ORGIJE

 LJUDI NA OPASNOST REAGUJU RAZLICITO. STO JE OPASNOST VECA TO SU REAKCIJE LUDJE. PRE NEGO STO PRONADJEM NEKE TAKVE REAKCIJE EVO JEDNE POTPUNO TAZE, DA ZAPISEM U BLOG JER JE ON NEKA VRSTA DNEVNIKA DA JE RAT IZMEDJU RUSIJE I UKRAJINE POCEO U FEBRUARI 2022-GODINE I TRAJE I DALJE. NE ULAZIM SADA U PRICU O TOME KO JE U PRAVU JER RAT I NE TREBA DA POSTOJI, NEGO VAM SADA PRICAM O LUDOJ REAKCIJI NA OPASNOST OD NUKLEARNOG RATA.

Dok zemlje širom Evrope preispituju svoje zalihe tableta za zračenje pod pretnjom nuklearnog napada Vladimira Putina, Ukrajinci su odlučili da odgovore sa humorom – i planiraju orgiju na brdu izvan Kijeva.

Više od 15.000 ljudi se prijavilo na Telegram grupu „Orgija na Šćekavici: Official“, koja je postavljena 26. septembra, a namera je da se tamo upute u slučaju nuklearnog napada – umesto da se odu u najbliži bunker.

U uvodnoj objavi rečeno je članovima da ukrase ruke prugama kako bi označili šta su njihovi interesi uoči posete brdu – tri trake simbolizuju analni seks, a četiri oralni seks. Zatim su objavili: „Kažu da su svi stanovi sa pogledom na Ščekavicu iz nekog razloga nestali sa sajtova za nekretnine.

Radio Slobodna Evropa je intervjuisao ženu iz kraja o grupi, koja je rekla: „To je suprotno od očaja. Čak i u najgorem slučaju, ljudi će tražiti nešto dobro. To je megaoptimizam Ukrajinaca.

Jedan čovek je rekao: „To je pokušaj da se pokaže da što više pokušavaju da nas uplaše, mi ćemo to više transformisati u nešto drugo”.

Grupa Telegram objavljuje novosti o ratu, u kojem su kontraofanzivni napori ukrajinske vojske u Hersonu nedavno opisani kao „BDSM zabave za Ruse“. Slika napredovanja ukrajinske vojske u grupi je nazvana „fotografija masturbacije“.Kada se oglasio vazdušni alarm 30. septembra, objavili su: „Da li je vreme?“ uz smajlije. Odazvalo se 582 osobe, takođe sa smajlijem.

Ukrajinska komičarka Verka Serdučka postavila je pre četiri dana objavu u znak podrške grupi. Kijev je takođe uložio napor da se zaštiti od moguće nuklearne eksplozije; apoteke su opskrbljene tabletama za zračenje, a podrumi su otvoreni da služe kao skloništa ako je potrebno.

Izvan granica Ukrajine, zemlje poput Poljske su takođe poslednjih nedelja popunile jodom apoteke širom zemlje, a u narednim danima će stići još više.

Ali čak i udaljenije zemlje počinju da brinu; lokalni mediji na Kipru javljaju da tablete joda nisu dostupne na ostrvu, te da su farmaceuti imali na raspolaganju samo dijetetske suplemente, koji ne pružaju zaštitu u slučaju nuklearnog događaja.

Tajms je u ponedeljak objavio da se veruje da je NATO upozorio svoje članice da bi Putin mogao da izvede nuklearnu probu na ukrajinskim granicama.

U međuvremenu, grupa za orgiju na Telegramu nastavlja da objavljuje i sada izgleda da postoje razdvojene grupe, od kojih je jedna proglasila orgiju u Deribasivskoj ulici u Odesi.

Ako ste pod stresom evo jedne lude pomoci,ali kazu da pomaze.

 

Oslanjajujući se na teoriju Roberta E. Tajera, psihologa koji se bavio biološkim objašnjenjem raspoloženja, Dilon tvrdi da je paralisanost sasvim prirodna ljudska reakcija na stres. Kada nam preti realna opasnost, to pomaže jer imamo vremena da odlučimo šta ćemo uraditi – boriti se ili pobeći.

Slična stvar se dešava i kada smo nervozni ili pod stresom, pa su sitni, nervozni pokreti kao što su lupkanje prstima, mrdanje noge ili puckanje folije načini da mišićna napetost popusti, čime se smanjuje i nivo stresa.

„To je kompulsivna stvar. Viđala sam sekretarice koje se svađaju zbog pucketave folije. Očigledno je adiktivna i svi je žele“, zaključila je Dilon.

Međutim, sada se otišlo korak dalje, pa je napravljeno specijalno odelo po uzoru na čuvenu foliju koje možete da puckate kad god poželite.

Odelu je nazvano "Bubble Wrap Suit" i ono će čitavo vaše telo prekriti balončićima vazduha koje možete da puckate u svakom trenutku.

Na odelu se nalazi na stotine balončića. Odelo dolazi sa dva različita dela - jaknom i pantalonama. Kad god osetite stres, samo ga navucite i ono će vam pomoći da se smirite.Licno iskustvo ne primerene reakcije na opasnost bilo je 1999-te godine kada je bilo bombardovanje  izazvano bog zna cim. Sa cetvoro dece izmedju 1 i 11 godina setala sam svaki dan usprkos stalnom zavijanju sirena. Nikada nismo otisli u skloniste. I nikada nismo menjali rutinu nasih zivota .

Jos jedna totalno neprimerena reakcija na opasnost je samoubistvo ili cak kolektivno samoubistvo,. Najstrasnije od svega kad od straha da necete preziveti u smrt povedete svoju decu.

Svet ima dva problema – nepoznati virus i poznati, već viđeni strah. I jedno i drugo može se objasniti, samo će za ovo prvo medicini trebati meseci, možda i godine. Ovo drugo je bolje poznato – panika niče tamo gde ljudi suočeni sa potencijalnom opasnošću hoće sve odgovore odmah, ali ih odmah ne mogu dobiti. Bili okidači društvenog straha realni ili ne, sam strah jeste sasvim realan.

Logika masovnih medija if it bleeds, it leads – figurativno, što krvavije, to bolje – uprizorila je virus kroz puste ulice Vuhana, medicinsko osoblje odeveno u zaštitna odela, vapaj porodica umrlih ili dirljivo horsko pevanje Bella Ciao sa balkona u Italiji. Armagedonske slike preplavile su medije i društvene mreže te potisnule sve ostale vesti i pre nego što su za to dobile opravdanje.

"Ono što vidimo se donekle graniči sa histerijom", rekao je Andreas Gasen, predsednik nemačkog Saveznog udruženja lekara. "U Berlinu stotinu ljudi stoji u redu jer misle da se moraju testirati. Suočavamo se sa masovnim talasom uznemirenih i zabrinutih ljudi koji podstiče medijska infekcija."

STRAH JE TU

"Ne možeš da ga vidiš, ne možeš da ga omirišeš", kaže Monika Šoh-Spana iz američkog Centra za zdravstvenu bezbednost "Džon Hopkins". "Tornado možeš da vidiš i šteta je maltene momentalna. Ali kada je u pitanju nevidljivi patogen, čije je otkrivanje i razumevanje rezervisano za profesionalno obučene specijaliste, ljudi se malo više uzbude.

Psiholozi Danijel Kaneman i Amos Tverski sedamdesetih godina su definisali heuristiku dostupnosti (availability heuristic). Po njihovim rečima, osoba može procenjivati "verovatnoću događaja ili frekventnost ponavljanja odmeravajući lakoću s kojom se može izvesti relevantna mentalna operacija prisećanja, konstrukcije ili asocijacije". Prosto rečeno, kada nam je nešto stalno pred očima, to nam deluje kao goruće, ponekad i kao jedino pitanje.

Američki psiholog Dejvid Majers, služeći se tom tezom, izračunao je da SAD od napada na Njujork i Vašington troše 500 miliona dolara po smrti u terorističkom napadu – na vojsku, službe, naoružanje – a 10.000 dolara po smrti od raka. "Najčešće se plašimo pogrešnih stvari", piše Majers. "Plašimo se onoga što spremno čeka u našoj memoriji. Žive, kognitivno dostupne slike – stravična avionska nesreća, masovni pokolj – remete našu procenu rizika."

SMRTNOST

Svetska zdravstvena organizacija je početkom marta izašla sa računicom da novi virus ubija 3,4 odsto zaraženih. Malo ko je čitao sitna slova gde se kaže da je ovo samo prva procena. Nadalje se ispostavilo da sve zavisi od zahvata – da li se testira šire ili se testiraju samo ljudi sa ozbiljnim simptomima, te oni iz rizičnih grupa. U ponedeljak (16. mart) Francuska i Nemačka imale su jednak broj otkrivenih slučajeva (oko 5.500), ali je naspram 127 smrtnih slučajeva u Francuskoj, u Nemačkoj bilo trinaest.

Nemački pulmolog i dugogodišnji poslanik Socijaldemokrata Volfgang Vodrag računa da razni korona virusi – koji u talasima sezonskog gripa učestvuju između 7-15 odsto – godišnje u Nemačkoj ubiju dve do tri hiljade ljudi. Prema Vodragu, novi korona virus ni po čemu za sada ne odskače i cela dževa se digla samo jer je nakon reakcije kineskih vlasti osmišljen test za ovu specifičnu vrstu virusa.

