAISTA  PRESLA SVE GRANICE. MOZDA ONLINE PRODAJA I IZBACIVANJE KESA I NASIH  OMILJENIH SUSEDA PRODAVACA IZ NASIH ZIVOTA DOBRA,ALI OPET MACKA U DZAKU  (ONLINE PRODAJA) NIJE ISTO KAO PREDIVAN OSECAJ KUPOVINE U OMILJENIM PRODAVNICAMA.

LEK ZA RAK POSTOJI

 SVI ZNAMO DA LEK ZA  RAK POSTOJI. SAD DRUGO JE PITANJE ZASTO NIJE DOZVOLJENA UPOTREBA ZA LECENJE RAKA. JEDNO JE SIGURNO FARMACEUTSKE INDUSTRIJE NE BI IMALE TOLIKI PROFIT DA NE POSTOJE BOLESTI KAO RAK, DIJABETIS, AUTOIMUNE BOLESTI. I ELEKTRODISTRIBUCIJE NE BI BILE NAJBOGATIJE NA SVETU DA SU DOZVOLILI TESLI DA DA LJUDIMA BESPLATNU STRUJU. NIJE ISTO NARAVNO. BOLEST JE STRASNA- RAK NAJSTRASNIJA BOLEST. NEGO SAMO KAZEM DA JE SVE U SLUZBI PROFITA. I DA SE LJUDIMA DA TAJ PRAVI LEK LECENJE BI BILO BRZO I MNOGO JEFTINIJE. A GDE JE ONDA PROFIT.? LAZNI LEKOVI KAO I CEO LAZAN SVET OKO NAS.  I NISTA TU NE MOZE DA SE URADI.

Dok se Afrika vekovima bori sa mnogim virusima i oboljenjima ipak je lek u njoj samo i to dečaku koji će lečiti ne samo ljude i decu Afrike već celog sveta

Njegovo ime je Heman Bekele

15-godišnji etiopski naučnik Heman Bekele koji je proglašen za „dete godine“ za 2024. zbog sapuna za lečenje raka pokazuje koliko su potencijala Afrikanci oduvek imali i još uvek imaju. Međutim, Heman je ovo postigao iz Amerike, a ne iz Afrike, jer kao što Srbi najbolje znaju po svom najvećem naučniku i svetskom Nikoli Tesli to je nacija koja preuzima najpsmetnije ljude celog sveta a pre svega njihove izume.

Dečak iz Etiopije, 15-godišnji Heman Bekele izumeo je sapun koji leči rak kože, a potencijal ovog izuma ogleda se u tome da bi čak mogao i da spreči višestruke oblike raka kože.

Heman Bekele je već sa četiri godine počeo da pravi smese zbog čega su njegovi roditelji mislili da će im kuća izgoreti. Ipak Hemana je inspirisala teška situacija u Etiopiji kada je video kako njegovi zemljaci mukotrpno rade pod jakim suncem. Štetno UV zračenje je najčešći uzrok ove podmukle bolesti. Saznanje da prosečno lečenje ove bolesti košta 40.000 dolara, Hemana je izazvalo da napravi izum koji bi svako mogao da koristi. Sapun je nešto što svi nanose na kožu, lak je za upotrebu, a najponosniji je na činjenicu da nema štetna dejstva.

Njegov san je da sapun za četiri godine bude svima pristupačan.

I od našeg roda ima onih  koji daju doprinos svetu

Vidak iz Novog Sada na pragu velikog otkrića: Mladi doktorant napravio “trojanskog konja” koji zbunjuje i ubija rak

“Upisaću doktorske studije, nadam se na istom fakultetu i nastaviti da se bavim naukom u Srbiji…”, rekao je Vidaka Raičevića 2016. godine. Sedam godina kasnije, Vidak je ispunio svoju želju i postao doktorand na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i ne samo to, dobitnik je prestižne nagrade “Mihajlo Pupin” koju dodeljuje Matica Srpska.

Ovaj mladi naučnik bavi se istraživanjima vezanim za lečenje karcinoma. Trojanski konj iz njegove laboratorije trebalo bi da zbunjuje ćelije raka, a jednog dana mogao bi biti lek. Istraživač – saradnik na Katedri za organsku hemiju, kako kaže, laskavu titulu Matice Srpske, dobio je za rad koji se bavio se derivatizacijom steroidnih hormona čoveka, jednim od načina dobijanja molekula koje imaju korisne biološke aktivnosti, pa i u pronalaženju lekova.

Konačan rezultat istraživanja, kaže laureat, još je daleko, a veliki problem u tome što se istraživanje radi u Univerzitetskom centru, a ne u velikoj farmaceutskoj industriji koja bi novcem mogla da pomogne brže kretanje molekula ka primeni.

 Mladi naučnik dodaje da i u svetu iz univerzitetskih centara dolazi svega 10 odsto molekula koji na kraju dobiju titulu klinički odobrenog leka.

Njegovo istraživanje naslonjeno je na prethodni rad kolega sa PMF-a, ali i drugih univerzitetskih centara. Molekuli koje pravi su ujedno i organometalni, osnov za taj deo istraživanja dao je profesor Rastko Vukićević sa Univerziteta u Kragujevcu. On je svoje znanje preneo profesoru Niku Raduloviću, dekanu PMF-a u Nišu. Ova dva profesora mentori su na njegovoj doktorskoj disertaciji

Naš mladi i uspešni naučnik Damjan Lalović,na prestižnom univerzitetu u Londonu ULC,zajedno sa čuvenom naučnicom Katan,istražuje kancer ćelije i molekul koji bi bio lijek za rak

„U periodu od 2019. do 2030. godine broj obolelih od kancera u starosnoj grupi 35-50 povećati za čitavih 30 procenata, otkriva novo istraživanje Global kancer observatori (GLOBOCAN)”

Možda će proći godine pre nego što takav proizvod dođe na tržište, ali ovog leta Heman, koji ima 15 godina, već provodi deo svakog radnog dana radeći u laboratoriji u školi javnog zdravlja Džons Hopkins Blumberg u Baltimoru, u nadi da će ostvariti svoj san.
Pre neki dan Magazin Time ga je proglasio za “Dete godine”.

42.000 LJUDI U SRBIJI SVAKE GODINE OBOLI OD OVE OPAKE BOLESTI Doktorka iznela ozbiljna upozorenja: “Polovina UMRE, ovo je glavni uzrok”

Rak je jedan od najvećih neprijatelja ljudskog zdravlja. Na to ukazuje i statistika za 2022. godinu. SZO procenjuje da je oko 53,5 miliona ljudi živelo 5 godina nakon dijagnoze. Navodi se da jedan od devet obolelih muškaraca i svaka dvanaesta žena koja se bori sa kancerom izgube bitku. O tome kakva je situacija u Srbiji, značaju inovativnih terapija, ali i prevenciji kao ključnoj meri u spasavanju govori doktorka Ana Jovičević iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije procenjuje se da je 2022. bilo 20 miliona novih slučajeva raka i 9,7 miliona smrtnih slučajeva od ove opake bolesti. Doktorka Ana Jovićević sa Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.

Svake godine u Srbiji negde oko 42 hiljade ljudi oboli od malignih bolesti, a oko 20 hiljada umre. Najčešće se radi o raku pluća, raku debelog creva, raku dojke, ginekološkim tumorima kod žena i tako dalje. Svakako najugroženiji su moramo reći pušači zbog toga što je trećina svih malignih bolesti prouzrokovana upravo pušenjem. Ali svako u suštini može oboleti, bez obzira na neku porodičnu predispoziciju, postojanje tumora u porodici. Bez obzira na faktore rizika svako mora da preduzima sve što može da spreči rizike – kaže dr Jovićević.

 

Greate America koji bombarduju granatama, grafitnim bombama, nehumanim oružjem a onda nude lek. Kome je to više poznato do Srbiji , majkama i deci Srbije, očevima, sestrama?

 

Da li se bliži vreme kada će se pronaći lek i za sve druge oblike kancera ostaje da vidimo i da se molimo Bogu da to bude što pre dovoljno naše dece zbog bombardovanja, dece Afrike ali i celog sveta boluje od najrazličitijih oblika ovih teških obolenja da kada bi imali čarobni štapić i jednu želju bila bi to želja da deca više ne boluju od raznih novih bolesti i profita  farmaceutske industrije koja je beskrupulozna.Nakon 20 godina istraživanja, naučnici su napravili tabletu AOH1996, koja napada varijantu kancerogenog proteina, odnosno proliferirajući ćelijski nuklearni antigen (PCNA), prisutan u većini ćelija raka, koji stimuliše njihov rast i reprodukciju. U isto vreme, zdrave ćelije ostaju netaknute.

  

Tableta AOH1996 kreirana je u Los Anđelesu, jednoj od najvećih američkih organizacija za istraživanje i lečenje raka, piše Skaj njuz. Pokazalo se da je pilula efikasna u lečenju više od 70 različitih tipova ćelija raka - od raka dojke, prostate, mozga, jajnika, grlića materice, kože i pluća. 

 Da li ste znali da na Kubi postoji jedna bočica koja se smatra lijekom za rak i koja vjerovali ili ne, košta svega 20 centi.

Kuba je počela s izvozom "vidatoksa", leka namenjenog terapiji raka na bazi otrova tzv. "crvenog škorpiona", (Rhopalurus junceus), iz familije Buthiade, koji obitava u istočnim oblastima te karibske zemlje.

"Vidatoks" proizvodi Farmaceutska i biološka laboratorija (Labiofam) iz Havane, izvestila je kubansaka novinska agencija ACN , a prenela informativna mreža Karikom ( CARICOM), država iz područja Kariba.

"Vidatoks“ je proizveden od pet proteina izdvojenih iz otrova "crvenog škorpiona", koji spada među endemske vrste na Kubi.

Lek je nastao posle 15 godina istraživanja.

Reč je o homepoatskom preparatu na bazi proteinskih peptida male molekularne težine, ekstrahovanih iz škorpionskog otrova, koji su pokazali analgetsko, antiinflamatorno i antitumorsko dejstvo kod preko 15 tipova kancera, istakla je Isabel Gonsales, direktor za istraživanje i razvoj "Labiofama".

"Vidatoks" je testiran na preko 10.000 pacijenata, od kojih su oko 3.500 bili stranci, i pokazao povoljan rezultat koji je varirao od "poboljšanog kvaliteta života" do "usporavanja rasta tumora", naveo je ACN.

Istraživanja na ljudima pokazala su i smanjivanje ili nestanak bolova, odlaganje loše prognoze bolesti i čak potpuni nestanak oboljenja kod jedne grupe pacijenata.

U "Labiofamu" će raditi i na izradi sintetsčke i biotehnološke verzije ovog medikamenta, za čiju primenu ne postoje kontraindikacije i koji je kompatibilan sa svakim onkološkim tretmanom, istakla je Gonsalesova.

Osim na Kubi, "Labiofam" ima jedan proizvodni pogon u Narodnoj Republici Kini i dva u Socijalističkoj Republici Vijetnamu.

Kuba je poznata po upotrebi škorpiona u terapeutske svrhe još s početka 20. veka, kada je nastalo tzv. „Ulje škorpiona“ koje se smatra korisnim protiv retencije, kako je izloženo u Farmakološkom muzeju u Matansasu, gradu na severu ostrva, 90 kilometara od Havane.

