DA LI BACATE HRANU?

DA LI BACATE HRANU? I HLEB? KUPUJETE LI PREVISE? MOZE LI SE I HRANA RECIKLIRATI?  VEROVATNO MOZE! A MOZE SE I PODELITI SA ONIMA KOJI NEMAJU! DONORUM!
Švedski institut za hranu i biotehnologiju ustanovio je se na svijetu oko 1,3 milijarde tona hrane godišnje baca, što je oko trećinu ukupne godišnje svetske proizvodnje. Istodobno preko 20.000 dece mlađe od pet godina umre svakoga dana od gladi.
Iz Donoruma navode da se u Srbiji, prema nezvaničnim procenama UN, godišnje baci preko 250 hiljada tona hrane. To znači da svaka osoba u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara. Rast stope siromaštva pokazuje da skoro 9 procenata stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe, a na beogradskim ulicama živi oko 5.000 beskućnika.
Bacanje hrane se retko pominje u našoj zemlji, a dobrovoljno poklanjanje hrane ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, kao što je to slučaj u EU. Takođe, oko 90 procenata otpisa hrane u supermarketima predstavlja voće i povrće što su upravo oni artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama.
Donorum  je osmišljen kao platforma koja bi povezivala supermarkete, poljoprivredna gazdinstva, kao i ostale proizvođače i distributere hrane sa krajnjim korisnicima, a to su društveno ugrožene grupe, kojima bi ova hrana bila dostupna preko humanitarnih organizacija i narodnih kuhinja.
Rešenje koje su ovi mladi ljudi ponudili podrazumeva usklađivanje logistike kompanija, koje inače troše resurse kako bi obezbedili skupe postupke za bezbedno uništavanje viškova hrane.
Aplikacija je zamišljena tako da povezuje tri zainteresovane strane (donatore, posrednike i korisnike) na jednoj platformi, koja obrađuje podatke u realnom vremenu.Smanjenje količina bačene hrane u Srbiji.
Prosleđivanje hrane krajnjim korisnicima na dnevnom nivou
Pojednostavljenje komunikacije na relaciji donator – posrednik
Uspostavljanje dugoročno održive infrastrukture za snabdevanje hranom.
Da bi vam razmera ovog problema bila jasnija, zamislite sledeće - kada bismo svu hranu koju bacimo u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona koju bi oni formirali bi se protezala od Subotice do Kragujevca. Prema dobijenim rezultatima istraživanja, svako od nas baci oko 35 kilograma hrane godišnje. Najviše se baca hleb (10,18 kilograma), zatim meso (7,18 kilograma) i mleko (6,74 kilograma), a najmanje voće (5,7) i povrće (5,33).
Ako spadate u domaćinstva koja zaista bacaju mnogo hrane, smanjite nabavku hrane za jednu trećinu. Napravite spisak šta je to što najčešće završava u smeću i smanjite kupovinu tih namirnica. Umesto 5 kg krompira vi kupite 3, umesto 300 g sira kupite 100, ako vam se često osuši u frižideru. Treba da pratite, barem jednu nedelju, koliko je vašoj porodici namirnica potrebno, koliko puta jedete kući, a koliko napolju „s nogu“ i na osnovu toga sastavljajte vaše spiskove za kupovinu.

Bacanje povrća ćete sprečiti tako da ne pratite slepo recepte. U receptima se obično traži, pola glavice brokolija, pola tikvice… Na taj način drugoj polovici ne gine smeće. Slobodno uduplajte količinu jer skuvano jelo možete iskoristiti i sutradan za ručak ili čak zamrznuti, pa iskoristiti neki drugi put kad ne budete imali vremena za kuvanje.
Posebno obratite pažnju na namirnice koje nisu dobre da se čuvaju, a to su kuvana testenina ili pirinač. Smanjite količinu priloga koju kuvate, jer ako spremite ostatke testenine ili riže u frižider velika je verovatnoća da se neće pojesti.

Buditee prilagodljivi i ne kupujte namirnice za određene recepte za koje znate da ih više nikada nećete upotrebiti. Ako niste nikada probali đumbir, a recept koji želite probati ga zahteva kupite onaj u prahu, pa ako vam se ne svidi možete ga pokloniti nekome. Ako kupite koren sigurno ćete ga baciti. Umesto da kupujete korijander vi upotrebite peršun, pronađite zamene koje bolje odgovaraju vašoj porodici i za koje ste sigurni da ih nećete baciti.

Napravite mali folder u vašem računaru gde ćete skupljati recepte koje možete raditi sa ostacima hrane. Mnogo toga se može iskosristiti od piletine možete napraviti hladnu salatu ili „Neverovatne male pite“, od ostataka bolonjeza napravite „Sicilijanske narandže od riže“, a ostaci supe mogu vam poslužiti kao bujon za čorbe, soseve, rižota.
Pazite kako se ponašate sa hranom malo ko je u poziciji da je baca.
Evo zasto su Danci najsrecniji ljudi na svetu. Oni sve probleme resavaju ,a ne "guraju pod tepih" i ostavljaju za neki drugi put. Prodavnica po imenu Wefood je otvorena u danskoj prestonici Kopenhagen i prodavaće hranu po 30-50% nižoj ceni nego u redovnim prodavnicama. Per Bjer iz nevladine organizacije koja je otvorila prodavnicu rekao je da je Wefood prva takva prodavnica u Danskoj, a možda i u svetu, kao i da nije namenjena samo onima sa niskim primanjima već svima koji su zabrinuti zbog količine hrane koja se baca.
Mnogi smatraju da je ovo veoma pozitivan i politički korektan način za rešavanje tog problema”, rekao je on.
Iz prodavnice se nadaju da će uspeti da smanje količinu hrane koja se baca svake godine u Danskoj, a koja se procenjuje na 700.000 tona.
Danska ministarka za hranu i ekologiju, Eva Kjer Hansen, rekla je da je besmisleno bacati toliku hranu i da je to čak loše po okolinu.

Ona kaže da je otvaranje prodavnice Wefood važan korak u rešavanju problema bacanja hrane.
Recimo neke vere poput islama prorocanski oduvek strogo zabranjuju bacanje hrane: 

”Hljeb, meso i druge vrste hrane nije dozvoljeno bacati u smeće, nego je obaveza, njima, nahraniti siromašne, ili ih ostaviti na vidljivo i čisto mjesto, nadajući se da će ih uzeti ljudi kojima su oni prijeko potrebni, ili u krajnjem slučaju životinje. Bacanje hrane u smeće, njeno ostavljanje na prljavim mjestima i po putevima svojevrstan je čin obezvređivanja i skrnavljenja Božijih blagodati, a predstavlja i oblik nanošenja štete prolaznicima, te se stoga smatra strogo zabranjenim.”

Ima logike, pogotovo kad znamo da se u hriscanstvu takodje zahvaljujemo Bogu  pre svakog naseg obroka jer nam je on omogucio da ne budemo gladni i omogucio nam je uopste taj obrok.