Dok je nemačka kancelarka na konferenciji za štampu govorila o prvim merama prošle sedmice, na televiziji N24 išla je telefonska anketa (50 centi po minutu sa fiksne mreže) sa pitanjem: da li Vlada preduzima dovoljno mera? Sedamdeset odsto ljudi se izjasnilo da Vlada ne preduzima dovoljno mera. Veliki je to broj dobrih građana koji misle da znaju šta je činiti i šta je "dovoljno". Država je onda uradila svašta, kao i druge države. Sme li jedna vlast uopšte da uradi manje nego što građani nalaze za shodno?

Hrana za opšti strah su i zbunjujuće poruke nadležnih, u čemu su oni u Srbiji nezvanično postali svetski šampioni. Između obraćanja u kojem je ženama savetovano da skoknu do Milana u šoping, a svima da drmnu rakijicu dnevno, i melodramatičnog uvođenja vanrednog stanja ("Srbija je u ratu") i nabijanja penzionera u karantin, kao da je režim Aleksandra Vučića smetnuo s uma da nije pametno izmotavati se dok je narod u strahu.

U Nemačkoj je prošlo bez loših pošalica nadležnih. Ali zbunjivanja je i ovde na pretek. "Korona – prosvetitelj nacije", tako je ugledni "Zidojče cajtung" odao priznanje šefu Instituta za virologiju berlinske klinike "Šarite" Kristijanu Drostenu, koji je javnim nastupima preko noći postao medijska zvezda. No, i Drosten je pre desetak dana rekao da nikako nema potrebe da se zatvaraju škole i bolnice, da taj potez mora da se čuva za leto ili jesen, a onda se valjda predomislio.

Sa svih strana stižu upozorenja da ne treba praviti zalihe, da ne preti nikakva nestašica. Ipak, prazni rafovi sa WC papirom, brašnom i testeninom odaju dašak distopije. U nemačkoj varoši Hilter (sic!) čovek se potukao sa kasirom koji nije hteo da mu proda pedeset kilograma brašna već samo dvadeset. Čovek je kazao da na regalu nema pisanog "befela" da je prodaja ograničena. Došla je policija, brašno je ostalo u prodavnici.

Slavoj Žižek je podsetio na anegdotu iz socijalističke Jugoslavije kada je kružila glasina da će nestati toalet papira. Vlast je rekla da to nije tačno i narod je, piše Žižek, verovao vlastima, ali su ljudi razmišljali ovako: Šta ako mnogi ipak poveruju glasinama pa pokupuju sav papir? Onda ga stvarno neće biti. Pa su i oni požurili da se obezbede.

Priziva se atmosfera gladijatorskog okršaja, borbe čoveka i virusa do istrebljenja. Ali, taj voz je davno otišao, možda baš sa železničke stanice u Vuhanu nedaleko od pijace sa koje je, kako se smatra, potekla zaraza. Kako tada nisu na vreme izolovani prvi zaraženi, više se ne može istrebiti ni virus.

Prema procenama stručnjaka, virus je tu da ostane, da kruži zajedno sa stotinom drugih koji svake godine napadaju većinu ljudi. Nemačke vlasti su prve saopštile šta kažu stručnjaci – tek kada se dve trećine stanovnika zarazi i stekne delimični imunitet, obolele osobe će u proseku moći da zaraze manje od jednog sugrađanina. Tada virus polako gubi bitku. To je imunitet krda i čitava akcija sada, kažu stručnjaci, ima za cilj da se prvi udar virusa uspori kako zdravstveni sistemi ne bi kolabirali.

Svako pri zdravoj pameti potpisao bi da "život nema cenu". Vodeći narativ kaže da, u sudaru sa smrtonosnim virusom, život mora da stane. Višak vremena za tastaturom ostavlja prostora da se na društvenim mrežama dele saveti kako se umesto maske preko nosa i usta može staviti i ženski higijenski uložak i kako je najbolje da se đonovi dezinfikuju varikinom. Provejava moralna nadmoć – ljude dovoljno voli samo onaj ko se bez greške pridržava svih, ponekad i protivrečnih, uputstava.

Izvesno je da bi, uz karantin i policijski čas, svake godine bilo manje mrtvih od "običnog" gripa, manje stradalih u saobraćaju i noćnim tučama. Teško prihvatljiva istina je da život u modernom društvu ipak ima cenu u vidu raznih rizika i da svi tu cenu plaćamo svakog dana. Možda su pustinjaci jedini sasvim moralmi.

TRAJANJE STRAHA

Osećaj vanrednog stanja i opšteg straha traje po pravilu četiri sedmice, kaže nemački psihijatar i stručnjak za strah Borvin Bandelov. Opisuje da osećaj straha opada čak i kada znamo da opasnost nije prošla – kao recimo posle nuklearne havarije u Fukušimi.

"Precenjuje se statistička opasnost da se strada od ovog virusa, kada pomislite da 9000 ljudi (u Nemačkoj) svake godine strada u nesrećama u svom domaćinstvu. Na to ne mislite kada ujutru sednete da ogulite krompir. Ljudi skijaju i svakog dana se voze auto-putem jer to drže za uračunljiv rizik, za razliku od virusa." 

Super da se podsetimo pocetaka korana histerije obzirom da smo vec dve i po godine u strahu od virusa koji nije nista strasniji od gripa.Neprimerena i luda reakcija ljudi na citavoj planeti. Ko je bio u pravu jos se pouzdano ne zna ali karantin 2020-te doneo je vece traume nego bombardovanje 1999-te jer smo tada imali slobodu kretanja uz ogroman rizik,ali po svojoj volji i izboru. OD 2020-te  slobodna volja nam je ukinuta.a obavezno ponasanje nametnuto.

Imam brda anegdota ia oba perioda sa toliko ludih reakcija da se nekad stvarno cudim zbog cega smo toliko ludo i potpuno suprotno razumu cinili stvari koje nisu bile u skladu sa prihvacenim ponasanjem. Zapravo ovde nije nikako rec o buntovnosti mladih, naprotiv. Najludji smo bili mi ,tada od 30 do 40 godina, a posle mi preko 60.

OVA PRICA ZASLUZUJE JOS MNOGO PRIMERA LUDOG I NEPRIMERENOG PONASANJA KOJE JE ZAHVATILO I PRINCA HARIJA POSLE SMRTI KRALJICE ELIZABETE DRUGE (IZAZVANO VEROVATNO VELIKIM STAHOM) ,A PONASANJEM  U FAZONU - MA OPUSTENO. PA NISTA ONDA. RAZMISLITE O OVOJ TEMI I O SVOJIM NACINIMA DA POBEDITE STRAH OD OPASNOSTI (REALNE NARAVNO) JER POTPUNO JE DRUGA PRICA O NEREALNOJ OPASNOSTI KOJA ZADIRE U NASU PSIHU. VIDECETE DA GORE POMENUTE IRGIJE NIKAKO NISU SAMO PITANJE NEMORALA I DRUGACIJIH SHVATANJA NEGO I ISKONSKOG STRAHA  I BORBE ZA PREZIVLJAVANJE. MOZDA IZRAZENO NA VRLO JAK  I NEOBICAN NACIN AL IPAK  POMISLITE SAMO NA NUKLEARNU PRETNJU. KAKO SE OSECATE POVODOM TOGA? ZAR NE BISTE IZ STRAHA OD TAKVE OPASNOSTI CINILI BAS SVASTA?

OPTIMUS

 OPTIMUS JE PROTOTIP ROBOTA IZ KOMPANIJE 'TESLA' CUVENOG ILONA MASKA. I BEZ OBZIRA NA NJEGOVU 'TRAPAVOST' MASK JE U PRAVU DA SE SUOCAVAMO SA  NOVIM NACINOM ZIVOTA NA ZEMLJI.

Milijarder Ilon Mask predstavio je najnoviji prototip robota humanoida koji je razvila kompanija Tesla čiji je vlasnik.

Optimus se pojavio na bini na događaju u Silikonskoj dolini, gde je mahnuo publici i podigao kolena.

Izvršni direktor kompanije rekao je da je rad na ovom modelu još u toku i da će biti pušten u prodaju za nekoliko godina.

Tesla roboti za široko tržište biće testirani na poslovima u fabrikama za proizvodnju automobila, saopštila je kompanija.

Prototip robota je predstavljen tokom Dana veštačke inteligencije koji svake godine organizuje kompanija Tesla.

Na snimku sa predstavljanja vidi se kako Optimus izvodi neke jednostavne zadateke, zaliva cveće, nosi kutije i podiže metalne šipke.

Mask je rekao da će pokrenuti masovnu proizvodnju ovakvih robota, a cena po komadu biće nešto niža od 20.000 dolara.

Dodao je da očekuje da masovna prodaja krene za tri do pet godina.

Šef Tesle govorio je o „budućnosti obilja koja je pred nama".

„Ovo su zaista fundamentalne promene za civilizaciju kakvu smo poznavali do sada", istakao je Mask.

'Put Terminatora'

Investitori i finansijski analitičari izrazili su određenu dozu skepse prema planu kompanije Tesla da se okrene robotici.