Alkoholnom ekstraktu škorpiona pripisuju se i druga dejstva, poput analgetskih, olakšavanja reumatskih bolova i bolova u mišićima.

Ipak, tek 1980-ih grupa istraživača na Medicinskom fakultetu Gvantanamo počela je da se bavi otrovom škorpiona Rhopalurus junceus, kako bi pokazala antitumorno dejstva spomenutog otrova koji je lokalno stanovništvo već uveliko koristilo za tretiranje tumora na manjim životinjama.

Januara 1994, javnost je upoznata sa preliminarnim studijama i eksperimentima rađenim na miševima, psima i ljudima.

Pokazano je da se posle unošenja toksina škorpiona u njihove organizme, tumor smanjivao ili potpuno gubio, bilo prirodnog porekla u čoveku ili transplantovan u pse i albino miševe (Erlihov tumor, adenokarcinom i maligna neuroplazma na različitim mestima).

To bi moglo značiti da otrov škorpiona R. Junceus posee, osim antiflamatornih i analgetskih dejstava, stimuliše imunitet organizma i deluje protiv širokog spektra tumora.

Škorpioni pripadaju porodici zglavkara, jednim od najstarijih stanovnika planete Zemlje.

Danas postoji oko 1.500 poznatih vrsta škorpiona, od kojih se na Kubi mogu naći 32 vrste i podvrste, preneli su tamošnji mediji.

 Naučnici sa Univerziteta Alberta izliječili su rak korištenjem vrlo jednostavne tehnike.

Za liječenje je potreban dihloracetat (DCA) koji se trenutno koristi za poremećaje metabolizma, pa ne postoji strah od nuspojava ili neželjenih dugoročnih efekata.

Ovaj lijek nije potrebno patentirati, tako da ga svako može upotrebljavati brzo i jeftino, za razliku od skupih lijekova protiv raka koje nude velike farmaceutske kompanije.

Kanadski tim je DCA testirao na ljudskim ćelijama i dokazao da je ova supstanca uspješno savladala rak pluća, grudi i mozga, dok su sve zdrave ćelije prošle bez oštećenja.

Eksperimenti su vršeni na laboratorijskim životinjama kod kojih se dio organizma zahvaćen ćelijama kancera smanjio kada su im u vodu za piće stavljali DCA.

U ljudskim ćelijama postoje prirodni mehanizmi za borbu protiv tumora - ćelijske organele mitohondrije. Međutim, neophodno ih je podstaći da bi obavljale svoju funkciju.

Naučnici, koji su smatrali da su mitohondrije oštećene i neaktivne u borbi protiv raka, svoja istraživanja su usmjerili na glikolizu, koja je manje efikasna u borbi protiv raka a stvara veće troškove.Liječenje uz pomoć DCA ne oslanja se na glikolizu nego na mitohondrije, koje podstiče na borbu protiv ćelija raka.

Ovaj efekat dozvoljava reaktivaciju procesa koji se naziva apoptoza. Mitohondrije u sebi imaju program za samouništenje koji se aktivira kada se radi o ćelijama raka.

Bez apoptoze tumori brzo i neobuzdano rastu jer njihove ćelije odbijaju da se "ugase". Funkcionalne i aktivirane mitohondrije, zahvaljujući DCA, pokreću taj proces i jednostavno uništavaju ćelije raka.

Isključivanjem procesa glikolize tijelo proizvodi manje mlječne kiseline, pa se oštećeno tkivo oko ćelija raka ne raspada i ne stvara podlogu za nove tumore.

Farmaceutske kompanije ne ulažu u ova istraživanja jer metodu DCA nije moguće patentirati, a bez patenta ne mogu zaraditi novac.

Ignorišući velike kompanije, ovu metodu bi sada trebalo da počnu istraživati nezavisne laboratorije kako bi potvrdile otkrića i proizvele lijek.

Sav istraživački rad mogao bi biti obavljen u saradnji sa mnogobrojnim fakultetima širom svijeta, kojima bi bilo drago da učestvuju u takvom istraživanju i pomognu u razvoju efikasnog lijeka protiv raka. 

 U 21 smo veku a jos ne postoji nijedan jedini lek koji leci bolest, nego eventualno maskira simptome i navodi pacijenta da dugotrajno koristi taj lek, naravno u medjuvremenu steti drugim organima. I malo dete moze da shvati zasto je to tako. Sve farmaceutske kuce su privatne firme i zive od profita. Nijednoj farmaceutskoj kuci nije u bilo kakvom interesu da pacijent bude izlecen, vec da je dugorocni korisnik sto je moguce vise lekova. Zato je los ludje bilo gledati masu ljudi kako juri da prima....nekoliko "vakcina" proizvedenih u rekordnom roku od firmi koje su kaznjavane milijarde i milijarde dolara kroz svoje postojanje zbog pustanja u prodaju lekova koje su ubijale ljude, a sad im je bilo dozvoljeno da proizvedu "vakcine" bez ikakvih pravnih posledica (koje je preuzela svaka drzavaPrvi AI dizajniran lek za rak je sada u kliničkim ispitivanjima, a farmaceutske kompanije koriste veštačku inteligenciju za razvoj drugih, to jest sam pacijent).

Iako se možda čini da medicina mora da napravi velike korake da bi ova budućnost postala realnost, stručnjaci ističu da postoji mnogo razloga za optimizam.

Nova tehnologija nedavno je počela da daje naučnicima precizne podatke o lokaciji proteina unutar i oko tumora i njihovog međusobnog delovanja. Napredak u veštačkoj inteligenciji daje im mogućnost da tumače mnoštvo podataka koje novi snimači generišu. Zajedno sa tehnologijom genetskog sekvenciranja, koja može brzo i jeftino odrediti genetski sastav tumora kod svakog  pacijenta, naučnici kažu da bi ovo pre samo nekoliko godina bilo nezamislivo.Miloš Ninković, fitoterapeut koji se već 25 godina bavi istraživanjem biljnih vrsta, uspeo je da od njih napravi lek koji može da izleči rak grlića materice.

– Lek je napravljen za ciljno uništavanje ćelija raka grlića materice, a formulu koju sam pronašao testirala je eksperimentalna laboratorije Onkološkog instituta svim metodama koje su zakonski određene. Pokazalo se da je efekat koji lek ostvaruje na kancer 60 odsto.

„Uspeo je da obriše rak, da ga pojede“, tim rečima su mi se obratili lekari koji su vršili ispitivanja. Rekao sam im da želim da im dam recept da bi ga oni proizvodili za naše pacijente besplatno jer s tehnološke strane to nije komplikovano, a ni skupo. Ipak, rekli su mi da nemaju zakonsko pravo na to jer sve regulišu farmaceutske kompanije – priča Ninković i dodaje da je u Srbiji komplikovan postupak kojim neki preparat može da počne da se naziva lekom.

TEORIJA ZAVERE? Avionska nesreca - misteriozna desila se 09.avgusta 2024.god.

SVIH  8 lekara, poginulih u Brazilu u avionskoj nesreći posli su da prikazu svoje istrazivanje.

Oni su istraživali vezu između MRna shotova i turbo- raka.

Bili su na tragu nečega jako velikog.

ZNACI TO JE ZACARANI KRUG. VEROVALI ILI NE. IZADJU OBAVESTENJA O RAZNIM LEKOVIMA ZA RAK SVAKIH NEKOLIKO MESECI. ONDA SE TO DEMANTUJE ILI SE SVE PROGLASI TEORIJAMA ZAVERE. I ONDA OPET U KRUG.KO SAM JA DA ZNAM STA JE ISTINA. ALI ZA OVIH ZADNJIH DESET GODINA MNOGO SAM OTVORILA UM CITAJUCI BRDA I BRDA INFORMACIJA SA INTERNETA. EVO RECIMO AKO SVAKA VLADA SVETA IMA PRAVO DA RADI PROTIV SVOG NARODA I DA ONOGA KO  TO PROVALI KAZNI ZA IZDAJU ONDA VAM JE JASNO DA JE U CENTRU SVEGA PA I KAD SU BOLESTI U PITANJU POLITIKA. NAZALOST OBICAN NAROD NIKAD NECE SAZNATI SVU ISTINU. NEKA, KAZEM JA UVEK MOZDA JE I BOLJE. MOZDA MORA TAKO DA SE IGRA OVA IGRICA U NEBESKOM KOMPJUTERU. SVAKO OD NAS IGRA SVOJU ULOGU. NEKO DUZE NEKO KRACE A ONI POSMATRAJU SVE IZ NJIMA ZNANIH RAZLOGA!

 

DESINGERICA ILI BILI AJLIS

 TINEJDZERI  U SRBIJI IMAJU DVA PUTA KAD JE U ITANJU IZBOR MUZIKE.  ILI OTKIDAJU NA DESINGERICU ILI NA BILI AJLIS. RODITELJI SU ZABRINUTI I ZBOG PRVOG I ZBOG DRUGOG IZBORA. DA SE RAZUMEMO I ELVIS PRISLI I BITLSI SU ZALUDJIVALI TINEJDZERE I PLASILI RODITELJE SVOJIM UTICAJEM NA NJIH. A OPET KOLIKO SU TO BILA DOBRA I LAKA VREMENA . ROK END ROL SIGURNO NIJE OD DECE PRAVIO BAHATE LJUDE ILI SAMOUBICE. DANASNJE TESKO VREME FORMIRA NASU DECU PREKO INTERNETA I MUZIKE GORE POMENUTIH IZVODJACA I TU NISTA NE MOZEMO. MUZIKA JE NAJVAZNIJA U ZIVOTU TINEJDZERA. SVAKAKO TREBA DA SE ZABRINEMO AKO DECA SLUSAJU SAMO EMO MUZIKU, ALI NI OVA PO MENI NAZOVI MUZIKA DESINGERICE I NJEMU SLICNIH SIGURNO NIJE  NESTO STO ZELIM DA SLUSAJU MOJA DECA.

Izvodjaci Dragomir Despić i Luka Bijelović, poznati pod umetničkim imenima Desingerica i Pljugica, već neko vreme izazivaju pažnju javnosti.,Nasa  deca su gotovo luda za njima.

Društvene mreže i portali bruje o njihovim nastupima na kojima "krste" publiku tako što ih udaraju patikom po glavi, a to je samo jedan od skandala po kojima su poznati.

Još jedan od rituala bez kojih ne može da prođe njihov nastup jeste bacanje pocepane čarape, kada se fanovi bore ko će je uhvatiti.

Svi ovi fenomeni bili su razlog da posetimo njihov sinoćni nastup u Beogradu i porazgovaramo sa Dragomirom i Lukom, pa smo ih pitali da nam objasne šta prestavlja "krštenje" i zbog čega mlade ljude udaraju patikom. To nije religiozno, to je moj ritual preobraženja u našu muziku. Ja "krstim". Odaberem nekoga gde vidim najviše tih đavola koji treba da se izbace kroz našu muziku. To odmah vidim, čim izađem na binu, a nekada imam i zakazano. Večeras imam dogovoreno tri, četiri "krštenja" - rekao nam je Desingerica, pa smo pitali Luku zbog čega on to ne radi.

- Ja ne "krstim", nemam ovlašćenje za to - rekao je kroz smeh Pljugica.

Dragomir je inače otac devojčice koja ima dve godine, pa nismo mogli da ga ne pitamo kako bi reagovao kada bi njegova ćerka jednog dana otišla na nastup i kada bi nju neko udarao patikom po glavi.