Tako da gledano sa verskog aspekta ( a pored navedenih religija koje znam ,sigurno ni druge religije ne dopustaju bacanje hrane),duhovni  znacaj  je svakako veci od  ekoloskog  i ekomskog  aspekta, jer bacanjem hrane koja odrzava nase telo u zivotu jos vise stetimo i nasoj dusi.
SVI ZNAMO DA POSTOJE NACINI DA  IZBEGNEMO BACANJE HRANE OD PAMETNE KUPOVINE ( SAMO SA SPISKA) , PREKO KORISCENJA HRANE KOJA NAM DUZE STOJI U FRIZIDERU DO STAVLJENA OSTATAKA  HRANE U KREATIVNA JELA, ALI NARAVNO KAO I ZA SVE U NASIM ZIVOTIMA IDEMO 'LINIJOM MANJEG OTPORA' TO JEST JEDEMO I KUPUJEMO I BACAMO  BEZ RAZMISLJANJA! A POSLEDICE SU OGROMNE KAKO FINANSIJSKE, TAKO I EKOLOSKE ,A STO JE NAJVAZNIJE KAKO MIRNO SPAVAMO KAD ZNAMO DA TOLIKO LJUDI PRVENSTVENO DECE NA SVETU GLADUJE  JER SMO MI KOJI IMAMO HRANU SEBECNI I BAHATI?

MUROV ZAKON

MUROV ZAKON JE DEFINITIVNO ZASLUZAN ZA OVOLIKO BRZ NAPREDAK TEHNOLOGIJE! I VANZEMALJCI NARAVNO! ALI DOSLI SMO DO KVANTNE FIZIKE OPET JER BEZ NJE NI MUROV ZAKON NE MOZE DA SE OSTVARI! ZBOGOM 'SILICIJUMSKA DOLINO'!
Gordon Mur je rođen 1929. godine u Kaliforniji. Bio je američki biznismen, inženjer, saosnivač kompanije „Intel“, a danas je njen počasni predsednik. Nama je najpoznatiji po Murovom zakonu, koji je predstavio u časopisu „Elektroniks“ 1965. Zakon glasi ovako: „Broj tranzistora koji se može smestiti na kvadratni inč silicijuma udvostruči se svakih 12 (18, 24) meseci“.Murov zakon nam zapravo govori da se broj čipova u integrisanom kolu udvostruči, pa se snaga računara udvostruči. Mur je predviđao da će zakon važiti 10 do 15 godina, ali zahvaljujući malim promenama (da se govori o performansama, a ne samo o fizičkom broju tranzistora), zakon traje mnogo duže.
Murovom zakonu se povinuju i brzina uređaja, memorija, snaga i druge osobine. Dakle, trebalo bi da se i ove osobine udvostruče svake dve godine.
Dokle ćemo moći ovako? Tehnički, kraj će biti kada dostignemo da tranzistori budu veličine atoma. Pošto znamo da rast odgovara eksponencijalnoj funkciji, predviđa se da ćemo to dostići 2025. godine. Međutim, taj rast je znatno usporen nakon 2013. godine.
Više tranzistora donosi veću složenost čipa, a to donosi veću brzinu. Sa većom brzinom imamo i više toplote koja se emituje. Tranzistori su sitniji i teško je smisliti tehnologiju za njihovo pravljenje, pitanje je, takođe, koje materijale i metode koristiti za rad. Sloj silicijuma će dostići debljinu od samo pet atoma, jer bi se ispod toga sam spržio. Temperatura neće ići ispod 100 W, a radna frekvencija neće biti iznad pet gigaherca. Zaključujemo da se silicijumska tehnologija sudara sa zakonima fizike i da neće biti moguć napredak ako ne promenimo tehnologiju.Ako uporedimo jedan „Intelov" čip iz 1971. godine (model 4004) sa današnjim čipom, vidimo da je današnji čip 4.000 brži, troši 5.000 puta manje energije, cena je manja 50.000 puta.
Jedan čip od 22 nanometra je toliko mali da na vrh špenadle staje 100 komada, a mi znamo i za još sitnije čipove ‒ 2014. godine je izašao čip od 14 nanometara, 2016. godine od 10 nm (npr. koji se nalazi u telefonu „samsung galaksi S8"), a 2017. godine je izašao čip od pet nanometara, koji će se tek koristiti.
Najverovatnije da budućnost tehnologije leži u ovoj tehnologiji. Imaju kjubite koji nisu kao obični bitovi jer imaju superpoziciju. To znači da nemaju samo dva stanja (0,1) već mogu imati i oba stanja zastupljena u različitom procentu.
Operacije ne bi bile doslovno brze, već bi se izvršavale u manje koraka, pa bi to prividno izgledalo kao da su brze. Pokazaćemo to na primeru. Recimo da imamo četiri karte, tri kralja i damu. Treba pronaći damu. Ako bismo sa običnim računarom pravili program, morali bismo da prvo otvorimo jednu kartu, pa drugu, pa treću (u najgorem slučaju) i tek onda bismo mogli da znamo gde je tražena karta. Ako bismo radili sa kvantnim računarom, onda bismo nakon samo jedne podignute karte mogli da znamo gde se nalazi dama. To je velika prednost kvantnih računara.
IBM je prošle godine predstavio kvantni računar, tako da je ova tehnologija već počela da se razvija. Današnji kvantni računari su ogromni, baš kao nekada silicijumski.Takve stvari ne možemo ni da zamislimo ‒ kao što niko nije mogao da predvidi tačan razvoj mobilnih telefona.
Murov zakon neće tek tako nestati, već će polako izumirati. Primetno je da je to doba već i počelo. Očekuje se da će u periodu od 2020. do 2025. godine silicijumska tehnologija u potpunosti nestati.Ljudi najčešće ne razmišljaju mnogo o čudesnim dostignućima moderne tehnologije. Savremeni računar jedno je takvo čudo. Svako od nas u džepu nosi pametni telefon u čijim su čipovima smeštene milijarde sićušnih tranzistora. Prosečan tranzistor ugrađen u računarski čip je čak pet stotina puta manji od jednog crvenog krvnog zrnca u našem organizmu.
Od broja tranzistora u čipu direktno zavisi i procesorska snaga računara. Do sada se, prema pravilu poznatom kao „Murov zakon“, broj tranzistora u procesorima na svake dve godine uvećavao dva puta. Zbog toga smo u prethodnih pola veka videli značajan i brz napredak računarske tehnologije i posledično mnoge praktične primene koje imaju uticaj na svaki aspekt naših života.
Na žalost, došli smo do fizičkog ograničenja kada nije moguće konstruisati još minijaturnije tranzistore, iz prostog razloga što bi to značilo da su oni manji od atoma. Srećom, naučnici već decenijama naporno rade na rešenju koje je široj javnosti poznato kao kvantni kompjuter.Ovih dana je prevaziđena jedna velika prepreka, popularno nazvana „kvantna nadmoć“. Naime, razvijen je kvantni kompjuter sposoban da obradi količinu podataka sa kojom ni jedan konvencionalni računar ne može da se uhvati u koštac. Ovaj uspeh ostvaren je u istraživačkom centru kompanije Gugl, ali je sigurno da će uskoro i druge firme i univerziteti unaprediti svoja rešenja.Kvantni računari su do sada bili tema umetničkih dela iz domena naučne - fantastike i idealno objašnjenje za moguću realizaciju ideja kao što su teleportovanje, napredna veštačka inteligencija, vanzemaljske civilizacije, put kroz vreme i slično. Sada imamo priliku da svedočimo o realnom nastanku i razvoju ove tehnologije, tehnologije koja će vremenom sigurno iz korena promeniti čovečanstvo.
I sada moja najverovatnija teorija. Vanzemaljci na ovaj ili onaj nacin ponekad saopste ljudima neke stvari. U zadnje vreme sve vise sto me pomalo cudi. Zasto pre nisu toliko pomagali ljudima u razvoju tehnologije. koliko je dobro za ljude ovoliko napredna tehnologija? Kakva se zackoljica krije iza sveg ovog  munjevitog napretka? Kako god kvantna fizika, kvantni racunari su vec tu-  na nasoj planeti. I da li ce nam poboljsati zivote ili nas unistiti niko ne zna.
FASCINIRANA SAM I TO STALNO PONAVLJAM KVANTNOM FIZIKOMIAKO JE BAS I NE RAZUMEM. ONO STO RAZUMEM JESTE DOKAZ DA PARALELNI SVETOVI POSTOJE NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. PO TOM PRINCIPU CIPOVI MOGU BITI I OVDE I ONDE STO DOVODI DO KVANTNOG KOMPJUTERA. A NJEGOVE MOCI SU NEZAMISLIVE!