Pojedini stručnjaci savetuju Maska da se kompanija usredsredi na njenu osnovnu delatnost - proizvodnju električnih automobila.

Ali Mask je rekao da želi da reši jedan od najtežih problema veštačke inteligencije - kako napraviti mašinu koja može da zameni čoveka.

Biznismen, koji je svojevremeno upozoravao javnost da veštačka inteligencija predstavlja pretnju za čovečanstvo, kazao je da Tesla želi da osigura traniziciju kao bezbednom društvu u kojem će roboti obavljati poslove, a ljudi ubirati plodove tog rada. Mi uvek želimo da budemo pažljivi, da ne bi krenuli putem Terminatora", istakao je Mask mislivši na holivudski filmski hit o kiborgu ubici.

Mask je dodao da je njegova kompanija ugradila i sigurnosni mehanizam sa stop dugmetom.

On je najavio i da će akcionari Tesle utvrditi da li je kompanija društveno odgovorna.

Cilj Teslinog Dana veštačke inteligencije je regrutovanje novih stručnjaka i predstavljanje najnovijih proizvoda.Kompanija "Tesla" u vlasništvu Ilona Maska predstavila je protitip svog prvog humanoidnaog robota nazvanog "Optimus". Robot je izašao na scenu i demonstrirao svoj opseg pokreta, mašući rukama i držući ih u vazduhu.Iz Tesle kažu da je robot zasnovan na sličnom auto-pilot sistemu kakav već postoji u Teslinim automobilima, a tokom prezentacije je demonstrirano kako robot nosi kutiju, zaliva biljke i pomera metalne šipke u fabrici automobila.Ovo znači budućnost izobilja“, objašnjava Mask. „Budućnost u kojoj nema siromaštva i gde ljudi mogu da imaju šta god požele u pogledu proizvoda i usluga.“

Tesla kaže da najnovija generacija robota radi na Teslinom kompjuterskom čipu, podržava Wi-Fi i 4G slično mobilnim telefonima, zajedno sa audio i naprednim opcijama za sajber-bezbednost.

Robota napaja baterija od 2,3 kilovat-časa, koja je mnogo manja od one koju koriste automobili.

Iz kompanije kažu da je robot dizajniran sa ciljem masovne proizvodnje i da bi mogao da se koristi za obavljanje mnogih poslova u fabrikama koje zapošljavaju hiljade proizvodnih radnika.Investitori i analitičari su neposredno pre predstavljanja izrazili skepticizam da će Tesla uspeti da napravi robota, savetujući da se umesto toga fokusira na projekte bliske osnovnoj delatnosti kompanije – proizvodnji električnih automobila.

„Robot može da uradi mnogo više od onoga što smo pokzali“, rekao je Mask na događaju.

Ruke slične ljudskim su „biološki inspirisan dizajn“ za koje inženjeri kažu da će biti pogodne za dizanje predmeta različitih oblika i veličina, kao i precizno nošenje malih predmeta.

Uz nove generacije idu i nove tehnologije. One bi mogle za nekoliko godina potpuno da izmene naše živote – funkcionisanje saobraćaja, tržišta, radnog okruženja, komunikacije, ali i životnih navika. Dok mnogi strahuju da će veštačka inteligencija smanjiti potrebu za ljudskom radnom snagom, stručnjaci ističu da je reč o novoj industriji čiji cilj je da olakša i unapredi naše živote.

Želeli ili ne, svi već koristimo veštačku inteligenciju u svakodnevnom životu. Od Gugl mapa koje nam pokazuju kraći put do algoritama koji nam daju preporuke za gledanje nekog filma. Čovek, ističu stručnjaci, ima ograničene resurse, a veštačka inteligencija može da doprinese napretku društva i da nam olakša živote.

„Veštačka inteligencija je inteligencija koju pokazuje mašina. Zapravo ona ima sposobnost da primi informacije iz spoljašnje sredine, da ih procesuje i da na osnovu njih na neki način autonomno rezonuje, pre svega, sugestije za čoveka kako da unapredi nešto ili koja je, na primer, dijagnoza u medicini“, kaže dr Branka Rakić, stariji istraživač u Institutu za veštačku inteligenciju Srbije.

Veštačka inteligencija zameniće čoveka u rutinskim poslovima. Prema objavama Svetskog ekonomskog foruma, ugasiće se oko 65 miliona zanimanja, ali i stvoriti oko 85 miliona novih.

„Ima veliku primenu u istraživanju lekova, na primer, gde postoje testovi koji zahtevaju od čoveka da sedi i ručno broji broj preživelih ćelija. To vreme jedan istraživač može mnogo pametnije da potroši od jednostavnog prebrojavanja“, objašnjava Rakićeva.

Prema indeksu spremnosti država za veštačku inteligenciju za 2021. godinu Srbija je na 52. mestu od 160 zemalja.

U Danskoj je osnovana nova politička stranka (partija) čija politika je vođena veštačkom inteligencijom. Ova partija namerava da se kandiduje na sledećim opštim izborima u junu 2023. godine…

Pokrenuta u maju od strane umetničkog kolektiva Computer Lars, Sintetička partija želi da dopre do oko 15% Danaca koji nisu iskoristili svoje pravo glasa u prethodnoj anketi 2019.

Stranka smatra da nisu glasali jer im se nijedna od tradicionalnih partija nije dopala. Analizirajući sve pisane publikacije danskih marginalnih partija od 1970. godine, veštačka inteligencija Sintetičke partije osmislila je program za koji veruje da predstavlja “političke vizije svakodnevne osobe”, rekao je jedan od članova kolektiva, Asker Brild Staunaes.

Među predlozima stranke je i uvođenje univerzalnog osnovnog dohotka od 100.000 kruna (13.700 dolara) mesečno – što je više nego duplo više od prosečne danske plate.

Stranka Sintetička partija takođe podržava dodavanje 18. cilja održivog razvoja UN koji bi omogućio da “ljudi i algoritmi koegzistiraju direktnije nego sada”, rekao je Staunaes. Ostaje da se vidi da li stranka ima dovoljno podrške da se kandiduje na izborima 2023. godine – za to joj je potrebno 20.182 potpisa, a trenutno ima samo četiri.

“Ideja je da uzmemo ovu ogromnu političku i ekonomsku snagu (algoritme) i pokušamo da je upišemo u tradicionalni politički sistem“, rekao je Staunaes. Trenutno “nemamo načina da se pozabavimo ljudima i veštačkom inteligencijom u demokratskom okruženju“, dodao je on prenosi portal techxplore

Ljudi mogu direktno da komuniciraju sa AI partije u aplikaciji Discord. Stranka planira da održi prvi miting “za ljudsku publiku“ u septembru ove godine. Kazu stalno Danska zemlja u kojoj zive najsrecniji ljudi na svetu. Da nije ipak AI umesao svoje prste? Stimovanje rezultata za njega je sitnica. Lako je tako doseci srecu!

Sistemi veštačke inteligencije su sve napredniji, pa smo sve bliži AGI (Artificial general intelligence) konceptu. U pitanju je AI koji može da uradi sve što i čovek, a verovatno i više.Dok jedni veruju da je AGI moguć, drugi pak tvrde da zbog trenutnih ograničenja u mašinskom učenju sisteme koji mogu da se takmiče s ljudskom inteligencijom nećemo dobiti uskoro. Skeptici dakle tvrde da nećemo dočekati mašine koje misle kao ljudi, te dodaju da to i nije tako loše, budući da niko ne bi mogao da predvidi u kojem bi smeru počele da deluju jednom kad dostignu samostalnost u razmišljanju.Oni koji misle da je AGI već tu, nadomak ruke, kažu da će nas do mašina koje misle kao ljudi odvesti rešavanje aktuelnih problema koji su u vezi sa sistemima veštačke inteligencije. Neki stručnjaci iz OpenAI idu još dalje, pa kažu da su neke neuralne mreže „već pomalo svesne“, a tu je i DeepMind koji je Google otkupio 2014. i koji bi mogao da dovede do toga da ovaj gigant bude prvi koji će stići do pravog AGI sistema.Na DeepMind blogu se pre nekoliko dana pojavio post o novom AI sistemu koji je sposoban za obavljanje velikog broja zadataka – od igranja video igara, preko pokretanja mehaničkih udova, pa sve do komuniciranja s ljudskim klijentima. U pitanju je Gato, sistem koji zna čak 604 različite operacije, a kreatori tvrde da većinu može da obavlja bolje od ljudi.Stručnjaci tvrde da je ovo veliki korak ka sistemu veštačke inteligencije koji će moći da radi mnogo toga što su dosad mogla samo ljudska bića. AGI je ipak možda mnogo bliže nego što mislimo.

NE ZNAM VISE KOLIKO SAM TEKSTOVA O VESTACKOJ INTELIGENCIJI URADILA. I NARAVNO DA SAM STALNO U DILEMI VEROVATI ILI NE. DODUSE OTKAKO SE OSTVARUJE VECINA FILMOVA . KNJIGA SF  SADRZINE  JASNO MI JE DA U MNOGO TOGA TREBA VEROVATI. OSTAJE SAMO JOS MALO VREMENA KADA CEMO SE UVERITI U SVE DOBROBITI VESTACKE INTELIGNCIJE ILI U POTPUNO UNISTENJE LJUDSKE VRSTE. PA STA SE PRVO ZBIJE!