- To je moj gas, to se sigurno neće desiti. "Krštenja" isključivo radim ja, mislim da se ljudi ne bi krstili kod drugih ljudi, osim isključivo kod mene, drugi izvođači ne znaju to da rade. Jedino ako neko prođe moju školu, onda može - istakao je Despić, pa nam je otkrio kako vaspitava svoju naslednicu.

- Dunja je dve godine naprednija nego njeni vršnjaci, ponaša se kao da ima četiri. Peva, vrišti, priča, zna sve moje pesme. Razgovaram sa njom kao sa odraslom osobom. Tako se ponašam prema njoj, tako je i vaspitavam. Raste zdravo, bez obzira na moja sr*nja. Raste u zdravoj porodici i okolini - priznao je Desingerica koji kaže da bi doveo ćerku na nastup, ali mu ne dozvoljava supruga Nevena.

Dragomir Despić, kontroverzni srpski reper, poznatiji kao Desingerica, danima je u središtu skandala zbog nove runde problematičnog ponašanja na nastupima. U svojim nastupima Desingerica obožavatelja redovno lupa cipelama i na njih baca čarape.

Ovim povodom oglasilo se i Ministarstvo kulture i medija Crne Gore, koje je izrazilo veliku zabrinutost za mlade koji dolaze na nastupe popularnog repera, a mnogi su najavljivali da će mu na neko vrijeme suspendirati nastupe, no do tako drastičnog poteza nije došlo.Podsetimo, zbog kontroverznih nastupa repera u Crnoj Gori, kada je po publici pravio pitu sa sirom, banana split i pljuvao jednoj devojci u ustao, potegla se tema o tome da mu se zabrani ulazak u ovu državu.

Kontroverzni reper je nedavno otputovao u Hrvatsku gde se opuštao u njihovoj mediteranskoj hrani, a mnogi su primetili i da je jede školjke koje je zakonom zabranjeno loviti.

Naime, reper je trenutno u Hrvatskoj gde dane provodi uživajući u istarskim restoranima i mediteranskoj hrani, a mnogi su primetili da jede prstace. Reč je o posebnoj vrsti školjki, koje je zakonom zabranjeno loviti.

Tačnije, 1995. godine je donesen zakon kojim je zabranjen promet, izvoz i trgovina prstaca zbog uništavanja obale prilikom vađenja.Prema novom Zakonu o morskom ribarstvu, za jedenje prstaca može se u zatvor od šest meseci do pet godina te su predviđanje novčane kazne za prekršaj pravnoj osobi koja lovi, poseduje ili stavlja u promet prstace na teritoriju Republike Hrvatske ili ako ih izvozi u inostranstvo, 

NE BIH SE VISE ZADRZAVALA NA DESINGERICI KOGA I NASA JELENA KARLEUSA PROZIVA I NE BI MU DALA DA JOJ VASPITAVA DECU! JECA I CECA (SRPSKA MAJKA) SU ZA DESINGERICU SITNA RIBA PLJUCKAVICA. ETO MOZE MU SE.

Jedna od važnih poruka kada poznate ličnosti govore ili pevaju o mentalnom zdravlju jeste da anksioznost, depresija, trauma, ne moraju da budu usamljena mesta

Po Siglu, adolescencija predstavlja srž odraslosti – adol-essence; srž onoga za šta smo sposobni, šta želimo i šta nam je potrebno da budemo. Potrebno je da gajimo karakteristike adolescentnog uma – poriv za istraživanjem, novinom, istraživanjem, povezivanjem sa drugima – i u svojoj odrasloj dobi; u suprotnom, zapašćemo u rutinu, a život će postati beživotan.

Ne biramo svesno da se u nama ugasi iskra sa kojom bismo voleli da živimo; nekada nas na to primoraju teške životne okolnosti, zbog kojih živimo na autopilotu dok nam tinejdžerski problem deluju kao nešto lako rešivo i nešto što samo treba da se preraste. Naprotiv, kaže Sigl, kao odrasli možemo mnogo toga da naučimo od adolescenata, baš kao i oni od nas.Površno gledano, ako ste odrasla osoba, pesme Bili Ajliš manje ili više zvuče isto, a osnovno osećanje je očajanje.  Muzika je  važna – a ako oblikuje adolescenta, a adolescent oblikuje odraslog čoveka, onda još i važnija nego što mi se činilo tada.

Sve ovo je važno zato što nije tajna da postoji problem na svetskom nivou koji se tiče mentalnog zdravlja adolescenata: prema nekim podacima, jedan od pet njih ima ili može imati problem sa mentalnim zdravljem; ako ovi problemi nisu adekvatno dijagnostikovani ni tretirani, nosimo ih sa sobom u odraslo doba.

Uz to, uobičajen doživljaj adolescenata kao preosetljivih i zlovoljnih otežava nam, a i njima, da prepoznamo njihove doživljaje kao dovoljno značajne da se potraži pomoć profesionalca u oblasti mentalnog zdravlja.

Upravo zato nam je važan svaki resurs za rad sa decom, a stručnjaci su istraživali na koji se način ljubav prema muzici može iskoristiti u psihoterapiji, ne samo kroz muzikoterapiju već i u širem smislu, kroz korišćenje muzike i ukazivanje na njen značaj u radu sa tinejdžerima.

A pošto muzika kod adolescenata tako snažno ispunjava potrebu za pripadnošću, teško je ne stvarati pretpostavke o tome ko su oni zapravo, kakve su ličnosti, na osnovu same muzike koju slušaju i ne stavljati ih u određene kutije, kao što smo radili kada smo bili mladi – na primer, među “dizelaše i padavičare”.

Mnogo je važnije da se zapitamo zašto mlada osoba ili dete voli baš tog izvođača, tu pesmu, na koji način se povezuju sa muzikom, na koji način ona utiče na njih.

Pokušajmo da zauzmemo neosuđujući stav i nemamo predrasude o tome šta bi današnja deca trebalo da slušaju. Ako napravite mini-istraživanje među tinejdžerima, ispada da većina muzike koju slušaju spada u dve kategorije, koje možemo grubo nazvati Desingerica i Bili Ajliš. I dok smo se fenomenom prvog već bavili, Bili Ajliš je neko ko upravo sada, dok ovo čitate, oblikuje mozgove i živote milijardi adolescenata.

Danijel Sigl se zalaže za podelu po kojoj adolescencija ne samo da počinje u dvanaestoj godini već se proteže na rane dvadesete, sve do dvadeset četvrte; ako poštujemo ovu definiciju, i sama Bili je još uvek adolescentkinja.

Potpuno neverovatno, ako uzmemo u obzir njenu biografiju, a usudila bih se reći i zrelost njene muzike, kao i njenih javnih nastupa i imidža.

Pa, je li ili nije Bili dobra za našu decu? Zavisi, naravno, od toga kako je koristimo kao resurs, i/ili kako je oni koriste.

Roditelji sa kojima radim često je krive za stilove oblačenja, frizure svoje dece, a neki čak i za simptome teškoća sa mentalnim zdravljem, kao što je samopovređivanje, depresija ili anksioznost. Internet zajednice i analitičari takođe je godinama hejtuju, iznoseći teze da ona romantizuje mentalne bolesti, te da bi adolescenti mogli da pripišu njen uspeh njenoj depresiji; te da njena pojava pa i njeni spotovi moraju da se promene da tinejdžeri ne bi, citiram, “neizbežno ponavljali ciklus depresije”.

Šta sama Bili, osvajačica brojnih Gremija i autorka pesme koja je saundtrek ni manje ni više poslednjeg filma o Džejmsu Bondu, ima da kaže o tome? U pesmi Listen before I go, kaže, recimo Call my friends and tell them that I love them / And I’ll miss them / But I’m not sorry / Call my friends and tell them that I love them / And I’ll miss them / Sorry, pa biste mogli pomisliti da zaista glorifikuje samoubistvo, naročito kada je sluša neko ko intelektualno može da razume konačnost smrti, ali ne i stvarno.

S druge strane, u brojnim intervjuima ona otvoreno govori o mentalnom zdravlju i problemima sa mentalnim zdravljem. “Stvarno nisam mislila da ću živeti do sedamnaeste godine”, rekla je jednom kroz suze, ohrabrujući fanove da “nikada ne preduzmu taj jedan korak ka tome… hvatam ih za ramena i govorim, molim te, brini o sebi i budi dobar prema sebi i vodi računa o sebi…”

Drugom prilikom, govorila je o tome kako su joj grudi porasle kada je bila dete, kako je želela da bude model ali nije mogla jer je chubby, i kako je želela (kao i verovatno sve devojčice na ovom svetu) da promene koje je pubertet doneo njenom telu jednostavno nestanu. “Klinci koriste moje pesme kao zagrljaje. Pesme koje govore o tome kako smo depresivni, suicidalni ili potpuno protiv sebe, odrasli misle da su loše, ali osećam da pruža utehu kada se neko oseća podjednako užasno kao mi, da nismo sami – to je dobar osećaj.”

Delimično svesna svoje odgovornosti, Bili regularno govori ne samo o osećanjima depresivnosti i anksioznosti već i o njihovim okidačima, ali i načinima kako da se izborimo sa njima

Budite sigurni da i tinejdžeri koji slušaju Biline depresivne pesme znaju za ove njene reči – a ako ne znaju, treba da ih podsetimo.

I Sigl kaže da je izazovan zadatak biti roditelj i terapeut adolescentima, i da evoluciono nismo predodređeni za to da taj zadatak obavljamo sami, u izolaciji; u doba kada tinejdžeri odbacuju roditelje, rizici za njih su manji ukoliko su deo šire zajednice i ukoliko se za savet mogu obratiti drugim odraslima, ili, u ovom slučaju, rok zvezdi. Naravno da ćemo im mi reći “molim te, brini o sebi i budi dobar prema sebi i vodi računa o sebi”, ali će poruka lakše doći od njih ako je pojačana od takvog autoriteta kao što je Bili Ajliš, koja drži baklju u ćoškovima njihovih soba baš kao Morisi nekada u ćoškovima naših.

Delimično svesna svoje odgovornosti, Bili regularno govori ne samo o osećanjima depresivnosti i anksioznosti već i o njihovim okidačima, ali i načinima kako da se izborimo sa njima. Njen savet je “strpljenje; ja sam sa sobom imala strpljenja. Nisam to uradila, čekala sam. Stvari izblede”.

Takođe, kaže da se sa problemima borila stvarajući muziku, što je evidentno – na primer, pesma Xanny govori o prijateljima koji zloupotrebljavaju supstance dok ona to ne radi, ne želi i ne razume, dok Bury a friend bukvalno peva iz ugla monstruma koji se krije ispod kreveta.

Još kao student psihologije naučite da je sublimacija – nošenje sa bolom kroz neku vrstu stvaranja – najkorisniji odbrambeni mehanizam, a odbrambene mehanizme moramo da imamo, naročito kroz odrastanje, samo je važno da ih budemo svesni. Bili ne daje lični primer odlascima na psihoterapiju, što danas rade mnoge poznate ličnosti, pa i takmičari na Olimpijadi, i što je pohvalno.