HUMANA NORVEZANKA

INGEBORG BLAJNHAJM - NORVEZANKA. DEVOJKA DOSTOJNA DIVLJENJA  I NADIMKA SPASITELJKA ILI DEVOJKA SA OPSESIVNIM POREMECAJEM? NE ZNAM NI DO KRAJA OVOG TEKSTA! IPAK SAM IZDVOJILA OVAJ BLOG ZA NJU! DESAVA SE POVREMENO DA ME NEKE OSOBE PRIMORAJU DA PISEM O NJIMA.  PRACENJE INSTAGRAMA U HUMANITARNE SVRHE? PA EVO PRICE!
Vi patite od nesanice dostojne poštovanja. Kako god bilo, ona je dobar znak. Zaista, u doba naših roditelja, ovakav razgovor kako ga mi sad vodimo ne bi se mogao ni zamisliti. Oni noću nisu razgovarali već su tvrdo spavali; ali mi iz naše generacije spavamo rđavo, mučimo se, mnogo govorimo i neprestano se pitamo jesmo li u pravu ili ne. (Slučaj iz lekarske prakse) -CEHOV!
Da, dosli smo dotle da smo sve depresivniji, sve vise mislimo o samoubistvu i sve otvorenije pricamo o psihickim problemima. Nekad je bilo sramota govoriti o tome ,danas se na drustvenim mrezama dele sve nase misli i strahovi najopustenije. Prica se o nesanici, depresiji, autovanju, samoubistvu, sizofreniji, anksioznosti... I nemojte da odustanete od citanja ovog teksta misleci opet ova gnjavi sa depresijom i samoubistvima. Znamo sve o tome. Ovo je vrlo drugacij itekst. Uverite se zasto.
Intervenisati kako bi se pomoglo suicidalnim korisnicima Instagrama nije uloga koju je Ingeborg želela za sebe. Ona ne radi za ovu društvenu mrežu i nije plaćena za to što radi. Niti je zvanično kvalifikovana da pruži pomoć, budući da nije prošla obuku iz staranja o mentalnom zdravlju. Kad nisam na telefonu i motrim, osećam se kao da bi ljudi mogli da naude sebi i da niko to neće videti", kaže ona.
To znači neprestano nadgledanje Instagrama, prepoznavanje onih koji su se našli blizu ivice i obaveštavanje policije i hitne pomoći. Ona priznaje da često ima besane noći. Ona zna da toliko vremena provedeno na telefonu može da naljuti njenu porodicu i prijatelje, ali se brine da bi bez njene budnosti neko mogao da umre.ngeborg trenutno nadgleda oko 450 privatnih Instagram naloga - onih za koje je prvo potrebna dozvola njihovih vlasnika da biste mogli da ih pratite. Većina pripada devojkama koje pišu o vlastitim najmračnijim osećanjima, mada ima i nekoliko mladića. To je tajnoviti svet intimnih misli, slika i poveravanja, kojim vlada nepisano pravilo da „nema tužakanja".Reakcije koje dobija od profesionalaca su razne. Ponekad joj se zahvale na tome što je reagovala, u drugim slučajevima joj ne veruju. Početkom godine, Ingeborg kaže da je pokušala da navede policiju da reaguje u slučaju u kom je devojka tvrdila da će oduzeti sebi život. Ona kaže da su joj policajci rekli da je ta devojka pretila da će to uraditi već 16 puta do tada i da joj ne veruju. Ali ona kaže da su je narednog dana pozvali da joj saopšte kako je devojka ostvarila pretnju.
Ova Norvežanka zna iz vlastitog iskustva kolika je moć poveravanja na internetu. Kao mlada tinejdžerka, dok se borila s poremećajem u ishrani, počela je da prati Tviter naloge na kojim su drugi pisali otvoreno o svojoj anoreksiji ili samopovređivanju.
„Videla sam da su dobili mnogo pažnje od ljudi koji su ih razumeli i koji su brinuli za njih, a ja sam želela isto, jer nisam imala osećaj pripadnosti među svojim prijateljima", kaže ona.
Ta podrška je ono što korisnici smatraju pozitivnom stranom internet zajednica. Ingeborg kaže da te zajednice mogu da budu mesta na kojima osećate da vas je neko saslušao i razumeo u trenucima kad drugi, posebno odrasli i zdravstveni radnici, možda deluju kao da vas ne shvataju ozbiljno ili vas osuđuju.
Ali te Instagram mreže su sve samo ne bezbedni prostori. Koliko god dobrog da neki ljudi izvuku iz njih, uvek ih zasene loše stvari, kaže Ingeborg.Postavljanje ekstremnih misli i slika se nagrađuje - što je misao mračnija ili posekotina dublja, dobija više lajkova i pažnje, kaže ona. One mogu da potpire takmičarski duh i posluže kao priručnik za uputstva kako najbolje povrediti sebe, pa čak se i ubiti.„Mislim da je u tim zajednicama ljudima samo još gore zato što vam usađuju ideje kako da se ubijete, kako da se izgladnite ili kako da se otarasite hrane koju jedete, i kako da skrivate tu svoju bolest od drugih", kaže Ingeborg.
 Anemarte Moland radi za državni elektronski medij NRK. Prvi put je naišla na ovu internet zajednicu pre godinu dana, kad je putovala u malo norveško mesto da istraži priču o tri tinejdžerke koje su izvršile samoubistvo. Jedna od devojaka imala je privatni Instagram nalog na kom je delila misli o samoubistvu i samopovređivanju.
„Policija mi je rekla da je imala 100 pratilaca iz čitave zemlje, ali oni nisu uradili ništa više po tom pitanju", kaže Anemarte.
„Pomislila sam: Ovo je čudno. Sto pratilaca. Ko su ti ljudi?"
Nakon što je priča objavljena, jedna mlada žena je kontaktirala Anemarte da joj kaže kako je najmanje 10 drugih devojaka s iste Instagram mreže takođe oduzelo sebi život.
Shvativši da je nabasala na mnogo veću priču, novinarka je pokušala da stupi u kontakt s ovom tajnovitom mrežom. Isprva je otvorila lažni nalog koristeći mračne, sumorne ali nenasilne slike kako bi stupila u kontakt sa drugim devojkama.
Anemarte je bila iznenađena koliko joj je brzo Instagram preporučio desetine drugih profila za praćenje, od kojih su svi delili materijal o samopovređivanju i samoubistvu.Novinarka je krenula da kopa dalje, pokušavši da potvrdi samoubistva za koja joj je ispričano, pronašavši i pozvavši članove porodica. To ju je dovelo do Hajdi, čija se ćerka, Andrina, ubila dve godine ranije, pred svoj 18. rođendan. Kad joj je Hajdi rekla da još uvek čuva ćerkin mobilni telefon, ali ga od njene smrti nije ni pipnula, Anemarte je shvatila da je možda pronašla način kako da prodre u mrežu.
Andrina je imala oko 130 pratilaca, a Anemarte kaže da je to tipičan norveški nalog. Gledajući pratioce Andrininih pratilaca, novinarka je uspela da prebroji ukupno 26.000 naloga. Od njih je eliminisala sve koji su javni, što je taj broj svelo na oko 5.000. Dalje je suzila potragu usredsredivši se samo na naloge koji koriste depresivne slike, reči i emodžije.
Ona kaže da je pronašla više od 1.000 sličnih mračnih naloga, sve na dva koraka od Andrininog profila. Među njima su bile mlade žene i tinejdžerke iz najmanje 20 različitih zemalja, uključujući Dansku, Veliku Britaniju, Nemačku, Australiju i SAD.
Analizirajući ih, Anemarte i njene kolege uspeli su da prepoznaju obrasce. Većinu naloga držale su devojke u proseku stare 19 godina. Većina je imala neku vrstu problema sa mentalnim zdravljem, koji su varirali od neraspoloženja do teške depresije i anksioznosti. Mnoge su često boravile po bolnicama.
Grafikon koji je sastavio NRK prikazuje mrežu koja se širi preko čitavog sveta kao mračna paukova mreža, sa Andrinom u njenom središtu.
Kao i Ingeborg, Anemarte je razumela privlačnost svega toga. Pomešano sa postovima o samopovređivanju i smrti, devojke su se ponašale kao obične tinejdžerke, deleći slike nove odeće ili snimke sebe kako plešu uz muziku.
„Ima mnogo podrške i pažnje", kaže Anemarte.
„Svima je bilo zajedničko da ne veruju da mogu da dobiju pomoć negde drugde. I zato se sastaju kako bi pokušale da pomognu jedna drugoj i pruže podršku jedna drugoj tokom najmračnijih dana."
Ali novinarka je mogla i da prepozna koliko je opasna ova mreža. Primetila je kako najmračniji ili najsuicidalniji materijal dobija najveću pažnju. Pratioci bi na njih postavljali srca ili izraze kao što su „budi jaka" ili „izdrži".
„Zovem to obrnutom verzijom pravog pružanja podrške zato što su ovo bile prilično bolesne devojke koje su pokušavale da pomognu drugim bolesnim devojkama. Bila je to potpuno naopaka situacija", kaže Anemarte.
Zato što je mreža toliko zatvorena, nije bilo spoljnih glasova koji bi moderisali sadržaj ili pružali koristan ili profesionalan savet. Nakon što je provela neko vreme u njoj, novinarka je počela da stiče utisak da su devojke nesvesno ohrabrivale jedna drugu da idu korak dalje.