PRVO MI NJIMA PA ONDA ONI NAMA

 OCEKIVANJA SU VELIKA SA OBE STRANE. SAD SLATKO JE BLISATI BEBINU GUZU. STARO I BOLESNO DUPE JE BRISATI MNOGO TEZE. A U STVARI TREBALO BI BITI JEDNAKO. PRICA SE ODNOSI NA OCEKIVANJA DECE I OCEKIVANJA RODITELJA. DECA OCEKUJU DA IH RODITELJI PODRZAVAJU U VEZI SVEGA OD PRVOG DANA DA IH  NEGUJU I OMOGUCAVAJU SEM LJUBAVI I PAZNJE I MATERIJALNU DOBROBIT I TO NE SAMO DO PUNOLETSTVA. RODITELJI KAD OSTARE ILI SE RAZBOLE ILI JEDNO I DRUGO ( STO JE NAJTEZE) OCEKUJU OD DECE, LJUBAV, PAZNJU NEGU I MATERIJALNUY DOBROBIT DO SMRTI.BEREALNA OCEKIVANJA OBE STRANE ZBOG CEGA NASTAJU VELIKI NESPORAZUMI, SVADJE PA I PRESTANAK KOMUNIKACIJE.

Deca od roditelja često imaju velika očekivanja koja se podrazumevaju pod “moranjem”, iako se van odgajanja, školovanja i vaspitanja ne mora ništa. Neretko nije drugačije ni obrnuto – roditelji smatraju da im deca duguju mnogo u budućnosti samim tim što su im podarili život.

Šta se “treba”, a šta “mora”, deli tanka linija koji mnogi ne primećuju, pa se ono što “može, ali nije nužno” lako uobliči u “mora po svaku cenu”. Upravo se o ovome povela rasprava među našim građanima na Tviteru nakon što je jedan korisnik pomenute društvene mreže izneo javno svoje mišljenje u vezi sa tim šta jeste i šta nije dužnost roditelja, odnosno deteta.

“Srbin nikad neće prihvatiti da:

• Deca nisu dužna da vam “brišu d**e kad ostarite”
• Roditelj nije dužan da vam obezbedi nekretninu
• Babe nisu dužne da vam čuvaju decu. Lepo je ako dobijete pod 2 i 3, ali nije ničija obaveza”, stajalo je u inicijalnom tvitu koji je ubrzo podstakao mnoge komentare.a li su deca dužna da brinu o roditeljima u starosti.

  Prvo su se javili oni koji mogu da urade komparativnu analizu života u Srbiji i SAD-u.

  “Zato se ovde u Americi zna red. Hranio sam te, odgajao i platio ti školovanje, pokušao da ti usadim radne navike još dok si bio tinejdžer terajući te da radiš za džeparac. Ako si nešto naučio, snaći ćeš se. Moja obaveza kao roditelja prema tebi je završena. Sada je sve na tebi.“

  Neki su svesno iz konteksta izvukli problem koji je, nažalost, čest na našim prostorima, a tiče se “vraćanja usluge” roditeljima zbog toga što su nas odgajali i čuvali.

  “Problem je kad se to predstavlja kao transakcija: ja sam ti dao/dala zivot i ti si dužan da mi vratis. Neki roditelji pate od mentaliteta zrtve i prakticno nabijaju detetu krivicu sto je rodjeno, pa ako neko tretira svoje dete kao stoku, onda ne moze mnogo da ocekuje zauzvrat.“

  Potom su se javili oni koji bolje poznaju pravo i zakone, pa su nas podsetili da smo je naša propisana obaveza, zapravo, da brinemo o roditeljima kad onemoće.

  “Deca su dužna i prema zakonskom uređenju da se brinu o roditeljima. A, inače, ako se ne brinu, roditelj može da ih isključi i iz nužnog dela nasledstva, tako da onog pod dva bukvalno ne bude ništa, tj. ode nekom desetom, pa i državi.“

   “Zakon kaže da deca jesu obavezna da obezbede stare roditelje. Moj kolega išao na sud. Tužio ga otac. Određena alimentacija i plus još brdo nekih obaveza”, navela je primer jedna devojka, a onda nas podsetila kako glasi i pomenuti zakon.

  “Prema Porodičnom zakonu roditelj koji je nesposoban za rad i pri tom nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima”.

  Na kraju svih mišljenja, zakona, ubeđenja i priča, mnogi su se usaglasili u jednom, a to je da ne bi mogli da zanemare svoje stare i bespomoćne roditelje i ostave ih bez nege i novčane pomoći. Jer, ljudski je pomoći čoveku u nevolji, a kamoli kada je to neko ko nam je podario život i očuvao kada mi to sami nismo mogli. definiše izdržavanje roditelja kao pravo i dužnost članova porodice, ali definiše i da odricanje od prava na izdržavanje neće imati nikakva pravna dejstva. Ovo pravo, pravo na zakosnko izdržavanje, ne može da zastari. Pravo na izdržavanje je, dakle, propisano kao osnovno načelo porodičnog prava. Zakonsko izdržavanje je obaveza koja je regulisana Porodičnim zakonom. Prema Porodičnom zakonu roditelj koji je nesposoban za rad i pri tom nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje (staranje) od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima. Ovo pravo nema roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. To su sve one situacije kada bi sud ocenio da je nepravično da dete izdržava svog roditelja. Na primer, ukoliko se roditelj ogrešio o dete u prošlosti tako što se nije staro o njemu nikada, a sada, u starosti, traži da bude izdržavan od potomaka.

   

  Poverilac izdržavanja tj. roditelj ima pravo da po svom izboru zahteva da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja tj. deteta. Preporuka je to ipak bude fiksni mesečni iznos, jer često zaposlenje neklog lica danas ne znači da će tako biti i u buduće, te se na taj način predupređuje mogućnost da kada davalac izdržavanja ostane bez redovnih mesečnih novčanih primanja prekine sa davanjem izdržavanja i da se zbog toga mora pokrenuti novi postupak pred sudom za izmenu ranije odluke. Interesantna je odredba pomenutog zakona koja precizira da ukoliko se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), onda visina izdržavanja, po pravilu, ne sme biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja potomka umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje

    Trajanje izdržavanja roditelja

  Izdržavanje roditelja može trajati neograničeno ili ograničeno vreme, što zavisi od potreba poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja (staranja). Takođe, kada se promene okolnosti od donošenja prethodne odluke moguće je da se izdržavanje poveća ili smanji, što sud ocenjuje u svakom konkretnom slučaju.

  Izdržavanje prestaje u slučaju smrti poverioca ili dužnika izdržavanja, a izdržavanje može da prestane kada roditelj stekne dovoljno sredstava za izdržavanje ili kada dužnik izdržavanja tj. dete izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično.

  Izdržavanje roditelja se može regulisati i ugovorom između roditelja i deteta i to ugovorom o doživotnom izdržavanju npr. Međutim, kada sporazum nije moguć, zakonsko izdržavanje se može tražiti pred sudom i to tužbom.

  Zakon o parničnom postupku određuje da je za suđenje u sporovima o zakonskom izdržavanju, ako je tužilac lice koje traži izdržavanje, pored suda opšte mesne nadležnosti, a to je sud na čijem području tuženi ima prebivalište, nadležan i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište. Tužbu sudu mogu podneti i roditelj koji traži zakonsko izdržavanje (staranje) i dete koje je obavezano da daje izdržavanje kada želi da se izmeni ranija odluka suda zbog promenjenih okolnosti ili da sud donese odluku o prestanku ove obaveze ako više za nju nema zakonskih uslova. U prvom stepenu prospisana je nadležnost Višeg suda, a u postupku po žalbi na presudu nadležnost Apelacionog suda. Lice koje nema dovoljno sredstva da plati troškove pokretanja ovog postupka i celog postupka do donošenja konačne odluke suda o tome ko će snositi troškove postupka ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Postupak se odlikuje tzv. naročitom hitnošću. Prvo ročište zakazuje se tako da bude održano u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sud, a drugostepeni sud ima obavezu da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba. Isto tako, sud nije vezan granicama koji su postavljeni u tužbenom zahtevu za izdržavanje i tako sud može odluliti da izdržavanje bude više nego što je traženo u tužbenom zahtevu ili suprotno, manje, a sve u skladu sa okolnostima svakog slučaja. Tako da se ovaj postupak odlikuje još jednom razlikom u odnosu na druge, a to je opisano odstupanje od načela dispozicije.

  Takođe, Zakon o obligacionim odnosima isključuje mogućnost kompenzacije uzajmanih potraživanja poverioca i dužnika zakonskog izdržavanja, a to znači da ne može potomak da traži da se njegova obaveza da daje izdržavanje prebije sa nekim dugom koji ima roditelj prema njemu.

  Važno je pomenuti da u izvšnom postupku potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja (staranja) imaju prvenstvo namirenja bez obzira na ostala potraživanja poverilaca izvršnog dužnika, a ona moraju da budu dokazana izvršnom ispravom i prijavljena na vreme u izvršnom postupku, kako je regulisano Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

  Zakon o obligacionim odnosima propisuje da potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim razmacima, kao što su potraživanja izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Isto tako, kada neko prouzrokuje smrt lica koje daje izdržavanje odnosno potomka koje izdržava roditelja u ovom slučaju, lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja. Ova šteta se može nadoknaditi plaćanjem novčane rente, čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da je ostao u životu.