Međutim, imajmo na umu da postoje različiti načini da se nosimo sa problemima, sve dok ih ne negiramo; njene izjave poput “Ne čini vas slabim ako tražite pomoć… ne čini vas slabim ako pričate sa prijateljem ili terapeutom… i svako treba da pomogne drugome ako drugome treba pomoć… treba da počnemo taj razgovor, da pitamo, kako si, jesi li dobro…” zvuče sasvim zrelo i na mestu kada pomislimo da je i sama čovek od krvi i mesa, pa uz to po Siglovoj podeli još uvek adolescentkinja.

Neki tinejdžeri, a takva je bila i potpisnica ovih redova, jednostavno vole da nađu muziku koja veliča tužna osećanja, i da ostanu tu. Zato je važno da učimo adolescente emocionalnoj regulaciji, odnosno učenju da se osećanja prepoznaju, kao i da njihov intenzitet nije uvek isti i da variraju.

Površno gledano, ako ste odrasla osoba, pesme Bili Ajliš manje ili više zvuče isto, a osnovno osećanje je očajanje. Međutim, možemo naučiti hrpu različitih naziva za osećanja i uputiti tinejdžere da sastave plej-listu koja sadrži različita osećanja, i da vidimo kako se pomeramo ne samo iz jednog osećanja u drugo već i kako isto osećanje može imati različite intenzitete.

Chiriro, recimo, govorila bi o odlučnosti i uspehu, snažno inspirisana Bilinim omiljenim filmom Spirited away. Happier than ever bila bi bes, The end of the world ljubav, a Birds of feather bi se mogla nazvati i srećom, pomešanom sa strahom da sreća neće dugo trajati, ali ipak – srećom. U Everything I wanted, recimo, čujemo jasno olakšanje nakon što se budi iz košmara u kome je počinila samoubistvo, a When the party’s over bi bila stid, onaj stid koji nas vodi u izolaciju.

A kada smo kod tuge, ona bi se kretala od rezignacije u The Greatest do potpunog očaja u mojoj omiljenoj TV. U TV Bili peva, ni manje ni više: I don’t wanna talk right now / I just wanna watch TV / I’ll stay in the pool and drown / So I don’t have to watch you leave / I put on Survivor just to watch somebody suffer / Maybe I should get some sleep / Sinking in the sofa while they all betray each other / What’s the point of anything?… / And I don’t get along with anyone / Maybe I’m the problem… / Baby I’m the problem. 

Možda vam, ako mislite da ste prevazišli svoje tinejdžerske muke, tekst zvuči melodramatično; postoji psihoterapijska tehnika u kojoj treba da ponavljate određenu misao beskrajno puta kako biste je učinili besmislenom.

U istoj terapijskoj školi savetuje se da se odvojimo od svojih misli i da ih ne posmatramo kao punu istinu; da ih nekada gledamo kao da su oblaci na nebu a naš um nebo preko koga oblaci neumitno prelaze. Da bismo to uspeli, moramo nekada da čujemo te misli, i da osvestimo koliko nam nisu korisne, a na prvom mestu maybe I’m the problem, baby I’m the problem.

Za pun doživljaj preporučujem extended version u kojoj Bili poziva fanove da joj se pridruže i da horski pevaju to maybe I’m the problem, baby I’m the problem, što paradoksalno pokazuje da ne može u svima koji pevaju biti problem, ili ako jeste, bar nismo sami sa tom misli, kao što nikada nismo sami kada slušamo muziku.

Da se vratimo na gornje brojke i ideju da bi muzika Bili Ajliš – ili bilo koja muzika uopšte – mogla da podstakne depresiju, anksioznost, samopovređivanje i suicidalne ideacije tinejdžera – jedna studija pokazala je da oko sedamdeset procenata adolescenata smatra i anksioznost i depresiju glavnim problemom svoje generacije, a druga da čak dvoje od troje tinejdžera koji imaju suicidalne misli nikada ne dobije pomoć koja im je potrebna.

Možemo samo da se nadamo da naša deca nisu deo te statistike; ali brojevi govore da postoji mnogo patnje koja se trpi u tišini, i da će pre biti da joj pesme ove autorke daju glas nego da je podstiču ili izazivaju.

Bili Ajliš je toliko deo opšte kulture da je pevala na zatvaranju Olimpijade, pa nije zgoreg da iskoristimo priliku, ako već nismo, da počnemo dijalog sa svojim tinejdžerima o mentalnom zdravlju.

Jedna od važnih poruka kada poznate ličnosti govore ili pevaju o mentalnom zdravlju jeste da anksioznost, depresija, trauma, ne moraju da budu usamljena mesta, i da tišina ne vodi ka miru, naprotiv. Neki od njih će želeti da pričaju, neki će izabrati da ćute, ali će vas/nas čuti, u to sam sigurna.

VEOMA VOLIM I CENIM SVE STO RADI BILI AJLIS. PESMA 'LOVELY' MI JE OMILJENA PESMA. KAO I PESME 'BAD GUY" , 'LISTEN BEFORE I GO'. IMA JOS DOSTA NJENIH PESAMA KOJE MI SE SVIDJAJU ,A IMA I DRUGIH IZVODJACA KOJI DANAS OTVORENO GOVORE O SVOJIM MENTALNIM PROBLEMIMA. SMATRAM DA SU U OVOM PRETESKOM VREMENU OVAKVE PESME NEOPHODNE.

I DA NEMOJTE KRIVITI MUZIKU I IZVODJACE. NI DESINGERICA NIJE KRIV. ON NIKOGA NE TERA DA MU DODJE NA KONCERT. NI BILI AJLSIS NE PROPAGIRA SAMOUBISTVO  KAO ODGOVOR NA PROBLEME ,NAPROTIV!

Međutim, Despićevo ponašanje osudili su brojni kolege, među njimaoja je na Instagramu prenijela riječi jednog svojeg fana koji je usporedio njenu diskografiju s Despićevom.

LETNJA PRICA

 CELO LETO NISAM NAPISALA NEKU OPUSTAJUCU  LETNJU PRICU. OVA HIT PRICA ZAISTA JE ZANIMLJIVA I ZABAVNA SEM HOTELIMA U KOJIMA SE ODVIJA RADNJA OVE PRICE. GOSTI NOSE BUKVALNO SVE. NEMA TU SAMO PEPELJARA, SAPUNA, ESCAJGA.... KAD VAM KAZEM GOSTI NOSE SVE.

 

Iz hotela gosti svake godine najčešće kradu posteljinu, ali vlasnici hotela otkrivaju da je možda najbizarnija krađa bila ona kada su iz mesare odneli pola krave.

O apsurdnijim situacijama u intervjuu za "Heute" govorio je Jirgen F. (44), koji dolazi iz porodice hotelijera u Koruškoj i vodi hotel gde noćenje košta od 200 evra naviše.

Otkrivajući najmračnije tajne, otkrio je da se uglavnom dešava da gosti sa sobom ponesu stvari poput peškira, šampona, ukrasnih jastuka, kompleta olovaka ili slika.

Međutim, postoje situacije i kada gosti ne znaju da se zaustave, pa se tako jednom desilo da su gosti odneli mnogo više nego što je moguće da se spakuje u kofer.Gosti su kući otišli ​​sa pola krave iz mesare našeg restorana. Meso je bilo sakriveno u prtljagu. Šteta je nadoknađena po tužbi. Drugi gost hotela tražio je na recepciji šrafciger kojim je sa zida skinuo televizor vredan 500 evra. Otišao je sa njim! - otkrio je on za magazin Heute.

Međutim, kako je otkrio menadžer, hotelijeri nisu uvek na kraj srca. Te često umeju da se obraduju kad negde u svetu vide "suvenire" iz njihvoog hotela.

- Kada vidim nekoga u drugom gradu sa kišobranom ukradenim iz našeg hotela, mislim da žele da se sete vremena koje su proveli sa nama - zaključio je.

 Sapuni, olovke, bademantili, peškiri i slike... Tema istraživanja nemačkog sajta Wellness Haven, specijalizovanog za ocenjivanje hotela, bili su predmeti koje posetioci odnose iz hotelskih soba.

Taj sajt sastavio je listu od deset predmeta koje klijenti najviše kradu iz hotela. Istraživanje je uključilo podatke iz 1.093 hotela sa četiri ili pet zvezdica, širom sveta, piše Republika.

Na desetom mestu na toj listi su jastuci, u 14,3 odsto slučajeva. Na devetom mestu predmeta koje posetioci odnose su pokrivači, sa 15,6 odsto.
Umetnička dela poput slika odnosi 20,2 odsto posetioca hotela. Na sedmom mestu predmeta su baterije, 22 odsto.

Na šestom mestu je, sa 32,8 odsto, kozmetika. Escajg je peti po učestalosti krađa iz hotela, i nestaje u 33,6 odsto slučajeva. Na četvrtom mestu su olovke sa 39,1 odsto.

Treće na listi su vešalice 49,3 odsto, drugi bademantili 65,1 odsto, a na prvom mestu su peškiri - 77,5 odsto.

Njemački portal "Velnes hevn" razgovarao je sa 1.376 hotelska menadžera na temu - koji predmeti se najviše kradu, a uočljiva je razlika kada je riječ o ukradenim stvarima iz hotela sa četiri i pet zvjezdica.

Glavni rezultat studije iz oktobra pokazao je da se najviše kradu peškiri i bade-mantili, a nakon toga slijede ofingeri, olovke i kozmetika. Kada je riječ o nacionalosti gostiju, ne kradu svi iste predmete. Ispostavilo se da njemački i britanski gosti hotela, osim što kradu peškire i bade-mantile, uglavnom kradu kozmetiku i predmete za toalet.

Austrijanci su više orijentisani na krađu tanjira i kafe aparata, dok su za Amerikance "prioritet" jastuci i baterije. Italijani vole da ponesu čašu za vino kao hotelski suvenir, dok je kod Švajcaraca fen izuzetno "tražen". Francuzi su drugačiji, pa kradu televizijske setove ili daljinske upravljače, dodaje se.

Uočljivo je i da se tableti šest puta više kradu u hotelima sa pet zvjezdica. Umjetnička djela su "popularna" među lopovima u luksuznim hotelima, gdje se ukrade 4,3 puta više nego u hotelima sa četiri zvjezdice.

Televizijski setovi i dušeci se mnogo više kradu u hotelima sa pet zvjezdica.

Desetak odsto menadžera hotela sa pet zvjezdica se žali na krađu dušeka, dok je u hotelima sa četiri zvjezdice to slučaj "samo" 2,2 odsto. Gosti hotela sa četiri zvjezdice se više zadovoljavaju prostijim stvarima - peškirima, ofingerima, baterijama i daljinskim upravljačima.

Jedan italijanski hotelijer je ispričao da je jednog dana, dok je prolazio kroz hol, primijetio da u njemu nedostaje nešto veliko.

"Ubrzo sam saznao da su trojica nepoznatih muškaraca u kombinezonima ukrala veliki klavir koji nikada nije vraćen", rekao je on. straživanje otkriva upadljivu razliku između "lopovskih manira" gostiju hotela sa četiri zvezdice i onih koji odsedaju u hotelima sa pet zvezdica, navodi se u zaključcima istraživanja objavljenim danas na portalu " Velnes Heven ". Ogromna većina gostiju krade peškire i bade-mantile - možda kao stvari koje će im dobrodoći za sledeći spa-odmor, a u stopu ih prati krađa vešalice, olovke i pribor za jelo.

Pored ovih "uobičjenih" predmeta, registrovan je i niz bizarnih krađa koje ukazuju na živu maštu delikvenata.