Od februara ove godine, Instagram je zabranio sve eksplicitne slike samopovređivanja i ograničio video snimke i slike sa suicidalnim temama. Odluka je usledila posle smrti britanske tinejdžerke Moli Rasel, koja je oduzela sebi život 2017. godine, nakon što je postavljala eksplicitan sadržaj na ovoj platformi.
Prošlog meseca, ova američka kompanija proširila je tu zabranu i na mimove, crteže i crtane filmove koji promovišu samoubistvo ili prikazuju metode samoubistva ili samopovređivanja.Ali Anermarte smatra da ovi zaštitni mehanizmi ne odlaze dovoljno daleko. Iako na Instagramu ima manje eksplicitnog sadržaja otkako je ova zabrana stupila na snagu, ona kaže da su članovi mreže pronašli način da zaobiđu ograničenja koje je postavila platforma.
Ali Hajdi i neki drugi roditelji smatraju da njihove ćerke ne bi bile mrtve da nisu koristile Instagram.
„Kad vidim šta je postavljano i koliko je aktivna Andrina bila u toj Instagram zajednici, i kad čujem šta su ostale devojke govorile, shvatam da je mojoj ćerki Instagram praktično oduzeo život. Tako se osećam", kaže ona.
„Zato što su sve druge devojke na Instagramu bile poput njene publike. Imala je nekog kome je sve mogla da pokaže. I zato verujem, da nije imala Instagram, potražila bi više pomoći u stvarnom životu."
Ingeborg kaže da moramo da se pozabavimo širim problemom. Brisanje naloga na Instagramu, kaže ona, samo bi preselilo problem na druge društvene mreže.
„Oni će samo naći nove zajednice, nove internet stranice ili već nešto treće. Mislim da zdravstveni sistem mora da bude bolji kako ljudi ne bi osećali potrebu da kače te stvari. Mogli bi da pričaju sa terapeutom ili članom porodice, umesto da postuju."
NRK je objavio svoje istraživanje otkrivši postojanje mreže i u tom procesu izložio Ingeborgin rad pažnji šire javnosti.
Norveški ministar zdravlja izjavio je za NRK da nije znao za postojanje samoubilačke mreže i da će strategija za sprečavanje samoubistava morati i nju da uvrsti. Rekao je i da je od psihijatrijskih jedinica za decu i adolescente zatražio da u sklopu svoje službe savetuju mlade o tome kako da porade na svom samopouzdanju.
Ingeborg želi da bude u prilici da spusti teret koji je preuzela na sebe. Volela bi da može da nastavi sa svojim životom i ostvari ambiciju da dovrši obuku za medicinsku sestru za rak.
Što se Hajdi tiče, ona se nada da će publicitet koji je dobila istraga pomoći da se spasu drugi životi.
„Nisam razgovarala o Instagramu sa Andrinom zato što sam se plašila da će biti ljuta i da će se samo još više povređivati. Ali sada žalim što to nisam uradila. Drugu majku bih, dakle, savetovala da ne pravi istu grešku."
„Razgovarajte sa svojim ćerkama, razgovarajte o tome."
ZNACI SVAKAKO STE PRIMETILI ( JA JESAM NAZALOST) DA VAM DECA OSTAJU BUDNA CELE NOCI OD NAJRANIJIH TINEJDZERSKIH DANA. NEKA 'VITLAJU GRADOM' NEKA SEDE  U SVOJOJ SOBI. I VI SE LOGICNO BRINETE ZA OVE PRVE .  ALI PRAVA OPASNOST VREBA SA DRUSTVENIH MREZA. I ZAISTA VEC KOJI PUT PONAVLJAM DA NE ZNAM STA DA MISLIM. DA LI JE BOLJE NA 'SVA USTA' GOVORITI O  PSIHICKIM PROBLEMIMA CELOKUPNOJ ZAJEDNICI ILI SE KAO NEKAD OKRENUTI PORODICI I USTANOVAMA ZA MENTALNO ZDRAVLJE?