  Zakon o radu propisuje da zaposleni (u ovom slučaju dužnik izdržavanja) ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju od pet radnih dana u kalendarskoj godini zbog teže bolesti člana uže porodice u koje spadaju i roditelji. Isto tako, ovaj zakon propisuje da lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečijom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalim teškim oboljenjima, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena i da ostvaruje pravo na odgovarjuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

  Zakon o nasleđivanju propisuje da je lice koje se teže ogrešilo o ostavioca neispunjenjem zakonske obaveze izdržavanja nedostojno da bude naslednik, a isto tako ono može biti isključeno iz prava na nužni deo. Sud na nedostojnost nekog lica pazi po službenoj dužnosti. Ipak, ostavilac ima pravo da oprosti nedostojnost i to mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Nedostojnost nije smetnja za potomke nedostojnog lica koji mogu naslediti kao da je nedostojno lice umrlo pre ostavioca.

   

  Krivični zakonik u 195. članu propisuje kao krivično delo nedavanje izdržavanja, pa je tako propisano da lice koje ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a pri tome je ta dužnost utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili nekim drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom ili poravnanjem utvrđeno, biće kažnjeno novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Neće biti kažnjeno lice koje iz opravdanih razloga nije davalo izdržavanje, što se ceni u svakom konkretnom slučaju i vrlo se restriktivno ceni standard opravdanih razloga koji bi omogućili izbegavanje kazne. Ako za roditelja usled nedavanja zakonskog izdržavanja na koje je obavezan davalac nastanu teške posledice, učinilac će biti strože kažnjen i to kaznom zatvora od tri meseca do tri godine. Sud, međutim, najčešće pribegava izricanju uslovne osude kada postoje zakonski uslovi za to. Tada sud može odrediti obavezu učiniocu da izmiri sve dospele obaveze i da dalje uredno daje izdržavanje. Ako lice ne ispuni svoju obavezu navedenu u uslovnoj osudi, doći će do opozivanja iste.

  Među braćom i sestrama često nastaju svađe kada roditelji postanu dementni ili nepokretni, a deca sumnjaju da je imovina već ostavljena bratu ili sestri, pa odbijaju da snose deo troškova za dom ili lečenje.

  U izuzetno neprijatnom položaju nađu se advokati i pravnici kada roditelji ne urede situaciju oko porodičnog nasledstva, a zdravlje im oslabi i više nisu u stanju da odlučuju. Ovakvu situaciju nekada dodatno komplikuje demencija roditelja kojeg treba smestiti u dom, a među decom vlada nepoverenje kome je ostavio imovinu.

  Advokat Aleksandar Vučetić kaže da su deca obavezna prema zakonu da izdržavaju onemoćalog roditelja, da ga zdravstveno zbrinu, kao i da brinu o njemu do kraja života.

  - Zakonska obaveza dece je da plaćaju dom za dementnog roditelja ili da ga uzmu u svoju kuću i brinu o njemu, jer u suprotnom potpadaju pod zakonske sankcije - kaže advokat Vučetić. - Prema Porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju. Dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima i ukoliko bi ta obaveza predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje.

  Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice, zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Međutim, koliko je poznato, do sada niko nije odgovarao zato što nije brinuo o roditeljima, a trebalo je zbog nepoštovanja odredaba ovog zakona.

  Do nebrige dece prema roditeljima najčešće dolazi zbog nerešenih imovinskih pitanja. Naime, deca često sumnjaju da je roditelj već za života prepisao imovinu bratu ili sestri ili je, pak, napisao testament u kojem mu sve ostavlja. Uprkos tome, braća ili sestre insistiraju da se briga o dementnom ili nepokretnom roditelju "podeli", iako znaju da zbog nasledstva moralno nemaju pravo na to.

  - Ukoliko je roditelj već sve ostavio u obliku poklona jednom detetu, drugo ima pravo na nužni deo, odnosno na polovinu zakonskog dela - ističe Vučetić. - Kada se neko dvoumi da li treba da preuzme brigu o roditelju, jer sumnja da je sve prepisano bratu ili sestri, situaciju može da razreši odlaskom u katastar i insistiranjem da dobije uvid u to ko je vlasnik njive, kuće ili stana. Katastar je obavezan da pruži informaciju, jer osoba koja je traži ima pravni interes.

  Testament ne mora da se zavede u sudu, niti da se potpiše u prisustvu advokata. Roditelj je mogao da napiše testament svojeručno u društvu komšija ili prijatelja i biće važeći na sudu. Dete ne može da zna da li postoji testament i tek na ostavinskoj raspravi može da pokreće tužbe, da ga obara i traži nužni deo. Najčistija je situacija kada roditelj potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju sa jednim detetom - ističe advokat. - Tada dete koje je lišeno nasledstva ne može ništa da traži. Da bi se to doznalo treba tražiti u sudu zavedeni dokument. Zbog toga je najbolje da roditelja za života, dok su u punoj snazi, reše problem nasledstva i ko će o njima brinuti kada postanu nemoćni. Važna je i iskrenost među braćom i sestrama, ali to spada u domen morala.

  Odlazak starijeg člana porodice u dom, najčešće roditelja, teško je i za starije i za njihovu decu. Reakcija starijih lica može biti vrlo emotivna. Iako većina roditelja ne želi da opterećuje svoju decu, činjenica je da s vremenom postane teško pružati roditeljima, koji su u starijoj dobi, negu i pažnju koju zaslužuju i koja im je potrebna. Oni mogu pomisliti da ih više ne volite, da vam nije stalo do njih i da jedva čekate da se oslobodite tereta koji oni, u njihovim mislima, vama predstavljaju.  Koliko god bilo teško roditeljima da uvide da im je nega potrebna, toliko je deci teško da priznaju da nemaju vremena da im je pruže. Upravo je zbog toga odvajanje i selidba roditelja u dom za stare jedna od težih odluka i za jednu i za drugu stranu.

  Moral, osećaj dugovanja i griža savesti nalažu jedno, dok praktičnost, finansije i neminovan stres govore drugo. Postavlja se pitanje, kada i kako prelomiti?? Šta će okolina reći? Kako će roditelji reagovati?

  Kod starijih ljudi nekoliko je uobičajenih razloga zbog kojih ne žele ići u dom za stare:

  • Odvajanje od kuće – Ima li šta teže od odvajanja od mesta u kojem smo proveli većinu svog života i odlaženja da živimo na mesto gde nikoga ne znamo? Većina roditelja zato više voli da ostane kod svoje dece nego u domu. Problem je što su stariji ljudi podložni povredama i zahtevaju 24časovnu negu koju im deca najčešće ne mogu pružiti.
  • Odvajanje od porodice – Veliki broj starijih osoba selidbu u dom gleda kao oblik ostavljanja i napuštanja – sele se na mesto u kojem nikoga ne znaju i boje se da će ih porodica zaboraviti. Oni se osećaju usamljeno i taj osećaj nije teško shvatiti, ali čestim posetama to se može promeniti.
  • Ispunjavanje dana – Većinu starijih osoba strah je da u domu neće imati šta da rade. Neko ko je ceo život radio i bavio se raznim aktivnosti teško se može priviknuti na usporeni tempo života u kojem svaki dan prolazi na jednak način; to se može sprečiti jer postoje domovi koji se brinu za svoje korisnike i trude se da im dan ispune raznim sadržajem.
  • Šta će reći okolina –Reakcije okoline su retko kada pozitivne, i Vaši roditelji mogu osećati stid i teško podnositi sažaljive poglede rodbine. Potrebno je naučiti da slušate samo sebe i svoju porodicu, jer samo Vi znate šta je ispravna odluka, bez obzira na to što neko drugi pokušava da umeša svoj nos u tuđa posla.

  Svi su ovi strahovi opravdani i negodovanje roditelja oko smeštaja u dom potpuno je razumljivo. Ipak, u nekom određenom trenutku postane teško jer troškovi često prevazilaze Vaše mogućnosti, i nemate ni snage ni novca, a ni vremena za celodnevnu brigu – uglavnom su svi zaposleni, deca idu u školu, nerealno je očekivati da neko da otkaz da bi pazio na svog starijeg člana porodice.

  Napravite pravu odluku koja će pre svega biti u interesu Vaših najmilijih, i koja će im obezbediti bolji kvalitet života. Potrebno je samo razgovarati, posećivati roditelje i pronaći im dom u kojem će im starost prolaziti spokojno, na način na koji zaslužuju. S obzirom na današnji tempo života, mora se u određenom trenutku prelomiti, i iako su to teške odluke, treba ih doneti s velikom dozom razumevanja jer ćemo na kraju krajeva svi doći u godine u kojima ćemo od nekoga zavisiti.

  Sva ova pitanja su rešiva, a odgovori se nalaze u Vama.

  Da ne zaboravimo i ocekivanja dece i sta roditelj mora da im pruzi.

  
  

  Sadržina roditeljskog prava

  Staranje o detetu

  Član 68

  (1) Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu.

  (2) Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.

  (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.

  Čuvanje i podizanje deteta

  Član 69

  (1) Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.

  (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica.

  (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta.