Naime, gostima jednog berlinskog hotela je verovatno bilo potrebno izvesno majstorsko umeće kada su uspeli da iz apartmana odnesu sanitarni čvor, odvodnu cev, ceo umivaonik, glavu tuša, hidromasažni tuš ili dasku za WC šolju, konstatuje portal.

Među sablažnjive slučajeve lopovluka spadaju i odnošenje velikog klavira iz lobija jednog hotela u Italiji, ili skidanje i odnošenje brojeva sa vrata hotelskih sobe u Italiji.

U Francuskoj je jedan gost uhvaćen kako pokušava da ukrade prepariranu glavu vepra, koju je kasnije dobio kao trofer jer su njegovi prijatelji kupili od hotela ovaj dragoceni komad i dali mu ga kao venčani poklon, dok su u jednom hotelu blizu Salcburga ukradene drvene klupe iz saune...

Kada je reč o rang listi lopova razvrstanih po nacionalnosti, dobija se drugačija slika.

Ispostavilo se, na primer, da nemački i britanski gosti u hotelima imaju prilično dosadne lopovske navike - pored peškira i ogrtača za kupanje, uglavnom se fokusiraju na "mažnjavanje" kozmetike i toaletnog pribora.

Za razliku od njih, Austrijanci su probirljiviji što se tiče rang liste poharane hotelske opreme jer su orijentisani na finije stvari kao što su posuđe i aparati za kafu. Čini se da žeđ za kafom ne mogu da utole.

Na meti Amerikanca su hotelski jastuci i baterije, dok Italijani više vole vinske čaše kao hotelski suvenir, a fenovi za kosu su omiljeni predmet krađe među gostima iz Švajcarske.

Francuzi, s druge strane, kradu na spektakularniji način: oni predstavljaju naciju koju uglavnom privlače televizori i daljinski upravljači. Hotelski gosti iz Holandije u svojim suvenirima traže pre svega praktičnu korist - njihovi favoriti su sijalice i i toaletni papir.

Istraživanje je takođe pokazalo značajne razlike kada su u pitanju krađe između gostiju hotela sa četiri i pet zvezdica, pri čemu ovi potonji vole da "ponesu" sa sobom skupocene predmete.

Anketirano je ukupno 634 menadžera hotela sa četiri zvezdice i 523 iz hotela sa pet zvezdica kako bi se utvrdile "lopovske" navike gostiju u zavisnosti od njihovog bogatstva. Kako se ispostavilo, izgleda da je moto - "pohlepa je dobra" - naročito uvrežena kod imućne klijentele hotela sa pet zvezdica.

Naime, verovatnoća da će visokokvalitetni televizori biti ukradeni u hotelima sa pet zvezdica je devet puta veća nego u onima sa četiri zvezdice, a slično je i sa umetničkim delima koja su popularan predmet želje u luksuznim hotelima, gde je verovatnoća njihove krađe 5,5 puta veća nego u onima s jednom zvezdicom manje.

Tablet računari i dušeci takođe se mnogo češće kradu u hotelima sa pet zvezdica.

Gosti hotela sa četiri zvezdice zadovoljni su sa manje spektakularnim poklonima - tamo je "tražnja" za peškirima i vešalicama veća nego u hotelima sa 5 zvezdica. Tipičan gost hotela sa četiri zvezdice posebno voli praktične stvari kao što su baterije i daljinski upravljači, budući da je verovatnoća krađe tih predmeta 3,1 puta i 4,9 puta veća nego u hotelima sa pet zvezdica, pokazuju rezultatati istraživanja portala " Velnes Heven ".Istraživanje o tome da li i koliko često turisti kradu predmete iz hotela, obuhvatilo je 8.600 ispitanika iz 29 zemalja i gradova.

Oko 88 odsto danskih turista reklo je da nikada nisu uzeli bilo šta što ne bi trebalo iz hotelske sobe, dok je svega 43 odsto Kolumbijaca iznelo istu tvrdnju.

Brazilci su bili najpošteniji od svih Južnoamerikanaca, stanovnici Hong Konga najpošteniji Azijati, stanovnici Kvebeka u Kanadi najpošteniji u Severnoj Americi, što ih je zajedno smestilo na listu najpoštenijih turista.

Turisti su najčešće uzimali hotelske magazine i knjige, zatim peškire i bade mantile, dok pojedini ne prezaju ni od uzimanja slika, lampi i satova.

Evo pune liste najpoštenijih putnika

1. Danska 88%
2. Holandija 85%
3. Norveška 84%
4. Brazil 81%
4. Kanada (Kvebek) 81%
4. Hong Kong 81%
7. Italija 80%
8. Rusija 79%
9. Tajvan 78%
9 Južna Koreja 78%
11. Argentina 77%
11. Singapur 77%
13. Irska 75%
14. Velika Britanija 74%
15. Švajcarska 73%
15. Novi Zeland 73%
15. Japan 73%
15. Finska 73%
19. Nemačka 72%
19. Australija 72%
21. Francuska 71%
22. Kanada (izuzev Kvebeka) 70%
23. SAD 66%
23. Kina 66%
25. Švedska 65%
26. Španija 64%
27. Indija 62%
28. Meksiko 60%
29. Kolumbija 43%

Kada odsednu u hotel, neki turisti imaju običaj da nakon završenog odmora sa sobom ponesu i određeni suvenir iz istoga. Obično to budu šamponi, čaše, peškiri, ali i druge stvari. Dešavalo se da neki čak ponesu i lampu.

Direktor Udruženja hotelijera Srbije HORES, Georgi Genov, gostujući na Prva TV objasnio je zbog čega gosti imaju potrebu za ovom vrstom krađe koji neki nazivaju i "uspomenom" iz određenog mesta.  Prema jednom istraživanju svaki deseti turista je sklon da uzme nešto iz hotela. Kako ističe, Georgi Genov, potrošne stvari, poput sapuna i šampona je dozvoljeno poneti iz hotela, ali sve ostalo drugo nije.

"To je više u pitanju psohološki momenat. Drugi je da turista želi da ima spavaću sobu kao što je hotelska, pa je sklon da uzem stvari iz hotela. Najčešće se uzimaju peškiri, bademantili, stona lampa, kuvalo za vodu, slika i umetničkih dela. Jedan strani turista je u Beogradu je tako pokušao da iznese automat za kafu", otkrio je direktor Udruženja hotelijera Srbije HORES.

Što znači da jedni kradu zbog suvenira i "hobija", dok drugi imaju materijalne koristi od toga, u zavisnosti koji je predmet u pitanju.  Takođe, podsetio je i najveću krađu turista u jednom hotelu u Italiji, kada je tom prilikom ukraden ogroman klavir. Ima i onih koji "ukradu" doručak u hotelu u kojem nisu gosti.

Za kraj, direktor Udruženja hotelijera Srbije HORES napomenuo je da osim što su hoteli pokriveni video nadzorom, zaposleni su upućeni u sve i sve vide. Pa tako, ukoliko je neko na primer ukrao peškir, biće zabeležen na "crnoj listi", te sledeći put kada bude poželo da rezerviše isti smeštaj dobiće jasnu poruku: "Nema više mesta!"

KREATIVNOST LOPOVA GOSTIJU HOTELA JE NENADMASNA. DA LI JE U PITANJU NEKI IZAZOV, ILI STA VEC JE U PITANJU. ZA NEKE KRADJE ZAISTA JE NOMOGUCE DOKUCITI ZBOG CEGA SE  I DESILA. GOSTI ZAISTA SKUPLJAJU SUVENIRE IZ HOTELA I TIME NANOSE VELIKE STETE, A OPET KAD SU U PITANJU KASIKE, CASE I PESKIRI I NIJE STRASNO, TO HOTELI VRLO LAKO NADOKNADE. OSTALE KRADJE SU ZAISTA PRESLE U DOMEN KRIMINALA I NIKAKO DRUGACIJE IH NE MOGU SVRSTATI. STA GOD JE MOTIV KRADJA OD STRANE GOSTIJU HOTELA MENI NEMA OPRAVDANJA.  BAHATOST GOSTIJU KOJI KRADU SVE STO ZELE JE OGROMNA. TAKO DA BI KAZNE BILE I TE KAKO OPRAVDANE.

PEPA PRASE I OSTALI

 HAJDE STO SU TVORCI CUVENIH KNJIGA ZA DECU PRETERIVALI I PISALI O STVARNIM UZASNIM I TRAGICNIM  DOGADJAJIMA (KAO BRACA GRIM), HAJDE STO JE I LUIS KEROL PISAO O SVOJOJ PRAVOJ LJUBAVI PREMA DEVOJCICI ALIS KAD JE VEC BIO ODRASTAO COVEK ( A VOLEO JE MNOGO  I OSTALE MALE DEVOJCICE), I MNOGE DECIJE KNJIGE VISE SU STIVO ZA ODRASLE. STO JE NARAVNO I CRTANA  PROROCKA SERIJA ' SIMPSONOVI), I DA NE NABRAJAM GOMILE CRTANIH FILMOVA U KOJIMA SU ZLE MACEHE , U KOJIMA IMA PUNO NASILJA I TAKO DALJE. OVAJ PUT PRICA JE O BEZAZLENOJ PEPI PRASETU. DA NE POVERUJES.

Popularni dečiji crtani film "Pepa Prase", poznat je po prikazu srećne porodice, čiji je glavni lik „simpatična, ali pomalo zapovednička“ Pepa.

Ovaj crtani poznat svakoj kući sa malom decom, kreiran je od strane nezavisnog studija za animaciju "Astlei Baker Davies", a slavu je stekao u preko 180 zemalja širom sveta. Međutim, u poslednje vreme, Pepa je naišla na brojne kontraverzne priče.

Naime, prilično bezopasna dečija emisija, tokom godina bila je tema mnogih diskusija, od kojih je najbizarnija ona u kojoj se tvrdi da su svi akteri u crtaću zapravo zasnovani na životima stvarnih ljudi.

Najpoznatija alternativna pozadina Pepe je ona koju je, na popularnoj platformi "Wattpad", iznela spisateljica fanfikcija Juki Suzuki, prenosi "The Mirror".

Naime, na njenom profilu nalazi se odeljak pod nazivom "Vreme je da uništiš svoje detinjstvo" koji mahom sadrži istinite priče o dečjim filmovima i serijama.

U svojoj priči o Pepi, ona navodi da je upoznala producente crtanog filma kada je imala dvanaest godina, nakon što je njen rođak osvojio kartu za posetu studiju. Rekla je da joj je producent dao tajnu fasciklu koju nije smeo da se otvara ni pred kim i da je dobila instrukcije da je spali nakon što pročita njegov sadržaj.

"Zaboravila sam na to do nedavno. Nedavno sam čistila kuću, naišla sam na ovu fasciklu pročitala ga. Bila sam šokirana. Tamo je otkriveno kako je Pepa Prase zaista nastala. Piše da su sve životinje zasnovane na mrtvoj deci. Čak je naveden i način na koji su deca umrla," napisala je ona.

Navodno, dokumenti u fascikli govore da je Pepa bila prava devojčica koju su roditelji eutanazirali.

Kako Juki dalje objašnjava, lik Pepe zasnovan na devojčici po imenu Pepa čija je hronična bolest primorala da veći deo svog života provede u bolnici. Pepina nesposobnost da vodi normalan zdrav život njene roditelje je dovela do očaja zbog čega su, na kraju odlučili da je eutanaziraju i time je izbave iz bede. Naime, Pepa je jedne noći otišla na spavanje, roditelji su joj ubrizgali otrov koji joj je oduzeo život.