KO CE I OD CEGA DA SPASI PLANETU

KO JE SVE POSLAT I ODAKLE DA SPASI ZEMLJU? GRETA  TUNBERG JE JEDNA OD NJIH?OD ISUSA KOJI JE DODUSE SPASAVAO COVECANSTVO ( KAO I MESIJA KOJI TEK TREBA DA STIGNE) PA DO SUPERMENA I GOKUA MNOGO JE BILO STVARNIH I IZMISLJENIH LIKOVA CIJI JE TO BIO ZADATAK! SAD VELIKO JE PITANJE MOZE LI IKO SPASITI PLANETU ZEMLJU I OD CEGA TO ZAPRAVO?

Misterija: Na fotografiji s kraja 19. veka, snimljenoj u Kanadi, nalazi se devojčica koja je preslikana švedska tinejdžerka

Pristalice teorije zavere tvrde da je švedska aktivistkinja Greta Tunberg putnik kroz vreme čija je misija da spase Zemlju od klimatskih promena!
Oni utočište u svom suludom verovanju nalaze u fotografiji snimljenoj daleke 1898. godine na kanadskoj teritoriji Jukon koja se nalazi u Univerzitetu Vašington u Sijetlu.
Naime, na ovoj fotografiji, koja je deo arhive univerziteta, nalazi se devojčica koja više nego liči na 16-godišnju Gretu. Nije dugo prošlo otkad je fotografija otkrivena do njenog pojavljivanja na društvenim mrežama, kada je počelo širenje još jedne teorije zavere, na čemu možemo zahvaliti razvoju savremene tehnologije. Na fotografiji se devojčica koja liči na Gretu nalazi u društvu još dvoje dece i oni ispiraju zemlju u potrazi za zlatom.
"Znači, Greta Tunberg je putnik kroz vreme i poslata je iz budućnosti da spase našu planetu od pogubnih posledica klimatskih promena", glasi jedan od komentara na Tviteru.
Drugi korisnik ove društvene mreže je još uvereniji: "Greta je iz budućnosti poslata u ključne periode ljudske istorije kako bi nam ukazala na probleme koji prete našoj planeti".Bez obzira na istinu, Greta Tunberg je postala simbol borbe protiv klimatskih promena nakon što je u svojoj školi u Švedskoj predvodila proteste svake nedelje. Njena borba je inspirisala akciju u još sto gradova širom sveta.
Realno ostavili smo Z generaciji i milenijalcima da spasavaju planetu. I to kako. Prelazenjem na vegeterijanstvo i resavanjem klimatskih problema?! Drveće ne lista, cveće ne cveta, plodovi ne rastu, pcelice umiru, životinje umiru, vode za piće ima sve manje, čovečanstvo postaje sve ravnodušnije, fejsbukirano, prebukirano, a čovek postaje sve sebičniji, zavidljiviji i pohlepniji...A planeta Zemlja nas jos uvek trpi.
 Plastične kese su postale simbol problema zagađenja plastikom.
Ali prema rečima porodice čoveka koji je izumeo plastične kese – Stena Gustafa Tulina – trebalo je da kese spasu planetu. Kažu da bi on bio šokiran kada bi mogao vidi šta se danas dešava.
Ako mislite da bi trebalo da koristimo papirne kese ili pamučne cegere umesto plastičnih, razmislite još jednom.
One zapravo mogu biti gore po životnu sredinu od plastičnih kesa koje recikliramo. A i realno nisam sigurna da papirna kesa moze da "podrzi" nekih redovnih 4-5 kg koje donosimo iz marketa. Dokaz su i butici gde u  poslednje vreme daju papirne kese za garderobu koje pucaju odmah iza coska! Cegeri su mozda u redu za one koji u prodavnicu idu direktno iz kuce za ostale ne bas!
Almir Naraiamog Surui jos jedna nada za spas planete. On je šef jednog od četiri klana plemena Paiter-Surui, što na lokalnom jeziku znači "Pravi ljudi, mi sami". Surui su možda tehnički najstručnija domaća grupa na Amazonu, a Almir može biti među najstručnijim liderima na Amazonu. On je napravio prvo partnerstvo te vrste sa Google Earth-om kako bi dobijao redovne satelitske snimke o nezakonitoj seči šume i pravi mape od geografskih informacionih sistema (GIS) za praćenje zona visokog rizika. Almir takođe upravlja projektima sa pametnim telefonima zajedno sa članovima plemena kako bi proveravao da ne preteruju sa lovom.
Taj rad je presudan za opstanak tropske kišne šume i ljudi koji ovde žive. To je izvanredna transformacija, s obzirom da su Surui prvi put došli u vezu sa spoljnim svetom 1969. godine, kada su ih uništavanje šuma, stočarstvo i sukobi sa naseljenicima i suparničkim plemenima naterali da izađu iz šume.Taj kontakt ih je skoro koštao postojanja. Nova izloženost bolestima, poput tuberkuloze, malih boginja i gripa, desetkovala je pleme Surui: Njihovo stanovništvo je palo sa 5.000 članova na manje od 300 članova u sedamdesetim.
Ne smem da zaboravim ni Ilona Maska koga vrlo cesto spominjem znam, ali on ulaze znacajna sredstva za smanjenje stetnih gasova na nasoj planeti i u istrazivanja o klimatskim promenama. Srecom pa superheroja medju bogatim ima jos uvek. Na listi su svakako prvo Bil Gejts ( po meni vrlo kontraverzan lik), Mark Cunkeberg, Voren Bafet, Karlos Slim, Ka Sing, Azim Premji,SerRicard Brenson,Cak Fini,Princ El Valid bin Talal, Džon Bon Džovi, koji je osnovao svoju fondaciju 2006. godine; Džordž Kluni, koji je nadaleko poznat po svom humanitarnom radu i organizovanju neprofitne organizacije “Hope for Haiti Now”; Bono, pevač slavnog benda U2; Elton Džon, koji je kroz svoju fondaciju za borbu protiv side prikupio više od 125 miliona dolara, a sam je donirao preko 40 miliona velikom broju dobrotvornih organizacija; Anđelina Džoli, koja je ambasadorka dobre volje Ujedinjenih nacija; Ališa Kiz, portparol udruženja “Keep A Child Alive”; Lejdi Gaga, koja je fondaciju “Born This Way” pokrenula 2011. godine; Kris Martin, koji zajedno sa svojim bendom Koldplej donira 15 odsto svog zarađenog novca u dobrotvorne svrhe;   Petra Nemcova, supermodel, koja je, nakon preživljenog cunamija na Tajlandu osnovala fond “Happy Hearts”; Pol Njumen, koji podržava teško bolesnu decu; Džoana K. Rouling, spisateljica, koja je predsednica fondacije “One Parent Families”, koja se bori za društvenu jednakost; Šakira, koja je osnovala ondaciju “Pies Descalzos”; Opra Vinfri, koja je donirala više od 300 miliona dolara i osnovala “Oprah’s Angel Network”…
"SUPER HEROJI" SMO I SVI MI KOJI SVAKI DAN CINIMO DA ZIVOT NA ZEMLJI BUDE SVE NEPODNOSLJIVIJI . I STVARNO NE ZNAM STA BI PODIGLO SVEST LJUDIMA (NIJE EDUKACIJA ), MOZDA NOVCANE KAZNE -ONE  SU DELOTVORNIJE!
I SAMO JOS DA UTVRDIMO OD CEGA BRE MI TACNO SPASAVAMO PLANETU?!