  (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.

  Vaspitavanje deteta

  Član 70

  Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.

  Obrazovanje deteta

  Član 71

  (1) Roditelji imaju dužnost da obezbede osnovno školovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima.

  (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etičkim uverenjima.

  Zastupanje deteta

  Član 72

  (1) Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).

  (2) Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta, osim ako nije drugačije određeno zakonom (voljno zastupanje).

  (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mlađe od 15 godina.

  Izdržavanje deteta

  Član 73

  Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom.

  Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta

  Član 74

  Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju i raspolažu imovinom deteta pod uslovima određenim ovim zakonom.Izdržavanje maloletnog deteta

  Član 154

  (1) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

  (2) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

  (3) Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.

  Izdržavanje punoletnog deteta

  Član 155

  (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.

  (2) Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.

  (3) Punoletno dete u smislu st. 1 i 2 ovog člana ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

  (4) Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.

  Izdržavanje roditelja

  Član 156

  (1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.

  (2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.Izdržavanje maloletnog deteta

  Član 154

  (1) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.

  (2) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

  (3) Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.

  Izdržavanje punoletnog deteta

  Član 155

  (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.

  (2) Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.

  (3) Punoletno dete u smislu st. 1 i 2 ovog člana ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

  (4) Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.

  Izdržavanje roditelja

  Član 156

  (1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.

  (2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.Izdržavanje brata odnosno sestre

  Član 157

  Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdržavanje od punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stiče zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.

  Slovo zakona je jasno i precizno odredilo ko kome i kada treba da pruza pomoc. Sve ostalo je pitanje morala i vaspitanja.

  STA RECI NA KRAJU? DECO RODITELJI SE ZRTVUJU ZA VAS MNOGO VISE NO STO VI I TRAZITE. TAKVA SU VREMENA. MORAJU DA VAS UBACE U POTROSACKO DRUSTVO KAKO KAKO ZNAJU I UMEJU. CESTO I POSLE 18 GODINA RODITELJI NASTAVLJAJU DA STITE SVOJU DECU NA SVAKI NACIN. DANAS SVE VISE MLADIH DO 30 GODINA I VISE ZIVI SA RODITELJIMA IZ MATERIJALNIH RAZLOGA NAJVISE. RODITELJI,DECA VAS VOLE I ZELE I HOCE DA SE BRINU O VAMA ALI I NJIH POKRECE POTRASACKA MASINA (JER I ONI SAD IMAJU DECU KOJU MORAJU DA UBACE U POTROSACKO DRUSTVO ) I ZAISTA NI FINANSIJSKI NI FIZICKI NE MOGU DA BRINU O VAMA. NEPRAVDA JE TO SVAKAKO. KAKO STE SE VI BRINULI O NJIMA? NISTE IMALI MINUT VREMENA ZA SVOJE RODITELJE ZBOG NJIH. ZAR NE? E PA TO JE TO SAD STE VI TI RODITELJI. I SAD BI PAZNJU I BRIGU OD DECE,A VI JE NISTE PRUZILI SVOJIM RODITELJIMA. SHVATATE SAV PARADOKS ZIVOTA. RODITELJI I TE KAKO ZASLUZUJU PAZNJU I LJUBAV. DA IM SE UZVRATI ONO STO SU PRUZALI SVOJOJ DECI CLOG ZIVOTA,ALI I TA DECA SU SAD RODITELJI I NE STIZU .VREME JE JOS UBRZANIJE NEGO KAD STE VI GAJILI DECU I ZANEMARIVALI RODITELJE. A NAZALOST I MORAL I PORODICNE VREDNOSTI VISE NISU KAO NEKAD, A O FINANSIJSKOM STANJU DA I NE PRICAMO. ZATO UZIVAJTE U TRENUCIMA NEPROCENJIVE VEZE DETE RODITELJ I OBRNUTO I NE KRIVITE JEDNI DRUGE OSIM AKO JE TO ZAISTA OPRAVDANO!
  

  
  

  
  
  

  
  

HUMANOST I EMPATIJA

 HUMANOST I EMPATIJA NEKIH LJUDI NEMA GRANICA. JEDAN COVEK NAROCITO IZAZIVA PAZNJU. OVO JE PRICA O NJEMU ,ALI I O SVIM HUMANIM LJUDIMA KOJI POMAZU DRUGIMA. BILO TO DECA ILI ODRASLI.

Ovakvi ljudi zaslužuju sve nagrade i medijsku pažnju

Muhamed Bzeek godinama udomljava terminalno oboljelu djecu, djecu koja nemaju nikoga, a kojima nije ostalo puno vremena života.

Muhamed je do sad usvojio preko 80 djece i svima je pružio ljubav i toplinu svoga doma, te djeci u zadnjim danima života podario da osjete da imaju nekog da imaju porodicu, jer kako kaže i oni imaju dušu i oni to zaslužuju.

Дан пре свог рођендана, Мохамед Бзеек се примио у болницу због рака дебелог црева. Са 62 године, морао је сам да се суочи са овим изазовом; био је скамењен. Његова супруга је преминула две године раније, а његов једини биолошки син, Адам, и сам је носио изазове патуљастости и болести крхких костију.

Ово болничко искуство дало му је снажан подсетник. Подсетник зашто се одлучује да храни децу. Нешто чиме се бави већ 32 године, а последњих 25 искључиво храни смртно болесну децу.

Био сам тако уплашен, осетио сам оно што су деца осећала. Ово ме тера да учиним више за ову децу јер сам био у њиховој кожи.

Као најстарије од 10 деце, Бзеек је напустио своју родну земљу Либију да би студирао у Сједињеним Државама. Неколико година након пресељења 1978, упознао је жену која ће постати његова жена: Давн Бзеек. Јединствена жена која изазива страхопоштовање и која је једнако вредна нашег признања. Пре него што су се упознали, већ је отварала свој дом као склониште за хитне случајеве за децу која су била у опасности или им је било потребно хитно смештање.

Заједно су отворили свој дом, који се налази у малом округу изван Лос Анђелеса, за десетине деце. Одељење за дечије и породичне услуге знало је да ће Давн и Мохамед увек преузети њихове позиве. У већини случајева, они су били једини који су то урадили. Стекли су толико искуства да су чак држали часове о хранитељству на локалном факултету.

  

Знали су да ће ова деца умријети, прошли су кроз бол умирања неких у властитим рукама, али су им се ипак стало до њих.

Прихватили су смрт као део живота – нешто што је мале животне радости учинило још смисленијим.

Чини ми се да је свет заборавио на њих, нико не говори у њихово име. Овој деци је потребан неко да их уведе у кућу, неко ко се брине о њима, воли их и каже им „Ту сам због вас, проћи ћемо кроз ово заједно“.

Мохамед Бзеек Твеет

Бзеекова најновија ћерка, Саманта, преминула је прошле године. Почео је да је храни када је имала само 6 недеља и патила од ретког можданог дефекта због којег је била слепа и глува.

Мохамед је већ удомио ћерку која је имала исто стање и живела је само осам дана, то га није спречило. Иако су доктори рекли да је Саманта имала само неколико месеци живота, доживела је 2 дана мање од свог 9. рођендана.

Има много деце коју нико не жели да узме, јер они који ће умрети - нико не жели да се носи са смрћу. Ја ћу хранити децу све док сам здрав и могу да им пружим добру бригу. Сматрам их својом биолошком децом, никада хранитељском децом. Заиста ми је велика радост када их видим како се смеју и видим осмех на њиховим лицима.

У част месеца имигрантског наслеђа и Дана очева, ево дирљиве приче о арапском америчком имигранту који је заиста светац. Мохамед Бзеек, 66-годишњи либијски Американац, био је хранитељ скоро две деценије. Међутим, Мохамед није обичан хранитељ; он брине само о деци са терминалним болестима. Деца коју су родитељи одрекли или одузела држава.

Озбиљна болест је једно од најстрашнијих и најстреснијих искустава које постоје у животу. Непрестано трчање да би обавили оно што изгледа као бесконачне прегледе код лекара, боравак у болници преко ноћи и живот у сталном стању непознатог. Довољно је да излудите одраслог човека, али замислите да сте дете у систему хранитељства са терминалном болешћу.

 „Њихови животи имају вредност – чини ме срећним када их видим насмејане и знам да су срећни и задовољни“, 

Мохамед Бзеек

Почевши од 1995. године, њих двоје су одлучили да усвајају само сирочад која су била жртве злостављања, насиља и неизлечиве болести. Године 1997. Давн је родила њиховог биолошког сина Адама, рођеног са болешћу крхких костију и патуљастим обликом. Био је толико крхак да би му свакодневни задаци попут мењања пелена могли сломити кости. Упркос томе, Бзеекови су се отпорно прилагодили његовим посебним потребама и прихватили га.

Нажалост, 2000. године, Давн се тешко разболела, патећи од неспособних напада изазваних крвним угрушцима у плућима. 2015. године подлегла је болести и преминула. Храбро, Мохамед је одлучио да настави животно дело своје жене. Он ради директно са Одељењем за дечије услуге (ДЦС), и они свакако цене његову великодушност. Он никада не оклева да прихвати случај, тако да се ДЦС у великој мери ослања на Мохамеда у овим ситуацијама које су највише дирљиве.