"Zbog toga Pepa u crtaću želi da bude vila jer je, kako piše, devojčica često sanjala o vilama," nastavila je Juki, a preneo "Okay Bliss".

Međutim, priči tu nije kraj. Nakon što su usmrtili svoju rođenu ćerku, roditelji nisu mogli da se žive sa tolikim osećajem griže savesti, pa su odlučili da kažu istinu svom sinu i njenom mlađem bratu Džordžu, koji se sve vreme pitao gde mu je sestra

Iako su mislili da će im biti lakše, priznanje mlađem detetu donelo je samo još gori osećaj. Nakon duge borbe sa krivicom i tugom, Pepin otac počinio je još jedan gnusan zločin. Svoju ženu i sina Džordža ubio je nožem, nakon čega je i sebi oduzeo život.

Kako je Juki ispričala, u fascikli su se nalazile bizarne priče i sporednih likova iz crtaća Pepa prase.

Na primer, za Suzi Ovcu navedeno je da je bila srećna devojčica koja je volela da vozi bicikl i želela je da bude medicinska sestra kada poraste. Ali je, nažalost, tragično stradala u nesreći od strane nadolazećeg kamiona kojim je upravljao gospodin Zebra.

Ovo je verovatno razlog zašto Suzi Ovca ponekad vidi sebe u kostimu medicinske sestre, kao i zašto ona i gospodin Zebra nikada nisu viđeni zajedno u sceni.

Dalje, u stvarnom životu, gospodin Zebra je izgubio vozačku dozvolu i posao, što je dovelo njegovu porodicu do propasti i beskućništva do kraja njihovih života, dok mama malene Suzi zbog bola i traume pada u okrilje zavisnosti od droge i alkohola, nakon čega umire od predoziranja.

Među svima ovima, naveden je i slučaj Pedra Ponija koga su njegovi drugovi iz razreda maltretirali i davili, kao i slučaj gospođe Gazele koja je, zajedno sa njenim učenicima, umirla u požaru u učionici.

"Baka prase je bila poslednja osoba koja je umrla od svih ovih ljudi. U stvari, ona je i začetnik ove priče. Ceo scenario odigrao se u njenoj glavi. Baka Prase je šizofrenična i uzima više lekova. Svi likovi u Pepa Prasetu su njeni voljeni. Baka Prase je udovica, u tuzi i potpuno sama," napisala je Juki i dodala da je deka Prase Deda nastradao nakon što ga je zgnječila Pepina kućica na drvetu.

Kako je Juki dalje pojasnila, zbog tragedije koja je zadesila njenu porodicu, baka Prase je stvorila svoj svet u kojoj su svi njeni najmiliji živi i zdravi.

„Ovu priču baka Prase ispričala je svom prijatelju Patriku, koji je od toga napravio scenario i ponudio ga popularnoj platformi za gledanje crtaća, u Americi, takozvanom "Nickelodeon" i dalje je već sve svima poznato," završila je svoju priču Juki i dodala da nije mogla ni da pretpostavi da tako nevina serija može biti zasnovana na nečemu tako okrutnom i pogrešnom.

TAKODJE MISLIM DA DECA PREDSKOLSKOG UZRASTA ZAISTA NISU ZRELA DA USVOJE  RAZNE MODELE PORODICE JER JEDVA SHVATAJU I ONAJ U KOME SU OTAC, MAJKA, DECA.

Omiljen među predškolcima, Pepa Prase je zasigurno jedan od najomiljenijih crtanih junaka širom sveta.

Otud možda i nije čudno što je odluka o prikazivanju istopolnog para u crtaću izazvao različite reakcije.

Tokom epizode pod nazivom Porodice, Pepa Prase se upoznaje sa novom drugaricom Peni, čije su majke polarne medvedice.

Dok crta portret svoje porodice, Peni objašnjava: „Živim sa mamom i drugom mamom. Jedna mama je doktor, a druga kuva špagete." 

 

Roditelji u Britaniji počeli su da se žale da Pepa Prase, crtani film namenjen najmlađima, kvari decu. U crtaću nema nasilja, ali je problem ponašanje Pepe i Džordža.

To se posebno odnosi na situacije kada popularni crtani junaci odgovaraju roditeljima. Tako su omiljeni dečji crtani junaci Pepa Prase i njen brat Džordž postali noćna mora za neke roditelje.Nedavno mi je prijatelj skrenuo pažnju na knjigu „Pepa ide u London“, koju su njegova deca dobila na poklon od rođaka iz Engleske. Reč je o knjizi za decu u kojoj je glavni lik Pepa prase — karakter iz crtanog filma koji je veoma popularan među malom decom. U originalnom tekstu, umesto reči „predsednik“ (koju sam ja koristio kao primer) stoji reč „kraljica“.Knjiga, koja je zapravo više slikovnica namenjena deci malog uzrasta, govori o tome kako Pepa i njen prijatelj Džordž idu na izlet u London. Njihova prijateljica, gospođa Zec, ima posebnu prijateljicu — kraljicu, koja — kako ide priča — pozajmljuje autobus gradskog prevoza od vozača kako bi Pepa i svi njeni drugari mogli da razgledaju London. Kraljica pita vozača: „da li mogu da pozajmim vaš autobus“, na šta joj on odgovara — „mora da se šalite“. Kraljica na to kaže: „Ne. Ja sam vaša Kraljica!“.U stvari, ako se knjiga stavi u ozbiljan kontekst: britanska kraljica zapravo otima autobus od vozača gradskog prevoza, naređuje mu da pusti svu decu da uđu i da ona vozi, usput kršeći pravila i propise jer se „kraljica žuri i nema vremena jer je mnogo zauzeta“. Pritom, kraljica se nijednom ne pominje imenom već se samo kaže — „kraljica“.Međutim, u nečemu drugom je poenta. U knjizi, koja na šaljiv i slikovit način opisuje avanture praseta u Londonu, provlači se — verovatno nenamerno — sledeća poruka: na jednostavan način se detetu stavlja do znanja ko ima najveću moć i vlast u državi i ko mora da se poštuje — institucija Kraljice (kojoj se čak ni ime ne spominje, već samo titula). Kažem — nenamerno — jer, posebno u Britaniji i njenim bivšim kolonijama poput SAD, Kanade ili Australije u filmovima, serijama i drugim popularnim umetničkim formama, gotovo uvek se stavlja naglasak na neupitnost institucija kao i na značaj i svetlu ulogu koju one imaju u društvu.  

 

Britanski mediji već dva dana upozoravaju roditelje na samoubilačku onlajn igru "Momo", koja tera decu na samopovređenivanje i smrt, a koja se sada pojavila na Jutjub snimcima dečjih crtanih filmovi i u kompjuterskim igrama.

Jezivi prizor žene sa izbečenim crnim očima i crnom kosom se sada navodno pojavljuje i u crtanom filmu "Pepa prase".Momo izazov" je povezan sa smrću dva mališana, a opšte je poznato da ohrabruje mlade ljude da se povrede, pa čak i da sebi oduzmu život.

Danas su škole objavile upozorenja na svojim internet stranicama i na društvenim mrežama, ističući da ih je kontaktiralo na stotine roditelja.

Bihevijoralna ekspertkinja, stručnjak u domenu ponašanja dece, rekla je da crtani Pepa Prase "jača beskorisne stereotipe o rodnim ulogama i da nije prikladan za veoma malu decu" nakon što je izazvao kontroverzu među roditeljima u Americi.

Roditelji su glavnog lika u crtanom filmu Pepu opisali kao "derište" i rekli da je decu naučila "nepristojnosti i nestrpljivosti".

Rekla je da crtani film ima jedinstvenu sposobnost da privuče decu, što može dovesti do problema kod kuće: „Postoji nešto u vezi Pepe što izaziva zavisnost.

"Uložen je ogroman marketing, kada upadnete u tu zamku, postajete zavisni od tog crtanog filma. Deca tade žele da vide što više, a to je problematično jer Pepa jača neke beskorisne stereotipe i priča jezikom koji nije lep", rekla je Sofi.

Ona je dodala da uvođenje tema kao što su frustracija Pepe i brata Džordža prema roditeljima nije nešto što bi trebalo promovisati ciljnoj publici emisije, mlađoj, predškolskoj deci.

"Razvojni nivo nije baš odgovarajući. Ta frustracija i negativno ponašanje prema roditeljima je nešto sa čim se suočavaju deca koja imaju četiri i pet godina. Ali Pepa je zaista nekako namenjena predškolskoj starosnoj grupi. Oni su u veoma upečatljivim godinama i zašto ih u veoma upečatljivim godinama punimo veoma upitnim porukama o rodnoj ravnopravnosti i ponašanju?'

Ona je takođe navela nedostatak manira prikazanog u programu, rekavši da može da "na jednu ruku prebroji koliko puta Pepa kaže "molim" ili "hvala".

Ovaj komentar eksperta za ponašanje dece stigao je u trenutku kritike koji su američki roditelji uputili emisiji što je njihovu decu pretvorila u "derišta" koja uče da su grubost i drskost "skroz okej".

"Osim Pepinog stava, likovi su karikature: perceptivno neinteligentna majka i beskorisni otac", navela je druga mama, Britani koja je skoro dospela na naslovne strane novina jer nije dozvolila deci da gledjau Pepu.

Dodala je da je Pepa "varljiva" i da emisija nije tako "laka" kao što ljudi misle.

Koliko je Pepa Prase visoka?

Zapravo ovaj odgovor mi već imamo, kao relativno sposobni ljudi pitali smo Google. Odgovor je zapanjujući, Pepa Prase visoke je 2.15m. Ono šta se mi pitamo i sta želimo da saznamo je – Zašto, zaboga?!

U nastavku pisaćemo o teorijama zašto je Pepa Prase toliko visoka a do kojih smo došli temeljnim i predanim istrazivanjem, logicno.

Zasto, zaboga?! - Teorija Prva

Kosarkaš Shaquille O’Neal je zapravo kontraverzno, kontradiktorno i transcedentalno biće koje na ovoj planeti i u ovoj dimenziji biva kosarkaš dok u paralelnom univerzumu poprima oblik krmače (za one koji ne znaju ovo nije samo karakterna osobina već zenska svinja) od svega četiri godine i preko 2m visine. Ako nam ne verujete proverite sami, iste su visine. Koincidencija?! Mi smatramo da nije.

NBA skauti na aparatima, Shaquille O’Neal je hodao u ovom univerzumu da bi Pepa u drugom mogla da trči.

Koliko je to drama za koliko dana…

Zasto, zaboga?! – Teorija Druga

Nikako se nemojte rugati ovom entitetu, nije ona kriva sto je tolika. Smatramo da je u današnje vreme tolerancija veoma važna. I ne samo zbog toga što smo kolektivno svi postali rodno, politički i svakako drugačije korektni već zato što stvarno nije ok da se rugamo debelim i velikim ljudima. Suština ovoga je zapravo da mi kao ljudska rasa razumemo da ce svinja uvek biti svinja i da trebamo da ih ostavimo na miru da budu svinje. Shvatili smo da nas Pepa zapravo uči toleranciji i prihvatanju svih veličina, oblika i boja.

I jel smo rekli veličina ?