OPSESIJA

OPSESIJA! KOLIKO MOZE BITI DOBRA I PRODUKTIVNA I OBRNUTO! STA JE SVE PREDMET NASE OPSESIJE?
Granica izmedju stvarne zelje i teznje ka nekom cilju  i opsesije je vrlo tanka,skoro nevidljiva i lako je prekoraciti.
"Ako vam je jasno značenje broja 3, 6 i 9, onda imate u svojim rukama ključ univerzuma“,govorio je veliki naučnik Nikola Tesla.
Teslina opsesija brojem 3 išla je dotle da je, živeći po hotelskim sobama,birao one čiji broj može da se podeli sa trojkom. Bavio raznim eksperimentima, mnogi od njih su bili misteriozni, ali najveća misterija je bio on sam.Svi veliki umovi imaju neku opsesiju, ali Teslina je bila jedna od najintrigantnijih.

Uvek bi obišao oko zgrade tri puta pre nego što bi ušao, čistio je tanjire sa 18 salveta, živeo je u hotelskoj sobi, a brojeve soba je birao p otome da li mogu da se podele sa 3. Računao je sa deljivim stvarima oko sebe i uvek želeo da budu deljivi sa 3. Sve što je radio radio je u setovima od 3.
Ali, on nije jedini veliki um koji je bio opsednut ovim brojem. Poznato je da su mnogi umetnici, naučnici i književnici bili opsednuti brojem tri, jedan od najpoznatijih je Dante, čije je remek delo "Božanstvena komedija" određeno ovim brojem.
Neki su smatrali da Tesline opsesije potiču od opsesivno­-kompulsivnog poremećaja, drugi da je veoma sujeveran. Ipak, istina je daleko komplikovanija.
 On nije bio opsednut jednostavno brojevima, već posebnim brojevima - 3, 6 i 9. Tvrdio je da su ovi brojevi veoma bitni, ali niko ga nije slušao. Ali, zašto baš ovi brojevi? Prvo moramo da razumemo da mi ne stvaramo matematiku, već je otkrivamo. To je univerzalni jezik svega što nas okružuje, a istovremeno i njegov zakon.
Postoje modeli koji se prirodno pojavljuju u univerzumu, oni koje smo otkrili u životu, galaksiji, formiranju zvezda, evoluciji i skoro svim prirodnim sistemima. Neki od tih modela nazivaju se Zlatni Racio i Sveta Geometrija.
 Tesla je tvrdio da su ovi brojevi ekstremno važni, ali niko nije slušao. On je čak izračunao da su planete povezane s ovim brojevima. Veoma bitno mesto zauzimaju i brojevi "binarnog sistema", čiji model funkcioniše tako što se počinje od jednog i nastavlja sa dupliranjem brojeva. Ćelije i embrioni funkcionišu po istom sistemu.
Koliko god cudno zvucalo ova je opsesija kao jedna od retkih i dobra i konstruktivna. Ali postoje i one lose i potpuno destruktive. Kao opsesija nekim drugim ljudskim bicem ( ili cak samim sobom) ili nekim predmetom, zbog cega cinimo najludje i nedopustive stvari. Ili opsesija zravom hranom - ortoreksija. Žena, potpisana samo kao Ženg, postala je opčinjena zdravim životom što je dovela do esktrema isprobavajući radikalne metode od kojih su drugi zazirali. Tako je i došla na ideju da voćni miks unese preko infuzije umesto da ga popije.
U stara dobra vremena, pre interneta i sličnih gluposti, kad si se naložio na serijskog ubicu, tradicija je bila da mu pošalješ ljubavno pismo u zatvor. Ali vremena se menjaju. Muškarci smeju da plaču. Uz pomoć telefona možete da pregledate fotografije ljudi sa letovanja. Možete da izjavite ljubav serijskim ubicama na društvenim mrežama i pridružite se hiljadama drugih u praćenju fan stranica posvećenih nekim od najozloglašenijih imena u istoriji.Opsesija serijskim ubicama uzela je maha narocito medju tinejdzerima.
Svakako ne smemo zaboraviti na opsesiju fizickim izgledom i  o milion uzasnih stvari koje radimo svom telu. A nisu samo u pitanju plasticne korekcije, ugradjivanje silikona i botoksa. Ima tu jos mnogo losih  stvari koje radimo sebi da bi izgledali lepse ili lepo u odnosu na ono sto se od nas ocekuje u ovom modernom  vremenu.
Pracenje nasih sadasnjih ( a i bivsih) partnera preko svih mogucih dostupnih tehnologija je jos jedna vrsta opsesije - najnoviji primer Spotteda (pracenje) o kome sam neki dan pisala.
Bolesne i morbidne opsesije svakako imaju veze i sa autizmom i opsesivno kompulsivnim poremecajem ,mada ih je  bar u  pocetnoj fazi jos uvek  moguce kontrolisati. Zato dobro razmislite o svojim opsesijama. A svi ih imamo zar ne?
DOBRO SE PAZITE OPSESIJA! PREPOZNAJTE  IH DOK JE VREME JER POSLE PREDSTAVLJAJU OPASNOST I ZA VAS I ZA OKOLINU!

IMIGRANTI

STA AKO SI IMIGRANT U XXI VEKU? VELIKA BRITANIJA IMA NAJRIGOROZNIJA PRAVILA ZA DAVANJE AZILA! NAJVECA MIGRACIJA U ISTORIJI COVECANSTVA DESAVA SE BAS SADA!
Uspostavljanjem imigracionog sistema premijera Džonsona, i Isus Hrist bi bio odbijen na granici Britanije - izjavio je nadbiskup Kanterberija Džastin Velbi.