Несрећне околности

Често се деца доводе Мохамеду без имена, осећаја породичне везе или било чега што доноси утеху у живот. Када уђу у његов дом, он се увери да се осећају као да су његова крв и месо. Давање им имена, провођење квалитетног времена са њима и стварање веза је оно о чему се ради. Обично је он прва особа у њиховом животу која им показује шта значи бити вољен. Без његове огромне великодушности, они никада не би знали шта значи имати везу са другим људским бићем. Осигурава да се њихова имена никада не забораве чак и након што умру.

 „Мама и тата, брат и сестре – и та деца у систему, немају никога. Чини се да је свет заборавио на њих.”

Мохамед Бзеек

Нешто страшно се догодило у децембру 2016. године, када је Мохамеду дијагностикован рак дебелог црева и морао је на операцију, без икога поред себе. Сам и престрављен, искусио је са чиме су се суочила напуштена и неизлечиво болесна деца пре него што их је примио. Без породице, без система подршке, само сурова животна реалност. Ово искуство је учврстило његов разлог зашто је овој деци пружио шансу за живот и почео је да ради више него икад како би осигурао да је добију. Срећом, од тада је лечен од рака дебелог црева 2. фазе и у ремисији је.

Тренутак препознавања

Године 2017, његова прича је експлодирала у САД и другим земљама. Током тог виралног временског периода, једна жена је чула његову причу и одлучила да ће отворити ГоФундМе налог. Од свог почетка, више од 800.000 долара је донирано човеку. Ово је омогућило Мохамеду да купи потрепштине за бригу о својој деци које држава не би обезбедила.

Мохамед је посветио свој живот овој мисији и каже да ће то чинити све док физички више не буде у стању. Током две деценије хранитељства усвојио је преко 80 деце, од којих му је 10 умрло на рукама. Ово није лака ситуација, али он је прихватио смрт као део живота и одлучује да превазиђе бол губитка како би наставио да помаже деци у невољи. Датак који му је нанео надмашује радост коју добија од могућности да овој деци пружи најбољи могући живот.

. "Ми смо људска бића и требало би да помажемо једни другима."

 

 Treba biti pažljiv i ne govoriti da je neko pobedio rak.

„Time se za one koji su umrli od raka kažu da su gubitnici."

U SRBIJI  NE POSTOJI CENTAR ZA PALIJATIVNU NEGU DECE I ADOLESCENATA ,A ZA ODRASLE POSTOJI- PISALA SAM O TOME.  

NURDOR 

 Mi olakšavamo živote deci oboleloj od raka i njihovim najbližima pružajući praktičnu, emotivnu i materijalnu podršku.
Mi smo nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka koje sačinjavaju roditelji, lekari, medicinsko osoblje i svi ljudi dobre volje.

Ne znam kako je u drugim zemljama ,ali u Belgiji deca od 15 godina mogu da traze eutanaziju.

 Brigu o osobi koja boluje od neizlečive bolesti mnogi opisuju kao najteži, ali i naj-
zahvalniji izazov u životu. Nije lako! Iako nećete moći da sprečite da vaša voljena
osoba umre, možete joj u velikoj meri pomoći i olakšati period bolesti i poslednje
dane života.
Definicija palijativne nege Svetske zdravstvene organizacije ističe da je njen cilj
„obezbediti najbolji mogući kvalitet života pacijentima i njihovim porodicama”. Da
bi se ovo ostvarilo, palijativna nega posmatra umiranje kao sastavni deo života. Ne
pomaže niti odlaže umiranje, već olakšava bol i druge teške simptome i pokriva
sve aspekte nege uključujući fizičke, psihološke, socijalne, emocionalne i duhovne,
poštujući lične, kulturološke, religijske i sve druge životne vrednosti i uverenja. Sva-
ka osoba ima drugačije iskustvo i bolest prihvata na drugačiji način. Ni u jednom
trenutku terminalne faze bolesti obolela osoba ne sme se osetiti odbačenom!
Negovatelj može biti član porodice ili prijatelj koji je sposoban da brine o osobi koja je
na samrti. Biti negovatelj u kući može biti fizički i emocionalno iscrpljujuće. Samo tim-
skim pristupom, fizičke, psihičke, emocionalne i duhovne potrebe bolesnika i njego-
ve porodice mogu biti zadovoljene na najbolji mogući način. Ako negujete bolesnu
osobu, biće potrebno da se odmorite od uloge negovatelja - to može biti vreme koje
provodite odlazeći na posao, čitajući knjigu ili u razgovoru sa prijateljima.
Najveća prepreka u vezi sa sprovođenjem palijativne nege, za većinu članova poro-
dice obolelog i negovatelje, jeste dobijanje pravih informacija.Кada se nekome ko vam je blizak postavi dijagnoza neizlečive bolesti, odnosno
bolesti sa smrtnim ishodom, samo prihvatanje i prilagođavanje na novu, bezi-
zlaznu situaciju je izuzetno teško. Tokom ovog perioda, kao negovatelj možete
osećati:
• da vreme stoji,
• da vam se prioriteti menjaju,
• da pojam života i smrti poprimaju sasvim novo značenje,
• da se stvari koje ste ranije uzimali zdravo za gotovo u potpunosti menjaju,
• da nade za budućnost nestaju,
• čak i da život na neko vreme izgubi značenje.
ŠTA MOŽETE DA OČEКUJETE?
Saznanje da smrt nije daleko utiče na sve aspekte života. Mogu da vas obuzmu
misli o svim gubicima i promenama sa kojima ste se suočili. Često se javljaju: stanje
šoka, osećaj obamrlosti, neverica, panika, osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti.
Biće perioda kada ćete odbijati da priznate šta se dešava i trenutaka kada sve
izgleda nepodnošljivo. Ponekad ćete pomislititi da drugima nije toliko teško i da
im nije podjednako stalo. Ljutnja, tuga, osećaj krivice i sramote ponekad mogu da
budu poražavajući. U nekim periodima, možda ćete sebi postavljati pitanje: „Za-
što se ovo baš meni dešava?” Strepnja koju osećate može se pomešati sa pove-
ćanim strahom od smrti, nekontrolisanim bolom i patnjom, kao i jakom i čestom
oscilacijom emocija koja može trajati danima i nedeljama i menjati se iz dana u
dan, iz sata u sat. Кako se budete suočavali sa novim teškoćama, život vam se
može činiti kao san iz kojeg se nadate da ćete se probuditi. Sve ove reakcije su
normalne! Svaka osoba tuguje na svoj način, ali na svoj način i u svoje vreme izlazi
iz ovog perioda. Ne postoje načini za brzi „izlazak” iz ove situacije, ali postoje stvari
koje mogu da pomognu.

Uključite vaše voljene u aktivnosti kad god je to moguće. Provedite vreme u raz-
govoru, slušajte muziku, gledajte televiziju, igrajte karte ili druge igre. Delite misli
i osećanja, suze i smeh. Pokušajte da rešite svaki konflikt ili dovršite nezavršen
posao. Pravite planove za budućnost iako deluju neostvarivo.
Podelite misli i brige sa nekim kome verujete i ko razume vašu situaciju bilo da je
to član porodice, prijatelj, savetnik ili duhovnik. Trudite se da zadržite porodičnu
rutinu. Postavite i prihvatite svoje granice.
Nekim ljudima iskustvo sprovođenja palijativne nege pojačava ljubav prema umi-
rućoj osobi. Možete se osećati i ljutito i tužno u isto vreme. Možete osećati strah
od gubitka voljene osobe, ljutnju jer ta osoba mora da umre, frustraciju jer ne
možete da učinite više ili stres zbog povećanja odgovornosti kod kuće. Zapamtite,
ne postoji pravilno ponašanje u tom periodu!
ZAŠTO JE POTREBNO DA NEGOVATELJI
BRINU I O SEBI?
Briga o obolelima od neizlečive bolesti i njihovo zbrinjavanje ne zahteva samo
snagu već je često povezana i sa osećanjem krivice i bespomoćnosti. Normalno je
osećati očaj, ljutnju i frustracije, ali način na koji kontrolišete ova osećanja odredi-
će i kako ćete podneti bolest i smrt. Važno da negovatelji brinu o sebi jer će jedino
tako moći da se brinu i o oboleloj osobi.
Često se postavlja pitanje koliko je vremena još preostalo oboleloj osobi. Pitanje
ne postavlja samo obolela osoba, već i oni koji o njima brinu. Najčešće je teško dati
odgovor i proceniti preostalo vreme, jer proces umiranja zavisi od niza činilaca.
Pitanje „koliko je još vremena ostalo?“ je potpuno normalno i razumljivo, ali po-
drazumeva i preraspodelu sopstvenih snaga. Samo onaj ko brine o sebi može
dobro brinuti i o drugima! Negovatelj se brzo suočava sa granicama sopstvene
izdržljivosti - ali i nalazi više snage nego što je mogao i da zamisli.
ŠTA ČINITI?
• Kao negovatelj ne smete zaboraviti na sebe. Odvojite vremena i za sebe,
nađite se sa prijateljima, uživajte u aktivnostima koje vas ispunjavaju. Na taj
način, napunićete se energijom koja vam je neophodna za dalju brigu o vo-
ljenoj osobi.
• Odmorite se kad god je potrebno i nemojte zbog toga osećati krivicu.
• Odmor je pauza od odgovornosti koju negovanje obolele osobe nosi sa so-