Zasto, zaboga?! – Teorija Treca

Nakon mukotrpnog istraživanja shvatili smo da je večina likova iz dečijih emisija zapravo jako visoka. To je veoma zanimljivo zato što u emisijama za odrasle večina aktera deluje veoma visoko a zapravo su jako niski.

Kao na primer Tom Kruz. Pepa je anti Tom Kruz i zato je volimo. Na različitim dečijim dešavanjima videćete odrasle osobe obučene u kostime koje predstavljaju lik Pepa Praseta i njene porodice i sada sa saznanjem koliko su ovi likovi visoki mozemo sa mirom u duši da im kažemo “Da nisi malo nizak/niska za Pepu Praseta”?

Zaključak- Pepa Prase nam na osnovu svoje veličine daje mogucnost da se politicki korektno rugamo drugim ljudima jer ljudi su govna.

Zasto, zaboga?! – Teorija Cetvrta

Shvatili smo kroz istraživanje ove teme da je Pepa Prase klasična distrakcija.

Razmislite samo o situaciji gde imate nešto potpuno nelogicno, nešto sto vam okupira misli do te mere da vas čak i nervira jer nemate odgovor a onda shvatite da to sto vas je preokuiralo je samo jedna nijansa boje, jedan potez kicice na Rembrantovoj slici ili na primer nota u Konstraktinoj pesmi. Činjenica da je nama visina Pepe Praseta okupirala misli vas odvraća od činjenice da verovatno nismo normalni zato što razmisljamo o ovome. Pepa nam odvraća misli od činjenice i neizbeznog pitanja koje budi jezu, koliko su onda visoki njeni roditelji?! Najvazije od svega u nizu razloga zasto su Pepa Prase i njena visina dikstrakcija jeste sto mi preokupirani ovom temom ostajemo bez odgovora na mnogo vaznije pitanje – Koja li je tajna zdrave kose Megan Markl? To nikako nije u redu.

Visina Pepe Praseta je bitna zato što je toliko nelogicna da postaje intrigantno i iritantno.

Bitna je iz razloga što od kako se pojavila ova informacija tema razgovora opet mogu da budu centimetri umesto, na primer, globalno zagrevanje jer ko još priča o tome. Daje beg iz realnosti kao i činjenica da u ovoj animiranoj seriji svi žive na brdu i svi su iste visine od slona do svinje. Što bismo razmišljali o obrazovanju dece kada možemo da pričamo o tome koliko svinja treba da bude visoka. U problemu si jer nemaš novu rijaliti sezonu u toku? Pričaj o Pepi. U problem si jer nemaš zdravstvenu knjizicu? Pričaj o Pepi. Praktično su identični ovi problemi, ne vidimo u čemu je problem. Na kraju svega ostaje samo jos jedno pitanje koje nas muči a to je da li vegani podržavaju Pepu i kakav Pepa ima uticaj na ljude koji ne jedu gluten? Probali smo Pepu sa avokadom i hlebom bez glutena i nismo nešto odusevljeni.

 

SVAKAKO NE BI TREBALI DA DOZVOLIMO DA NAM DECU VASPITAVAJU CRTANI FILMOVI I PROGRAMI ZA DECU, DA NE NAPOMINJEM DA DECA IMAJU ZAVISNOST OD TIK TOKA VEC OD TRECE GODINE, TAKO DA NE MOZEMO ZA SVE DA KRIVIMO PEPU PRASE. PA OPET PONAVLJAM I TO DA JE PROSTO NEVEROVATNO KAKV SE SADRZAJ VEKOVIMA NUDI DECI. NE SAMO ZADNJIH DECENIJA.  I DA. SVET SE PROMENIO I TO MNOGO. MOZDA NE SHVATAM DA SU  CRTANI FILMOVI ZAPRAVO TAKVI JER TREBA DA IH GLEDAJU DECA ZED GENERACIJE KOJA JE MNOGO DRUGACIJA OD PRETHODNIH GENERACIJA. I AKO BI BILI BAS OSTRI KRITICARI NE POSTOJI NIJEDAN CRTANI KOJI BI OCENILI KAO POTPUNO PRIMEREN ZA DECU. NA ZALOST. 

OPET MOZEMO DA PEPU PRASE  GLEDAMO NA NACIN KAKO JE VECINA DECE GLEDA KAO SIMPATICNO PRASE KOJE UPADA U NJIMA POZNATE SITUACIJE I U BARE. 

APSURD SAVREMENOG ZIVOTA

 DOSAD SMO VEC UNISTILI PRIRODU UMESTO DA SMO ZIVELI U LJUBAVI S NJOM. DA SMO JE POSTOVALI I CUVALI NE BI NASTAO OVAKAV PAKAO NA SVETU. KAD SMO USPELI DA ZAGADIMO, VAZDUH, VODU I KOPNO, DA UNISTIMO HILJADE VRSTA BILJAKA I ZIVOTINJA SETILI SMO SE DA I URBANE SREDINE TREBA DA BUDU SAMO ASFALT I BETON. I TU JE KRAJ NASEG OPSTANKA. SVAKO POSECENO DRVO U BEOGRADU DAN JE MANJE ZIVOTA CELOKUPNE LJUDSKE VRSTE.A NI NE ZNATE SVE BLAGODETI DRVECA OSIM ONE NAJVAZNIJE DA NAM STVARAJU KISEONIK KOJI UDISEMO I BEZ KOGA NE MOZEMO DA ZIVIMO. A KOLIKO JOS TOGA JEDNO DRVO MOZE DA NAM PRUZI!

TRUDNICE - POD LIPU, RANJENICI - POD HRAST, SVI OSTALI- POD BREZU!

„Drveće zaista može izlečiti, isceliti, očitaviti čoveka, nahraniti ga energijom. Najbolji u tome su hrast, breza i bor, gotovo isto tako su vredni kedar, bagrem, klen, rjabina (jarebika), jabuka, šljiva...“

Ovo je izvod iz odličnog teksta (preuzela od Nevenke Savatović) o tome kako koristiti drveće za liječenje. Pošto je ljeto i svi smo se razmilili po prirodi, iskoristite ovo znanje ruskog naučnika Mihaila Vinogradova. I neka vam ne bude mrsko pročitati do kraja!

DRVEĆE LEČI - Intervju sa ruskim naučnikom Mihailom Vinogradovim

Da li ste znali...? Od davnina postoje priče o živoj i mrtvoj vodi, o drveću - darivateljima energije i drveću – kradljivcima energije. Zasnivaju li se one samo na mašti narodnog kazivača ili ipak imaju realnu osnovu? Jer i u starim lekarskim knjigama neko drveće, na primer breza, spominje se gotovo kao panacea, lek protiv svih bolesti. Gde je mit, a gde počinje stvarnost? Koje su to isceliteljske osobine drveća? - U narodnoj medicini danas postoji čitav pravac – dendroterapija, lečenje drvećem ili uz pomoć drveća, kaže Mihail Semjonovič Vinogradov na početku našeg razgovora. Drveće zaista može izlečiti, isceliti, očitaviti čoveka, nahraniti ga energijom.

Najbolji u tome su hrast, breza i bor, gotovo isto tako su vredni kedar, bagrem, klen, rjabina (jarebika), jabuka, šljiva... Ali ima i onih koji čoveku mogu „ukrasti“ energiju. To su razne vrste topola, poput ruske čerjomuhe (ili američka višnja, kako se još zove kod nas). Međutim, nemojte se zavaravati da ih treba iskoreniti; nikako jer i ti „kradljivci“ mogu biti vrlo korisni u određenim situacijama, ali o njima ćemo nešto kasnije. Od kada datiraju prve dendroterapeutske metode i kako su izgledale? Znate, postoje zapisi da su još u predhrišćansko doba devojke odlazile brezi da bi nakupile pozitivne energije, da im udaja i život budu sretni. Trudnice su sedele pod lipom, a ranjene vojnike su stavljali ispod hrasta da od njega dobiju snagu za isceljenje rana... Vidari su preporučivali ne samo sedenje pored drveća, nego i penjanje po njemu, takozvano drvolaženje, kako bi se snaga drveta što više preuzela, odnosno razmenila sa čovekovom. I danas se deca instinktivno penju na drveće, a mnogi grade kuće u šumi. Kao što vidite, ništa novo pod suncem.

Kakva su pravila komuniciranja sa drvećem sa ciljem lečenja? Pravila komuniciranja sa drvetom koje daje energiju isceljenja su vrlo prirodna i jednostavna: Stanite licem prema drvetu-donatoru na rastojanju 40 – 60 cm, zatvorite oči i opustite se. Koncentrišite se na to da primate njegovu energiju i zamislite da se vašim telom odozdo nagore lagano podiže topli talas energije. Posle opuštanja počnite raditi vežbe disanja, koje će pomoći u raspoređivanju dobijene energije po čitavom telu. Pravilno disanje podrazumeva udah, zadržavanje vazduha u plućima, izdah i period kad su pluća ispražnjena do sledećeg udaha. Svaka faza traje 4 – 8 sekundi, a moraju se sprovoditi ravnomerno, bez mučenja i prekida. Tokom zadržavanja daha dolazi do „razlivanja“ energije drveta koja se pretvara u vašu bioenergiju. Komuniciranje sa drvećem ne treba trajati dugo, nekad ne više od nekoliko minuta i to je najbolje raditi predveče, pre spavanja. I sami znate da se čovek posle jedne kraće večernje šetnje po vrtu ili po gradskom parku, oseća mnogo bolje i podmlađeno... Najbolje je ako se osamite negde u prirodi ili kraj „svog“ drveta koje znate i koje vas „poznaje“ od detinjstva. Znate, nekada je bio lep običaj da se, kada se dete rodi, posadi drvo, na primer hrast za dečaka i jela, breza ili lipa za devojčicu. Posebno je zanimljivo gledati kako oboje rastu i razvijaju se. Dakle, veoma je dobro boraviti u poznatom predelu, ali i ne mora biti tako. Dobro je u prirodi srediti misli, preispitati postupke, izgovoriti molitvu , osetiti povezanost svega što diše pod kapom nebeskom... Najzad, treba znati da dendroterapija pomaže samo ako je sprovodite redovno, ako vam to postane dobra navika. A šta da radi stanovnik velegrada, koji nema park u blizini, a o nekom šumarku da i ne govorimo? Specijalisti predlažu da se koriste tanke ploške koje su narezane od različitih vrsta drva. Iako svako od nas ima svoje drvo, primećeno je da se hrast, breza i bor uklapaju u gotovo svačiji „profil“. Akademik Boris Dodonov je uspeo stvoriti univerzalan korektor čovekova biopolja. To je obična pločica, komad određenog drva, širine 20 – 30 cm, debljine do 10 cm. Ovaj komad ima otvor u sredini i 7 kosih, radijalnih ureza oko tog otvora. Rekli ste da neko drveće dodaje, a da drugo oduzima životnu energiju? Da, drveće - donori, donatori, davaoci energije stvarno imaju osobinu da u sebi akumuliraju veliku količinu kosmičke energije. To su spomenuti hrast, breza, bor, cedar, bagrem, klen... Svaki čovek bi trebalo znati koje je njegovo drvo, koje mu omogućava da se lakše izbori sa životnim teškoćama, s bolestima. Kada to spozna, treba ga zasaditi u svojoj blizini. Ali, postoji i takozvana negativna energija. Kako se nje osloboditi? E, tu na scenu stupa drveće koje oduzima energiju.