- Našem osnivaču, Isusu Hristu koji, naravno, nije bio belac, pripadnik srednje klase i Britanac – ne bi bila odobrena viza – osim u slučaju da smo u nedostatku sa stolarima - izjavio je, na CBI biznis konferenciji u Londonu, bišop Velbi. Njegova kritika imigracionog sistema izazvala je smeh i aplauz publike. Premijer Džonson je jedan od najdrastičnijih u zalaganju za imigracioni sistem bodovanja kojim bi se imigrantima dodeljivali poeni na osnovu njihovih kvalifikacija, edukacije, godina, poznavanja englekog jezika, kao i sposobnosti potrebnih za život u Velikoj Britanji.Komentar nadbiskupa Velbija izazvao je burne reakcije. Mnogi su prihvatili taj komentar kao šaljiv, govoreći da bi Isus vrlo lako ispunio kriterijume, govoreći da je i previše kvalifikovan zbog posedovanja karakteristike pretvaranja vode u vino ili to što je uspeo da nahrani 5,000 ljudi s pet vekni hleba.
2000-te godine, nešto pre ponoći 18. juna, 58 tela nađeno je u kamionu u lučkom gradu Dover u Engleskoj. Dve osobe su nađene žive, ali u lošem stanju.
Holandsko vozilo je u Veliku Britaniju stiglo iz Belgije. U njemu su bili imigranti poreklom iz Kine koji su se ugušili.
Čak 60 imigranata bilo je zarobljeno u kamionu 18 sati, dok je napolju temperatura bila 32 stepena. Policija je tada potvrdila da se radilo o ilegalnim kineskim imigrantima, 54 muškarca i četiri žene.
U Britaniji se ovo danas smatra jednim od najvećih masovnih ubistava u istoriji. Od tada hiljade migranata je izgubilo svoje zivote na najstravicnije nacine.
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je u uredbu kojom se zabranjuje ulazak imigrantima koji neće biti pokriveni zdravstvenim osiguranjem 30 dana od ulaska u SAD ili nemaju novca da sami plate svoje zdravstvene troškove.

Bela kuća navodi da to neće uticati na mogućnost dobijanja azila ili izbegličkog statusa.
Mera stupa na snagu 3. novembra, prenosi Rojters.
Kako se navodi, Tramp je smanjenje imigracije učinio centralnim pitanjem svog mandata, a njegova administracija je prošlog meseca saopštila da namerava da u fiskalnoj 2020. dopusti da u SAD uđe samo 18.000 izbeglica.
Na društvenim mrežama pojavili su se snimci na kojima se vide deca zatvorena u žičanim kavezima u jednom od kampova na granici SAD i Meksika, u kojima pogranični agenti drže mališane razdvojene od roditelja, ilegalnih migranata. Pored njih, objavljen je i audio zapis na kojem se čuje plač dece između četiri i deset godina.

Amerika je poslednjih dana u centru pažnje zbog politike "nulte tolerancije", zbog koje se deca prisilno razdvajaju od roditelja migranata.A sad malo i sprdnje mada ovo nikako nije tema za sprdnju.
U Meksiku  postoji tematski park koji, paralelno s migrantskom krizom na južnoj granici, nudi posetiocima da za manje od 20 dolara na sopstvenoj koži iskuse kako je biti ilegalni migrant.

"EkoAlberto park" u El Alberu nudi posetiocima "noćni kompletan doživljaj" - .
Karta za ovo iskustvo se kreće od 17 dolara, koliko košta "standardan paket". Za "ekstremnu verziju", koja traje pet sati, treba izdvojiti 24 dolara, piše londonski "Dejli mejl".
 U Nemačkoj je broj stanovnika dostigao rekordnu cifru od 82,8 miliona, a na to su najviše uticale migracije, pokazuju danas objavljeni podaci Federalne agencija za statistiku.U Nemačkoj ima  preko milion  migranata, a  broj umrlih je veći od broja rođenih.Na pitanje o razlozima napuštanja domovine, 70 odsto izbeglica je reklo da je to uradilo "bežeći pred ratom", 44 jer su bili "direktno progonjeni". Slede "loši uslovi života" (39 odsto), "diskriminacija" (38), "strah od prinudnog regrutovanja" (36), "opšta ekonomska situacija u zemlji" (32), i manje zastupljeni, ali ne manje zanimljivi motivi: "članovi moje porodice su već napustili zemlju" (9), "poslala me je moja porodica" (7), "hteo sam/htela sam da se pridružim mojoj porodici" (7)...
Dve petine ispitanih je pre dolaska u Nemačku najmanje tri meseca provelo u nekoj drugoj zemlji. Osnovni razlog zbog kojeg su se izbeglice opredelile za Nemačku je "poštovanje ljudskih prava" u toj zemlji (70 odsto), slede "nemački obrazovni sistem" (43) kao i "osećanje da smo dobrodošli" (42).
Odlazak u izbeglištvo je povezan sa velikim troškovima ali oni bitno zavise od zemlje porekla. Tako je put do Nemačke prosečno najskuplji za izbeglice iz Avganistana i Pakistana (12.040 evra) a neznatno povoljniji za one iz Irana, Iraka, Libana i Palestine (11.363 evra). Ilegalan put iz Sirije do Nemačke košta u proseku 5.556 evra, a iz zemalja severne Afrike 1.398 evra, Balkana - 1.638 evra. Osim toga, prosečna dužina puta do Nemačke je iznosila 35 dana.
Francuska  nudi migrantima   2.500 evra da se dobrovoljno vrate kući, a ponuda važi do 31. decembra. Migranti medjutim traze najmanje 10.000 evra.
Madjari dizu zidove, nasi susedi vracaju migrante ka Srbiji.
Sagledavanje ove situacije oko migranata je pretesko. S jedne strane hiljade ljudi koji pokusavaju da nadju svoj dom daleko negde na drugoj teritoriji. Njihov put koji se mnogo vise zavrsava smrcu nego uspehom. Pako kroz koji prolaze na tom putu, deca ugrozena do krajnjih granica. A onda s druge strane drzave koje imaju i svojih problema jednostavno ne mogu da izdrze pritisak dolazenja novih ljudi bez posla, bez zdravstvenog osiguranja, bez isprava, bez osnovnih kriterijuma za normalan zivot coveka. Nikome u ovoj migracionoj krizi najvecoj do sada nije dobro ni lako. I nasi ljudi odlaze svakog dana , a ljudi sa drugih kontinenata dolaze u Srbiju. Mesa se stanovnistvo ( vec sam pomenula da se u Nemackoj sve vise dece radja iz mesovitih brakova). U Srbiji takodje, kao i u celom svetu. Koliko je to dobro ili lose zaista je tesko reci. U ovoj prici nista nije samo crno ili samo belo. Ali da je tesko - jeste i te kako.
NI NE NAZIRE SE KRAJ OVOJ MIGRACIJI. SVET MORA DA BUDE SVESTAN TOGA.  A TEK KAD BI GOVORILI O PSIHOLOSKOJ STRANI OVOG PROBLEMA. KAKO JE BITI IMIGRANT U OVOM XXI VEKU? NEMOGUCE JE NI ZAMISLITI!

PATIKE

JOS PRICA O PATIKAMA! PATIKE SE NOSE OD 0 DO 100 GODINA BILI ZENSKO ILI MUSKO ( DA NE POMINJEM OSTALE PODELE). DAKLE NOSE IH SVI. NEKAKO NAJPOZNATIJE SU SVAKAKO NAJK I ADIDAS! PA EVO NA STA SU SVE SPREMNI VLASNICI DA BI OSTALI  NAJBOLJI PROIZVODJACI PATIKA NA SVETU!
U novim "Najk" patikama hodaćete kao Isus na vodi. Bukvalno. Ovaj brend u prodaju je pustio patike u čijem đonu se nalazi sveta voda, a pertle krasi i privezak Isusa razapetog na krstu. Cena, sitnica - 4.000 dolara.