bom. Dužina odmora zavisi od toga koliko dugo možete da budete opušteni
kada nekome prepustite brigu o oboleloj osobi. Idite u šetnju, radite u bašti,
sedite na terasi, idite na ručak ili kod prijatelja, gledajte film ili jednostavno,
nađite mirno mesto i provedite vreme u tišini.
• Zapamtite da su i drugi „na kraju živaca“, da se i drugi bore sa istim problemi-
ma, na sebi svojstven način, pokušajte stvari da sagledate iz njihovog ugla.
• „Razbijte“ veliki problem na više manjih i rešavajte jedan po jedan.
• Postavite realne ciljeve koje možete da ostvarite.
• Blagovremeno iskoristite stručnu pomoć u vezi sa praktičnim pitanjima koja se
odnose na svakodnevno zbrinjavanje (kućnu negu i pomoć, socijalnu službu
i sl.).
• Ukoliko mogućnosti dozvoljavaju, pobrinite se da brigu o oboleloj osobi po-
delite sa nekim, makar na sat vremena tokom dana.
• Pokušajte da ostavite vremena i za druge voljene osobe koje vas okružuju.
• Izbegavajte, koliko god je moguće, osobe i situacije koje vas ljute, udaljite se
kada osetite da frustracije u vama rastu pre nego što kažete nešto u afektu.
• Plačite ako vam to pomaže, smejte se bez osećaja krivice, pohvalite sami sebe
za sve što radite.
• Ne možete odgovoriti na svako pitanje, rešiti svaki problem ili obaviti svu
negu - prihvatite pomoć od onih koji je nude!
KA KOME ILI KA ČEMU JE USMERENA PODRŠKA U
ZBRINJAVANJU?
Bol i drugi simptomi mogu se uz pomoć savremenih terapijskih mogućnosti
svesti na najmanju moguću meru, što znatno olakšava život obolele osobe i
umanjuje nepotrebnu patnju. Takođe, postoje i dodatne mere koje mogu po-
boljšati fizičko i psihičko stanje i umanjiti nivo bola kao što su masaža, upotreba
invalidskih kolica, specijalni kreveti, limfna drenaža ali i muzika. Timovi za palija-
tivno zbrinjavanje mogu značajno doprineti dobrobiti obolelog.
Briga o umirućoj osobi nije laka niti jednostavna i zahteva više ljudi i različite
veštine. Vi ste ključ tog tima! Drugi su tu da pomognu i vama i oboleloj osobi.
Da biste organizovali grupu podrške, okupite sve koji žele da vam pomognu.
Pomoć ponekad može da stigne sa neočekivane strane, ali budite spremni i da
neki članovi porodice od kojih se očekuje da pomognu, neće biti voljni da budu
uz vas.

ŠTA ČINITI?
• Cilj svih medicinskih i drugih mera je dobrobit obolele osobe. Ne postoji ništa
što obolela osoba mora uraditi bez odlaganja.
• Iskoristite pogodnosti koje nude hospisi/palijativno zbrinjavanje - u zavisno-
sti od uzroka bola nadležni lekar će odrediti adekvatnu terapiju za bol. Važno
je uzimati lekove redovno i tačno onako kako je lekar propisao.
• Sve lekove koje je obolela osoba uzimala, a više joj nisu potrebni, trebalo bi
ukinuti.
• U terapiji bola je od suštinskog značaja da se naredna doza leka uzme pre
nego što prestane dejstvo prethodne doze, znači u tačno određeno vreme.
• Za ublažavanje bola od pomoći su i druge, nefarmakološke mere (npr. polo-
žaj tela, masaža itd.). Timovi za palijativno zbrinjavanje vam mogu dati odgo-
varajuće savete.
• Nega se u potpunosti usmerava na potrebe obolele osobe. Na primer, ku-
panje u ovoj fazi bolesti može da optereti obolelu osobu pa se preporučuje
da nega tela bude podeljena u nekoliko faza. U prvoj fazi oprati ruke i lice, a
kasnije, kada je obolela osoba u drugom položaju treba se posvetiti pranju
intimne regije.
• Napravite listu zadataka i istaknite je na vidno mesto. Posetioci ne znaju vaše
obaveze i često se ustručavaju da pitaju, ali su često voljni i da pomognu
u nekim poslovima (pranje veša, bacanje smeća itd.) ukoliko znaju da je to
potrebno. Zatražite pomoć u praktičnim stvarima kao što su odlazak u pro-
davnicu, spremanje kuće itd.
• Pored toga što vam mogu ponuditi odgovor na pitanja o terapiji bola i tre-
tmanu drugih simptoma, stručne osobe mogu vam pružiti i psihosocijalnu
podršku.
• Tražite pomoć!
„Čovek može postati čovek
kada se rodi okružen ljudima
koji su tu za njega i sa njim.
Može se oprostiti od života
kao čovek kada nije sam dok umire,
kada je tu neko za njega, sa njim.”
Hajnrih Pera

ŠTA MOŽETE DA OČEКUJETE U TOКU BOLESTI?
Кako bolest napreduje, i vaše raspoloženje i raspoloženje obolele osobe će se
često menjati. Mogu se javiti pojačan strah, tuga, žalost.
• Može vas obuzeti osećaj da ste potpuno izgubili kontrolu, zbunjeni ili ne-
moćni.
• Promene raspoloženja mogu ići od odbijanja do prihvatanja situacije.
• Beznadežnost i bespomoćnost su normalna osećanja.
• S vremena na vreme možete da pomislite da ne znate šta da radite.
• Osoba koja je na samrti može se povući iz svih dnevnih aktivnosti.
• Promena fizičkog izgleda može uticati na to da obolela osoba ne želi posete.
• Često je prisutna briga oko toga kako da se ponašate u postojećoj situaciji, ali
i nakon smrti voljene osobe.
• Moguće je da ćete postati svesniji i svoje smrtnosti.
KAKO SE MENJA TELO TOKOM PROCESA UMIRANJA?
Telo osobe na samrti se primetno menja. Pada krvni pritisak, menja se puls. Tem-
peratura tela nije više ujednačena - ruke i noge mogu biti hladnije od ostatka tela,
usled smanjenog protoka krvi.
Često se promeni i disanje - može biti ubrzano (do 40 udaha u minutu) ali i veoma
usporeno, sa dugim pauzama između udaha. Prilikom izdaha može se čuti zvuk
roptanja, koji se javlja kada je stanje svesti izmenjeno odnosno, kada ne postoji
refleks kašljanja i gutanja ili kada su ovi refleksi oslabljeni. Čujno disanje posledica
je nakupljanja sekreta koji osoba na samrti više ne može da iskašlje, ali nema
uticaja na osobu na samrti.
Za negovatelja zvuk roptanja može da bude uznemirujući jer stiče utisak da se
osoba na samrti svakog momenta može zagrcnuti i ugušiti. Preporučljivo je obra-
titi pažnju na lice obolele osobe koje obično deluje veoma opušteno, tako da
možemo biti uvereni da ih izmenjeno disanje ne opterećuje.
Promene u disanju pojavljuju se i nestaju, ali često postoji strah da sledeći udah
može biti i poslednji. U takvoj situaciji, oboleloj osobi treba blago podići gornju
polovinu tela ili je okrenuti blago postrance.
Čulo mirisa i čulo sluha se izoštravaju na samrti. Teško obolela osoba koja je ranije
imala oštećen sluh, na samrti može čuti i najtiši šapat.

Ovo je toliko strasno i kad su odrasle osobe u pitanju. A zamislite kako je sa decom. Kako je Mohamed izasao na kraj sa 80-toro dece u terminalnoj fazi raka nikad mi nece biti jasno. Ne postoji tuznija prica od ove. Kad znamo da u Srbiji 300 dece godisnje oboli od raka ostanem bez reci.

TOLIKO SAM GANUTA VELICINOM OVOG  COVEKA KOJI SE SA NAJSTRASNIJOM BOLESTI BORIO I SAM,A IPAK JE IMAO SNAGE I DA TOLIKO DECE GLEDA U NAJSTRASNIJIM  DANIMA NJIHOVIH ZIVOTA.  SAD NE ZNAM DA LI IMA OPRAVDANJE ZA RODITELJE KOJE OSTAVE DETE U TAKVOM STANJU,MADA NE BIO NIKO U KOZI RODITELJA CIJE DETE IMA RAK. A OPET I DETE MORA OSECATI LJUBAV I PAZNJU DO ZADNJEG MOMENTA. JER DECA SU NEVINI ANDJELI,DECA NE BI SMELA DA IMAJU RAK.

HVALA TI MOHAMEDE DA HUMANOSTI I EMPATIJI. HVALA SVIM LJUDIMA KOJI MOGU DA BRINU O DRUGIM LJUDIMA. A NE MOZE SVAKO I ZATO SU ONI POSEBNI I NE MOZEMO IH NIKAD DOVOLJNO NAGRADITI ZA TO STO CINE. 

POKUSAJMO MAKAR MALO DA PRONADJEMO U SEBI HUMANOSTI I EMPATIJE SEBE RADI. STO BI MOHAMED REKAO : KOLIKO JE ZADOVOLJSTVO IZMAMITI DECIJI OSMEH I RADOST!