Najjače u tom pogledu su sve vrste topola i iva. Slabiji, ali vrlo korisni su i kesten, jela, čerjomuha (američka višnja). Oni su izvanredni za lečenje nekih oboljenja. Ne znam da li znate onu rusku narodnu pjesmu “Ivuška zeljenaja” – o devojci koja pita ivu pored vode gde da pronađe svoju ljubav... Vidite, narodna intuicija je milenijumima radila besprekorno. Kad ste tužni, napeti ili rastrojeni, privijte se uz takvo drvo leđima (duž kičmenog stuba) i dlanovima, kao kad ste igrali skrivača i krili se iza drveća! To je vrlo dobro da se oslobodite napetosti i razdražljivosti. Ako imate problema s unutrašnjim organima, jednostavno – zagrlite drvo kao dragog druga. Ali, ne preporučuje se da u tom „zagrljaju“ boravite duže od dvadesetak minuta. Ne treba naglašavati koliko je bolje da za terapiju koristite živo drvo, a ne njegov komadić, ali u slučaju nužde može i tako. Bolji su komadi od gornjeg, nego od donjeg dela drveta.

Ne znam je li vam poznato, ali u Rusiji su se oduvek na ovaj način lečili zubobolja, angina, gastritis ili glavobolja – 5 – 7 minuta držiš daščicu pored bolnog mesta – i gotovo. Ove metode ne mogu naštetiti i preporučuju se posebno onim osobama koje pate od spazma velikog mozga ili kardiovaskularnih bolesti. Dozvolite da Vas, zbog ličnog interesa, upitamo o brezi. Nju su opevali pesnici, Jesenjin joj je posvetio mnoge stihove, a u literaturi ima toliko opisa i recepata za lečenje brezinim sokom, lišćem, pupoljcima... Tačno je da je breza najpopularnija, jer ima čitav niz lekovitih i isceljujućih svojstva. Dovoljno bi bilo da jednom nedeljno odemo u brezik, izaberemo jedan od većih primeraka ovog lepog drveta i da ga zagrlimo i ostanemo uz njega petnaestak minuta. Spomenuli ste njena lekovita svojstva: brezovi pupoljci, sok, list, pa čak i gljiva koja na njoj raste – čaga, sve je lekovito, izuzetno bogato biološki aktivnim materijama. U lišću breze ima eteričnih ulja, vitamina, rutina, karotena, fitoncida, flavonoida... Mlado lišće sadrži i proteine, masti, vitamine. Najbolja je takozvana bradavičasta breza, ona koja je kao posuta mirisnim smolastim „suzicama“. Aktivni ugljen treba svakako imati u kućnoj apoteci. Dobar je protiv trovanja i akutnih bubrežnih kolika. Čajevi od lista breze su odlični protiv povišenog krvnog pritiska, a ublažavaju i bolove. Razni biljni preparati od breze poboljšavaju cirkulaciju, razgrađuju trombove, i zato se preporučuju kod tromboflebitisa, upala na koži, upale pluća, bronhitisa, bolesti žučne kesice, urinarnih putova i drugih. Vrlo je korisno da se breza upotrebljava kod bolesti izazvanih radijacijom. Breza ubrzava zarastanje rana, reguliše rad jetre i žučne kesice. Da bi se ubrzao i intenzivirao proces dendroterapije, specijalisti savetuju da se svakodnevno bar 50 puta kažiprstom blago masira mesto u području desnog podrebarja, gde je smeštena jetra. Čajevi od listova i pupoljaka uspešno i bez ožiljaka podmlađuju tkivo, čak i kod dubokih rana. Čajem od brezinog lista perite kosu, jer ćete tako imati jaku, svetliju i gustu kosu kao stari Slaveni. Pijte čajeve od breze i kombinujte ovaj postupak sa boravkom u prirodi i direktnim kontaktom sa drvetom. Kod spazama velikog mozga pijte čaj od listova breze i trave rosopasa, po jednu trećinu čaše triput na dan. Kod srčane insuficijencije pomaže brezino lišće i trava kantariona. Breza takođe potpomaže koncentraciju, jača pažnju i osnažuje organizam. Ona još i sjajno jonizuje vazduh. Kako je sa ostalim drvećem? Hrast takođe ima izvanredna svojstva, pre svega deluje kao antistresna terapija. Aktivira cirkulaciju i smanjuje vreme ozdravljenja. Jedan je od najboljih generatora pozitivne energije. Jako je dobro da u domu imamo nameštaj od hrastovine, ne samo zato što je dugotrajan i lep, nego i zato što zrači pozitivnom energijom. Bor smiruje i eliminiše psihičku napetost. Duži boravak u borovoj šumi čoveka spašava od kašlja, kijanja, bronhitisa i sličnih problema.

Bukva jača otpornost na stres i jača koncentraciju, povoljno deluje i na cirkulaciju. Kesten olakšava reumatske tegobe, eliminiše nesanicu i kako kaže narodna mudrost, tera strah i napetost različitog porekla. Dodao bih, takođe, da mnogo od spomenutog drveća deluje na jačanje organizma protiv alergije, ali dok alergija traje, najbolje će pomoći komadi drveta o kojima je već bilo reči, jer, posebno u periodu cvetanja, direktan kontakt sa drvećem može izazvati neželjene reakcije. I, najzad, je li drveće oko nas neka vrsta pokazatelja kako živimo i kakvo nam je zdravlje? Da, u pravu ste.

Drvo deluje na prostor u kome raste, ono ga na određeni način štiti. Loše stanje drveća oko kuće je znak vlasniku da nešto nije u redu. Poruka, dakle, glasi: naučite komunicirati sa prirodom, shvatite njene poruke! To će vam mnogo pomoći.Japanski stručnjaci su prvi primetili blagodeti takozvanih šumskih kupatila. Praktično je dokazano da dvosatni boravak u šumi podiže imunitet protiv malignih bolesti i održava se na tom nivou dve nedelje. Poboljšavaju se koncentracija, rad srca, leči se depresija. „Dakle, potrebno je da uđemo u šumu sa poštovanjem i osetimo njenu energiju i energiju drveta koja nas privlači, i da probamo da u šumi vežbamo svoja izgubljena čula"Blagodeti šumskih kupatila prvi su zapazili japanski stručnjaci, koji su radili i razna merenja kako bi dokazali svoje teorije. Danas sve više stručnjaka širom sveta tvrdi da drveće zaista može izlečiti i „nahraniti" naše telo energijom. Zbog toga je dendroterapija u nekim zemljama priznata kao metoda lečenja. Posebno se izdvajaju hrast, breza, lipa, bor i bagrem.

 "Šume su bogate fitoncidima, takozvanim baktericidnim materijama koje se izdvajaju iz drveća i biljaka i vazduhu daju lekovita svojstva. Te korisne materije drveće samo ispušta ne bi li se zaštitilo od bolesti. Kada ih ljudi udišu, to ima veliki uticaj na njihovo zdravlje.

Za dva sata udisanja šumskog vazduha organizam se toliko osnaži da se čovek oseća odlično naredne dve nedelje. Zato je preporučljivo šetati šumom dva puta mesečno", kaže prof. dr Gorana Isailović, dermatolog Visoke zdravstvene škole strukovnih studija iz Zemuna, koja je sa svojim timom osmislila projekat Šumadijski i šumski hamam.

Kada ste tužni, razdražljivi ili rastrojeni ili jednostavno želite da se oslobodite napetosti i nervoze, naslonite se na drvo leđima (celom dužinom kičmenog stuba) i obuhvatite ga rukama kao kada ste se u detinjstvu krili iza drveća. Ako imate problema s unutrašnjim organima, zagrlite drvo kao dragog prijatelja. Ali ne preporučuje se da u tom „zagrljaju" ostanete duže od dvadesetak minuta.

U svakom slučaju, dobro je u prirodi srediti misli i preispitati svoje postupke. Najzad, treba znati da dendroterapija pomaže samo ako je primenjujete redovno i ako vam postane dobra navika.

Breza je vrlo popularna, jer ima čitav niz lekovitih i isceljujućih svojstava. Dovoljno bi bilo da jednom nedeljno odemo u brezovu šumu, izaberemo jedan od većih primeraka ovog lepog drveta, da ga zagrlimo i privijemo se uz njega petnaestak minuta.

U lišću breze ima etarskih ulja, karotena, fitoncida, flavonoida... Mlado lišće sadrži i proteine, masti i vitamine. Najbolja je takozvana bradavičasta breza, ona koja je kao posuta mirisnim smolastim „suzicama". Čaj od brezovog lista je odličan protiv povišenog krvnog pritiska, a ublažava i bolove.

Razni biljni preparati od breze poboljšavaju cirkulaciju, razgrađuju trombove i zato se preporučuju kod tromboflebitisa, kožnih upala, upale pluća, bronhitisa, bolesti žučne kese i urinarnih puteva. Breza ubrzava zarastanje rana, reguliše rad jetre i žuči, potpomaže koncentraciju, jača pažnju i snaži organizam.

Pravila komuniciranja s drvetom koje daje energiju isceljenja vrlo su prirodna i jednostavna: stanite licem prema drvetu na rastojanju 40-60 cm, zatvorite oči i opustite se. Koncentrišite se na to da udišete miris i primate njegovu energiju, i zamislite da se vašim telom odozdo nagore lagano šire toplota i opuštenost.

Istovremeno počnite da radite vežbe disanja, koje će pomoći u raspoređivanju dobijene energije po čitavom telu. Vežba opuštanja ne treba da traje dugo, ne više od nekoliko minuta, a najbolje je predveče, pre spavanja.

Poznato je da se čovek posle kraće večernje šetnje po bašti ili parku oseća mnogo bolje i podmlađeno. Najbolje je ako se osamite negde u prirodi ili kraj „svog" drveta koje znate od detinjstva. Nekada je bio lep običaj kada se dete rodi, da se posadi drvo, na primer, hrast za dečaka a jela, breza ili lipa za devojčicu.

Pročitajte koje drvo eliminiše stres, a koje pomaže kod alergija:

• Hrast deluje kao antistres terapija, aktivira cirkulaciju, skraćuje vreme ozdravljenja i jedan je od boljih generatora pozitivne energije.
• Bor smiruje i eliminiše psihičku napetost. Duži boravak u boriku spasava od kašlja, kijanja, bronhitisa i sličnih problema.
• Bukva jača otpornost na stres i preporučuje se za koncentraciju jer povoljno deluje i na cirkulaciju, dok kesten olakšava reumatske tegobe i eliminiše nesanicu.
• Bagrem je univerzalni donator energije, koji daruje miran san i vraća dobro raspoloženje.
• Kedar povećava seksualnu moć, pomaže rekonvalescentima da ojačaju posle bolesti i deluje pozitivno na emocionalnu sferu.

I SADA SAMO SECITE DRVECE. SVAKI DAN NA DESETINE NE PO JEDNO. UNISTITE NAM SVAKU MOGUCNOST DA OPSTANEMO. POKUSAVAM DA RAZUMEM ZASTO LJUDI NA VLASTI SEKU GRANU NA KOJOJ SEDE? JEL IMAJU PLAN "b" MADA LICNO MISLIM DA NE MOZE POSTOJATI NEKI PLAN KOJI BI OMOGUCIO COVEKU DA ZIVI BEZ DRVECA.

STVARNO STRASNO! MOZE LI NEKO ZAUSTAVITI SECENJE DRVECA?