Par "Najkovik" Air Max 97 patika tako je u nešto drugačijem izdanju izašao na tržište, a da stvar bude još interesantnija, prodat je velikom brzinom.
Kompanija MSCHF koja je radila na redizajnu Air Max patika navodi da je voda koja se nalazi u njima zapravo iz reke Jordan, koju je osveštao sveštenik u Bruklinu.
Nove patike brenda "Najki" nisu napravljene za vrhunske sportiste, ovaj novi model dizajniran je posebno za svakodnevne heroje - lekare.

"Nike Air Zoom Pulse" su patike specijalno dizajnirane za one koji rade u zdravstvu. Kako je sama kompanija saopštila, na umu su imali "svakodnevne heroje".
Kako je saopšteno, zaposleni u "Najkiju"su posetili dečju bolnicu u Portlandu, gde su promatrali medicinsko osoblje. Uvideli su koji su njihovi izazovi i sve to spojili sa satima koje provedu na nogama i potrebnom udobnošću.
Patike su sličnog dizajna kao klompe, koje zauzimaju posebno mesto u zdravstvu, ali su prosto više sportske.
Budućnost mobilnosti profesionalnih košarkaša dobila je pojačanje u obliku pametnih patika koje se samostalno pertlaju, te tako utiču na neometano kretanje igrača.

Kompanija Nike najavila je novi proizvod, ali su patike u okviru reklame zamagljene, te se ne vidi kako novi model izgleda, ali se vidi da će moći da se zapertlava preko aplikacije na pametnom telefonu. Radi se o značajnom poboljšanju u odnosu na model HyperAdapt 1.0 iz 2016. godine, koji nije mogao da se povezuje sa pametnim uređajima, te se patikama upravljalo preko fizičkih tastera koji su se nalazili u okviru samog modela. Film "Povratak u buducnost" - setite se scene "pertlanja" - trideset godina ranije! Preko  trideset godina, Nike i "vazduh"  su nerazdvojni. Iako zvaničan početak Air Max revolucije datira od 26. marta 1987. godine, zanimljivo je da je njeno putovanje počelo desetak godina ranije, kada je aero inžinjer po imenu Frenk Rudi došao do genijalne ideje. On je u svetsko sedište kompanije Nike doneo prototip patika za trčanje sa vazdušnim đonom... ostalo je istorija. Znaci u NIKE patikama  postali su  sastavni deo i voda i vazduh ! I naprevljene su za svaku profesiju, za svaki pol ,za svaku starosnu dob! Mudro zar ne?
Novi model patika ne samo da je inspirisan  Oktoberfestom nego je i otporan na pivo, povraćanje i sve druge tečnosti. Izrađene od najfinije kože adidas München patike spremne su na sve nepogode koje prate preterano konzumiranje alkohola.
Model je u smeđoj bavarskoj 'lederhosen' boji s natpisom ‘Prost’ - živeli na nemačkom.
Adidas je predstavio budućnost performans obuće Futurecraft 3D, jedinstvenu 3D dizajniranu patiku za trčanje koja se pomoću jastučića može prilagoditi stopalima svakoga pojedinačno. 3D koncept je deo „Futurecraft serije“, napredne inicijative koja u središte dizajna postavlja spoj otvorenih ideja i veštine, što doprinosi inovacijama kroz sve elemente proizvodnje.U svom 3D konceptu, koji omogućava vrhunsko personalizovano iskustvo za sve sportiste, adidas stvara jedinstvenu kombinaciju materijala i procesa izrade. Ova napredna ideja podići će standard patika za trčanje na viši nivo, nudeći bez presedana personalizovanu podršku i udobnost za svako stopalo, čime se omogućava da sportisti postižu najbolje rezultate.
Mongolski arheolozi su pronašli mumiju čija staorst datira na oko 1.500 godina sa veoma bizarnom i zanimljivom obućom koja izgleda veoma moderno ....
Ovo arheološko otkriće je postalo posebno zanimljivo ljudima koji su na slikama objavljenim u vestima kao i na internetu primetili nešto neobično...Izgled obuće na stopalima mumije neodoljivo je podseća na poznatu marku patika "Adidas"!
Čuveni brend sportske obuće i odjeće, “Adidas”, riješio je da pomogne planeti Zemlji tako što će svoje proizvode praviti od plastičnog otpada.  Namjera rukovodilaca brenda jeste da plastiku tj. otpad iz okeana recikliraju i prave poznate komade. Time se bave od 2015. godine i to prilično uspješno. Očekuju da će 2019. godine broj napravljenih pari patika od reciklirane plastike biti 11 miliona, što je duplo više u odnosu na prošlu godinu. Oni su iz okeana izvuklu 2810 tona palstike. Udurženi sa “Parley” organizacijom, oni prave čuda od otpada.
“Parley” skuplja plastiku sa obala okeana, poput Maldiva, plastika se sortira i šalje “Adidasu”. Ono što mogu da iskoriste, oni uzmu, a ostatak plastike šalju na dalju reciklažu.Komadi sportske opreme koju “Adidas” pravi od reciklirane plastike imaju isti kvalitet kao i oprema napravljena od standardnih materija, a i udobnost je na istom nivou.
Nekada su patike zaista bile namenjene iskljucivo za bavljenje sportom. Adidas jos neguje tu tradiciju. Zbog obima posla resili su da uposle robote ali posle dve godine rezultat je:
Proizvođač sportske opreme Adidas gasi dve svoje robotizovane fabrike koje su najavljivane kao njegova budućnost.

Kompanija će zatvoriti jednu fabriku u Nemačkoj, a drugu u SAD, a kako su saopštili, tehnologija u Aziji biće ekonomčnija i fleksibilnija.
Podsetimo, Adidas je pokrenuo visoko robotizovanu proizvodnju patika u fabrici Speedfactory u nemačkom Ansbachu 2016. godine. Sledeće godine, otvorili su sličnu fabriku i u Atlanti u SAD. Nemačka kompanija je te fabrike otvorila kako bi u što kraćem roku na glavna tržišta isporučivala nove sportske linije odeće i obuće. Dodatni razlog je bio rast plata u Aziji i veći troškovi dostave u tu regiju.
Prvobitni plan je bio da se uspostavi mreža robotizovanih proizvodnih postrojenja širom sveta. Međutim, sada su saopštili da će najkasnije u aprilu iduće godine obustaviti proizvodnju u ta dva pogona i prepustiti primenu nove proizvodne tehnologije za proizvodnju obuće dobavljačima u Aziji.
Kad smo kod Azije glavna asocijacija je naravno Kina.  Zbog teske materijalne situacije  patike koje dolaze do nas iz Kine sa cudnim natpisima Nike  i Adidas i marki za koje nismo ni culi prodaju se u ogromnim kolicinama.
PATIKE SU OBUCA KOJA SVIMA PRIJA. I MA KOLIKO PRICALI DA NIJE ZDRAVO NOSITI SAMO PATIKE IPAK SU ONE NAJZASTUPLJENIJA OBUCA. A IMA IH ZAISTA U MILIONIMA VARIJANTI. 
I ZASTO KAD SE LJUDI TOLIKO TRUDE DA PROIZVODE NAJLUDJU, NAJUDOBNIJU, NAJZANIMLJIVIJU, NAJJEFTINIJU I NAJSKUPLJU OBUCU, OBUCU KOJA JE UVEK U TRENDINGU  DA JE ONDA NE NOSIMO?
VOLIMO PATIKE!